Podneo sam amandman na član 3. -  da se on briše. Obrazloženje - pomoć za opremu novorođenčeta takođe pripada za pravo troje dece u porodici, a u opštinama sa negativnom stopom prirodnog priraštaja stanovništva i za četvrto dete. Pomoć za opremu novorođenčeta isplaćuje se jednokratno i iznosi jednu prosečnu neto zaradu po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjim objavljenim podacima.
Tim iznosom nije moguće obezbediti potrebnu opremu novorođenčeta i on zavisi od visine budžeta. Ako Čović može da troši 500 miliona, kao Mirko i Slavko, neophodna im je ta njihova pomoć. Onaj ko je potpisao ovaj predlog zakona takođe daje doprinos nestanku srpskog naroda.
Ovaj zakon takođe deluje destimulativno na proces rađanja. Podržavam sve majke i žene, jer svojim rađanjem one svoj dug prema ovoj zemlji hrabro odužuju. Ona narodna: "Čije ovce toga i livada".

Dame i gospodo narodni poslanici, vidite, u samom naslovu ovog zakona se vidi koliko je njegovo značenje, odnosno dnevnica solidarnosti.
Sredstva ostvarena na ime dnevnica solidarnosti usmerena su na isplatu novčane naknade zaposlenima, obezbeđivanje kredita za rad u poljoprivredi, preuzimanje zaposlenih iz porušenih preduzeća u cilju vraćanja zaposlenih na radno mesto, isplatu garantovanih zarada, nabavku namirnica za zaposlene iz ratom razrušenih preduzeća, socijalno-humanitarne aktivnosti i pozajmice.
Prvo što je DOS-ovska Vlada uradila ukinula je dnevnicu solidarnosti, jer su se navodno stvorili uslovi za veći boljitak, tako da se dnevnica solidarnosti mogla ukinuti. Verovatno se mislilo na velike donacije iz inostranstva. Međutim, njih nema. Sve što se započelo graditi i raditi u funkciji ovih izdvajanja je prekinuto. Ova vlast je predizbornim obećanjima koje je dala građanima prevarila birače, jer Vlada deklarativno i bez skupštinskog zasedanja ukida solidarnost. Taksu na TV preko brojila i dnevnice solidarnosti ukida na brzinu, verujući u donacije od 6 milijardi dolara, blokira sve projekte koji su bili predviđeni tim sredstvima da se ostvare.
Verovatno bi Vlada nacionalnog jedinstva, kada se steknu uslovi, ukinula ovakav vid finansiranja u investicione poslove i u ove delatnosti.
Sredstva za humanitarne aktivnosti uplaćivana su za stvaranje uslova za smeštaj i zbrinjavanje izbeglih, prognanih i raseljenih lica. Ova sredstva uplaćivana su opštinama, Komesarijatu za izbeglice, Crvenom krstu, boračko-invalidskim organizacijama i drugim socijalno-humanitarnim organizacijama i institucijama, a posebno humanitarnim organizacijama na Kosovu i Metohiji.
Za 300.000 raseljenih lica sa Kosova i Metohije potrebno je obezbediti uslove za njihov život u ostalim delovima Srbije. Takođe je potrebno obezbediti 70% novčanih primanja od republičkog proseka za sve one koji su radili u kosovo-metohijskim preduzećima.
Dame i gospodo, vidi se da je dnevnica solidarnosti, u prethodnom mom izlaganju to sam rekao, najviše bila namenjena izbeglicama i raseljenim licima. Potrebno je za ta prognana i raseljena lica obezbediti kakav-takav smeštaj i ishranu. Svima je teško, privreda ne radi, tako da su i građani Srbije postali socijalni slučajevi. Tako reći celokupno stanovništvo je na ivici bede i nemaštine.
Sankcije zatvoriše mnoga preduzeća. Pojedinci u prethodnoj vlasti, kao i u ovoj novoj, imali su pravo na uvoz određenih sirovina, rezervnih delova, poljoprivrednih komponenata za stočnu hranu i oni su u vihoru sankcija i ratnog stanja profitirali i stvorili ogroman kapital. Nije mi jasno kako su oni mogli, a država te poslove nije mogla obavljati.
Dame i gospodo, za preduzeća koja su imala najveća ratna razaranja, kao što su: "Zastava" Kragujevac, "Krušik" Valjevo, MIN Niš, "Milan Blagojević-Namenska" Lučani, "14. oktobar" Kruševac i druge, Vlada je donela posebne ekonomsko-socijalne programe njihove sanacije i zapošljavanja radnika. U ovim preduzećima je realizovan najveći broj programa i obezbeđeno je da veliki broj zaposlenih u tim preduzećima nastavi da radi.
Ovim načinom Vlada DOS-a je priznala da je Vlada nacionalnog jedinstva, u cilju sprovođenja ekonomsko-socijalnog programa i sanacije ratne štete porušenih objekata koje su zlikovci NATO pakta uništili, uspela da izvrši revitalizaciju objekata i da ih vrati na upotrebu.
Napomenuo bih još jednu neugodnu aktivnost ove vlade donošenjem Rezolucije o Kosovu. Svi smo je jednoglasno izglasali jer smo želeli da se ispoštuje Kumanovska deklaracija.

Molim vas, još samo jedan minut. Ali, kao i uvek, ova vlada je puna tajni, kao što je bila puna tajni čitavih 10 godina rada, tajni špijunaže za NATO zlikovce. Vršila je diverziju u privredi, pripremala paravojne formacije za preuzimanje i izvršenje državnog udara, kao što se to desilo 5. oktobra. To je izjavio i sam premijer  Zoran Đinđić.
Ona još od februara meseca priprema i zna za carinske punktove...

Evo, što sam jutros i saznao od čoveka koji od februara meseca radi na carini, ali dodatke koji su potrebni za njegov život i boravak na terenu od februara meseca još ih nije dobio. Sada uvode tablice za registraciju vozila slične bosansko-hercegovačkim tablicama, pripremaju Šiptari svoju vlast, a to se zove demokratija i patriotizam, prodaja i izdaja zemlje. Isti scenario je i sa jugom Srbije.       

Dame i gospodo narodni poslanici, ode nam ministar, ode nam i Čeda, ali dobro je, tu je Lune, budući ministar. Neće biti problema. Predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju potrebno je zadržati princip najnižih osnovica za obračun i plaćanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, utvrđenih prema stepenu stručne spreme, cene rada radnih mesta utvrđenih granskim kolektivnim ugovorom koji važi od 1.januara 1999. godine. Ovo rešenje pokazalo je u prethodnom periodu dobre rezultate u naplati doprinosa, odnosno bolji finansijski efekat. Na taj način smanjena je mogućnost poslodavaca da izbegavaju uplatu doprinosa na stvarno isplaćene zarade, u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom. Na ovaj način se i nadalje želi sprečiti da jedan broj poslodavaca  isplaćuje umanjene zarade, a drugi deo zarade isplaćuje van legalnih tokova, izbegavajući uplatu poreza i doprinosa, kao i drugih fiskalnih opterećenja zarade.
Sa ciljem da se na mikro-ekonomskom planu nivo javne potrošnje uskladi sa mogućnostima i razvojem privrede, odnosno da se iz realnih izvora obezbede potrebna sredstva za funkcionisanje zdravstvene službe i ostvarivanja zakonom utvrđenih prava iz zdravstvenog osiguranja, potrebno je izvršiti usklađivanje finansiranja zdravstvenog osiguranja sa promenama fiskalnog tretmana zarada, uz zadržavanje sadašnjeg fiskalnog opterećenja, gde će osnovica za obračun biti neto zarada, bez učešća ostalih fiskalnih dažbina. Takođe, u osnovicu za obračun i uplatu doprinosa, koje poslodavac isplaćuje u skladu sa zakonom, topli obrok, regres i drugo, ne treba da ulaze, jer će ionako otežati tešku situaciju vezanu za uplatu u Fond zdravstvenog osiguranja. Osnovica ne može biti niža od sledećih iznosa: i ako pogledamo, I stepen je bio ranije 470 dinara, a sada je 3.033 dinara, znači negde približno oko 6 puta više. To je otprilike taj odnos koji je propraćen od I do VIII stepena, za koji je nekada osnovica bila 2.300, a sada treba da bude 12.724 dinara.
Opet isti problem kao i PIO, i ovde se osnovica za uplatu doprinosa odnosi u petostrukom iznosu prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. Na taj način opet se došlo do finansijskog udara na preduzeća, koja ionako teškom mukom uspevaju da izmiruju obaveze.
Dame i gospodo, ovde je sramota što nigde nije predviđen problem zdravstvenog osiguranja seljaka. Moram reći da iznos za zdravstveno osiguranje iznosi od dva do tri puta više nego što iznosi porez na dohodak i imovinu seljaka. I pored ovolikog izdvajanja, on iz ovog fonda nema ništa, kada se nađe u položaju da ga treba koristiti. Bolnica i sva moguća bolnička lečenja opet padaju na njegov finansijski teret.
U sadašnjoj situaciji kada su mnoga seljačka domaćinstva, starački=a postala socijalni slučaj i ovog puta Vlada prema selu i seljacima nije ispunila predizborno obećanje. Lekova nema, zdravstvene usluge su sve lošije i lošije, bolnice su ruinirane, položaj zaposlenih je težak, a Vlada za rešavanje ovih problema ne preduzima ništa. Ne znam da li bolnice i sve zdravstvene ustanove ova vlada želi da proda. Nekada smo se ponosili, i mogli da kažemo da smo po zdravstvenoj humanitarnoj zaštiti bili u samom svetskom vrhu.
Gospodine ministre, izvinjavamse , on je otišao, rekoste da je u prethodnom periodu došlo do pustoši u zdravstvu. I ja se pitam tolika humanitarna pomoć gde se dela, vi ste bili bliže toj materiji, znači tom problemu i o tim mahinacijama verovatno više znate od mene. Kada je usvajan budžet za 2001. godinu predlagao sam da sredstva namenjena za zdravstvo budu uvećana za duplo, vaši politički istomišljenici su glatko odbili. Bolnice su u veoma jadnom i bednom stanju. Instrumenti su zastareli ili usled velike upotrebe neupotrebljivi. Plate lekara i zdravstvenih radnika su mizerne, a oni obično pribegavaju inprovizacijama da bi obavili ovaj veoma važan i delikatan posao.
Dame i gospodo, kada je DOS došao na vlast prvo je gospodin ministar pravde Batić podigao plate u sudstvu, nemam ništa protiv, verovatno pokušava da isteruje pravdu, a nije se pristupilo poboljšanju uslova najznačajnije profesije. Danas bolesnik kad polazi u bolnicu samo što ne ponese krevet i oni su jadni u bolnici, sve ostalo ponese sa sobom, kao da se, ne daj bože, seli zauvek od svoje porodice.
Dame i gospodo, socijalno osiguranje za zemljoradnike, kao i PIO, potrebno je da bude dobrovoljno a ne nametnuto od strane Vlade. Seljaci neće ovaj namet plaćati. Zahvaljujem na pažlji.

Dame i gospodo, obratio bih se gospodinu Stanku Kovačeviću koji me je uvredio, jer me je nazvao lopovom. Gospodine Kovačeviću, ja sam čestit građanin ove zemlje i član sam najpoštenije stranke u ovoj zemlji, SRS-a. U životu nisam ništa ukrao, a sve što sam stekao, stekao sam čestitim radom. Potičem iz jedne čestite seljačke porodice, koja je takođe sve postigla čestitim radom. Mislim da vas to boli, jer ja i moje kolege iz SRS-a smo čestiti ljudi. Kada izađem iz ove skupštine, vaše poslanike, verujte mi, čekaju  vozači i kola, a ne mogu da pročitam koje su marke ta kola i ne znam kada su ih  i u kom vremenu i kako zaradili. (Glasovi iz sale: Džip.)
S obzirom da se zakon odnosi na 420 hiljada zaposlenih i koje se razvrstavaju prema složenosti, odgovornosti i uslovima rada, zvanjima i zanimanjima, koeficijenti za isplatu plata utvrdiće se odgovarajućim aktom Vlade. Treba napomenuti da razvrstavanje u platne grupe zaposlenih, ove zakone i koeficijente za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Ovim zakonom uređuje se način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja i primanje izabranih, postavljenih i zaposlenih lica:
1. plate predsednika Republike, predsednika i potpredsednika Narodne skupštine, predsednika i potpredsednika poslaničke grupe, predsednika i potpredsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine i narodnog poslanika na stalnom radu Narodne skupštine;
2. organima i organizacijama teritorajne autonomije i lokalne samouprave;
3. javnim službama, koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajne i lokalne samouprave;
4. javnim službama, koje se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;
5. organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja;
6. drugim organima i organizacijama koje se finansiraju iz budžeta.
Ustavom Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 1/90) u okviru prava i dužnosti predsednika Republike, utvrđeno je između ostalog da obrazuje stručne i druge službe za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, a budžet za predsednika Republike daje 28.300.000 dinara, dok za rad državnih organa predviđa 19.576.858 hiljada dinara.
Zakonom o Vladi Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 5/91 i 45/93), Vlada kao organ izvršne vlasti obavlja poslove određene Ustavom RS i zakonom i odgovorna je za obavljanje tih poslova Narodnoj skupštini Republike Srbije. Iz ovoga se vidi da je Vlada samoinicijativno odstupila od Ustava RS i sebe proglasila najvišim zakonodavnim telom, umesto da Skupština to obavlja kao i do sada.
Dame i gospodo, utvrđivanje plata navedenim zakonima, podzakonskim i drugim aktima funkcionera, koji rukovode državnim organima, na različit način su utvrđene plate. Treba napomenuti da se njihove plate obezbeđuju iz budžeta. Ovim zakonom uređuje se način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih, izbaranih i postavljenih lica u državnim organima, u organima teritorijane autonomije i lokalne samouprave, koji se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Budući da je Zakon o radnim odnosima u državnim organima predvideo mogućnost da se posebnim propisima utvrde zvanja i zanimanja zaposlenih drugačija od onih koji su određeni Zakonom 8 i koji glasi - zvanja i zanimanja zaposlenih u državnim organima koji su na osnovu odredaba Zakona o radnim odnosima u državnim organima utvrđena posebnim propisima.
Upotrebljavaju se zvanja i zanimanja utvrđena tim zakonom, polazeći od složenosti poslova, odgovornosti i uslova za obavljanje tih poslova. Koeficijenti i za ta zvanja i zanimanja utvrđuju se na osnovu koeficijenata utvrđenih aktom Vlade. Propisuje se obaveza upotrebljavanja tih zvanja i zanimanja sa zvanjima i zanimanjima iz Zakona u radnim odnosima u državanim organima. Odredba je nužna kako bi se nakon donošenja akta Vlade, kojim se utvđuju koeficijenti, mogli upotrebljavanjem odrediti pripadajući koeficijenti i za one zaposlene kojima su utvrđena drugačija zvanja i zanimanja.
U ekspozeu gospodina Đinđića može se primetiti da je ovo vlada velikih reformi i energičnih akcija. Ona je sastavljena iz dva dela. Prvi deo je neka vrsta tima za strategiju i prioritete, čine je privrednici i predstavnici stranaka DOS-a. Drugi deo su eksperti ne iz sveta teorije, nego iz sveta prakse. Nekolicina njih imaju uspešnu karijeru u najvećim svetskim kompanijama, tu su da bi pomogli svojoj zemlji, i da bi se upisali u listu utemeljivača demokratske Srbije. To smo do sada mogli doživeti i videti.
Sada me interesuje po kojoj vrednosti je ocenjivan prema zvanju i znanju gospodin Dragan Milovanović, gospodin Gašo Knežević, gospodin Vladan Batić, gospodin Dragan Veselinov, gospodin Aleksandar Vlahović, gospodin Jožef Kasa i drugi.

Gospodine Kovačeviću, vama se obraćam, njih pitajte za stanove, njih pitajte za kuće, njih pitajte za zemlju, njih pitajte za fabrike, odakle im to, gde su zaradili, da li su to zaradili u ovom ili u prethodnom sistemu.
Dalje, u ekspozeu gospodin Đinđić iznosi: to je naš program i to su ljudi koji će da ga sprovedu u delo. Najmanje što možemo da obećamo da će to biti vlada brzine i transparentnosti. Na svaki problem ćemo reagovati odmah, reći ćemo istinu i predložiti rešenja. Nećemo lagati, nećemo krasti, jer smo to već ranije demokratski uradili.

Mi srpski radikali smatramo da je ovaj zakon, kao i DOS-ovska vlast, netolerantan, neprincipijalan, nerealan i neupotrebljiv zato ga treba povući iz procedure.
U današnjim "Novostima" gospodin Čanak iznosi da su plate pokrajinskih poslanika duplo više, a njega ne zanima kolike su plate poslanika u republičkom parlamentu. On samo hoće brzu decentralizaciju Vojvodine i njeno odvajanje. Iznosi da sedam meseci ova vlada nije uradila ništa, nego radi po onoj narodnoj "trla baba lan da joj prođe dan".
Javni funkcioneri i službenici treba da ostvaruju zarade primerene standardu, odgovornosti i dostojanstvu svoga posla. Plate javnih funkcionera i službenika moraju da budu periodično usklađivane prema određenom stalnom parametru koji bi propisivao zakon.
Gospodin predsednik Vlade još jednom je prevario ovaj parlament kada je izjavio da nijedan državni funkcioner neće biti član nijednog upravnog odbora, a svesni smo da su mnogi u upravnim odborima - mnogih firmi.
Dame i gospodo, najnovija afera potresa Vladu i govori o ozbiljnosti ove vlade i ljudi koji su u ovoj vladi, a to su gospodin Đinđić, Mihailović i Batić, verovatno da je potpredsednik Vlade i predsednik Socijaldemokratske stranke Vuk Obradović dirnuo u osinjak, te iz one narodne "poterao lisicu, a isterao vuka", izgleda da je naišao na trag ove gospode iz Vlade.
Mi srpski radikali stalno ističemo da je ova vlada sastavljena od korumpiranih ličnosti, čija je prošlost i sadašnjost sumnjiva. Zato i predlažemo da ova vlada podnese kolektivnu ostavku.

Dame i gospodo narodni poslanici, jutros pre početka ovog skupštinskog zasedanja mislio sam da će gospodin Jovanović ipak izaći za ovu govornicu da se izvine svima onima kojima je juče održao čas, koji se, prema njegovom nahođenju, nismo lepo ponašali. Ipak, čini mi se da smo u pola četiri mi svi bili ovde, čekali smo njegove, iz njegove stranke, kojima je on šef poslaničke grupe, da počnemo sa radom, ali to nije vredelo. Ja ipak mislim da će posle ove moje diskusije gospodin Jovanović izaći, ako ništa drugo, bar svojima dati jedan drugarski ukor da se ubuduće ponašaju prema radu i redu ovog parlamenta.
Dame i gospodo narodni poslanici, lična primanja koja poslodavci zaposlenima isplaćuju svakog meseca, sada treba da budu uključena u bruto zarade i da čine osnovicu za plaćanje poreza i doprinosa: naknada za topli obrok, regres i terenski dodatak. Ova naknada za terenski dodatak služi, kao što su i mnogi za ovom govornicom rekli, za sanaciju porodičnog budžeta, za ishranu, za školovanje dece, za odevanje, maltene za održavanje golog života. Navedena naknada predstavlja minimum prava koja se zaposlenima isplaćuje za dane provedene na radu. Regres je nekada služio radnicima za rekreativne svrhe, na ime pokrića troškova za godišnje odmore. Međutim, danas je ova stavka isto tako postala glavna za održavanje životnog standarda građana. Prvo, što obično radnici ovaj dodatak dobiju iznenada i dobiju dosta više od svog ličnog dohotka. Takođe i radnici koji su upućeni na teren. Poslodavac je isto dužan da obezbedi nadoknadu za povećanje troškova na terenu: ili obezbedi smeštaj i ishranu, ili isplati nadoknadu koja u celini pokriva troškove koje zaposleni imaju na terenu.
Prema tome, kao i svi do sada koji su za ovu govornicu izlazili, mislim da ovi dodaci ne bi smeli da ulaze u bruto zarade, jer na neki način njima poslodavci zaposlenima omogućavaju da održe životni standard. U sadašnjem vremenu, kada u proizvodnoj sferi nijedno preduzeće ne radi ili radi sa smanjenim kapacitetom, obzirom da se zarade radnicima ne isplaćuju po kolektivnim ugovorima, a negde se uopšte ne isplaćuju, gde su topli obrok i naknade troškova prevoza i regresa jedina primanja, oporezovati taj topli obrok i regres, bilo bi pogubno za preduzeće, jer bi više pogoršalo ionako težak materijalni i socijalni položaj radnika. Zato smatram da ovaj član treba brisati dok Vlada svojim merama ne poboljša životni standard radnika. Hvala.

Predlog o izmenama Zakona o braku i porodičnim odnosima. Mislio sam da će i ovaj zakon kao i Zakon o društvenoj brizi o deci biti zajedno, u jednoj istoj proceduri. Ali, idu odvojeno.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima čini polaznu osnovu za usaglašavnje sa odredbama zakona iz drugih oblasti prava. Ali, Predlog ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima koji definiše zaradu na bruto principu predstavlja veliku grešku i promašaj jer novine koje se uvode u oblasti plaćanja poreza i doprinosa i zarada iniciraju odgovarajuće izmene drugih zakona. Jedan od takvih je i Predlog zakona o izmenama Zakona o braku i porodičnim odnosima.
Uvođenje bruto principa u sistem zarada negativno se odražava i na obveznika izdržavanja. Jer, ako je obveznik izdržavanja u radnom odnosu ili je korisnik penzije, sud određuje buduće iznose izdržavanja procentualno u odnosu na zaradu, penziju ili drugo stalno novčano primanje.
Do sada su primanja poput toplog obroka zaposlenog, regresa kao i terenskog dodatka bila oslobađana od plaćanja poreza i doprinosa. Prema sadašnjem zakonskom rešenju ova lična primanja ulaze u bruto zarade i čine osnovicu za plaćanje poreza i doprinosa, a ovim se umanjuju sredstva za izdržavanje lica.
Izmenama i dopunama Zakona usaglašavaju se pojedine odredbe ovog zakona sa izmenama u sistemu kojim se definišu prava iz radnog odnosa. U skladu sa redefinisanom kategorijom zarade neophodno je da se i u pojedinim odredbama zakona izvrši usaglašavanje, s obzirom da se na taj način menja i osnovica koja služi za utvrđivanje iznosa izdržavanja za lica koja po ovom zakonu ostvaruju prava na izdržavanje, neophodno je da se izvrši i umanjenje parametra koji služi za obračun, kako bi se postiglo neutralno dejstvo zakona u fiskalnom pogledu.
Tako, ako je obveznik izdržavanja u redovnom radnom odnosu ili je korisnik penzije ili ostvaruje druga stalna mesečna novčana primanja, sud određuje buduće iznose izdržavanja procentualno u odnosu na zaradu, penziju ili drugo stalno novčano primanje. Ako obveznik izdržavanja ne ostvaruje stalna mesečna novčana primanja, sud određuje buduće iznose izdržavanja procentualno u odnosu na iznose minimalne zarade u Republici za prethodni mesec, što je nerealno.
Dame i gospodo, Vlada bi trebalo da pomogne stalno rastući broj pojedinaca i parova koji žele da ostvaruju ispunjenost kroz profesionalni život i roditeljske usluge. Oni bi mogli da doprinesu ostvarenju ova dva cilja kompatibilnim razvijanjem i pojačavanjem socijalnih usluga, kao što su jaslice, vrtići i roditeljsko odsustvo itd. Pored toga, Vlada bi, u saradnji sa privatnim sektorom i društvenim partnerstvima, trebalo da podstakne druge mere koje olakšavaju rad izvan porodice, kao što su povremene aktivnosti i fleksibilni rasporedi. Posebnu pažnju treba posvetiti potrebama žena, koje još uvek nose neravnomeran teret odgovornosti u porodici, uvođenjem mera koje podstiču muškarce da dele ove odgovornosti.
Ono što je imanentno tržišnom modelu privređivanja, koji nastaje, jeste visoko produktivan rad i kvalitetan proizvod koji se što bolje može realizovati na tržištu. Takve odlike proizvoda i u krajnjoj instanci ostvarivanje dobiti zavisi u značajnoj meri od radne snage, njene sposobnosti, motivacije i koncentracije u procesu rada. To je moguće postići, između ostalog, obezbeđivanjem pouzdanog zbrinjavanja dece i njihovog adekvatnog razvoja u okviru sistema brige o deci. Za postizanje ciljeva sistema brige o deci moraju biti definisane mere pomoći porodicama, odnosno materijalna davanja i organizovane delatnosti i aktivnosti koje se razvijaju u ustanovama za decu, odnosno institucijama tog sistema.
Ono što je značajno u većini evropskih zemalja jeste da se očekuje porast udela zaposlenih žena. Takođe se očekuje dalji porast udela domaćinstava na čijem čelu su zaposlene majke koje izdržavaju decu.
Dame i gospodo, veliki broj preduzeća ne radi, a takođe ni radnici. Ili su na plaćenom odsustvu, neplaćenom odsustvu, bolovanju i stečaju preduzeća. Kako obezbediti izdržavanje ovih porodica, ovo treba da predstavlja obećanje u predizbornoj kampanji DOS-ovske vlasti.
Mi, srpski radikali, nećemo prihvatiti ovaj zakon zato što je nerealno, neprincipijelno, netolerantno i dosta nestručno obrađen i zato predlažem Vladi da ga povuče iz procedure i da na ponovnu doradu.

Dame i gospodo uvaženi poslanici, uvaženi predsedniče, vrlo ozbiljna tačka o kojoj diskutujemo danas jeste tačka - penzioneri. Ali, vi vidite kako se mi svi ovde ponašamo. Neću ovde govoriti da li je opozicija, ili pozicija, ali je velika neozbiljnost sviju nas. Molim vas, stvarno vas iskreno molim, da ovde, u ovoj sali, u ovom parlamentu, o ovim problemima, o ovim zakonima, govorimo ljudski, istinito i bez dobacivanja. Svako je izašao ovde da da neki svoj određeni doprinos, onoliko koliko može i onoliko koliko je njegovo htenje.
Zato i mislim, evo vidite, odmah je tema dobacivanja, znači, vama nije stalo do ovoga. Ako treba neću govoriti, ako vi hoćete da to završite, ja ću se povući sa ove govornice, ali mislim ipak da je velika sramota ne diskutovati o ovome, ako ima i malo mog udela da bih mogao da pomognem u rešavanju ovog zakona.
Dame i gospodo uvaženi poslanici, uvaženi predsedniče, osnovica na koju se obračunava i plaća doprinos za osiguranike - zaposlene, čini zarada, u skladu sa zakonom odnosno kolektivnim ugovorom, na osnovu koje se utvrđuje penzijski osnov. Ovim zakonom se reguliše da lična primanja koja poslodavci zaposlenima isplaćuju svakog meseca budu uključena u bruto zarade i da čine osnovicu za plaćanje poreza i doprinosa. Dame i gospodo, ovde se pre svega misli na sledeća druga lična primanja: naknada za topli obrok, regres i terenski dodatak, dok bi druga lična primanja (dnevnica, solidarna pomoć i drugo) i dalje ostala van bruto zarade, odnosno ne bi bila uključena u jedinstvenu osnovicu za plaćanje poreza i doprinosa.
Mnogo je u prethodnom periodu rečeno o dodacima koje poslodavci isplaćuju zaposlenima, i došlo se do zaključka da bi to bila katastrofa za radnike i poslodavca. Prvo, radnik dobijanjem tih sredstava od poslodavca uspeva da nekako preživi, kao i njegova porodica. Što se tiče poslodavca, on sada mora više da izdvaja u PIF, a s tim umanjuje isplatu na ruke zaposlenima i još više otežava ionako tešku situaciju zaposlenih.
U sistemu finansiranja penzijskog i invalidskog osiguranja i dalje se zadržava princip isplaćenih zarada, kao i najnižih osnovica za plaćanje doprinosa po stepenima stručnosti, koje su obavezne ukoliko se zarada isplaćuje u manjem iznosu od propisanih osnovica. Ovo iz razloga što se najniža osnovica u dosadašnjoj primeni 1.1.1999. godine pokazala kao dobro rešenje, odnosno na taj način se smanjila mogućnost poslodavcima da izbegavaju uplate i doprinose na stvarno isplaćene zarade. Pored toga, najniže osnovice predstavljaju cene rada radnih mesta utvrđene granskim kolektivnim ugovorima.
Novina ovih izmena i dopuna je što se njima osim dosadašnjeg limitiranja najnižih osnovica sada limitira i najviša osnovica za plaćanje doprinosa, što do sada nije bio slučaj. Mislim da ovo nije realno i ostvarivo. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, propisano je da najviši penzijski osnov iznosi 3,8 prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici prethodne godine.
To znači da se na ovaj način dovodi u korelaciju visina plaćanja doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje sa visinom prava, jer se ovde upravo radi o ostvarivanju, odnosno ličnom ulaganju osiguranika, radi ostvarivanja prava u slučaju rizika propisanih zakonom. Predlaganjem da limit bude pet prosečnih zarada, želi se prihvatiti princip solidarnosti, što mislim da nije dobro.
Ekonomska situacija u zemlji je vrlo teška, naročito posle petooktobarske revolucije, kada nijedna privredna grana ne radi ili radi sa umanjenim kapacitetom. Dame i gospodo, znamo da bi redovne penzije bile isplaćene - potrebno je da privreda radi, znači firme moraju da uplaćuju u taj fond, ali ne znam šta da uplaćuju, kada ni one same nemaju za platu, a vi još hoćete i bruto zarade.
Opet ističem da i o ovom zakonu nije došlo do konsultovanja sa socijalno orijentisanim interesnim organizacijama građana - sindikatima.
Dame i gospodo, Vlada svojim predlogom hoće da oporezuje regres, topli obrok, terenski dodatak, dodatak za putovanja, navodno da bi se povećala osnovica za penziono i invalidsko osiguranje.
Osnovica prema predloženom zakonu ne sme biti niža od:
1. I stepen ranije je bio 470 dinara sada 3.033 din.
2. II stepen - 800 dinara, sada je 4.427 "
3. III stepen - 950 dinara, sada je 5.262 "
4. V stepen 6.635 "
5. VI stepen 1.300 dinara, a sada je 7. 145 "
6. VII stepen 1.700 dinara, a sada je 9.409 "
7. VII 2 stepen 1.900 dinara, a sada je 10.510 "
8. VIII stepen 2.300 dinara, a sada je 12.724 "
Pa vi sad vidite sami kolika je ta razlika.
Čuli smo od ministra Đelića da smo upropastili budućnost, ja bih ga pitao šta je sa sadašnjošću. Dame i gospodo, mi sada govorimo o penzionom i invalidskom fondu, za sada i penzionerima u budućnosti, a šta je sa penzionerima u sadašnjosti?
Velika poskupljenja: struja, komunalije, porezi, itd. - znači njima ne ostaje ništa za održavanje životnog standarda (hrana, odeća, ogrev, itd.).
Predsednik Vlade, gospodine Jovanoviću, nemojte čitati novine. Ipak, predsednik Vlade Zoran Đinđić, u svom ekspozeu, obećao je za milion i 300 hiljada penzionera stabilizovanje penzija, redovnu isplatu i bolji život onih koji fizički i zdravstveno nisu sposobni da dopunskim poslovima mogu sebe izdržavati. Takođe, nisu sposobni u ovom vremenu da od svojih penzija kupuju lekove čija je cena visoka i koji su im u ovom životnom dobu potrebni. Seljačke penzije su toliko male da je sramota svakog penzionera - seljaka da kaže njihovu vrednost. Sada ih isplaćujete preko nemačkih donacija.
I ovog puta penzioneri su prevareni kao i u prethodnom periodu: kada treba da glasaju, kada treba da se iskoristi njihov glas, onda im se povećavaju penzije, dobijaju humanitarne pakete, zdravstvene službe po mesnim zajednicama vrše kontrolu krvnog pritiska; sve im čine da dobiju njihov glas, ali posle ih zaboravljaju. Zato mnogi penzioneri žive, kao i u prethodnom periodu, iz kontejnera, i to se zove DOS-ovska demokratija.
Zato mislim da Vlada treba da povuče ovaj zakon iz procedure jer je nerealan, restrikivan, neupotrebljiv i treba da ga da na ponovnu doradu i obradu. Tek kad dođe do ozdravljenja privrede, ovaj zakon može da funkcioniše. Meni je žao što mnoge diskusije o ovoj materiji daju oni koji nisu radili u toj oblasti, a mnogo o toj materiji diskutuju i o njoj govore.

Dame i gospodo, uvaženi poslanici, uvaženo predsedništvo, u ekspozeu predsednika Vlade gospodina Zorana Đinđića ovom problemu posvećeno je više prostora i više pažnje. Ali se mora primetiti da njegovo izlaganje, vezano za ovaj problem i Predlog zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, predstavlja dve materije dijametralno suprotne jedna drugoj.

U svom ekspozeu gospodin Đinđić iznosi da jedno od gorućih problema, koje se mora rešavati, jeste nezaposlenost i nizak životni standard. Po zvaničnim rezultatima u Srbiji zaposleno je oko 2,2 miliona ljudi, uz oko 820.000 nezaposlenih, što je oko 27%. Međutim, ne samo što je ogroman broj nezaposlenih, nego i u strukturi zaposlenih imamo problema. Oko 500.000 ljudi radi u preduzećima koja su trajno nelikvidna, pa te zaposlene možemo tretirati kao ljude koji faktički nemaju posao. To je dodatnih 15%. Ukupno preko 40% nezaposlenih. Od ukupnog broja zaposlenih, iz državnog budžeta platu prima oko 400.000 ljudi. To je nesumnjivo preteran broj za format naše privrede, jer svemu treba dodati obavezu redovne isplate oko 1,3 miliona penzija mesečno. Nije ni čudo što se sistem raspao.

Namera nove vlade je da se rekonstruisanjem privrede prekomponuje i struktura zaposlenosti, pa da dva miliona zaposlenih imaju stabilna i kvalitetna radna mesta. Smanjiće se broj zaposlenih u državnoj administraciji za početak najmanje 20%. Međutim, nije dovoljno poboljšati strukturu postojeće zaposlenosti. Naš zadatak je da privlačenjem investicija omogućimo otvaranje novih radnih mesta.

Zato je potrebna obnova tehnologije i obnova kvalifikacione strukture. Tehnologija će doći tamo gde ljudi znaju i hoće da rade. Dakle, strateški prioritet je edukacija radne snage za novu ekonomiju. Ne treba da žalimo za starom tehnologijom, treba da se okrenemo izazovima budućnosti. Za njih moramo biti spremni, a to znači, kvalifikovani i obučeni.

Zato su potrebna velika ulaganja, ali to su najopravdanija ulaganja, ulaganja u ljude. To je naša šansa za mlade ljude, za sve ljude koji su po godinama mladi, ili duhom i energijom mladi. Takođe, nastojaćemo da poboljšanjem uslova života i poslovanja vratimo što više naših stručnjaka koji su napustili zemlju, to smo se uverili vraćanjem Božidara Đelića, sadašnjeg ministra za finansije. Pokušaćemo da odlučnom akcijom zaustavimo dalji odliv naših mozgova, naši vrhunski stručnjaci bi se odmah vratili čim bi imali pristojno radno mesto.

Dame i gospodo, šta reći posle ovoga, sve je suvišno. Donošenjem ovakvog zakona ekspoze gospodina Zorana Đinđića pada u vodu. Vlada želi da se oslobodi viška radne snage, uz što manju nadoknadu radnicima, uz što manju odgovornost. Opet se pokazalo da su predizborna obećanja DOS-ovske vlasti prepuna velikih laži i prevara.

Uvek ističem za ovom govornicom da svaki zakon koji se tiče zaposlenih i njihove sudbine nije konsultovan sa socijalno interesnim organizacijama građana - sindikatima.

U Zakonu o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, prema dosadašnjem rešenju, nezaposleno lice koje je bile osigurano trideset i više godina ostvarivalo je pravo na novčanu naknadu do zaposlenja, odnosno do ostvarivanja prava na penziju. Sadašnjim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica pravo na novčanu naknadu može da se ostvari najduže 24 meseca.

Ovo je ozbiljan problem kojim treba da se pozabavimo. Gospodo iz DOS-a, vi insistirate na tome da do sada ljudi koji su bili na Zavodu do penzije nisu bili stimulisani da traže posao. Pitate li se kako čovek pred penzijom može da ima optimizma i volje da traži posao, prati oglase, ide na razgovor sa poslodavcem. U zemlji u kojoj većina preduzeća ne radi i gde postoji armija nezaposlenih mladih lica ko je taj poslodavac koji će pre zaposliti čoveka koji je nekoliko godina pred penzijom, nego onog koji ima 20 godina.

Novim zakonom o privatizaciji društvenih preduzeća mnogo ljudi će ostati bez posla. Kod mene u fabrici mineralnih đubriva, sa najnižim stažom je radnik sa 15 - godišnjim stažom.

Najveći deo su oni sa najnižim obrazovanjem. Da li će se oni više ikada i igde zaposliti? A među njima će sigurno biti i lica sa stažom osiguranja preko 20 i preko 30 godina.

Ali, ne morate se brinuti.

Kad svi ovi zakoni od 1. juna stupe na snagu u Srbiji, sem u državnim službama, ionako više neće biti zaposlenih.

Svi koji su radili u preduzećima biće na tržištu rada.

Sistematko opredeljenje ukupne rekonstrukcije fiskalnog sistema i uvođenje sistema bruto zarade zahtevaju promene i u oblasti obaveznog socijalnog osiguranja. Po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja zaposleni ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Princip na kome je zasnovano obavezno osiguranje je da obim prava zavisi od obima ulaganja svakog zaposlenog. Takođe, u ovom sistemu mora biti prisutan i princip solidarnosti. Kao što smo videli, najniža osnovica je 3.000, a najviša je 12.724 dinara.

Uvođenjem bruto sistema uspostavlja se jedinstvena bruto osnovica za plaćanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz zarada.

Sada se u bruto zarade uključuju i druga lična primanja koje poslodavac mora da isplaćuje po osnovu radnog odnosa, kao što su naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i terenski dodatak, čime se šire obaveze poslodavca, a smanjuje stopa doprinosa.

Gospodin Dragan Milovanović, ministar za rad i zapošljavanje, kao metalac i student pred završetkom studija, nije sposoban da obradi i odbrani ovaj zakon. To mogu lično da vam kažem jer sam pred završetkom doktorske disertacije i osećam veliku slobodu da mogu oceniti Draganove mogućnosti i sposobnosti oko rešenja ovog problema.

Zato predlažem Skupštini i predsedniku Skupštine da se ovaj zakon povuče iz procedure, da na ponovnu doradu i da ga obrazloži kvalifikovana ličnost, jer smatram da je ovaj zakon nepravedan, restriktivan i kao takvog ga ne treba prihvatiti.

Na kraju, otići ću malo od teme, danas naši predstavnici vlasti preplaviše čitav svet, kao velike demokrate, oni muče svoj narod obećanjima i uništavaju privredu, prodaju svoju zemlju Srbiju. To se zove DOS-ovska demokratska vlast. Kod mene u Šapcu kažu - promenila se kera, a lanac je ostao isti. Pre neki dan sam pročitao da je ministar za prestrukturiranje privrede i privatizaciju, Aleksandar Vlahović, najavio i prodaju fabrika za jedan dolar. Ne znam, nije li mu to očevina ili dedovina. Hvala.

Dame i gospodo, uvaženi poslanici i uvaženo predsedništvo, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica na član 2. stav 2.
Obrazloženje - obzirom da je povećano zahvatanje od poslodavaca po osnovu uplaćivanja doprinosa, bez obzira da li je radniku isplaćena zarada, za očekivati je da se u budžet sliva znatno veći priliv.
Neosnovano je smanjiti najniži procenat osnovice naknade, niti ograničiti procentom visinu iste.
Predloženim izmenama člana 2. polazi se od postojećeg pluralizma u organizovanju poslodavca sindikata - ogranizacija zaposlenih i nezaposlenih, a obezbeđuje i adekvatnu zastupljenost u upravnom i nadzornom odboru.
Najviši i najniži iznos novčane naknade u nominalnom iznosu treba da ostane isti i da se procentualno ne menjaju s obzirom da se novčane naknade utvrđuju u odnosu na bruto zaradu. Prema dosadašnjem zakonu u rešenju, bilo je predviđeno da se u upravni odbor imenuju predstavnici poslodavaca iz Privredne komore Srbije, predstavnici zaposleni iz Saveza samostalnih sindikata i predstavnici nezaposlenih iz Saveza nezaposlenih iz Srbije. Time nije uzet u obzir veliki broj članova drugih organizacija, poslodavaca zaposlenih i nezaposlenih, koji po ovom rešenju nisu mogli da imaju svoje predstavnike u upravnom odboru. Prema tome, tu je Privredna komora i imamo predstavnika Privredne komore, tu je gospodin Rade Veselinović i on je trebao biti na potezu.
Sramota je a i lažno bi bilo reći da se do 5. oktobra lepo živelo. Nije se lepo živelo. Mi to svi znamo, ali mislim da se sada još gore živi. Svi to moramo priznati. Iako sam čovek iz privrede, sigurno možete primetiti da privreda ne radi, ljudi ne primaju platu, teško žive. U subotu se desio jedan nemili događaj, koji je ipak osvetlio ovu tačku, bar što se tiče objašnjenja svih ovih zakona. Povodom 100 dana nove srpske vlade,u subotu premijer Zoran Đinđić izveo je na ručak predsednika sindikalne centrale u Srbiji, predsednika Saveza sindikata Srbije Milenka Smiljanića, predsednika Ujedinjenog granskog sindikata Nenada Čanka i Ranka Savića generalnog sekretara Asocijacije nezavisnih sindikata. Na ovom službenom ručku obrađeni su svi ovi zakoni, jer se komuniciralo između vlasti i sindikata, a gde su se rešavala socijalna pitanja radnika. Samo se pitam, ko li je ovaj ručak platio?

Dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, podneo sam amandman na član 15. stav 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, iza tačke 3. dodaje se nova tačka 4. koja glasi: "ako nije isplatio minimalnu zaradu zaposlenom u skladu sa zakonom".
Obrazloženje - u vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naredi poslodavcu, odnosno direktoru da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona ili kolektivnog ugovora, odnosno opštih akata i ugovora o radu. Inspektor rada, donosi rešenje o zabrani rada poslodavca ako poslodavac ne postupa po rešenju inspektora rada koji mu je naložio. Poslodavac je dužan da najkasnije u roku od 15 dana, od dana dostavljanja rešenja iz stava 1. od ovog člana, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja. Inspektor rada zabraniće obavljanje delatnosti poslova i to pod 1) ako sa zaposlenim nije zaključen ugovor o članu rada, član 11. odnosno drugi ugovor iz člana 129. ovog zakona, 2) ako nije podneo prijavu na obavezno socijalno osiguranje, 3) ako nije zasnovao radni odnos za najmanje dva zaposlena u smislu člana 128. ovog zakona, 4) koji sam ja podneo, ako nije isplatio minimalnu zaradu zaposlenom u skladu sa zakonom. Zato mislim da će Skupština usvojiti ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih hteo da menjam tok sednice i ove rasprave, ali ipak, čini mi se, mora se reći u vezi sa onim, na šta je u četvrtak pala jedna mala senka, na ovom skupštinskom zasedanju.
Prvo, tri puta u toku zasedanja, mislim da je gospodin predsednik načinio grešku, kada sam ja izlazio za ovu govornicu.
Prvo, kada sam rekao da je član 292, gde službenici državne bezbednosti ne bi smeli da budu u ovoj sali. To je u stavu broj 3. decidno i objašnjeno rečeno. Molim vas, nikoga neću uvrediti, samo ću....