Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7892">Srboljub Živanović</a>

Govori

...u Narodnoj skupštini, imamo 23 poslanika i svi smo mi lično obezbeđenje predsednika stranke.
Dame i gospodo uvaženi poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, na član 9, iza reči "opštine" stavlja se tačka, a ostali deo teksta se briše.
Obrazloženje. U cilju davanja veće samostalnosti opštinama, odnosno gradovima u odlučivanju o stepenu opterećenosti obveznika sa njihove teritorije, kao i veće samostalnosti u odlučivanju o nameni sredstava ostvarenih na osnovu javnih prihoda, pa da i nekako razumem, ali da se na račun mesnih zajednica uplaćuju ta sredstva, jeste velika glupost.
Ovim zakonom bi trebalo da se odredi pojam lokalne samouprave, jedinice lokalne samouprave, njihovi organi, poslovi lokalne samouprave, pitanja u vezi sa imovinom i sredstvima lokalne samouprave, pitanja o mesnim zajednicama, međusobni odnosi državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave, pitanja zaštite lokalne samouprave, oblici neposrednog učešća građana u poslovima lokalne samouprave, izborne radnje, sadržaj statuta jedinica lokalne samouprave, kao i druga pitanja od značaja za finansiranje sistema lokalne samouprave.
Kada je reč o poslovima koje opština vrši, zakon je dužan da te poslove navede i to od: urbanističkog planiranja i građenja, preko komunalnih delatnosti, kulture, obrazovanja, do javnog obaveštavanja i civilne zaštite. Ovim zakonom treba precizno definisati obim i sadržaj izvornih poslova i samostalnosti opština u njihovoj realizaciji. Takođe, potrebno je urediti stepen finansiranja preko poreza i samodoprinosa, kao i posebnih oblika finansiranja.
Ovim zakonom nije precizno rešen odnos u opštinama sa nacionalno mešovitim sastavom stanovništva.
Ako uđemo u istoriju videćemo da je klatno u centralizaciji i decentralizaciji išlo i levo i desno i stoga treba izvući odgovarajuće pouke. Ako se osvrnemo od 1945. godine krenuli smo sa centralizacijom staljinističkog tipa, pa posle toga smo mislili da je klatno trebalo da ide na drugu stranu, pa se prešlo na eksperiment kome se divio čitav svet i to na totalnu decentralizaciju - samoupravljanje. Posle toga kada se videlo da to nije u redu opet se vraćamo totalnoj centralizaciji, sada opet želimo da se vratimo totalnoj decentralizaciji.
U Evropi postoje dva modela lokalne smaouprave - francuski i engleski model centralizacije odnosno decentralizacije, iako su kretanja u Evropi da se ti modeli približavaju jedan drugome.
Jedini pravi kriterijum za procenu uspešnosti modela lokalne samouprave jeste stepen ekonomskog, socijalnog, političkog i kulturnog razvoja lokalne samouprave.
Dame i gospodo, ovde pojedinci zagovaraju finansijsku autonomiju koja u stvari predstavlja stvaranje autonomije.
Apsolutno je neracionalno poveriti mesnoj zajednici koja nije kadrovski i profesionalno osposobljena, da se bavi poslovima ugovaranja, kao i finansijskim transakcijama, pogotovo kada se radi o sredstvima koja su joj građani poverili, a svedoci smo brojnih zloupotreba od strane mesnih zajednica.
Zato mislim da sredstva treba usmeriti na opštinski budžet, a izvršna vlast će usmeravati tamo gde je najpotrebnije.
Dame i gospodo, ja ću vam slikovito opisati rad lokalnih struktura u šabačkoj opštii.
I pored upozorenja i dobronamernih kritika koji se, prethodnih dana stizale na adresu opštinske DOS-ovske vlasti u Šapcu, ostali su slepi i gluvi. DOS je i ovog puta u svom neprincipijelnom kadrovanju, zasnovanom na zadovoljenju individualnih stranačkih međudosovskih apetita, ostao na margini pravnog legitimiteta, za koji se od početka, proklomativno zalagao.
Privreda nije pokrenuta, a ovaj narod ne živi mnogo bolje, kao što je u predizbornoj kampanji obećavano, već gore, u odnosu na prethodni period.
Umesto da se bavi pokretanjem privrednih kapaciteta i lokalne infrastrukture, za pojedine opštinske moćnike se vezuju sumnjive privredne transakcije, poput nedavno slobodne carinske zone, u kojoj cveta nepotizam i familijarna povezanost, iz koje naravno proizilazi određena materijalna individualna korist. Zato i mislim da ova institucija kao zakonsko telo vrši kontrolu nad radom lokalnih struktura, a ne davati im još veća ovlašćenja za zloupotrebu položaja.
Najnoviji događaj koji se desio u šabačkoj opštini jeste neprimerena smena pojedinih direktora osnovnih i srednjih škola. Čoveka koji je najzaslužniji za očuvanje kulturnog imidža grada Šapca, gospodin Jakova Živanovića, ova DOS-ovska vlast želi da ga smeni sa mesta direktora škole samo zato što je član druge partije, iako je svojim znanjem i ponašanjem pokazao da je jedan od najzaslužnijih ličnosti grada. Savet škole na referendumu mu je izglasao poverenje.
Dame i gospodo uvaženi poslanici,        Srbija se do pre nekog vremena našla na raskršću svog postojanja. Ona je sada krenula putem bez povratka, putem svog uništenja. Izgleda da je Srbija dobila svog Mesića (čini mi se više Mesića). Uvek sam se za ovom govornicom držao dnevnog reda i pristojnosti jer sam shvatio - biti narodni poslanik to je velika čast i obaveza.
Juče je ministar za poljoprivredu Veselinov izjavio: "Vojvodina ne može čekati da se najpre reši kriza na Kosovu i Metohiji i Crnoj Gori, ona hoće svoju samostalnost".
Veselinov je takođe rekao da nijedno zrno pšenice od ovogodišnje žetve neće napustiti teritoriju Pokrajine, tj. "neka svako žanje ono što bude posejao".
Veselinov izjavljuje da Vojvodina ima pravo na referendum o svojoj budućnosti.
Pitam vas šta posle ovoga reći, da li ovaj čovek zaslužuje da i dalje bude ministar. Apelujem na sve vas kao građane ove zemlje da se ogradimo od ove izjave, da izglasamo nepoverenje ovom čoveku i ministru, da mu oduzmemo poslanički imunitet i da se uhapsi on i njemu slični. Dosta je ovoj zemlji petokolonaša.
Ekonomska i politička situacija u proteklom periodu DOS-ovske vlasti nepovoljno se odrazila na sprovođenje reforme fiskalnog sistema, koja je bila započeta ranije donošenjem poreskih propisa. Poreski sistem koji je do tada koncipiran na principu tržišne ekonomije, u periodu DOS-ovske vlasti nije do kraja i dosledno sproveden, već je umnogome narušavan i razgrađivan rešenjima koja su odstupala od principa neutralnosti, transparentnosti i pravičnosti poreza i drugih javnih dažbina. Započete reforme u prethodnom periodu rekonstrukcijom monetarnog sistema i ekonomskog oporavka zemlje počele su da daju velike rezultate do oktobarske DOS-ovske revolucije.
Umesto da se što preglednije zakonski uredi ceo kompleks materije oporezovanja imovine i obezbedi što jasnije razgraničenje i spreči zloupotreba pojedinih instituta, predloženi paket poreskih zakona još više stimuliše na izbegavanje poreza i zloupotrebe.
Umesto da ste pristupili analizi postojećeg fiskalnog sistema, sa osnovnom idejom da se sa odgovarajućom dogradnjom učini efikasnijim, jednostavnijim i pravilnijim i tako da odgovara tržišnoj orijentaciji, vi ga izmenama postojećih rešenja komplikujete, navodno želite da bude sličan sa poreskim sistemima Evropske unije.
Pravci za dogradnju sistema oporezivanja dobiti preduzeća zasnivaju se na širenju poreske osnovice uz zadržavanje niske poreske stope.
Zakonom o lokalnoj samopuravi želi se postići veća samostalnost opština, odnosno gradova u odlučivanju o stepenu opterećenosti obveznika sa njihove teritorije odnosno želi se veća decentralizacija, što je čist promašaj.
Gospodo, živimo u vremenu kada su pojedine opštine i gradovi bili više ili manje izloženi ratnim dejstvima i sankcijama, njihova preduzeća uništena ili oštećena, tako da su prihodi za finansiranje poslova opština odnosno gradova svedeni na minimum. I zato mislim da su ova sredstva trebala biti centralizovana, odakle bi se davala prema potrebi i realizaciji određenih programa po opštinama i gradovima.
Predlogom zakona o porezu na finansijske transakcije žele se objediniti svi zakoni, i to Zakon o obezbeđivanju sredstava za obnovu zemlje, Zakon o obezbeđivanju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu, Zakon o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje programa Republike Srbije.
Ove zakone treba ukinuti, jer treba da stigne donacija od šest milijardi dolara. Kada stigne, treba je odmah aktivirati. Moram da kažem da postoji jedna tendencija da se ova skupština u celini, u svom radu, shvati isključivo kao zakonodavna. Mi nismo ovde samo da bismo donosili zakone, nego smo ovde - mnogo više - da bismo kontrolisali sprovođenje zakona. Ovde se samo naglašava, na jednom vrlo važnom mestu, da imamo pravo te kontrole. Vlada DOS-a povodom donošenja ovih zakona nije konsultovala sindikate. Sada im sindikati više nisu potrebni. Sindikati su postali socijalni slučajevi.
Zakonom o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara predlaže se da svako pravno i fizičko lice na čije se ime registruje vozilo treba da plaća porez, čija visina zavisi od zapremine motora. Opet su građani prevareni.
Takođe, hoće da oporezuju oružje, mobilne telefone i plovne objekte. Svi znamo zbog čega su uvedene ove takse. Zbog obnove zemlje. To je sada ružna prošlost. Sredstva za solidarnu stambenu izgradnju i naknada za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa iznosili su 1,3%, a sada se predlaže 3,5%, što je nerealno i neostvarljivo.
Dao sam više amandmana na predložene zakone. Obrazložiću ih kada na njih dođe red.
Dame i gospodo, privreda Srbije je u kolapsu. U šabačkoj opštini nijedna fabrika ne radi. Ako koja i radi, radi sa smanjenim kapacitetom. U Holding kompaniji "Zorka" nekada je radilo 10.000 radnika, a sada pojedine fabrike odlaze u stečaj. To su vaša predizborna obećanja o lepom životu i radu. Zaveli ste radne ljude obećanjima i lažima o donaciji od šest milijardi dolara.
Isto tako, nijedna metaloprerađivačka firma ne radi, nego jedna po jedna odlaze u stečaj.
Kad preduzeće promeni direktora, kad on dođe na vlast, preuzima sve obaveze preduzeća, pa se ne može stalno vaditi na bivšeg direktora. Tako i vi. Bliži se 100 dana. Videćemo šta će onda reći Vlada.
Srbija je danas u velikom strahu. Svaki obveznik koji ne ispuni poreske obaveze može biti uhapšen i zatvoren. Njemu nije mirna čak ni noć. Po ovom zakonu, naplatu možete i noću vršiti.
Ovde nema gospodina Jovanovića, kome sam hteo da poručim da svaku materiju dobro poznaje. Niti je bio radnik, niti intelektualac iz privrede, a verujem ni seljak, pa svaku materiju dobro zna, iako mislim da ne razlikuje domaću životinju od divlje.
Demokratija je, gospodine Jovanoviću, kada svi u ovoj zemlji imaju plate...
        Dame i gospodo, uvaženi poslanici, gospodin Dragan Palma je dosta slikovito izneo rashod i prihod u selu. Smanjenjem poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva povećao be se agrarni budžet i mogućnost finansiranja u agroteničke mere, semensku robu, nabavku nafte, nabavku rezervnih delova i obnavljanje mehanizacije. Tradicija i privredni resursi nas upućuju da damo primat ovoj grani privrede i da se stavi na prvo mesto privredne lestvice. U tom smislu treba dati dužnu pažnju narednoj rekonstrukciji poljoprivrede. O njenom značaju u uslovima blokade i racionalnog okruženja čini mi se da ne treba da vam govorim, jer je to jedna privredna grana koja nema nikakve povezanosti sa ovom godinom ili su bar toliko male da su za neku proizvodnju zanemarljive.
Naš seljak je sa sve lošijom opremom koja je vremenski dotrajala i zastarela. Teško nabavlja energente, teško nabavlja ostale materijale za agrotehničke mere. Teško mu je da dođe do finansijskih sredstava, jer on unapred godinu dana ulaže ne bi li na kraju nešto od toga dobio. On nema mogućnosti da plaća porez na dobit kako to plaćaju društvene firme. Na kalkulacijama, koje sam mogao da vidim, kod njih verovatno neće imati dobit, jer suša koja je prošle godine pogodila Srbiju i koja ima karakter elementarne nepogode uticala je na prinose, što utiče i na prihod. Znači, seljak porez na dohodak od poljoprivrede mora da plati bez obzira na ostvareni prihod.
Seljak hoće dogovor o ceni pre setve, seljak hoće garancije za cene repromaterijala. On hoće da se uredno snabdeva sa repromaterijalom. Traži konstantne prioritete, kao i sigurnost u plasmanu. Hoće da plaća porez, samo neće da bude u ovakvom stanju u kakvom se danas nalazi.
Ova vlada se nije udostojila da pomene štetne posledice suše i da restriktivnim merama pomogne selo i seljaka. Na vlati ste od septembra meseca i verovatno imate podatke o godišnjem prihodu poljoprivrede. Gospodo, vama je seljak trebao u septembru za buldožer revoluciju, da ruši, jer ste ga zaveli velikim donacijama od vaših saveznika. Sada kada je shvatio da od toga nema ništa i da je gladan, iako ima zemlju, ćuti i mumla jer je uvideo da je prevaren. Predlažem da se stopa od poljoprivrede sa 20% smanji na 5% ili ukine. Time će se omogućiti podsticanje proizvodnje osnovnih poljoprivrednih proizvoda, premiranje proizvodnje, deficitarnih proizvoda i pre svega sirovog mleka, šećerne repe i duvana.
Premiranje proizvodnje navedenih proizvoda treba da omogući povećanje proizvodnje čijim obimom proizvodnje bi se zadovoljile potrebe potrošnje u Republici.
Poljoprivredna proizvodnja je prepolovljena, tako da seljak većih tržišnih viškova nije mogao ostvariti, a samim tim i veći prihod. Ostvarenjem većih prihoda seljak proširuje proizvodnju, a time i povećava proizvodnju i prihod, što je na dobrobit svih nas.
Seljak ove godine nije sposoban za ovakav poduhvat.
Prvo, zbog neostvarenja veće proizvodnje i većeg prihoda od prošle godine.
Drugo, zbog povećanja cena repromaterijala koji učestvuje u poljoprivrednoj proizvodnji. Može se sa sigurnošću reći da je u zadnjih 30 godina ovogodišnja setva najskuplja.
Ako ova stopa od 20% ne može da se smanji, mi srpski radikali tražimo da se ministar za poljoprivredu Veselinov smeni sa te funkcije jer je nesposoban.
Dame i gospodo, ovde se diskutuje o najpoštenijoj delatnosti i o delatnosti sa devet kora, vi se ovde šegačite i ovo je velika bruka.
Gospodinu Đeliću, vidim da ga nema ovde, možda sam u ovom domu najkompetentnija ličnost, jer sam prisutan u selu i u fabrici.
Dame i gospodo narodni poslanici, lična primanja koja poslodavci zaposlenima isplaćuju svakog meseca, uključena u bruto zaradu i da čine osnovicu za plaćanje poreza i doprinosa su:  naknada za topli obrok, regres, terenski dodatak.
Ne znam odakle vi dolazite, kao da ne vidite kako ljudi jadno i bedno žive. Umesto da ste povukli crtu ispod koje životni standard radnika ne sme pasti, vi mu uzimate minimum koji je potreban da se preživi. Ova naknada za topli obrok služi za sanaciju porodičnog budžeta za ishranu, školovanje dece, odevanje i tako dalje, sve ono što ste oporezovali. Navedena naknada predstavlja minimum prava koja se zaposlenima isplaćuje za dane provedene na radu.
Regres je nekada služio radnicima za rekreativne svrhe na ime pokrića troškova za korišćenje godišnjeg odmora. Međutim, danas je to postalo primanje sa kojim se želi sačuvati porodični budžet. Mnogi mu se obraduju jer dobiju mnogo više novca nego što su lična primanja.
Zaposlenima koji su zbog potrebe službe upućeni na rad na teren poslodavac je obavezan da nadoknadi povećane troškove na terenu smeštaj i ishranu, ili isplatom naknade koja u celini pokriva te troškove koje zaposleni imaju dok su na terenu. Terenski dodatak je važna stavka u primanjima radnika koji rade na terenu jer on ta sredstva koristi za svoje i preživljavanje svoje porodice.
U sadašnjem vremenu, kada u proizvodnoj sferi ni jedno preduzeće ne radi ili radi sa smanjenim kapacitetom, s obzirom da se zarade radnicima ne isplaćuju po kolektivnim ugovorima, a negde se uopšte ne isplaćuju, gde su topli obrok, regres i naknada za troškove prevoza jedina primanja, oporezovati naknadu za topli obrok i regres bilo bi pogubno za mnoga preduzeća, a još bi više pogodilo ionako težak materijalni i socijalni položaj radnika. Smatram, da ovaj zakon treba biti stornirti sve dok mere Vlade ne budu funkcionisale i dok Vlada svojim merama ne poboljša životni standard radnika.
Ako sagledamo situaciju u setvi, Vlada do sada nije pomogla agraru kreditiranjem i raznim olakšicama. Ovogodišnja setva je skuplja nego u zadnjih 30 godina jer su skuplja uvozna mineralna đubriva, semenska roba, zaštitna sredstva. Iskreno moram reći, da bi se posejao jedan hektar kukuruza sada jednog seljaka košta 1.000 maraka. Umesto da je Vlada oslobodila seljaka od ovog poreza, jer je prošlogodinja suša proglašena elementarnom nepogodom, a godišnji prihod prepolovljen, Vlada ovaj porez povećava duplo i tako vi mislite o selu i seljacima. Zato mi srpski radikali tražimo smenu ministra poljoprivrede, gospodina Veselinova. Njega ovde nema. Sigurno je otišao u lov, negde traži šljivovicu.
Ovim zakonom mnoga preduzeća će brzo zatvoriti svoje kapije, a radnici će ostati bez posla. Ukidanjem paušalnog oporezivanja mnoge zanatske radnje zatvarate, radnici ostaju bez posla i nastaju socijalni slučajevi. Radnici, koji posle 30 godina radnog staža, zbog neposlovanja firme, ili kao tehnološki višak, upućuju se na Zavod za zapošljavanje, do sada su nadoknadu primali do penzije, a sada novim zakonom samo 24 meseca. Gde će oni posle toga? Nešto bih rekao gospodinu Joksimoviću, ministru za zdravlje, mislim da ste u ovoj zemlji živeli kao i ja, nisam doktor nego sam magistar tehničkih nauka i nisam mogao krasti u bolnici, a vi ste verovatno možda mogli. Mislim da ćete zbog ove reči čuvar, kod kuće nagrabusiti dobro.
 Dame  i gospodo uvaženi poslanici, u sredu kada sam izlazio za ovu govornicu rekao sam da ovaj budžet za 2001. godinu jeste budžet predloga koji se radi naopačke. Prvo je trebalo usvojiti budžet za 2000-tu godinu, za prošlu godinu, pa onda raspravljati o budžetu za 2001. godinu. Ali, kao što se sve radi naopačke, tako se i ovo radi, pa ću ja sada - na osnovu moga amandmana u članu  7, Razdeo 36, pozicija br. 178.  analitički konto 911-029, iznosi 157.128.000 dinara, vrsta rashoda, to su troškovi nabavke kancelarijskog materijala, tehničkih i drugih zajedničkih poslova za potrebe republičkih organa i organizacija i eksploatacije vozila - tražiti da se navedena pozicija briše. To znači da u rubrici svega umesto 688.628.000 dinara sada bude 531.500.000 dinara. Ja ću vam obrazložiti zbog čega.
Rekao sam da je bilo potrebno, prvo, raspravljati budžet za 2000-tu godinu, pa onda o budžetu za 2001. godinu, jer u ovom razdelu, koji je sada 36, ali je za 2000-tu godinu 44, gde se navodi da je 47,9 miliona potrebno za plate u Upravi za zajedničke poslove republičkih organa. Za 2001. godinu je ovde naznačeno da je to plata za 882 zaposlena radnika. Ta ista stavka je 109 miliona dinara. Za Fabriku mineralnih đubriva u Šapcu je potrebno za godišnju platu, za otprilike isti broj zaposlenih, 25 miliona dinara. Sad vi vidite kolika je ova stavka od 109. Namerno sam uzeo zadnji razdeo, baš zbog toga što gospodin ministar, verovatno ne znajući gde i kako koje rashode da stavi, nego je verovatno naposletku te rashode stavio više, pa će odatle da uzima kada mu zatreba. Primetio sam da gospodin ministar piše levom rukom, verovatno su i ovi zakoni levi, pa ćemo i ubuduće videti.
Dalje, što je vrlo bitno ovde, jeste da je u budžetu za 2000. godinu, u stavci broj 3, predviđeno 27 miliona dinara. Sada je ovde predviđeno 157 miliona. Sad vi vidite kolika je ta razlika. Otprilike, mislim da izađe negde oko 138 miliona. Ipak, predložio bih da ova sredstva, kojih je ovoliko neznatno, to je oko 157.128.000 dinara, da se prebace u troškove agrara, ali isključivo za potrebe fabrika mineralnih đubriva.
Član 2. predloženog zakona menja se tako što se pod II premije, regres i subvencije tačke 3, premije za šećernu repu, predviđeni iznos od 492.800.000 dinara menja na 965.600.000 dinara.
Obrazloženje - dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ministar za poljoprivredu, gospodin Veselinov, nije dovoljno posvetio pažnje ovoj temi. Smatram da je za brži oporavak šećeranstva u našoj Republici neophodno uložiti znatno veća sredstva u vidu premija za šećernu repu, nego što je to predloženo Predlogom zakona.
Iznos koji sam predložio predstavlja solidna sredstva kojima bi se mogla značajnije pospešiti proizvodnja šećerne repe.
Dame i gospodo narodni poslanici, proizvodnja šećerne repe spada u red poljoprivrednih grana gde je najviše zastupljena mehanizacija, a takođe i ručni rad. Imajući u vidu zastarelost i starost mehanizacije, nedostatak rezervnih delova, zato i predlažem da se prvobitni iznos poveća. Što se tiče zaštite šećerne repe, takođe su ulaganja velika: zaštita od korova, zaštita od šećerne pipe.
Dame i gospodo, proizvodnja šećerne repe je ozbiljna delatnost u poljoprivredi, uvideli smo ove godine koliko su smanjeni prinosi, za tri do četiri puta, da li zbog suše, jer smo slabi sa sistemom za navodnjavanje ili zbog slabe upotrebe agrotehničkih mera, jer nije bilo sredstava za to.
Sve je ovo uticalo na prošlogodišnju proizvodnju šećerne repe.
Predviđena je proizvodnja šećerne repe na 61.600 ha sa ukupnom proizvodnjom 2.466.000 tona. Mislim da su želje jedno a stvarnost drugo. Ove godine je bila slaba organizacija oko regresiranja repromaterijala. Već se zakasnilo oko te kampanje, pa se ratari kao i uvek snalaze sami. Mi srpski radikali mislimo da je gospodin ministar za poljoprivredu Veselinov ovim obećanjem izigrao ovu granu poljoprivrede i bilo bi časno i pošteno kada bi podneo ostavku. Seljacima ne trebaju političari, već stručnjaci iz ove oblasti. Šećerane su u teškom stanju. Prvo, ako sagledamo šećeranu u Pećincima, ona se nalazi u vrlo teškom materijalnom stanju, prvo jer je oprema zastarela, a drugo jer su sredstva za održavanje njenih tehnoloških sistema vrlo mala. Mitrovačka šećerana je isto tako, šabačka šećerana je već više godina zatvorena. Jedino ima par šećerana u Vojvodini koje još rade.
Dame i gospodo narodni poslanici,  vašim ponašanjem vi ne samo da ne poštujete srpske radikale, već vi ne poštujete Vladu koju ste izabrali.
Drugo, vi ne poštujete ni ovu srpsku javnost, koja vas upravo gleda i koja treba da donosi neki sud o vama. U članu 11. stav 1, posle tačke 14, dodati sledeće tačke: 15. sve vrste udžbenika i školskog pribora; 16 sve vrste dečje obuće i odeće; 17 lekovi i medicinska sredstva; 18. ortopedska pomagala; 19 proizvodnja i distribucija vode i toplotne energije.
Sada ću to da obrazložim. 15. Znači, ukoliko dođe do oporezovanja udžbenika i školskog pribora u sadašnjem vremenu, zbog nedostatka sredstava za život, neće imati dovoljno sredstava za školovanje. Bez znanja nema napretka i boljitka.
16. Da bi se u sadašnjoj situaciji povećao natalitet, ovo bi bio skroman doprinos mladim ljudima da misle na sadašnjost i budućnost ove zemlje i zato ga treba osloboditi od oporezivanja.
17. Lekove i medicinska sredstva treba osloboditi od oporezivanja jer u sadašnjoj situaciji, padom društvenog standarda, većina stanovnika nije u mogućnosti da kupi lek. Većina lekova se kupuje.
18. Ortopedska pomagala moraju biti oslobođena poreza na promet, jer njih koriste oni čija je borba za život i rad, velika.
19. Još više će se opteretiti budžet građana, iovako skroman, oporezovanjem vode i grejanja. Toliko. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o porezu na promet brisati član 16. Znači, to je u stvari stopa poreza na promet i iznosi 17%, plus tri posto za vojsku, to je 20%. Ako se uzme da je stopa oporezovanja za usluge sa 12% otišla na 20%, a na trgovačku robu sa 28% otišla je na 20%. Znači, može se videti da su proizvodne delatnosti, zanatske kuće i sve proizvodne grane ovim porezom na promet ugrožene. Ovakvom stopom delujete nestimulativno i neproizvodno. Bojim se da ovim porezom i ovom stopom mnoge zanatske radnje će biti zatvorene, a mnogi radnici ostaće bez posla.
Dame i gospodo narodni poslanici, na trgovačku robu sa 28% predlaže se stopa od 20%. Znači, većina trgovačkih kuća je zaštićena ovom stopom. Vlada ovim stimuliše rad preduzeća koja se bave neproizvodnim radom. Možda se želi model zemalja u tranziciji, Mađarske, Rumunije, Češke, Slovačke, čije su privrede propale, a proizvodne hale ovih zemalja služe kao magacini za švercovanu robu. Radnici su na ulicama, kriminal raste, prostitucija raste, šverc cveta, to hoće Vlada od nas i zato predlažem da se zadrži stara stopa od 12%.
Dame i gospodo narodni poslanici, za vrlo kratko vreme Srbija je doživela dve najveće prevare. Prva prevara jeste oktobarska DOS-ovska revolucija ili "bager revolucija", kada je srpski narod zaveden obećanim donacijama iz inostranstva od šest milijardi dolara i većim boljitkom.
Druga prevara jeste danas donošenje paketa zakona o oporezivanju građana i imovine. Dame i gospodo narodni poslanici, umesto da je Vlada donela zakone, kako da spase ovaj narod od gladi, zime, mraka i bede, ona još donosi zakone kako bi ga još više oglobila i osiromašila.
Vlada pri donošenju Predloga zakona nije konsultovala sindikate, sada im oni ne trebaju, a kada su dolazili na vlast iskoristili su ih preko kriznih štabova, preko zborova, preko mitinga da bi došli na vlast, a danas su ti sindikati postali socijalne žrtve.
Uvidevši da su prevareni, građani Srbije su sve više nezadovoljni radom i politikom ove vlade i sve više uviđaju da je jedino Srpska radikalna stranka, prava alternativna stranka i jedina stranka koja može da raskrinka ovu vlast. Umesto da se raspravlja o završnom računu Srbije za 2000. godinu, mi u stvari idemo obrnuto, usvajamo budžet Republike Srbije za 2001. godinu.
To su opet neke revolucionarne radnje da bi napali prethodnu Vladu i njen rad.
Dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuo bih se na budžet za 2001. godinu. Prvo bih rekao, izdaci za zdravstvo, izdaci za prosvetu, izdaci za agrar, izdaci za socijalnu zaštitu i brigu o deci.
Izdaci za zdravstvo treba da se uvećaju 100%, evo zbog čega. Prvo, u pitanju su plate, sredstva za održavanje aparata i objekata u bolnici i borba protiv raka i side.
Kada kažem sredstva za održavanje aparata i objekata u bolnici, pre neki dan sam bio u Šabačkoj bolnici pa kada sam natočio čašu vode bolesniku, morao sam biti okupan.
Izdaci za prosvetu da se uvećaju duplo zbog kvaliteta nastave i povećanja standarda studenata i prosvetnih radnika. Ovih dana smo svi upoznati sa štrajkom prosvetnih radnika i njihovom prevarom od gospodina ministra prosvete i sporta Gaše Kneževića.
Izdaci za agrar, što je najvažnije, svi su o njemu mnogo pričali, a mislim da mnogi od njih u stvari i ne znaju da razlikuju jagnje od teleta, ili bilo što drugo, da bi mogli kompetentno da pričaju o poljoprivredi.
Radi stimulisanja poljoprivredne proizvodnje treba ukinuti sva ograničenja u pogledu prodaje poljoprivrednih proizvoda. Ako sagledamo situaciju o setvi, Vlada do sada nije pomogla agrar kreditiranjem i raznim olakšicama.
Vlada podnosi danas predlog da se iz poreza na promet izuzme đubre, sredstva za zaštitu bilja i hrana za stoku, povlastice za mehanizaciju . To je trebalo ranije da uradi uredbom Vlade, kao što je uradila sa dnevnicama za solidarnost, a ne da većina seljaka ili, kako reče savezni ministar, farmera, se snabde ovom robom ranije i tako biva opljačkana i prevarena.
Seljak je nacionalni heroj, jedini radnik borac koji sve proizvodi za druge, a koristi minimum. Svi se zakljinju za seljaka i poljoprivredu, svi mu obećavaju kada je setva i žetva, a kada to prođe brzo ga zaborave. Regresirana nafta od 40 litara koje je Vlada obećala sada se svela na 25 litara, ali uopšte je nema. Jedino svi znamo da je ulaganje u poljoprivredu takvo ulaganje koje se jedino oplođuje i vraća.
Jedino mlekare misle o seljaku i jedino su ga one pomogle da nabavi repromaterijal za setvu i đubrivo, jer Vlada nije isplatila regres, odnosno premiju za mleko za januar i februar mesec .
Da obavestim predsednika Vlade da je fabrika mineralnih đubriva u Šapcu počela da radi, iako je gospodin predsednik prilikom svog obilaska rekao da je to arheološka vrednost. Takođe želim da obavestim ministra poljoprivrede Veselinova i da mu poručim da je kvalitet proizvedenog đubriva u šabačkoj fabrici bolji i ono je jeftinije od uvezenog. Uvezeno đubrivo je kvaliteta tri osmice, a đubrivo koje proizvodi šabačka "Zorka" jeste tri petnaestice, a može se reći i tri šesnaestice.
Gospodo, za ovom govornicom gospodin ministar poljoprivrede je rekao da je potpomogao, da je Vlada potpomogla fabriku za proizvodnju đubriva u Pančevu. Znači, prema tome, postoje četri fabrike đubriva u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, a samo dve u južnoj Srbiji.
Danas na poljima Mačve i Srema rade šezdesetogodišnjaci, ne zna se ko je stariji - seljak ili mehanizacija. Zato sam i predložio da se budžet poveća duplo, da se mladi vrate na selo i mehanizacija obnovi.
Izdaci za socijalnu zaštitu i brigu o deci. Dame i gospodo, stanovnici ove zemlje postali su socijalni slučajevi. Fabrike ne rade, plate se ne primaju, mnogo je izbeglica sa Kosova, Hrvatske i Bosne. Zato mislim da se ovi izdaci povećaju .
Sada bih se osvrnuo na stopu oporezivanja. Ako se uzme da je stopa oporezivanja za usluge sa 12% otišla na 20%, a na trgovačku robu sa 28% otišla na 20%, može se odmah videti da su proizvodne delatnosti ugrožene u odnosu na trgovačke i švercerske kuće.
Budžet je neralan i inflatoran i zato za njega nećemo glasati.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo nije skupština predsednika poslaničkih klubova, ovo je skupština narodnih poslanika. Ima nas 250, izabranih voljom naroda. O svemu što se nađe na dnevnom redu u ovoj skupštini treba da ima pravo svaki narodni poslanik da kaže svoju reč. Podnosilac sam amandmana na član 22. Predloga o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, da se član 22. Predloga odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije briše, evo zbog čega - nadležnosti predsednika Narodne skupštine taksativno su nabrojane u članu 32. Poslovnika i to ću vam pročitati: predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika narodne skupštine, stara se o blagovremenom usklađivanju rada radnih tela narodne skupštine, vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom. To je neshvatljivo, sem ako nije u pitanju apsolutna nestabilnost i neukost predsednika Narodne skupštine, da mu je za ovakav oblik ovlašćenja neophodno da konsultuje pojedine naučne i stručne radnike.
Gospodine predsedniče, dosadašnjim skupštinskim radom ispoljili ste veliku nestručnost, a onda Vam je verovatno potrebna ovakva izmena člana 74.
Dame i gospodo, na žalost, ne mislim da je ovo način, u ovoj meri da govorim o važnim pitanjima. Govorim malo usput povodom nekog incidenta, a nikada se ozbiljna rasprava o državi i nacionalnoj politici u ovoj skupštini nije ostvarila, niti je bilo ičega, što naravno ne može ova skupština da obuhvati i to su temelji ozbiljne rasprave svih političkih faktora u ovoj zemlji o nacionalnoj politici. Ova izmena je ipak karakteristična.
Moram da kažem da postoji jedna tendencija, da se ova skupština u celini u svom radu shvati kao isključivo zakonodavna. Mi nismo ovde samo da bismo donosili zakone, nego da bismo kontrolisali sprovođenje zakona. Ovde se samo naglašava još jedanput, na jednom vrlo važnom mestu, da imamo pravo te kontrole.
Dame i gospodo uvaženi poslanici, mi srpski radikali, kao i vi, čvrsto smo opredeljeni za unapređenje slobodnih i otvorenih medija u nas i u celom svetu. Danas u Srbiji trenutno je registrovano preko 2.500 javnih glasila, koja bez cenzure i pritisaka države imaju slobodu da istinito informišu javnost o svim događajima. Prava ekspanzija medija zabeležena je upravo poslednjih godina i te ekspanzije ne bi moglo biti bez potpune slobode u njihovom osnivanju i radu.
Zna se kako i koliko mediji utiču na svest i formiranje javnog mnjenja, kao i da medijska industrija sve manje informiše o događajima, a sve više teži da događaje proizvodi prema potrebi onih koji ih naručuju. Sloboda medija je bila ograničena samo slobodom i pravima onih o čijem radu i delovanju ti mediji informišu, slobodama i pravima, kojima je informacija namenjena. Ovaj zakon afirmiše slobodu u informisanju i jasno postavlja odgovornost onima koji do sada slobodu nisu zloupotrebljavali. Predviđene sankcije za neodgovrno ponašanje nisu predstavljale nikakvu prepreku za dalji rad. Oni koji su informisanje shvatili kao nešto više od izdavanja novina, pravljenja radio i TV emisija i preko toga pokušali da kriju ono što im nije posao, suprotno interesima profesije, građana i države, nisu mogli da nastave sa takvim aktivnostima.
Razne međunarodne organizacije, institucije i udruženja stalno su zabrinute za stanje javnog informisanja u našoj zemlji. Priznajem da sam oduševljen brigom, razmišljanjem i nadom da sfera informisanja u Srbiji može biti bolja i drugačije uređena nego što je to slučaj sa pozitivno pravnim aktima u našoj zemlji, ali verujte mi i nas pomalo brinu i začuđuju dvostruki aršini kojima se pribegava u borbi za uspostavljanje navodnih demokratskih odnosa u svim delovima sveta.
Zanimljivo je da su najznačajnije odredbe Zakona o javnom informisanju inspirisane upravo zaštitom ljudskih prava i sloboda, o kojima toliko govorite, a vrlo malo ih poštujete, te da su norme o odgovornom informisanju veoma slične normama onih zemalja iz kojih najčešće optužbe i dolaze, s tim da visine kazne za prekršaje pojedinih članova zakona nisu ni približno visoke kao što je to predviđeno vašim pozitivnim zakonima. Ako smo tu pogrešili, priznajemo.
Dame i gospodo, uvaženi poslanici, sigurno vam je poznato ili bi vam bar trebalo biti poznato da se amnestijom  nastoji postići ne samo kriminalno - politički, već i određeni politički ciljevi. Reč je o političkom aktu milosti, koji se dodeljuje od strane  novih organa državne vlasti. Amnestija ne koristi samo onima  na koje se odnosi. I oni koji o njima odlučuju, imaju određeni politički interes.
U istoriji jedne države ponekad se naročito amnestijom nastoje rešiti ili bar ublažiti određeni društveni i politički problemi. U prirodi amnestija predstavlja akt koji se izuzetno primenjuje. S obzirom na to da se njome derogira u stvari primena krivičnog prava, ona ne sme biti široko korišćena. Njena primena se mora svesti na zaista retke izuzetke, koji neće ometati obavljanje funkcije krivičnog prava, kao i ostvarivanja načela pravednosti i pravne jednakosti građana pred zakonom.
U suprotnom, dolazi do ozbiljnih poremećaja, ne samo u oblasti krivičnog pravosuđa, već i šire u društvu. Amnestija je veoma stara ustanova. Bila je poznata u rimskom i srednjovekovnom pravu. Interesantno je da je ona kroz istoriju korišćena i za vršenje zloupotreba i za ometanje vršenja pravde na osnovu zakona. Takav slučaj je upravo sada.
Ovo je vrlo bitno - pita li se neko pametan šta je sa oštećenima, žrtvama počinjenih krivičnih dela? Ko će njima pomoći, da li su se ikada oporavili, i šta biva sa njihovim životima i radostima, kada ponovo u svom gradu, selu, ulici, vide i pođu od onih uzročnika njihove nesreće i tuge? Vodi li ovo društvo računa o njima?
Zbog toga amnestiju ovako deklarativno treba retko koristiti. Poznato je da u jugoslovenskom krivičnom pravu, za najteža krivična dela, može da se izrekne kazna zatvora u trajanju od 20 godina. S druge strane, dosta se raspravljalo i tvrdilo da nam je kod ovakvog propisivanja kaznena politika tanka.
To su razno-razna ublažavanja. Neki krivični zakoni, i to iz zemalja koje bi da nam propisuju njihovu demokratiju kao sveopšti princip slobode, poznaju sistem izricanja kazne i lišenja slobode u neodređenom trajanju. Takav slučaj je sa nizom federalnih država, to je Njujork, Kalifornija i druge.
Pročitao sam negde, iako po struci nisam pravnik, da je čuveni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Živojin M. Perić, koji se bavio gotovo svim granama prava i za sobom ostavio veliko i značajno delo, rekao da je najvažnije sačuvati autoritet zakona, legalitet i sigurnost pravnog saobraćaja i red u društvu. Hvala.
Dame i gospodo, pozdravljam vas, a i gospođicu damu, meni je ovde prvi put, verovatno i njoj prvi put, tako da nam je oboma prvi put. Ovo govorim da bih razbio tremu.
Dolazim iz nekada od najlepših gradova u Srbiji, grada koga su nekada zvali mali Carigrad, grad koji je po kulturnom i privrednom razvoju mogao konkurisati gradovima iz zapadne i istočne Evrope. To je grad Šabac. Šabac je grad koji je u svojoj desetogodišnjoj istoriji doživeo dve nesreće. Jednu 1988. godine kada je došlo do obračuna između socijalista i komunista. Kada je došlo do smene najboljih kadrova, u to vreme.
Druga nesreća se dogodila u 2000. godini, znači posle 5. oktobra, kada je došlo do smene onih kadrova, kojih je ostalo još malo. Formirani su krizni štabovi. Štabovi u kojima su gravitirali najlošiji ljudi, najlošijeg karaktera. Verovatno karakteri koji su pripadali ovoj partiji gde se vi čujete sada. Ali, dobro, sve je to period, što reče predsednik moje stranke, doktor Vojislav Šešelj, po jutru se dan poznaje.
Moram vam reći iskreno, pre neko veče na televiziji je gospodin Đinđić rekao da je privatizacija u jednom momentu uzela maha i da je izvode ljudi koji žele da se što pre obogate ili da pouzimaju firme džabe. Međutim, zaboravio je da kaže da je njegov najbolji saradnik Dragaš, čovek koji je u opštini Šabac već upisao pet najjačih firmi za privatizaciju i već najavio Zapadu da može da ih uzme budzašto.
Gospodin Đinđić, svojim dolaskom u hemijski kompleks "Zorka", nemojte se smejati, to je tužno, prošao je svojim konvojem skupljajući glasove, i videvši tada fabriku mineralnih đubriva mislio je da se tu proizvodi šećer ili mleko, ali ne znajući da je to ipak prljava tehnologija, odmah je rekao da je to arheološka vrednost.
Međutim, zadnjih dana, radi opstrukcije Vlade, okrivio je Radikalnu stranku i tu je naveo baš to, da je seljacima obezbedio đubrivo na vreme, da ne dolazi do opstrukcije Vlade. Međutim, zaboravio je gospodin Đinđić da, kada je još najavio uvoz oko 25 hiljada tona đubriva, da Fabrici mineralnih đubriva ne trebaju uvezena đubriva, nego treba sirovina, sirovina da bi mogli radnici Fabrike mineralnih đubriva da obezbede sebi lični i pristojni dohodak.
Drugo, ovde je i gospodin, šarmantni, koga sam viđao na televiziji, gospodin Veselinov, pa će sada seljacima verovatno biti lakše, jer ja sam mislio da je gospodin Veselinov doktor poljoprivrede, ali sada je politikolog, tako da će sada seljaci moći još bolje da vode politiku, ali bez sela, bez rada, znači, da bude selo veselo.
Drugo što bih rekao, verovatno mnogi od vas koji se ovde čujete, vrlo malo znate da je predsednik Privredne komore čovek iz Šapca, čovek koji je veliki biznismen, čovek koji je uložio veliki trud, verovatno hodao po političkim zatvorima, ali u vremenu kada je verovatno opljačkao dosta firmi, pa je u ovom delu socijalizma promenio, bio je simpatizer više stranaka, ili socijalista ili JUL-a, i sada u ovom vremenu jeste član Pašićeve stranke. Znači, vidi se kakav je ministar pravde, takav je i predsednik Privredne komore.
Još nešto me je zabrinulo kada je Demokratska opozicija dovela gospodina Adema Demaćija iz Prištine na beogradsku televiziju, da vidimo kolika je ta demokratija, doveli su čoveka koji je okrvavio ruke, koji je indirektno poubijao dosta naše srpske dece i verovatno sam pomislio da li nije došao na dogovor kod gospodina Đinđića, da postavi za ministra odbrane gospodina Tačija. To bi bio možda najbolji biser, da ga je postavio.
U ovoj Srbiji verovatno morate zapamtiti, nemojte se smejati, jer nije za smejanje, verovatno, o ovom Hagu su svi pričali, pa evo malo i ja da pomenem, vidite, dosta hrabrih ljudi se traži da ode tamo, ljudi koji su nam bili idol, koje smo pominjali sa našim prvacima iz Prvog svetskog rata. To je gospodin Ratko Mladić, to je čovek koji je svojom hrabrošću pokazao kako se brane boje svoje zemlje, a verovatno ti (obraća se poslaniku u sali) ne bi mogao braniti boje, jer si tako hrabar i tako mi se smeješ, a trebalo bi sa poštovanjem izgovarati njegovo ime. Toliko i hvala.