Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7897">Žarko Korać</a>

Žarko Korać

Socijaldemokratska unija

Govori

Hvala.
Hoćete li vi gospodine Šajn?
Izvolite.
Ne bih hteo da oduzmem nikome reč, a ne posebno narodnom poslaniku iz Pančeva, ali vreme je isteklo.
Nastavićemo ovaj razgovor u 17,00 časova. Hvala lepo.
(Posle pauze.)
Zahvaljujem se gospođo predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, teško da će biti poslanika ili poslaničkih grupa u Skupštini danas, koji neće podržati ovaj predlog zakona, jer niko ne može biti protiv toga da se obezbedi puna zdravstvena zaštita za ove tri kategorije stanovništva, ove tri grupacije u stanovništvu. To su maloletna lica do 18 godina, porodilje i trudnice.
Međutim, nažalost, potreba da se ovakav zakon predloži, koji će naravno biti usvojen, duboko sam ubeđen, pokazuje šta ne valja u našem sistemu zdravstvene zaštite. Ne kažem da je neko to namerno uradio s našim sistemom zdravstvene zaštite, nego objektivno u kakvoj situaciji se nalazi naš sistem zdravstvene zaštite. Kao što je moja koleginica Ljiljana Lučić već primetila na Odboru za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije, ako se pogleda Zakon o zdravstvenoj zaštiti Srbije, inovirani zakon, znači od ove godine, imamo u jednom delu tog zakona, sada govorim o drugom zakonu, ovom predlogu, po četiri načela zdravstvene zaštite, imamo član 19, član 20. i član 21. Znači, govorim o važećem zakonu o zdravstvenoj zaštiti u Republici Srbiji.
Imamo načelo pristupačnosti zdravstvene zaštite, načelo pravičnosti zdravstvene zaštite i ovo što je sada najvažnije imamo načelo sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite. Znači, član 21. da je zdravstvena zaštita u Republici Srbiji sveobuhvatna. To sveobuhvatna se ne može drugačije interpretirati, nego kao jedno obećanje u zakonskoj formi građanima Srbije, da svi imaju prava na zdravstvenu zaštitu. Ovaj zakon o zdravstvenoj zaštiti to pravo ne ograničava, ali se u praksi pokazalo da se nama ograničava jednom nizu grupacija u našem društvu i jedna od tih grupacija koja je posebno pogođena tim ograničavanjima, to su te overene zdravstvene knjižice, odnosno uplata doprinosa su pre svega zemljoradnici. To je jedna vrlo velika kategorija stanovnika u ovoj zemlji koji su inače u vrlo teškom položaju iz raznih razloga i to je, u stvari, po onome što ja znam, mogao bi neko da kaže pošto je ovo zakon koji je predložio predsednik Skupštine, odnosno da kažem skupštinski zakon, što nije često ali je legitimno i legalno.
Nemamo nikoga iz Ministarstva zdravlja ili iz fonda, ali bilo bi zanimljivo znati da li i u kojoj meri se taj problem rešava, jer to je bio, a to znam i dok sam bio u Vladi, veliki problem zdravstvene zaštite zemljoradnika, to da li oni doplaćuju ili ne uplaćuju doprinose, ili često ne mogu, ili kasne itd. često im se to otpisivalo.
Ovaj zakon je izabrao, dakle predlagač, predsednik Skupštine, Stefanović, je izabrao tri zaista ugrožene kategorije stanovnika i niko ne može da spori da bi oni morali da imaju pravo na punu zdravstvenu zaštitu, ali s druge strane navešću svoj primer, sa stanovišta svoje struke, posebno sam zainteresovan, pored ovih kategorija, na primer za kategorije invalida.
Po jednoj definiciji UN, koja važi manje-više za svako društvo, obično se smatra da u svakom društvu otprilike 10% stanovništva pripadaju nekoj kategoriji invalidnosti, ili pripadaju kategoriji invalida, da ne ulazim u različite kategorizacije, ne postoji jedna jedinstvena koje sve tipove invalidnosti postoji, ali otprilike svaki deseti čovek je neka vrsta invalida.
Sada bih mogao da napišem predlog zakona isto ovako, ne kritikujući ovaj zakon, nego mogu da napišem predlog u kojem bi se posebno obećala zdravstvena zaštita, nezavisno od toga da li se doplaćuju doprinosi invalidima u ovom društvu, jer ja sam sa stanovišta svoje struke posebno na njih osetljiv i neke kategorije invalida zaista imaju ogromne probleme. Oni inače po definiciji često moraju da imaju zdravstvenu zaštitu jer ne mogu da funkcionišu bez zdravstvenih pomagala itd. to je sada posebna tema.
Dakle, mi ovde otvaramo jednu temu koja je ključna za naše društvo, jedna od tih ključnih stvari. Iz vremena socijalizma prethodne države mi smo nasledili jednu ispravnu stvar. To je osećanje ljudi i stav države i društva, da svaki pripadnik tog društva, našeg društva ima pravo na zdravstvenu zaštitu. To je, po mom mišljenju jedno istorijsko dostignuće koje je ova država postigla pre 30, 40 i 50 godina. To je nesporno. To je nešto što najbogatija društva nude svojim građanima i postoje zemlje u kojima se to poštuje do kraja. Ali, tu počinju glavni problemi. To su društva koja su veoma, veoma ekonomski razvijena.
Ako neko hoće da pravi analogiju, verovatno glavni lekar Baraka Obame će biti taj medi-ker i sada vidite otpore u tom društvu, ne ulazeći uopšte u tu priču. Tu on upravo pokušava da proširi zdravstvenu zaštitu na neke druge kategorije američkih građana koje nisu pokrivene. Znači, to je ključno za svako društvo sa stanovišta očuvanja zdravlja nacije. U ovom slučaju, pošto su trudnice reproduktivne sposobnosti nacije, koja je inače u Srbiji, kao i u čitavoj Evropi ugrožena, dakle, ovim zakonom smo otvorili pitanje kako se zdravstvena zaštita sprovodi u našoj zemlji i ovde dobijamo vrlo jasan odgovor, upravo zato što se ne uplaćuju doprinosi, jedan priličan broj ljudi, njemu zdravstvena zaštita nije dostupna.
Postavljam pitanje javnosti i svim poslanicima – kako se uopšte leče ti ljudi? Da li imamo neki odgovor na to pitanje? Da li se oni uopšte ne leče, da li daju pare za privatno lečenje? Da li se dešava ono što znamo da se dešava da mnogi lekari, kada dođe trudna žena a nema zdravstvenu zaštitu ili kada dođe maloletnik onda oni zažmure i u stvari ga leče besplatno. Znači, zdravstvenoj zaštiti iz koje će odgovornost svoje etike, struke, da ne mogu nikog da vrate sa praga ko je došao bolestan i zatražio zdravstvenu pomoć, ali to nije sigurno. Ima verovatno lekara koji to neće da urade, koji se boje sankcija, posebno ako taj tretman podrazumeva i korišćenje nekog materijalnog sredstva itd.
Prema tome, koliko god ja ovo podržavam, ja ću naravno lično glasati i poslanička grupa, ovde se ipak postavlja pitanje da mi priv put dobijamo kroz ovaj zakon, paradoksalno, neku realnu sliku situacije sa zdravstvenom zaštitom u Republici Srbiji.
Ovaj zakon je vrlo kratak, on ima deset članova od kojih prvih sedam se odnose na definicije tih kategorija stanovništva, ali su zanimljive tri odredbe, i one su u stvari, želim da vam skrenem pažnju, kolegama narodnim poslanicima, to su u stvari sankcije. Ovaj zakonu suštini ispravno predviđa sankcije, to su tri grupe sankcija, ali centralno je da mora Zdravstveni fond da vodi registar tih usluga, da su dužne ustanove da te, kako bih rekao, poslate ljude, da registruju i onda imamo član 7. koji je srž ovog zakona.
Član 7. – novčanom kaznom od 300 hiljada do milion dinara kazniće se za prekršaj Republički fond, ako licima iz člana ovog zakona omogući ostvarivanje prava u skladu sa ovim zakonom. To je sad jedna krupna promena. Prvi put se predviđa kažnjavanje zavoda ako ne obezbedi zaštitu. To znači dozvoljava mogućnost da neko tuži iz ovih kategorija, pre svega trudnica i porodilja, da može da tuži Zavod za zdravstvenu zaštitu, ako joj nije pružio uslugu ne lekara i zdravstvenu uslugu, nego fond ako nije obezbedio tu uslugu.
Ja verujem da je ovo bilo neophodno ali to vam pokazuje kako izgleda stanje u Srbiji u kojoj se za, kako bih rekao, koliko je meni poznato po glavi stanovnika da kažem, kako svi to izražavamo u evrima, nešto preko 200 evra godišnje izdvaja za svakog građanina, sa tim se vrlo mala zdravstvena može pružiti, a istovremeno naši građani kao ljudi koji su imali jedan relativno dobar sistem zdravstvene zaštite, očekuju dobre zdravstvene usluge.
Sve ovo što se dešava dalje, ovi apeli da se leče deca u inostranstvu, da se dobrovoljni prilozi skupljaju, govori da se naš zdravstveni sistem jedva održava i jedna stoji na nogama. Vi ste, gospodine Stefanoviću, kao predlagač i Narodna skupština koja će, kažem, verujem da usvoji ovaj zakon, mi smo ovde otvorili jednu veliku temu, a to je šta u stvari garantuje naš sistem zdravstvene zaštite i kome garantuje koji oblik zdravstvene zaštite? To stalno promakne kada donosimo zakone.
Mi živimo uvek kada donosimo zakone često u jednom idealnom svetu, ali se ovde prvi put suočavamo sa realnosti, a realnost je da jedan veliki broj ljudi, izdvojiću ovde posebno zemljoradničke porodice, ali druge i ljude koji rade u privatnim firmama, koji ne uplaćuju u fond tu zdravstvenu zaštitu, da čitav niz ljudi u našem društvu u stvari tu zdravstvenu zaštitu nema i na toj nekoj margini cveta ta privatna praksa, cvetaju vračare, cvetaju nenaučne metode lečenja i još nešto o čemu u našem društvu se nikada ne govori, ljudi ne idu uopšte kod lekara, ljudi čekaju da prođe, leče se sami, piju čajeve. To nije ni malo smešno, to je tragično.
Mi moramo jedanput u ovom društvu da raščistimo jednu stvar. Bez obzira što je lepo živeti u carstvu slobode, mi smo prešli u carstvo nužnosti i u tom carstvu nužnosti moraće Fond, on je to uradio sa listom lekova, znači, to je urađeno sa lekovima, ali nije urađeno u odnosu na zdravstvene usluge, da jednom konačno kaže koje zdravstvene usluge se garantuju. Ovo vam je zakon koji pokazuje da se ovim ljudima garantuje zdravstvena zaštita, ali ja vam tvrdim da mnoge druge kategorije stanovništva nemaju garantovane zdravstvene zaštite i da mi ne znamo koji procenat invalida uopšte ide kod lekara, jer često nema para to da plati, Fond to ne pokriva.
Za kraj, pitanje koje je ovde već pokrenuto je koliko će ovo sve da košta? Mi smo dobili odgovor, predlagač je to sam istakao u uvodnom izlaganju, iz Fonda dobili odgovor da su nađena sredstva, to znači sredstva za sprovođenje ovog zakona, što je meni lično veoma drago. Još jednom upućujem apel, to ne može da reši ovaj zakon. Mi smo sada krenuli jednim putem koji vodi suštinski do toga koje se zapravo zdravstvene zaštite faktički garantuju građanima ove zemlje? Bilo bi idealno da se neke oblici zdravstvene zaštite garantuju svim građanima ove zemlje, uplaćivali, ne uplaćivali, imali zdravstvenu knjižicu, nemali zdravstvenu knjižicu.
Pripadnici moje struke rade u zdravstvu. Ja sam nisam nikada radio u zdravstvu i ne znam kako se lekar oseća kad mu na vrata dođe bolestan čovek, čovek sa povredom i on treba da ga vrati. Pita ga – imate li overenu zdravstvenu knjižicu, vratite se nazad. Ja sam siguran i nadam se da postoji mnogo lekara u Srbiji, ako uopšte postoji, koji će to da urade. Ali, realno i te ljude vi dovodite u vrlo težak položaj, jer on treba da pruža zdravstvene usluge, a to niko neće da pokrije, odnosno država u ovom trenutku ne pokriva.
Mi smo krenuli jednim putem da se dogovorimo oko toga šta se garantuje? Voleo bih da Skupština, kada prođe glasanje, uputi jedan poziv za jednu raspravu Ministarstvu zdravlja, da konačno Srbija, ako je ušla u carstvo nužnosti, a izgleda iz njega ne možemo da izađemo, carstvo nužnosti je carstvo para, koliko imamo novaca uopšte za zdravstvenu zaštitu u ovom slučaju, da mi ipak raščistimo šta su prioriteti ovoga društva? Nisu svi jednaki prioriteti. Primera radi, stomatološka praksa se davno privatizovala i većina naših građana više i ne očekuje, bar većina građana, da neće da plati za tu vrstu stomatoloških usluga, ali sa ovim drugim ostatkom zdravstvenog sistema mi to nismo uradili.
Završavajući da kažem, to nije vezano za ovaj zakon, za vreme ministra prof. Tomice Milosavljevića, mi smo u njegovom mandatu imali dve potpuno različite odluke oko toga kakvo je mesto privatne zdravstvene zaštite u sistemu zdravstvene zaštite. Jednom smo imali da je to inkompatibilno, jednom smo imali da je to kompatibilno. Očigledno se jako luta. Ja razumem, to su teški problemi, ali mi nekako kada usvajamo ove zakone… Namerno sam pročitao Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji je usvojen u ovoj Skupštini. Izmene su usvojene ove godine, da vidite kako smo usvojili član koji ne može drugačije da se interpretira, član 21, nego da se faktički garantuje svim građanima Srbije… Ako vi govorite o načelu sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite, ako je to načelo, iz načela možete da izvučete da onda svako ima prava, i to je ispravan član, ali da vidite kako se usvajaju često apstraktne odredbe koje u praksi izgledaju ovako, da morate dodatni zakon da biste zaštitili neke kategorije.
Ako ćemo mi donositi ovakve dodatne zakone, onda mi u stvari definišemo sistem zdravstvene zaštite na nov način. Mi sankcije uvodimo ako se ne pruži zdravstvena zaštita, mi uvodimo princip izveden, operacionalizovan iz ove odredbe, načela, da neke kategorije imaju onda faktičko pravo nezavisno od toga da li su uplaćeni doprinosi i onda mi, u stvari, idemo ka jednom sistemu u kome ćemo jasno znati, nažalost, šta se u Srbiji jedino stvarno garantuje kao zdravstvena zaštita.
Dakle, još jedanput, ja ću to podržati, ali mislim da je ovaj predlog zakona otvorio jednu mnogo, mnogo veću temu a to je kakvo je faktičko stanje zdravstvene zaštite, a ne zakoni. Mi smo zakonodavno telo, ali mi vrlo retko dobijamo pune odgovore, ne krijem ja, Ministarstvo zdravlja, ali to jeste njegov posao i Fond, kakvo je faktičko stanje sa zdravstvenom zaštitom?
Još jedanput, meni se čini da će ovaj zakon najviše da pomogne ne samo ljudima koji rade u malim privatnim firmama, nezaposlenima kojih je sve više, nažalost, u Srbiji, nego će pomoći i zemljoradnicima, jer kod te grupacije unutar našeg stanovništva ima najvećih problema sa doprinosom za zdravstveno osiguranje. Hvala lepo.
Hvala lepo.
Za reč se javio ministar Rasim Ljajić. Izvolite.
Zahvaljujem se ministru Ljajiću.
Za reč se javio narodni poslanik Đorđe Stojšić.
Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Rasim Ljajić.
Zahvaljujem se.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.
Hvala lepo.
Reč ima Mirko Čikiriz.
Hvala.
Za reč se javio narodni poslanik Aleksandar Senić, predstavnik poslaničke DS.
Hvala lepo.
Reč ima ministar Rasim Ljajić. Izvolite.
Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Nataša Mićić. Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.
Zahvaljujem.
Reč ima doktor Milorad Mijatović.
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.
Reč ima ministar Rasim Ljajić. Izvolite.