Dame i gospodo, pitam se, možda pojedinci ne znaju istoriju, ali gde se Srbija nalazi, možda se Srbija za njih nalazi u Americi, EU, ali ona se nalazi na Balkanu.
Dame i gospodo, ovo je delikatno pitanje i sigurno oplemenjivači biljaka i voćaka, jedno je od najznačajnijih pitanje koje je trebalo ovo ministarstvo i ovaj zakon da obrađuje.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 3. stav 1. tačka 8), gde se posle reči "sprovođenje" dodaje reč "propisanih", i glasi – sprovođenje propisanih fitosanitarnih mera. Podrazumeva zaštitu bilja, biljnih proizvoda i sprečavanje širenja štetnih organizama i njihovo suzbijanje primenom fitosanitarnih mera, detekciju i determinaciju štetnih organizama.
Zaštita zdravlja bilja je multidisciplinarna i kompleksna oblast. Osnova savremene poljoprivredne proizvodnje i obezbeđivanje dovoljnih količina kvalitetne, zdrave i ispravne hrane ne može se zamisliti bez zaštite zdravlja bilja.
Aktivnosti u okviru ove oblasti zadiru u različite aspekte kako privrednog tako i svakodnevnog života. Fitosanitarni stepen je karika lanca u bezbednosti hrane. Zdravstveno stanje biljaka u međunarodnoj razmeni roba po svojoj važnosti jednako je kao i zdravstveno stanje životinja.
Smatram da bi Ministarstvo trebalo da povede računa vezano za zaštitu bilja zbog toga što su ti preparati koji se koriste u zaštiti zdravstvenog stanja bilja u većini uvozni, i njihova cena je velika, i poljoprivredni proizvođači su u nemogućnosti da kvalitetno koriste te preparate.
Smatram da Ministarstvo treba da uvede subvencije, a normalno i kreditiranje za kupovinu ovih preparata za zaštitu protiv štetnih organizama.

Dame i gospodo poslanici, mislio sam da će Ministarstvo prihvatiti ovaj moj amandman, zato što on pored određenih konkretnih mera u stvari predviđa i reviziju.
Smatram da je prilikom prijema voća i povrća ili bilo kojeg drugog proizvoda potrebno da određeni proizvod poseduje određenu prateću dokumentaciju, koja u stvari prati na koji način je došlo u procesu vegetacije do primene određenih zaštitnih preparata.
Zato smatram da je potrebno, pored ovog datog i iznetog u ovom stavu broj 3, gde se utvrđuju određene konkretne mere, dodati reči – određenu reviziju, koje će poboljšati taj proces, odnosno koje će na adekvatan način omogućiti i praćenje zaštite bilja. Hvala.

Pošto vidim da ministar vrlo brzo rešava probleme, uputio bih mu jedno pitanje da pogleda da li je Srboljub Živanović za prošlu godinu i zbog čega nije naplatio subvencije za zasejane površine?
Što se tiče ovog člana 20, u stavu 5. reč "ministar" zamenjuje se rečju "ministarstvo".
Slušajući ovu divnu diskusiju koju je moj kolega Krstin izneo za proizvođače mineralnih đubriva, a verovatno i diskusiju u načelu koju je takođe kolega Bortić izneo za proizvođače mineralnih đubriva, moram vam reći da smo bili verovatno, vi to dobro znate, jer ste doktor ovih nauka, i da dobro poznajete sve proizvođače, odnosno one koji su se bavili proizvodnjom mineralnih đubriva, da li u staroj Jugoslaviji ili u SRJ, ali ako pogledate sada, videćete da je to svedeno na jedan mali broj onih koji se bave isključivo proizvodnjom.
Jedna od najvećih fabrika verovatno u staroj Jugoslaviji koja se bavila proizvodnjom mineralnih đubriva jeste Fabrike mineralnih đubriva "Zorka" Šabac. Sada ona više to ne proizvodi.
Što vam to govorim? Govorim vam zato što sam se 30 godina bavio održavanjem u toj fabrici i odlično poznajem i tehnologiju, i rad ove fabrike, koja je ipak mogla da se nosi sa velikim svetskim proizvođačima i sigurno je bila na velikom glasu, gde smo tada, još od 1980. do 1995-1996. godine izvozili ta mineralna đubriva u zemlje Latinske Amerike, širom celog sveta.
Nažalost, lošom politikom i prethodne vlade i svih vlada koje su bile, ova fabrika je zatvorena zato što se verovatno nije našao sporazum između komercijalnog ugovora koji je trebalo "Farmako", firma koja je uzela ovu fabriku i, za ponos jeste, povratila tu svoju proizvodnju kojom se ova fabrika dičila.
Ako sada pogledamo, ona ili ostale fabrike ne postoje, ne rade, mi se sada bavimo uvozom, uvozom gotovih mineralnih đubriva. Mineralno đubrivo, jednom rečju, narodno rečeno, jeste gde proizvođač treba da vara prirodu, da bi ostvario, normalno uz genetički potencijal biljke, što veći prihod.
Ovo što ste vi malopre pričali i rekli, kada se uvoze mineralna đubriva ili određene supstance mora da postoji i određena laboratorijska kontrola. Verujte mi, još i u saveznom parlamentu, kao savezni poslanik, iznosio sam probleme zato što smo u internim laboratorijama tada još Fabrike mineralnih đubriva u Šapcu utvrdili da uvezena mineralna đubriva iz Kutine nisu bila na nivou tri petnaestice, već na nivou tri osmice. Niko nije intervenisao jer to je jedna velika diverzija nad proizvođačima.
Sada vidite, em što je proizvođač oštećen, znači zemljoradnik je oštećen što je kupio takvo đubrivo, em ga je bacio u određenim količinama, propisanim količinama, po kojima je bacio, znači, nije ostvario adekvatan rod koji je trebalo da ostvari. Zato smatram da je potrebno u tim laboratorijama izvršiti svakodnevnu, stalnu analizu mineralnih đubriva koja se uvoze iz susednih republika, koje su sada postale velesile u proizvodnji tog proizvoda.
Nažalost, moramo reći zato što fabrike mineralnih đubriva u Srbiji više ne postoje. Možete sada da pričate o proizvodnji mineralnih đubriva u Subotici, koja je vrlo mala, u Novom Sadu takođe koja ne postoji, Pančevo, Prahovo i to je već takoreći stornirano, te smo isključivo vezani za uvoz mineralnih đubriva.
O kvalitetu o svemu je gospodin Milorad Krstin sjajno interpretirao i rekao kako i na koji način je ta proizvodnja ostvarivana. Možda, verovatno, ne znajući zbog čega su se našli ti kamenčići ili taj crep, on se verovatno nađe prilikom utovara ili prilikom pakovanja, ali u procesu proizvodnje taj proizvod ne može da prođe kroz takav način kontrole koji je striktan, tako da je nemoguće da se u procesu proizvodnje nađu i ovakva strana tela.
Mislim da je gospodin Zoran Bortić decidno i sjajno opisao rekavši kako se maćehinski ponaša ova vlada prema proizvođačima mineralnih đubriva širom Srbije.

Podneo sam amandman na član 27. i u tom mom amandmanu sam predvideo da se ne briše proizvođač sa oznakom "EC FERTILISER", zbog toga što je proizvođač iz EU. Ali, vi ste sada odbijanjem ovog mog amandmana potvrdili još jednom da proizvodi iz EU se proizvode i distribuiraju na tržište Srbije, falširana roba, i treba izvršiti rigoroznu kontrolu baš tih proizvoda.
Ovo što malopre vi rekoste vezano za proizvođače mineralnih đubriva, evo pogledajte, Pančevo je proizvodilo amonijak i jedina supstanca, jedina sirovina koju smo mi uvozili jeste fosfat. U fabrikama za proizvodnju fosfatne kiseline smo mogli tu supstancu da proizvodimo.
Znači, sve ono što je kao sumporna kiselina – koja je nus-produkt bila u Boru i koja se koristila takođe u fabrikama mineralnih đubriva, kad pogledate koliko je ljudi bilo zaposleno ovde u fabrici mineralnih đubriva, bilo je negde oko 1.700 ljudi zaposleno, pa kad pogledate sada gde se nalaze ti ljudi i kolika je ta proizvodnja – mi smo samo pokrivali onaj nus-produkt sa kojim određeni proizvođači, kao u Boru ili ovde u Pančevu, ne znaju šta će, gde će da ga lageruju, ali apsorbovali i ujedno dobijali kvalitetno mineralno đubrivo.
Moram vam iskreno reći, kada je fabrika mineralnih đubriva bila pod jurizdicijom "Farmakoma", tada se nije proizvodila đubrivo tri petnaestice, nego tri šesnaestice, kvalitet je bio iznad onoga koji je propisan. Što se tiče zapošljavanja ljudi, koji su mogli da ostvaruju dohodak i život za svoje porodice, to je danas marginalizovano, to je ono što je danas Agencija za privatizaciju svojim postupcima upropastila industrijsku proizvodnju u Srbiji.
Sad vi kao ministar morate povratiti veru da se regenerišu te fabrike. Jeste da zastojem fabrika za proizvodnju mineralnih đubriva najviše propadaju onda kada stoje jer ih korozija uništava, atmosfera i sve ostalo, što znači da vi morate nastojati da se te fabrike ponovo regenerišu, jer koliko vidim sada, Fabrika mineralnih đubriva se u Šapcu prodaje, ali ona će isključivo biti kao mešaonica, gde će se uvoziti određene supstance i samo se tamo prepakivati, a u stvari neće ići u ovakvu proizvodnju o kojoj sam vam govorio.

Mislim da je ova materija zaštite bilja vrlo kompleksna i da je trebalo njoj posebno dati težinu i konotaciju baš što se tiče same primene ovih referata.
Takođe dobro znamo da većina sirovina jesu uvozne, a da je mali broj proizvođača sredstava za zaštitu bilja na teritoriji Republike Srbije, koji je takođe možemo reći ugašen, ne rade zbog procesa privatizacije. Sama kontrola preparata je pod znakom pitanja, vrlo diskutabilna, a naročito njihova primena.
Vi dobro znate da poljoprivredni proizvođači su primorani da, usled zaštite protiv korova, koriste preparate. Obično stavljaju veću količinu ili veću dozu tako da, umesto da deluju na korov, oni u stvari deluju štetno i na bilje koje treba da proizvode.
To je ovde takođe ovde problematično, jer takođe tih laboratorija koje se bave ispitivanjem kvaliteta tih preparata nema, odnosno te trgovinske kuće koje se bave distribucijom preparata i prodajom takođe su bez ikakve kontrole.
Sigurno je ono što sam juče napomenuo i rekao ministru. Jutros rano sam pozvao ljude da nam objasne kako i na koji način je prisustvo tih herbicida na određenim poljoprivrednim proizvodima.
Vi ste juče meni dali jedan odgovor koji je verovatno vas zadovoljio ili ste vi u sučeljavanju sa njima, koji su mi rekli baš što se tiče proizvoda same soje, gde je modifikovana soja i gde je ova standardna soja. Znači, u tim prvim naletima kada on ispituje da li je to modifikovano ili nije, ili utvrdi, čak može da se desi da je kombajn radio, znači vro tu modifikovanu soju i da je ostao određen broj zrna prilikom predaje u toj standardnoj soji, došlo je do toga, odnosno koji su prvi prepoznatljivi znaci da je modifikovana soja ili standardna soja? To jeste baš prisustvo herbicida na semenu soje.
To isto važi, verovatno 1988. godine, kada je vaš kolega, iz objektivnih razloga ne mogu pomenuti njegovo ime, kada je branio doktorsku disertaciju – primena radijacije posle Černobila, gde je ispitivao radijaciju na određenim poljoprivrednim proizvodima.
Vi verovatno znate da je mahunasto povrće sa najvećim procentom radijacije, dok kada pogledate paradajz, kad pogledate jednu jedinu voćku – jagoda, u sebi imaju nula prisustva radioaktivnosti u tim proizvodima, kao što je to vezano i za proizvod krompira, koji, verovatno, koliko se herbicida izruči u njegovom procesu gajenja, da on to apsorbuje u koren, odnosno u krompir, on bi verovatno bio opasan za čoveka.
Ali, to je vrlo bitno baš zbog količine prisustva herbicida, zato što je nekontrolisana primena zaštitnih preparata u poljoprivrednoj proizvodnji i zbog toga je potrebno obratiti pažnju. Vidite na raznim pijacama gde se prodaju poljoprivredni proizvodi, te kontrole nigde nema. Hvala.

Prevashodno, moram reći da se u jednom toku izlaganja ministra slažem, ali moramo decidno reći da ovo što je rekao o tim priručnim laboratorijama, u jednom momentu on govori o složenoj laboratoriji koja daje adekvatan nalaz, ali priručne laboratorije u datom momentu, prilikom prijema soje, moraju da otkriju ne koji je herbicid bio primenjen nego prisustvo herbicida na semenu soje.
Postojale su dve tečnosti u koje se ubacuje soja. Ubacuje se u jednu i u drugu tečnost, i to tečnosti različite boje, pitajući laboranta na koji način on otkriva prisustvo totalnih herbicida, a dobro znamo da se modifikovana soja može prskati totalnim herbicidom za uništavanje širokolisnih i uskolisnih korova.
Prema tome, ovde je decidno, što vi meni govorite, na koji način se otkriva. Ne tražim da vi meni objasnite koji je herbicid primenjivan, nego da li je bilo primene totalnog herbicida, jer dobro znate da na standardnoj proizvodnji soje ne mogu da se koriste totalni herbicidi, a u modifikovanoj soji, znači, zaštita protiv uskolisnih i širokolisnih korova koriste se ti totalni herbicidi i proizvodnja modifikovane soje je mnogo rentabilnija i sigurno je po količini proizvedene soje, po hektaru, veća.
Zbog toga se ona i počela proizvoditi kod nas, a o štetnosti ne treba da vam govorim, jer ste vi na Odboru za poljoprivredu, pa ste verovatno i ovde u Skupštini izložili kolika je štetnost takve soje, odnosno modifikovanih proizvoda. To je bio moj cilj da vam kažem. Znači, nemoguće je dovesti savremene laboratorije i ispitivati, nego priručne laboratorije koje se koriste prilikom prijema robe, odnosno soje, u silosima kada ih primaju.

Prema članu 104. stav 3, javljam se po Poslovniku, malopre je ministar izneo određene neistine vezano za moju privatnost. Ono što sam ga pitao nije mi rekao. Nisam dobio subvenciju 2008. godine za predatu dokumentaciju za zasejane površine. To sam vas pitao. Za prošlu godinu. Nisam dobio po hektaru koliko me sleduje. Sve ostalo što ste rekli, u redu.        
Čak vam moram reći, kažete premije za utovljenu junad da nisam dobio, a u stvari jesam. Dobio sam. Ali, nisam dobio subvencije i premiju koje me sleduju za zasejane površine.

Član 104. stav 3.

Ovde sam podneo amandman da se naslov iznad člana 25. briše, i to tekst ''Izdavanje jednog odobrenja''.
Dame i gospodo, mi danas diskutujemo o zakonu čiju je implementaciju u prethodnom periodu uvrstila neka vlada, a Vlada neka to ste u stvari vi, samo što je bila rotacija između ministara. Pitam se kako i na koji način je moglo doći do uvoza semenske robe modifikovane soje ili modifikovane bilo koje semenske robe? To je u stvari pitanje na koje vi treba da date adekvatan odgovor.
To vam je kao kada bi neko legalizovao opojne droge, da se danas u Srbiji mogu javno proizvoditi.
Čuli ste od moje koleginice stranačke Dušanke, koja je opisala sva zla, bolesti koje mogu nastati ili određeni poremećaji korišćenjem modifikovane soje.
Pitam vas - da li se danas sačma modifikovane soje, koja se uvozi iz SAD, odnosno iz latinskih država, i kako se ona danas koristi u proizvodnji stočne hrane, koja se koristi u ishrani svinja? Kako i na koji način dolazi do kontrole?
Sigurno znajte da nema nikakve kontrole, jer kada ste vi dopustili da se semenska roba nađe na području Srbije i da može da se koristi, i da oni koji je koriste nisu kažnjeni ili da strogo nije zabranjeno.
O čemu mi danas govorimo? Vi kažete - gde mi traćimo i potrošimo vreme - pričam ti priču da ne može. Definitivno mora doći do toga da se stornira, zaustavi ili najstrože kazni korišćenje modifikovanih proizvoda.

 Dame i gospodo, ovde, baš u ovom parlamentu, počela je velika borba SRS protiv GMO-a, protiv genetički modifikovane soje.
Još tada je profesor doktor Vojislav Šešelj gospodinu Mićunoviću, koji je bio tada predsednik saveznog parlamenta, objasnio i govorio o štetnosti GMO-a. Međutim, gluvom nije bilo moguće dokazati, jer tada, kao i sada, DS nije mislila o svojoj deci, o onima kojima treba da ostane ova budućnost.
Dame i gospodo, zato i razmišljam zbog čega 38. član je uopšte bilo potrebno da potenciram vezano za ovaj amandman, već u stvari i na Odboru za poljoprivredu nije trebalo da se ovaj zakon nađe i da se uopšte o njemu raspravlja, već je trebalo reći da se ovaj zakon povlači.
Prema tome, dame i gospodo, nije ovo od juče, već ovih nekoliko godina.
Kao što i ministar reče, da li je u stvari bila zabrana. Nije tačno, zato što su parcele na kojima je zabranjeno i na kojima se gajila GMO-a, one su pokošene, izbalirane i isto korišćene kao hrana za stoku. Nije došlo do njihovog totalnog uništenja, do spaljivanja, zbog toga što je DS htela da se približi seljacima, navodno kao da misli o njima.
To nije tačno. DS niti misli o seljacima, niti misli o budućnosti, a budućnost to su u stvari deca, jer da mislite, već sada bi znali kolika je otkupna cena poljoprivrednih proizvoda, pšenice, ono što je već potrebno da se žanje.

Dame i gospodo, već godinu dana za ovom skupštinskom govornicom govorim o problemima sela i seljaka. Dobro je što se danas skupila ova poljoprivredna veličina koja želi da da odgovor na postavljena pitanja, ali čini mi se da ćemo se rastati, jer i oni ono što objašnjavaju mislim da ne misle tako.
Daću amandman na član 4. koji govori o proizvodnji hrane, gde se decidno kaže da hrana koja je namenjena za životinje obuhvata neophodne mere i uslove kontrole rizika i osiguranja bezbednosti hrane, odnosno hrane za životinje, u skladu sa njenom namenom.
Podneo sam amandman gde se u članu 4. tačka 22) menja i glasi: "službeni uzorak jeste uzorak hrane ili hrane za životinje, ili bilo koje druge supstance uključujući one iz prirodnog okruženja, koje su važne za proizvodnju, preradu, promet i skladištenje hrane ili hrane za životinje ili za zdravlje životinja, zdravlje bilja i kvalitet hrane ili hrane za životinje, uzet od strane nadležnog inspektora ili ovlašćenog lica".
Ovim amandmanom sam hteo reći da su određene supstance koje se koriste u proizvodnji koncentrovane hrane, kao što je riblje brašno, kao što su aditivi, proizvodi sumnjivog porekla. Uvozimo ih naročito iz latinoameričkih država, a proizvođači hrane, odnosno mešaone ih koriste ovde kod nas.
Prema tome, podneo sam amandman gde je potrebna veća kontrola ovakvih uvoznih komponenata za proizvodnju hrane za životinje, naročito za životinje koje se koriste u ljudskoj ishrani, gde su moje kolege decidno u članu broj 3. objasnile i rekle o kvalitetu i kakve posledice može nastati ako na adekvatan način ne dođe do sprečavanja ovakvih ili nekontrole loših komponenti.

Podneo sam amandman na član 60, stav 4. da se briše. Ministar je rekao da genetski modifikovana hrana jeste hrana koja je zabranjena na teritoriji Srbije. Stav prema poljoprivrednim proizvodima koji su genetski proizvedeni, kao što su određeni genetski proizvodi, kao što je soja, ona je takođe zabranjena, kao što su to govorile moje kolege.
Kao jedan od većih proizvođača soje, moram istaći da razlika između modifikovane soje i soje koja nije modifikovana u laboratorijama jeste samo po prisustvu totalnih herbicida. Vi ćete mi objasniti ako postoje još neke metode na kojima bi mogla da se otkrije razlika između modifikovane i obične soje prilikom prijema u određena skladišta.
U semenu, odnosno u proizvodu soje je prisustvo totalnog herbicida i materija pokazuje koliko je totalnog herbicida prisutno u semenu soje, dok u običnoj soji tog herbicida nema, zato što sami znate kojim se herbicidima ova obična, naša domaća ili semenska soja, čime se prska.
To je bitno i zato tražim da ovaj član 60. bi trebalo da se briše, iako sam naveo da se briše stav 4, jer i vi ste sami to rekli, da se modifikovana hrana koja je proizvedena ili uvezena mora zabraniti, to je vaš stav.
Nemoguće je bilo kojom tehničkom obradom sprečiti ili smanjiti broj, količinu, a vi ćete mi reći da li sam u pravu ili ne, herbicida, totalnog herbicida sa kojima se na površinama prska. To sam isto pitao u laboratorijama, koje vi pominjete, kako i na koji način otkrivaju da li je soja modifikovana ili ne, onda su mi rekli po prisustvu herbicida.

Dame i gospodo poslanici, izdvojio sam svoje mišljenje na Odboru za saobraćaj zato što sam hteo da prikažem spoj između ta tri vrlo važna faktora, a to su ljudski faktor, vozila i putevi.
Kada sam mislio na ljudski faktor, mislio sam na edukaciju i pripremu samih vozača u saobraćaju, odnosno da je prilikom registracije vozila potrebno svakom učesniku u saobraćaju dostaviti određene brošure i dokumentaciju o nesrećama koje se dešavaju na putevima, a gde je glavni krivac ljudski faktor.
Što se tiče vozila, tu sam isto govorio o problemu koji je vrlo bitan i vrlo prisutan što se tiče tehničke ispravnosti vozila. Nad institucijama koje vrše tehničku ispravnost vozila, odnosno daju određene sertifikate, mora se sprovesti takva kontrola da se ne desi, kao što se to do sada dešavalo, da vozila izlaze sa tehničkog pregleda, a u stvari su neispravna, jer u dogovoru sa vlasnikom ili onim koji to vrši, može da se izda određeni sertifikat o ispravnosti, a vozilo je neispravno. To je jedan od glavnih uzročnika nesreća na putevima.
Što se tiče puteva, svakodnevno smo svedoci velikih udarnih rupa, a i učinka pokušavanja da se saniraju te udarne rupe.
U većini slučajeva dolazi samo do konstatacije da su tu te udarne rupe, ili se stavi nekakav znak, pa duži vremenski period morate da čekate da bi došlo do sanacije, a u stvari, takve udarne rupe su veliki uzročnici velikih saobraćajnih nesreća. Ono što sam ovim hteo reći jeste da ove udarne rupe i ovi koji su odgovorni za njihovu popravku nikada nisu snosili nikakvu odgovornost za saobraćajne nesreće.
Ono što je vrlo bitno, što takođe moramo istaći, jeste da kada saobraćajna policija vrši kontrolu, odnosno kada kontroliše ove zakone, određene propise, mnogo puta ima kod njih propusta. To sam i izneo na Odboru za saobraćaj. Možete mnogo puta videti da tajkun svojim džipom proleti tamo gde je ograničenje i niko ne sme da ga zaustavi, a kada seljak prođe svojim kolima, koja su stara po 20 i 25 godina, i kada verovatno nosi svoje poljoprivredne proizvode na pijac, saobraćajna policija ga zaustavlja kada se vrati sa pijace i mora da da novac saobraćajnoj policiji.
Za ovaj zakon mislite da će dati određene rezultate, ali smatram da je prethodnim zakonom to bilo mnogo bolje predviđeno, samo što implementacija i primena tog zakona nije bila adekvatna. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, ne znam kome bih se obratio sa ove leve strane, jer osim koalicionih partnera socijalista verovatno ne bi bilo nikoga od poslanika pozicije.
Moram reći, nažalost, izašla je Nada, da je ona juče imala jedan revolucionarni, istorijski govor u Skupštini. Moram iskreno reći da je nisam ništa razumeo. To je verovatno njena priča koja treba da pokaže taj proces demokratije koji je tekao od 2000. godine naovamo.
Pitam vas koji ste u ovim klupama, iz Demokratske stranke, kakav je bio proces traženja vaše demokratije koji je trajao od devedesetih godina pa do 6. oktobra? Kako i na koji način ste tražili vaša poslanička prava? Kako i na koji način pokušavate ta demokratska prava da ugušite?
(Predsedavajući: Gospodine Živanoviću, koji član reklamirate?)
Članove 27, 77, 104, 106, 225. i 226. Dame i gospodo, očekivao sam, pre donošenja ovih evropskih zakona, da će, pošto ste doneli zakon o obračunu sa korupcijom, taj obračun početi da deluje. Videli ste, to je počelo da funkcioniše, verovatno zahvaljujući određenim ljudima iz vrha vlasti, gospodinu ministru Dačiću, ali nažalost, čini mi se da je čišćenje počelo sa repa, a ne sa vrha. Vidite, ova vojna mafija, u vezi sa podelom ovih stanova – ko je uključen? Sad su tu uključeni referenti, oni koji su primali papire, oni su uključeni u taj proces kriminala, a ne onaj ko im je to omogućio.
Dame i gospodo, mnogo pitanja imamo ovde, ali vreme teče, verovatno ću još izaći za ovu govornicu da vam kažem kako ste, u stvari, doprineli realizaciji pomoći u oblasti za koju se kao za slamku spasa hvatate, a to je poljoprivreda. Vi niste ništa na tom polju uradili. Vama je bitan ovaj poslovnik da biste mogli da se uhvatite u sistem Evrope, odnosno da se prikačite uz njih, ali oni vas neće.
(Predsedavajući: Vreme.)
Dame i gospodo, prolazi vreme, još ću se javiti da govorim o vašoj demokratizaciji. Hvala vam.