Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, s obzirom da u ovom trenutku Vlada Republike Srbije nema ministra zdravlja, koji je iz političkih razloga sam dao ostavku, a i prethodnik je dao, takođe, ostavku iz DSS-a... Da li mogu da završim, pa će svako posle imati mogućnost. Znači, kao predsednik Odbora za javne službe Vlade Republike Srbije, u koji je uključeno osam ministarstava, a jedno od njih je i Ministarstvo zdravlja, podneću izveštaj o radu Ministarstva koji su mi ljubazno spremili pomoćnici i zamenici u tom ministarstvu, i ostali zaposleni.
Kada je Vlada Republike Srbije izabrana krajem januara 2001. godine, zatekla je sistem zdravstvene zaštite u Srbiji koji se nalazio, zaista, u vrlo teškom stanju. Nominalno, građanima je bilo sve obećano, a u praksi vrlo malo toga su mogli realno da dobiju, počevši od nestašice lekova, do toga da smo u sistemu zdravstva imali i velike pljačke i pronevere. Želeo bih da vas podsetim da se protiv nekih bivših ministara zdravlja i nekih rukovodilaca zdravstvenih ustanova vode istrage u ovom trenutku, ne prejudicirajući šta će se dogoditi, jer svaki čovek je nevin dok ne bude pravosnažno osuđen. Činjenica da je i do toga došlo pokazuje da je bilo jako mnogo problema u sektoru zdravstva.
Odmah po konstituisanju Vlade ovaj sektor je krenuo u izvesne reforme. Međutim, naravno, osnovni problem je bio što je resorni ministar posle sedam-osam meseci dao ostavku, odnosno stranka koja je participirala u vlasti izašla je iz vlasti. U prelaznoj vladi, takođe, resorni ministar bio je iz te iste stranke. Praktično, godinu dana smo imali jednu situaciju da reforma i zakonodavna aktivnost i promene zakona nisu dovedene do kraja.
Daću jedan sumaran izveštaj o tome šta je urađeno u ovoj oblasti za otprilike dve i po godine, a spreman sam, naravno, u onoj koliko je to do mene, da odgovaram na pitanja koja vas interesuju, iako bi neka od pitanja, naravno, pre svega morala biti adresovana na ministre koji su sami vodili ovaj resor i koji su iz političkih razloga, jedan i drugi, ovaj resor napustili.
Najvažnije aktivnosti Ministarstva zdravlja u tom periodu, ukupno, bile su koordiniranje i realizacija međunarodne humanitarne pomoći i kredita u ovoj oblasti, snabdevanje lekovima, nabavka medicinske opreme i investicija, aktivnosti na reformi sistema zdravstvene zaštite, zakonodavne aktivnosti i nadzor nad radom zdravstvenih ustanova i sanitarni nadzor.
Što se tiče međunarodne humanitarne pomoći vladinih, nevladinih organizacija i pojedinih donatora, za protekle dve i po godine iznosila je oko 110 miliona evra. Ako je potrebno to detaljno, mogu da pobrojim, želim samo da vas podsetim, poštovani narodni poslanici, da je Odbor za zdravlje Skupštine prihvatio izveštaj koji je dalo Ministarstvo. Mogu da kažem da je veći broj zemalja uputio ovu pomoć, kao i pojedinaca i nevladinih organizacija. Ona je upotrebljena na odgovarajući način. Krediti su iznosili oko 80 miliona evra, a pre svega Svetske banke, prestrukturiranje bolnica u Republici Srbiji na četiri područja: Vranje, Kraljevo, Valjevo i Zrenjanin, koja obuhvataju oko milion stanovnika, podrška reformi sistema zdravstvene zaštite i kredit od 20 miliona dolara. Zatim, Svetska banka nas je pomogla jednim kreditom, poboljšanje energetske efikasnosti, od 11 miliona evra i Evropska investiciona banka kreditom u iznosu od 50 miliona evra za renoviranje 20 okružnih bolnica u Srbiji. To je projekat koji upravo treba da se realizuje.
Što se tiče snabdevanja lekovima, nabavke medicinske opreme i investicija, u 2001, 2002. i za devet meseci 2003. godine obezbeđena su sredstva preko RZZO-a u iznosu od 146 milijardi 560 miliona dinara, kao i iz budžeta Republike Srbije u iznosu od 4.378.000.000 dinara. Važno je istaći da su sada apoteke i većina zdravstvenih ustanova dobro snabdevene lekovima, cene lekova se od oktobra 2002. nisu menjale, zdravstvene ustanove su na početku godine znale koju količinu sredstava koja će obezbeđivati zdravstvenu zaštitu će imati, a da je primenom Zakona o javnim nabavkama postignuta značajna uloga u kupovini lekova i sanitetskog materijala. Za lekove i sanitetski materijal koji se izdaju na recept potrošeno je 19.539.000.000 dinara.
Pored toga, naravno, ulagalo se i u novu opremu i zamenu amortizovane, neispravne opreme i za to je potrošeno 2.074.000.000 dinara. Iz budžeta Republike Srbije kupljena je nova medicinska oprema, i to aparati za zračenje kod malignih oboljenja, u ovih pet centara: Sremska Kamenica, Beograd, Kragujevac, Kladovo i Niš, u iznosu od 450 miliona dinara. Dozvolite mi da kažem, pošto sam aktivno učestvovao u obezbeđenju ovih sredstava, u ovom trenutku se grade bunkeri i ta oprema je već kupljena. Čeka se instaliranje te opreme. Može se smatrati da će u periodu od nekoliko sledećih meseci Srbija, bar u ovih pet centara, za terapiju malignih oboljenja imati sasvim modernu opremu po svetskim standardima. Dakle, kupljena je oprema tri vodeća svetska proizvođača u ovoj oblasti.
Kupljene su četiri angio sale, Klinički centar Srbije, Institut za majku i dete i za Tiršovu, u iznosu od 180 miliona dinara, a upravo je potpisan ugovor za 150 sanitetskih vozila u vrednosti od 270 miliona dinara; inače, sanitetska vozila sa punom opremom, instrumenti za ortopedsku hirurgiju u vrednosti 70 miliona, dijagnostički aparati za dijabetičare, rentgen, ultrazvučni i drugi sofisticirani medicinski aparati u vrednosti od blizu 100 miliona dinara. U toku su postupci javne nabavke za sledeću medicinsku opremu: 113 aparata za hemodijalizu u vrednosti od preko 100 miliona dinara, 65 respiratora u vrednosti od 120 miliona dinara, 85 endoskopa, 100 EKG aparata, 65 defibrilatora, aparata za anesteziju i drugih aparata u vrednosti od preko 200 miliona dinara.
Poštovani narodni poslanici, želim da vas upozorim da su od skromnih budžetskih sredstava kojima raspolaže naša zemlja obezbeđena velika sredstva za nabavku i za zamenu dotrajale opreme. Ovi podaci koje sam izneo to vrlo jasno pokazuju. Moram da vam kažem, zdravstvo je bilo i ostalo jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i učinjeni su veliki napori da se, praktično, maksimum izvuče iz budžeta i odvoje sredstva za nabavku nove opreme. Za investiciono održavanje potrošeno je 921.495.000 dinara. Znači, sredstvima budžeta Republike Srbije renovirano je, sanirano i popravljeno preko 100 ambulanata i bolnica, a završava se i novo porodilište u Novom Sadu.
Ovaj kredit koji sam malopre pomenuo, od Evropske investicione banke, u 20 mesta u Srbiji biće upotrebljen za popravku infrastrukture, znači, krovovi, kuhinje, sanitarni delovi, čvorovi. Znači, da se same zgrade, objekti dovedu u mnogo bolje stanje, nego što su sada, pošto imamo svest o tome da su objekti ruinirani, jer 10, 15 godina ništa praktično u njih nije ulagano.
Što se tiče aktivnosti na reformi sistema zdravstvene zaštite, priprema se za publikovanje dokument - Bolje zdravlje za sve u trećem milenijumu, sa zdrastvenom politikom, vizijom zdravstvene zaštite i radnom verzijom reforme sistema zdravstvene zaštite do 2015. godine i akcionim planom. Organizovana je široka javna rasprava po celoj Srbiji i sve primedbe na dokument su prikupljene i obrađene. Formirano je 18 nacionalnih ekspertskih grupa i četiri republičke stručne komisije za pojedine oblasti zdravstvene zaštite, čiji je zadatak bio da formulišu nacionalne programe reformi i razvoj ovih oblasti sa akcionim planovima.
Nacionalna kampanja protiv pušenja traje već godinu dana i obeležena je brojnim javnim manifestacijama sa ciljem da skrene pažnju na pušenje, kao najvažniji pojedinačni faktor rizika po zdravlje ljudi i da pripremi Vladu i zemlju za potpisivanje ratifikacije okvirne konvencije o kontroli duvana koju je usvojila Svetska zdravstvena organizacija.
Multisektorska saradnja sa srodnim ministarstvima odvija se u izradi strategije za smanjenje siromaštva, gde Ministarstvo zdravlja vrlo aktivno učestvuje. Njihov pilot projekat se odnosi na reformu socijalne politike i reformu visokog obrazovanja, a za Ministarstvo za zaštitu životne okoline i prirodnih bogatstava na projektima koji razmatraju povezanost zdravlja i životne sredine. Radi se sa konsultantima Svetske banke na pripremi reformskih aktivnosti u sistemu zdravstvene zaštite, naročito u domenu planiranja kadrova u zdravstvu i finansiranja sistema zdravstvene zaštite, a posebno javnog zdravstva, kao i razvoju komunikacione strategije za socijalni marketing reformi.
Što se tiče zakonodavnih aktivnosti i rada zdravstvenih ustanova, želim da vas izvestim o sledećem. Pripremljen je nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti. Taj nacrt zakona je predat Skupštini Srbije. Međutim, resorni odbor je taj zakon vratio Ministarstvu na doradu.
Što se mene lično tiče, on je očigledno izražavao jednu viziju sistema zdravstvene zaštite, jednu meru reformi u ovoj oblasti. Prema onome što ja znam, jedan broj članova zdravstvenog odbora je imao izvestan broj primedaba na taj predlog zakona i on je vraćen nazad u Ministarstvo da se još nastavi razgovor o njemu. Bilo je više tačaka neslaganja. Jedna od njih se odnosila na privatnu zdravstvenu zaštitu, mesto u sistemu zdravstvene zaštite. Izrađen je zakon o uzimanju i presađivanju delova ljudskog tela, da bi regulisali jednu vrlo važnu oblast, pojavila se potreba da se kod nas reguliše. Izrada nacrta zakona o transfuziji, zakona o evidencijama, zakona o utvrđivanju posebnih nadležnosti AP, omnibus zakon koji je deo obaveze finansiranja i upravljanja predao Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.
Obavljeno je 26 vanrednih stručnih nadzora, sa preko hiljadu nadzornika, posle pauze od više od 10 godina. Deset godina se nije radio zdravstveni nadzor u Republici Srbiji. Potpisano je 12 pojedinačnih kolektivnih ugovora, preduzete su mere u vezi sa organizacijom i sprovođenjem štrajka sindikata u zdravstvu.
Predstavnik Ministarstva zdravlja angažovan je u radu ekspertskog tima Vlade Republike Srbije za pregovore sa predstavnicima Vlade Republike Srbije u vezi sa sprovođenjem Akcionog plana harmonizacije dva ekonomska sistema, u delu koji se odnosi na harmonizaciju, politiku, koji regulišu slobodu kretanja usluga i kretanja radne snage.
Aktivno je bilo angažovano u radu Komisije za borbu protiv side i stvaranje nacionalne strategije za borbu protiv side. Zatim, učešće u radu međuresorske radne grupe za zaštitu prava lica ometenih u mentalnom razvoju, učešće u projektu prestrukturiranja sistema zdravstvene zaštite, unapređenja, finansiranja politike i upravljanja sistemom zdravstvene zaštite, učešće u realizaciji projekta restrukturiranja bolničkih kapaciteta, sekundarna zdravstvena zaštita u bolnicama u Valjevu, Kraljevu, Zrenjaninu i Vranju; saradnja sa "Euro health group" i Agencijom za rekonstrukciju. Izvršeno je 8.985 inspekcijskih nadzora u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima obavljanja zdravstvene delatnosti, od čega su 6.307 redovni nadzori, po prijavama građana 1.631 i 1.047 kontrolnih inspekcijskih nadzora.
U toku inspekcijskih nadzora, zbog utvrđenih nedostataka i nepravilnosti u obavljanju zdravstvene delatnosti, doneto je 1.840 rešenja, od čega je 1.617 rešenja otklanjanje nedostataka, a 223 rešenja o zabrani rada. Što se tiče sanitarnog nadzora, u redovnom inspekcijskom nadzoru urađeno je 214.467 pregleda i predato je 17.000 prekršajnih prijava, za prestup 1.200, a krivičnih prijava 20. Granična sanitarna inspekcija od aprila 2003. je uradila preko 40.000 pregleda predmeta opšte upotrebe. Broj putnika stavljen pod zdravstveni nadzor zbog SARS-a bio je 4.305, a za koleru i malariju 880 putnika.
Što se tiče normativno-pravnih poslova, napravljeni su nacrt zakona o sanitarnom nadzoru, zakon o zaštiti stanovništva od zaraze i bolesti i zakon o hrani.
Konačno, revidirana je baza podataka za objekte pod sanitarnim nadzorom.
S obzirom da se u našoj javnosti često veoma arbitrarno govori o čitavom sistemu zdravstva, ja sam samo hteo da iznesem tri činjenice koje će biti relevantne za vašu eventualnu raspravu o radu Ministarstva zdravlja. Kod nas se često postavlja pitanje o broju lekara, broju stanovnika. Ministarstvo zdravlja je bilo ljubazno da mi izradi ovu paralelnu tabelu iz koje možete da vidite broj lekara na 100.000 stanovnika što se tiče Srbije; ovde su lekari koji rade u državnim ustanovama, pridodati su lekari koji rade u privatnoj praksi. Ako ćete pažljivo pogledati, videćete da kod nas ima više lekara po glavi stanovnika, nego što ima u SAD-u. Ovo su relevantni podaci Ministarstva zdravlja.
Što se tiče dohodaka, mi smo potpuno svesni da su dohoci u zdravstvu neadekvatni obrazovanju i školovanju tih ljudi i težini posla koji obavljaju, ali je sigurno da je ovo takođe jedna precizna tabela, koja pokazuje da je od januara 2002 (ovo su lekar opšte prakse, specijalista i subspecijalista) do decembra 2003. godine plata lekara u proseku porasla za 81,95%, praktično za 82%. Ovo je relevantan podatak koji pokazuje da su se plate konstantno dizale.
Konačno, Ministarstvo zdravlja i ja kao resorni potpredsednik vodili smo pregovore i potpisivali sporazume sa tzv. reprezentativnim sindikatima zdravstva.
Moram da kažem da se Zakon o radu mora poštovati. U samom početku, u prvoj polovini 2001. godine, koji god sindikat iz zdravstva je došao u Vladu, bio je primljen i sa nama razgovarao, ali je zaista postojao problem sa kim potpisati sindikalni sporazum. Zakon o radu vrlo jasno definiše i proceduru kako se utvrđuje reprezentativnost. U ovom trenutku dva sindikata u zdravstvu imaju taj sertifikat Ministarstva zdravlja, odnosno Ministarstva za rad da su reprezentativni.
Što se mene lično tiče, biće mi drago ako i neki drugi sindikat to dobije. Ja ne biram sa kim pregovaram, sa jednakim poštovanjem, kao i Ministarstvo zdravlja, pregovaram sa svakim sindikatom koji predstavlja zdravlje. Niti smo mi određivali koji će biti reprezentativan, niti mi biramo pregovarače. Sa jednakim poštovanjem se odnosimo prema svima, jer su sve to, naravno, ljudi vredni poštovanja. Jedino Zakon o radu precizno to definiše.
Za mene je bitno sledeće: u ovom trenutku, kada govorimo o ukupnom sistemu koji smo nasledili, ono što je iz ovoga očigledno, to je da su ljudi u Ministarstvu zdravlja uprkos činjenici da su dva ministra dala ostavku i da nijedna sistemska reforma zbog toga nije mogla da bude do kraja izvedena, da je Vlada Srbije, ono što je do nje, uložila velike napore, stavila zdravstvo kao svoj prioritet, da se podignu plate zaposlenima u zdravstvu, da se materijalno zdravstvo popravi, uzimajući u obzir da se radi o stvari od najveće moguće važnosti za zemlju Srbiju i za njene građane.
Nikoga ne treba da ubeđujem kakav je značaj sistema zdravstvene zaštite za jednu zemlju, iako moram priznati sa ove govornice da reforma tog sistema nije nikada dovedena do kraja zbog činjenice da su iz političkih razloga dva ministra napustila to mesto, jedan kao član Demokratske stranke Srbije, drugi kao član G17 plus. Uložena su velika materijalna sredstva, i bez obzira na ta uložena sredstva nama je jasno da je situacija u zdravstvu i danas dosta teška. Ja ću samo još na kraju reći - meni je lično jasno da sistem zdravstvene zaštite u najvećoj mogućoj meri počiva na entuzijazmu i samopožrtvovanju ljudi koji rade u tom sistemu. Da nema tih ljudi, taj sistem ne bi mogao da funkcioniše.
Što se tiče same Republike Srbije, ona je i pod ovim posebnim okolnostima, kada je bila dva puta prekinuta u reformama odlascima dva ministra iz političkih razloga, ipak ulagala u ovaj sistem i taj sistem danas nesporno izgleda bolje nego 2001. godine, kada smo njime počeli da se bavimo. I još za kraj, nema nikakve sumnje da nezadovoljstva ima, i kod ljudi koji rade u sistemu zdravstva i onih koji su korisnici usluga, sigurno da je proces reforme zdravstvenog sistema dugoročan. Moram da upozorim da se varaju oni koji misle da ovaj sistem može da se reformiše za pola godine, godinu. To je veoma opasno. Taj sistem ne trpi eksperimente, on traži promišljene odluke. Verujem, korak po korak, ali sa jednom jasnom vizijom šta se želi postići. Što se ove vlade tiče, njena vizija je bila da se sistem dovede do nivoa kada će bolje da funkcioniše i da se pripremi za strukturalne reforme koje ga tek čekaju.