Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, zakon koji imate pred sobom, zakon o radiodifuziji je jedan od sistemskih zakona koji nas uvodi u moderno vreme u smislu tehnologije elektronskih medija ali i u smislu demokratizacije načina odlučivanja u ovoj oblasti, i načina kontrole rada u ovoj oblasti.
Zakon koji imate pred sobom je rađen vrlo intenzivno poslednjih godinu dana. Veliki broj javnih rasprava je održan i veoma veliki broj ljudi iz medija, a i ostali zainteresovani, je bio u mogućnosti da učestvuje u ovim razgovorima. Zakon koji imate pred sobom je u izvesnom smislu istorijski zakon. Želeo bih da vam ukažem na činjenicu da Srbija nikada u istoriji nije imala ovakav zakon, da je ova oblast elektronskih medija bila regulisana jednim zakonom, osnivačkim aktom RTS-a od 31. jula 1991. godine, u kome se svega oko desetak uvodnih odredbi odnosilo na radiofifuziju u celini. Znači, ovo je prvi ovakav zakon u istoriji Srbije.
Ovaj zakon ima za osnovni cilj da depolitizuje ovu oblast, da je demokratski transformiše i da je reguliše u celini. Vi znate da je u ovom trenutku u Srbiji praktično ova oblast nedovoljno jasno zakonski regulisana, ili čak nije uopšte regulisana kako treba, i zahvaljujući tome, veliki broj elektronskih medija danas u Srbiji postoji, koji su izvan bilo kakve zakonske, ali i društvene, ekonomske i bilo koje druge kontrole.
Osnovna namera ovog zakona je da se odustane i da se spreči direktni uticaj politike na elektronske medije. To se pre svega odnosi na način kako se dodeljuje dozvola za rad privatnih radio i TV stanica, ali i na autonomno delovanje RTS-a, odnosno RT Novi Sad, koji treba da se transformišu u javni servis.
Da bi se to postiglo, ovaj zakon pre svega osniva jednu novu insistituciju, koja se ovde naziva republičkom radiodifuznom agencijom. Moram da kažem da uspostavljenje i ustanovljenje republičke radiodifuzne agencije znači uvođenje u našu praksu jednog potpuno novog tela, koje do sada nikada nije postojalo.
Mislim da postoji velika svest o tome da će to telo imati široka i snažna ovlašćenja i zbog toga je, pretpostavljam, u našoj javnosti, posebno kod ljudi koji su vezani za medije, ovako mnogo pažnje posvećeno načinu kako se formira ova agencija, nažalost, nešto manje određenim zakonskim odredbama, koje u velikoj meri takođe određuju sastav i način izbora članova ove agencije.
Ova agencija ima svojstvo pravnog lica, što je čini nezavisnim pravnim subjektom, i nadležnosti i ovlašćenja koje daje ovaj zakon, Predlog zakona, sastav, položaj i način izbora izvršenja organa, obezbeđuje da ona deluje funkcionalno, a suštinski da deluje nezavisna od bilo kakvog državnog ili nekog drugog uticaja.
Postoji vrlo mnogo u našoj javnosti dilema oko toga da li će ta agencija biti nezavisna, i ja bih želeo samo da ovde podsetim vas narodne poslanike na one odredbe koje određuju ko ne može biti član saveta ove agencije.
Dakle, da bismo se osigurali da je ovo nezavisno od politike, ja vas podsećam na član 25. Predloga zakona. Želeo bih pred vama da ponovim ko ne može biti član saveta - 1) savezni poslanici, narodni poslanici, poslanici skupština autonomnih pokrajina, 2) izabrana, imenovana i postavljena lica u Saveznoj vladi, Vladi Republike Srbije, izvršnim organima autonomnih pokrajina, ministri i njihovi zamenici, pomoćnici, kao i rukovodioci posebnih organizacionih celina, pod neposrednom kontrolom Vlade, izvršnih organa i drugi funkcioner, 3) funkcioneri političkih stranaka, predsednici stranaka, članovi predsedniištva, njihovi zamenici, članovi izvršnih i glavnih odbora, kao i drugi stranački funkcioneri, 4) lica koja kao vlasnici udela, akcionari, članovi organa upravljanja, članovi nadzornih organa, zaposleni, lica pod ugovorom i sl, koja imaju interes u pravnim licima koja se bave delatnošću proizvodnje ili emitovanja radio-televizijskog programa (skraćujem), 5) lica koja su pravnosnažno osuđena za kirivična dela protiv službene dužnosti, korupcije, prevare, krađe ili drugog krivičnog dela, koje ih čini nedostojnim za obavljanje funkcije, bez obzira na izrečenu sankciju, ili su pravosudno osuđena za neko drugo krivično delo na kaznu zatvora u trajanju duže od šest meseci, 6) lice koje bračni drug, roditelj, dete ili pobočni srodnik, zaključno sa drugim stepenom srodstva, lica navedenih u stavu 1. tačka 1. do 4. Znači, ni rođaci političara, ministar, predsednika Vlade, i to je vrlo precizno definisano.
Moram da kažem da postoji još jedna odredba 26. koja je veoma važna za razumevanje pozicije članova saveta radiodifuzne agencije. Moram da pročitam, zbog nekih pitanja koja su pokrenuta u javnosti.
"Članovi saveta ne predstavljaju u savetu organe ili organizacije koje su ih predložile, već svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa ovim zakonom."
Dakle, kada Vlada predloži nekoga ko je zadovoljio ove prethodne uslove, on u onom trenutku kada je izabran, ili Skupština kada predloži, ne predstavlja više tu instituciju, potpuno je samostalan.
Želo bih da vam kažem da postoji još jedna mera osiguranja, a to je da ove institucije, znači ovih osam, predlažu po dva kandidata, od kojih će Skupština Srbije izabrati jednog, tako da predlagač ne može biti siguran ni u to ko će tačno biti izabran. Znači, Skupština ima mogućnost da izabere svaki put od dva predložena kandidata jednog.
Nadam se, poštovani narodni poslanici, da ste svesni koliko je pažnje predlagač zakona poklonio tome da se osigura da ličnosti koje budu članovi saveta radiodifuzne agencije budu nezavisni i da ne postoji nikakva kontrola, politička ili neka druga, već se radi o ljudima koji će samostalno, prema svojoj savesti, a stručnjaci su za ovu oblast o kojoj govorimo, moći samostalno da donose odluke i moći će samostalno i po svojoj savesti, naravno, uz kontrolu javnosti da odlučuje.
Moram da kažem da će ova radiodifuzna agencija imati još jednu vrlo važnu funkciju, znači, ne samo dodela dozvola za emitovanje programa, već i nešto što se može nazvati kontrolom emitovanog programa. Mi nikada do sada u našoj javnosti nismo imali situaciju da onaj ko je dobio dozvolu za emitovanje programa može da dovede sebe u situaciju da mu ta dozvola bude suspendovana, ili čak trajno oduzeta.
Znači, ovaj zakon predviđa mogućnost da će emiteri, elektronski, znači radio i TV stanice biti novčano kažnjene, privremeno im biti oduzeta dozvola, ili im trajno biti oduzeta dozvola, pod uslovima predviđenim zakonom.
Moram da kažem da se prvi put u ovom zakonu pojavljuje nešto što je duh modernih vremena i predstavlja, po mom mišljenju, veliku potrebu našeg društva da se sankcioniše nešto što se zove govor mržnje. To znači uvrede, etničke, verske i druge, zloupotreba prava na javnu reč putem elektronskih medija, a takođe i zloupotreba prava deteta.
Znači, prvi put je ovim zakonom predviđeno da se nosiocu dozvole može privremeno ili trajno oduzeti dozvola, zbog toga što konstatno zloupotrebljava pravo na slobodnu reč ili zloupotrebljava neka druga prava, kao što su prava deteta.
Znači, postoje ovde vrlo jasne zakonske odredbe, i moram da kažem da će to biti posao ove agencije. Ovaj savet će o tome odlučivati, što znači da će savet praktično morati da ima nešto što isto kod nas nije postojalo u sistematskom smislu, da prati program elektronskih medija. Biće veliki posao ove agencije da nađe način kako će da ostvari tehničku kontrolu nad velikim medijima, ali i nad lokalnim i pokrajinskim medijima, da vidi da li se oni ponašaju u skladu sa zakonom.
Vi znate da je osnovni posao ove agencije da daje dozvolu za emitovanje programa. Želim, poštovani poslanici, da vas upozorim da ova agencija nije nadležna da odlučuje o tehničkim pitanjima korišćenja radio frekvence, to će regulisati jedan zakon koji neposredno sledi iza ovoga, a to je zakon o telekomunikacijama. Taj zakon, ako mogu tako da kažem, isto tako jedno nezavisno telo, više će procenjivati tehničke uslove da možete da emitujete program.
Ovaj zakon reguliše sadržaj programa i uslove za emitovanje programa. Ovaj zakon predviđa da emiteri moraju da se drže opštih programih standarda i ja bih voleo samo da ih navedem. To je pravo na umrežavanje dva ili više emitera, radi istovremenog emitovanja programa, pravo svih emitera da prisustvuju događajima koji su od interesa za sve građane u Republici, obaveza je emitera koji je otkupio pravo prenosa nekog događaja da ostalim zainteresovanim emiterima omogući sačinjavanje izveštaja tog događaja, obaveza proizvodnje i emitovanja programa na sopstvenom jeziku, obaveza emitovanja određene količine ili mere programa sopstvene produkcije i obaveza ustanova javnog radiodifuznog servisa, emitera lokalnih i regionalnih zajednica, koje su pretežno u državnoj svojini, da određeno vreme emitovanja stave na raspolaganje nezavisnim radio i TV produkcijama. To su takođe obaveze koje su sadržane u ovom zakonu.
Druga velika novina ovoga zakona je pretvaranje RTS, a kao što znate, njen osnivač je država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije, u javni servis. Pod tim se podrazumeva proizvodnja i emitovanje programa, koji su od opšteg interesa za sve građane Srbije.
Predlaže se, naravno, postojanje dve vrste ovakvih javnih servisa, a to su republički i pokrajinski. Ono što je u ovom slučaju bitna promena, to je da će se javni servis regulisati na drugačiji način nego do sada. Pored ostalog, on u svojoj transformaciji ima predviđeno, po ovom zakonu, uvođenje jedne nove institucije unutar javnog servisa, koja nije do sada postojala. Pored upravnog odbora, predviđa se i uvođenje programskog odbora, odnosno kontrole sadržaja programa, s obzirom da je javni servis u službi i u funkciji svih građana ove zemlje.
Da bi on bio nezavisan, on mora da ima i nezavisne načine finansiranja. Uobičajena je praksa u Evropi da javni servis, za razliku od komercijlnih servisa, znači komercijalnih radio i TV stanica, ne može da ostvaruje samo isključivo na komercijalni način da posluje, drugim rečim, on neće moći da živi samo od reklama, sponzorstva, marketinga itd.
Bilo je ovde predloga nekih narodnih poslanika da se javnom servisu ukine ovo pravo. Moram reći da samo dve evropske zemlje ne dozvoljavaju svom javnom servisu emitovanje ovakvog programa, a to su možda mnogi od vas primetili pošto ponekad gledaju BBC, sledeći švedsku radio televiziju, odnosno javni servis, ali to su jedine dve evropske zemlje koje ne dozvoljavaju ekonomski deo, smanjen naravno ekonomski deo u odnosu na komercijalne stanice i naše je mišljenje, s obzirom na siromaštvo građana i njihove ekonomske mogućnosti, mi ne možemo prebaciti kompletno građanima Srbije finansiranje javnog radiodifuznog servisa i mi smo smatrali da je potrebno da postoji ovaj dopunski izvor prihoda.
Zakon naravno vrlo precizno reguliše da je to u smanjenom obimu. Drugim rečima, javni servis se finansira iz pretplate, ali može nešto i komercijalno da ostvaruje, naravno u smanjenom obimu.
Koji su razlozi da se javni radiodifuzni servis finansira iz pretplate, s obzirom da u našoj javnosti naravno je vrlo često i pretpostavljam da će mnogi poslanici ovde pokretati to pitanje, a razlog je politička, odnosno ekonomska i finansijska nezavisnost javnog servisa. Ja bih želeo da kažem zbog čega se u Evropi, odnosno zašto je ovo jedno uopšte prihvaćeno rešenje. Postoje naravno neke zemlje koje to finansiraju iz budžeta, međutim to je neuobičajeno rešenje i ono je protivno preporukama Saveta Evrope i OEBS-a. Razlog je što Vlada jedne zemlje uvek može da kaže - ja ću pojednostaviti da tog meseca u budžetu nema dovoljno sredstava, da se budžet nije punio kako treba, a ako je nezadovoljna javnim radiodifuznim servisom. Jedini način da javni radiodifuzni servis bude potpuno nezavistan od vlasti i politike, jeste da ima nezavisan izvor finansiranja, a taj nezavisan izvor finansiranja, naravno to je televizijska pretplata. Ono što su za nas nepogodne okolnosti, to je sa jedne strane siromaštvo građana, a sa druge strane da je činjenica da je u NATO ratu naša radio-televizija u koju inače tehnički nije ulagano ništa gotovo deset godina, koja je temeljno oštećena, veliki broj televizijskih i radio prijemnika su uništeni bombardovanjem, pogođene su i radio televizije Novi Sad i znate da je zgrada potpuno praktično srušena i gađana je sa, nažalost tragičnim gubitkom ljudskih života i zgrada Radio-televizije Srbije u Aberdarevoj ulici.
Drugim rečima, mi polazimo sa gorih pozicija nego onih koji su transformisali svoju državnu radio-televiziju u istočnoj Evropi u podkomunističkim zemljama. Naime, mi imamo još i uništen taj materijalno, odnosno taj radiodifuzni servis i od građana zavisi da pomognu obnovu tog radiodifuznog servisa. Ja bih želeo samo u odbranu ove ideje, o javnom radiodifuznom servisu da kažem sledeće.
Ja imam običaj, znači govorim i idealnim uslovima, da taj javni servis zovem najvećim narodnim univerzitetom. Za veliki broj građana ove zemlje iz poznatih razloga, pre svega materijalnih, prvi koncept ozbiljne muzike koji će videti, prvu operu, prenosi i događaje iz kulture, nacionalna kultura, školski program, obrazovni program, to je nešto što je praktično samo obavezan ovaj javni radiodifuzni servis da ima u svom sadržaju. Kao što znate, po pravilu komecijalne televizije i radija, to ne rade.
Drugim rečima, mi imamo veliko interesa da podržimo osnivanje ovakvog javnog radiodifuznog servisa i da ga učinimo i programski sadržajno, nezavisno od politike, ali i finansijski.
Konačno, poštovani narodni poslanici, želeo bih da se zahvalim radnoj grupi koja je radila na čelu sa Radetom Veljanovskim koja je ovako vredno radila ovaj zakon, na konsultacijama sa radio stručnjacima za radiodifuziju iz Evrope. Vi znate da je Vlada Republike Srbije poverila ovaj posao da uradi, grupi novinara koji su u prethodnom periodu pokazali svoju odanost načelima samostalnog novinarstva i većina njih je i izbačena sa posla zbog toga. To pokazuje naše veliko poverenje u stvari u ljude u medijima, oni su morali, odnosno oni su to poverenje u velikoj meri, najvećoj ako hoćete, mogućoj meri, u stvari opravdali. Oni su napravili jedan vrlo dobar Predlog zakona. Ja sam rekao i ostajem pri tome, ovo je dobar dan za Srbiju i imate jedan moderan zakon, jedan zakon koji ne samo da je istorijski prvi u Srbiji, nego prvi put reguliše ovu oblast, jedan zakon koji je izazvao predlog zakona, odnosno koji je izazvao ovako mnogo medijske pažnje i to pokazuje nešto veoma važno. To je da su građani naše zemlje, ne samo ljudi iz medija, nego građani naše zemlje shvatili da tamo gde nema nezavisnih medija, nema ni demokratije. Dakle, građani su sada, ne samo političari i političke stranke i ljudi iz medija, nego obični građani, da tamo gde neme nezavisnih slobodnih medija, nema demokratije. Ja smatram da to pokazuje veliki korak napred našeg društva u shvatanju onoga od čega zavisi demokratija i ja smatram da postoji veoma mnogo razloga da vi kao narodni poslanici podržite Predlog ovog zakona.
Želeo bih da se obratim i poslanicima opozicije, s obzirom da opozicija i poslanici opozicije često imaju veoma mnogo primedbi, nekada opravdano, a nekada neopravdano na to kako mediji prenose njihove aktivnosti. Mislim da bi bilo za Srbiju korisno da pažljivo pogledaju Predlog ovog zakona da i sami odgovore na pitanje da li ovaj zakon faktički njima odgovara, koji su da kažem, u ovom trenutku u opoziciji. Dakle, to je zakon koji obezbeđuje veliku samostalnost elektronskih medija. RTS pretvara i Radio televiziju Novi Sad u javni servis, u jednom periodu vremena koji je ovde zakonom određen, dakle, u procesu transformacije, dolazimo do onih medija koji će više biti u službi slobodnog i demokratskog društva, a prethodnih deset godina su pokazale zloupotrebe medija, posebno državnih medija i želim da vas podsetim šta se dogodilo 2000. godine.
Dakle, gnev naroda je bio usmeren na RTS i to je jedna opomena svima nama da ovaj zakon, ako hoćete, on je direktna posledica ne samo naše političke odluke da se demokratizujemo, nego i onoga što je narod presudio, tj. nikada više mediji koji su potpuno sluge politike, mediji koji su što je više moguće slobodni i to je jedan proces i niko ne kaže da onog trenutka kada se usvoji zakon, da Srbija dobija potpuno nezavisne medije. Ovaj zakon u suštini daje jako solidne i značajne osnove da Srbija zaista u jednom procesu vremena dobije medije, odnosno elektronske koji su naravno veoma važni, znači televiziju i radio i to nezavisne i osim toga, i to je moja poslednja rečenica, ovaj zakon je urađen u potpunosti i u skladu sa onim što danas Evropa smatra da je potrebno.
Moram da vas podsetim da je i sama Austrija kada je ulazila u Evropsku uniju, morala je kompletno da promeni svoje medijske zakone, dakle ima i drugih evropskih zemalja koje su morale ovo da menjaju, a mi smo u nekom smislu korak ispred i većini istočnoevropskim zemaljama je trebalo između tri i pet godina da donesu ovakve zakone.
Moram da vam kažem da je Vlada Republike Srbije ovaj zakon, pred vas stavlja za manje nego što su dve godine njenog psolovanja, dakle od trenutka kada je Vlada izabrana i što jeste svojevrstan rekord u istočnoj Evropi. Znači, vrlo brzo i interesovanje javnosti pokazuje da nema nikakve sumnje i da postoji svest o tome da je ovaj zakon veoma važan i da reguliše jednu veoma važnu oblast. Hvala lepo.