Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što je gospođa Matković izašla i nije trenutno tu, jer imam konkretan predlog. Predlažem da se ovaj zakon povuče iz procedure, kako da se doradi i da se jedan kvalitetniji tekst vrati Skupštini na razmatranje i eventualno usvajanje.
Pre nego što se osvrnem na amandman koji sam podneo na član 10, kratko ću se osvrnuti na član 6. koji je prošao, ali jednostavno moram da se osvrnem na to, jer se u tom članu navode uslovi koje mora ispuniti eventualni korisnik ovih prava. U članu 6. stav 2. se kaže: "Izuzetno od stava 1. ovog člana, prava predviđena ovim zakonom koja su uslovljena materijalnim položajem mogu se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, koji ostvaruju dohodak od poljoprivrede ne poseduju nepokretnosti, osim odgovarajućeg stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice, drugih nužnih ekonomskih zgrada u poljoprivrednom domaćinstvu i zemljišta u površini do jednog hektara po članu porodice".
Zamislite sada jednu porodicu u pasivnim krajevima u okolini Užica, a takvih krajeva ima dosta u Srbiji, recimo u okolini Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Bajine Bašte i drugih mesta, zamislite porodicu koja ima četiri hektara neobradivog zemljišta, pašnjaka i takva porodica koja nema drugih prihoda ne može po ovom zakonu ostvariti prava koja ovaj zakon daje. Ne može ih ostvariti jer ima površinu od četiri hektara zemljišta, a napominjem da se radi o neplodnom, neobradivom zemljištu. Mislim da je to apsurdno i da bi ovaj zakon iz tih razloga, pored drugih koji su već ovde navedeni, trebalo povući i doraditi.
Što se tiče amandmana na član 10. koji sam podneo ispred Srpske radikalne stranke, moram da citiram član 10. da bi građani mogli da shvate o čemu se radi. Naime, radi se o oblasti - naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. To je jedno od prava koje se ovim zakonom nudi, odnosno ostvaruje.
U članu 10. se kaže: "Naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju: 1) zaposleni kod pravnih i fizičkih lica (u daljem tekstu: zaposleni kod poslodavca) i 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost".
Moj amandman predviđa da se posle tačke 2) doda nova tačka 3) koja glasi - "lica koja nisu u radnom odnosu". Drugim rečima, Srpska radikalna stranka želi da se izbegne diskriminacija koja se vrši upravo ovim članom, da ovo pravo ostvare i nezaposlena lica i lica koja žive na selu, žive od poljoprivrede. Razumeo bih ovaj predloženi član da mi u ovoj zemlji imamo deficit radne snage da mi na ovaj način kažnjavamo one koji ne žele da se zaposle, a imaju mogućnosti i uslove za to. Naprotiv, mi u ovoj zemlji nemamo deficit radne snage, već suprotno od toga, imamo ogromne viškove radne snage, koji su posebno izraženi posle dolaska DOS-a na vlast, otpuštanjem 1.000 radnika sa njihovih radnih mesta.
Zamislite, jedno od prava koje ovaj zakon nudi ne mogu da ostvare oni koji nisu u radnom odnosu. Takođe je posebno bitno naglasiti da ovo pravo naknade za porodiljsko odusustvo ne mogu da ostvare žene na selu. Mi bi trebalo ovim zakonom posebno da stimulišemo žene na selu, žene koje žive od poljoprivrede u tim domaćinstvima, da se opredele na rađanje dece, da se seoske porodice ojačaju.
Sela su nam opustela, izumrla, ne možemo ih oživeti na drugi način i moramo to stimulisati, a mi suprotno od toga, bolje rečeno predlagač ovog zakona nasuprot tome vrši diskriminaciju i žene na selu ostavlja bez ove naknade. Znam šta će biti odgovor gospođe Matković. Biće odgovor da je roditeljski dodatak koji ovaj zakon uvodi kao jednu novinu, mnogo veći dodatak i mnogo značajnija sredstva predviđa i da su ona namenjena i tim ženama na selu i onim nezaposlenim.
Međutim, takav odgovor ne prihvatam, jer mi, jednostavno, nije jasno zbog čega se vrši ta diskriminacija, podela na zaposlene i nezaposlene, pogotovu što se po članu 32. ovog zakona ova sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Znači, njih ne izdvaja poslodavac za zaposlene, već budžet Republike Srbije, a u taj budžet sredstva uplaćuju i poljoprivrednici i svi ostali građani ove zemlje. Hvala.

Gospođo Mićić, želeo bih da mi objasnite na početku šta znači taj prst i ta pretnja? Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe javio sam se da reklamiram povredu Poslovnika - i za ovo što ste sada učinili, i za ono što činite danas pre podne i juče ceo dan.
Naime, i vi i vaša koleginica, gospođa Čomić uporno kršite Poslovnik oduzimanjem reči poslanicima SRS. Juče ste to objašnjavali iznošenjem neistina. Sve vreme ste govorili da poslanici SRS iznose neistine i da im zbog toga oduzimate reč. Objasnite mi, molim, vas šta su neistine od ovoga što su poslanici SRS iznosili ovde, što su pričali.

I da li je činjenica da je izvesni Ljubomir Jovanović-Stakleni upucao Petra Panića?

To je činjenica, to je tačno i zbog toga je onaj bivši režim raspisao poternicu za Ljubomirom Jovanovićem.

 Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se osvrnem na jučerašnje izlaganje gospodina ministra pravde i lokalne samouprave Vladana Batića. Naime, on je u svom izlaganju rekao da ove sudske takse koje se naplaćuju od građana ne idu na račun Ministarstva pravde već u poseban fond, poseban račun budžeta, i da će se deo tih prihoda od 50% vratiti sudovima za poboljšanje njihovog materijalnog položaja.
Mene interesuje, a čini mi se da ministar to nije juče rekao, šta je sa ostalih 50% od ovih prihoda, gde oni idu i šta se od njih finansira. Takođe moram da napomenem da je ministar rekao da se radi o značajnim prihodima, negde oko 400 miliona dinara.
Znači, pitanje je gde je ostalih 50%, zašto se to sve ne vraća sudovima, jer znamo da su nam sudovi u lošem materijalnom položaju.
Što se tiče želje i namere Vlade da ostvari ovaj budžet, koji je projektovan za ovu godinu u iznosu od 230 milijardi dinara, to je blizu osam milijardi maraka, ta želja Vlade je sasvim legitimna i legalna, i ona je logična.
Međutim, Vlada je svojim potezima, koje čini, posebno u ovoj godini, a počela ih je prošle godine, otpuštanjem velikog broja radnika, jedan svoj značajan izvor budžetskih prihoda uskratila. Naime, mnogobrojni radnici koji su otpušteni, više neće plaćati porez na dohodak građana, a taj porez je bio jedan od značajnih prihoda budžeta.
Vlada pokušava da to nadomesti na drugi način, pokušava to da nadomesti astronomskim kaznama za saobraćajne prekršaje, astronomskim porezima, i evo sada i ovim astronomskim sudskim taksama.
Što se tiče samog amandmna koji sam podneo u ime SRS, on se odnosi na član 17, odnosno, bolje rečeno na tarifni broj 15 - Zakona o sudskim taksama - ovaj amandman je u skladu sa zalaganjem SRS da se ove takse smanje i da budu primerene trenutku u kome živimo, odnosno ekonomskoj moći građana Srbije, koji plaćaju ove takse.
Tarifni broj 15 odnosi se na uknjižbu, ili predbeležbu prava svojine, i u ovom predlogu zakona predviđeno je da se takse za uknjižbu i predbeležbu prava svojine povećaju od tri do osam puta. Ovde postoje četiri stava, četiri tarifna stava, i povećanje iznosi od tri do osam puta.
Moj predlog, odnosno predlog SRS, jeste da se ovo povećanje svede na maksimalnih 100 posto, u odnosu na postojeće stanje, po sada važećem Zakonu. Znači, da ovi iznosi ne pređu povećanje od sto posto. Smatram da je to sasvim realno za ovaj trenutak u kome živimo i da je to ono što građani Srbije mogu da plate po osnovu sudskih taksi za uknjižbu i predbeležbu prava svojine.

Dame i gospodo, lepo je to što Vlada želi da naše sudije imaju platu 1.000 maraka, da postanu materijalno nezavisni, međutim naša vlada mora da razmišlja i o drugim korisnicima budžeta, o obrazovanju, zdravstvu i drugim korisnicima koji su na samoj ivici egzistencije.
Amandman koji sam podneo ispred Srpske radikalne stranke na član 38. odnosi se na tarifni broj 37. Predloga zakona, u stvari postojećeg Zakona. Po predlogu koji danas razmatramo za sastavljanje pred sudom ugovora o zemljišnoj knjizi i intabulacionim stvarima plaća se prema vrednosti:
- do 5.000 dinara vrednosti predlog Vlade je da se plaća taksa od 300 dinara, a mojim amandmanom je predloženo da ta vrednost bude 150 dinara;
- preko 5.000 do 20.000 dinara, vrednosti, predlog Vlade je da se plaća 300 dinara uz uvećanje od 1% od vrednosti ugovora, a moj amandman kaže da se plaća 150 dinara uz uvećanje od 1% od vrednosti;
- za vrednost preko 20.000 dinara predlog Vlade je da se plaća 500 dinara takse uz uvećanje od 0,5%, a najviše do 2.000 dinara. Moj predlog jeste da se plaća 250 dinara uz uvećanje od 0,5%, a najviše do 500 dinara.
U tački 2. ako je vrednost ugovora neprocenjiva predlog Vlade je da taksa iznosi 300 dinara, a predlog koji sam ja dao ovim amandmanom jeste da to bude 200 dinara. Mi smo se jednostavno rukovodili razumnim i racionalnim objašnjenjem, da povećanje može i treba da ide najviše do 100 posto u odnosu na postojeće vrednosti, tako da smatram da bi Vlada trebalo da prihvati i ovaj amandman, s obzirom da je ministar Batić naglo promenio mišljenje i postao vrlo raspoložen za prihvatanje amandmana.

Dame i gospodo, stigli smo do trećeg poglavlja ovog predloga zakona, koji nosi naslov - Neposredno učešće građana u ostvarivanju lokalne samouprave. Naime, poznato je da građani učestvuju u ostvarivanju lokalne samouprave posredno, znači preko svojih predstavnika, odbornika koje biraju na slobodnim izborima. Moguće je, znači, neposredno učešće građana u ostvarivanju lokalne samouprave. Član 66. predviđa tri oblika neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave, i to: građansku inicijativu, zbor građana i referendum.
SRS je podnela amandman kojim se iz ovog člana briše "zbor građana", kao jedan od oblika neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave. Naime, postoji više razloga zbog čega mi smatramo da zbor građana ne treba da bude jedan od oblika neposrednog ostvarivanja lokalne samuprave od strane građana. Navešću samo dva razloga. Mislim da su oni dovoljni da se ovo i prihvati.
Prvo, građanska inicijativa, kao jedan od oblika neposrednog ostivarivanja lokalne samouprave od strane građana, podrazumeva prethodno održavanje određene vrste zbora građana. Znači, to je inicijativa koja potiče od samih građana i oni se prethodno moraju dogovoriti i sporazumeti da bi se ta inicijativa uopšte pokrenula i podnela.
Znači, kada rešavaju određeni problem, određeno pitanje koje je ključno, odnosno bitno za građane na određenom prostoru, mora postojati inicijator, odnosno neka grupa građana koja će se sastati i koja će sesti, koja će se dogovoriti, predložiti to. Pa, onda prikupljanjem potpisa, odnosno na način koji je zakon predvideo podneti inicijativu jedinici lokalne samouprave za ostvarivanje tih svojih prava i pokretanje određenih odluka koje su za njih bitne.
Drugi razlog zbog koga smatramo da zbor građana ne treba da stoji u ovom zakonu jeste iskustvo, praksa koja je pokazala u velikom broju slučajeva da je zbor građana bio jedna velika mogućnost za manipulacije. Naime, vrlo često u praksi se dešavalo da se sazove zbor građana selektivno, da zbor građana iniciraju organi opštine odnosno opštinske vlasti, da se pozovu samo podobni ljudi, građani koji su podobni toj vlasti i da onda grupa podobnih ljudi donese određene odluke koje će pokriti faktički neke odluke opštinskih vlasti ili nečije lične interese. Sporno je i to što se ovim zakonom predviđa da i zbor građana donosi odluke većinom glasova prisutnih. Znači, nije definisano precizno zakonom ni koliko će građana moći da uopšte donesu neku valjanu odluku na zboru, već je to samo većina prisutnih građana.
Smatram da su ovo dovoljni razlozi da Skupština prihvati ovaj amandman. Znači, da se iz Predloga zakona briše zbor građana kao jedan od oblika neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave. Hvala.

Dame i gospodo, član 103. Predloga zakona odnosi se na budžetske korisnike jedinica lokalne samouprave, znači na dečje vrtiće, obdaništa, škole, biblioteke i druge ustanove kulture koje finansira lokalna samouprava.
Prvi stav ovog člana obrazlaže način podnošenja zahteva budžetskih korisnika jedinice lokalne samouprave za obezbeđenje sredstava u budžetu lokalne samouprave i mislim da taj stav nije sporan.
Drugi stav člana 103. govori o tome da su korisnici sredstava dužni da na zahtev organa jedinice lokalne samouprave podnesu izveštaj, i to najmanje jedanput godišnje, o svom radu, o ostvarivanju programa i korišćenju sredstava iz budžeta lokalne samouprave.
Treći stav ovog člana 103. glasi: "Predsednik opštine osniva lokalnu službu za inspekciju i reviziju u skladu sa zakonom".
SRS je podnela amandman na ovaj član, upravo na ovaj treći stav, i našim amandmanom je predviđeno da se ovaj stav briše. Koji su razlozi? Prvi i osnovni razlog jeste što naša koncepcija ne podrazumeva institut predsednika opštine, odnosno ne podrazumeva da predsednik opštine bude izvršni organ lokalne samouprave, već da to bude izvršni odbor.
Sa druge strane, u stavu 2. je već rečeno da su budžetski korisnici dužni da podnose izveštaj o svom radu, o ostvarivanju programa i korišćenju sredstava budžeta lokalne samouprave, tako da je kroz te izveštaje već izvršena određena inspekcija njihovog rada, određena kontrola utroška sredstava koja budžet obezbeđuje; mada u ovom drugom stavu, na koji imam primedbu, nije definisano precizno kome se izveštaj podnosi, da li predsedniku opštine ili skupštini opštine.
Mislim da je logično i normalno da se izveštaj podnosi skupštini opštine i da skupština opštine razmatra i usvaja taj izveštaj, normalno ako on zadovoljava sve kriterijume koje skupština opštine postavlja pred korisnike budžeta lokalne samouprave.

Dame i gospodo, ovo je ključni amandman u ovom predlogu zakona. Naime, SRS ovim amandmanom zadržava rešenje iz postojećeg zakona o lokalnoj samoupravi. Drugim rečima, ovim amandmanom briše se naziv "predsednik opštine", a uvodi se naziv "izvršni odbor".
Da bi se ovo objasnilo i bliže prikazalo građanima Srbije, moram da napomenem, a već je više puta rečeno u raspravi, da je ovim predlogom zakona uvedena funkcija predsednika opštine, koji će biti izvršni organ.
Postojeći zakon pretpostavlja izvršni odbor kao izvršni organ jedne skupštine opštine, odnosno lokalne samouprave. Da bi građani Srbije ovo bolje shvatili i prihvatili, iz ovog obrazloženja Predloga zakona citiraću nadležnosti koje ovaj predlog propisuje, odnosno daje predsedniku opštine: "Umesto dosadašnjeg složenog i neefikasnog skupštinskog sistema jedinstva vlasti, predlaže se uvođenje specifičnog sistema podele vlasti između skupštine, kao predstavničkog organa i predsednika opštine, kao nosioca izvršne vlasti.
Polazeći od principa podele vlasti, predlaže se da predsednik opštine ne bude odbornik skupštine opštine i da se bira neposredno tajnim glasanjem.
Predsednik opštine predstavlja i zastupa opštinu, neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine, predlaže odluke i druge akte koje skupština donosi, usmerava i usklađuje rad opštinske uprave i vrši nadzor nad njenim radom, postavlja i razrešava načelnika opštinske uprave i vrši druge poslove utvrđene statutom i drugim aktima opštine.
Od posebnog je značaja obaveza predsednika opštine da skupštini opštine ukaže u roku od 30 dana od dana donošenja opšteg akta na njegovu suprotnost Ustavu, zakonu i statutu.
Predsednik opštine može biti opozvan i pre isteka mandata, a predlog za opoziv podnosi najmanje 10% biračkog tela, skupština opštine, odnosno Vlada Republike Srbije".
Iz svega ovoga što sam pročitao proizilazi da ovaj predlog pretpostavlja za ovu funkciju predsednika opštine nekog supermena, koji će biti sposoban, stručan za sve oblasti javnog života, sposoban da sprovede sve odluke opštine u praksi.
Otvoreno je pitanje ovde razrešenja predsednika opštine. Naime, u Predlogu zakona stoji da je moguće njegovo razrešenje i pre isteka mandata, ali na predlog 10% od biračkog tela skupštine opštine, odnosno Vlade Republike Srbije. Kada se ta inicijativa pokrene, razrešenje predsednika opštine moguće je samo voljom birača. Znači, raspisuju se izbori koji će promeniti situaciju, odnosno na kojima će se opozvati predsednik opštine. Prosto je nemoguće u ovakvim uslovima...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Gospođo Čomić, citirao sam minut i po obrazloženje, tako da to vreme ne može da uđe u ovih tri minuta.
Znači, prosto je neverovatno dovesti do smenjivanja predsednika opštine na ovaj način, jer tu smenu moraju da verifikuju birači, odnosno da ga opozovu birači na slobodnim izborima. S druge strane, u jednoj situaciji kada ćemo imati različite nosioce vlasti na republičkom i na lokalnom nivou, doći će do situacije da ćemo imati vrlo česte izbore, a to, na kraju krajeva, ovaj zakon nije precizno ni definisao. Znači, imaćemo situaciju da ćemo vrlo često morati praviti izbore na lokalnom nivou da bi se opozvao predsednik opštine, jer ćemo verovatno, zbog pripadnosti različitim političkim opcijama predsednika opštine i većine skupštine opštine, doći vrlo često u situaciju da imamo inicijativu za smenu predsednika opštine.

Dame i gospodo, već pet dana diskutujemo o ovom nakaradnom Predlogu  zakona i mislim da je svima u ovoj sali jasno, predlagaču, Vladi Republike Srbije i građanima Srbije, da ovaj zakon ne vodi decentralizaciji Srbije, a još manje njenoj demokratizaciji. Zakon je nakaradan, protivustavan i iracionalan. Bilo bi najpametnije kada bi predlagač povukao ovaj zakon i kada bismo odustali od dalje rasprave.
Što se tiče samog amandmana koji sam podneo ispred Srpske radikalne stranke na član 34, prvo ću zbog naših gledalaca, građana Srbije, da pročitam član 34. "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast privatnog preduzetništva, rešava po žalbama protiv prvostepenih rešenja opštinske uprave sa teritorije autonomne pokrajine". Stav 2: "Posao iz stava 1. ovog člana vrši se kao poveren".
Ono što je osnovni problem ovde, to je problem samog naziva zakona. Srpska radikalna stranka je podnela amandman; to je bio prvi amandman u ovoj raspravi gde kaže da bi trebalo promeniti naslov ovog zakona. Ovaj zakon nosi naslov - zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine. U drugom stavu se, kao i u većini drugih članova ovog zakona, umesto predloga zakona govori da je posao iz prvog stava poveren. Mi smo predložili da se naslov ovoga zakona promeni, ako ga već usvajate, da bar formalno-pravno liči na nešto i da se zove - zakon o poveravanju poslova.
Naime, ne mogu se zakonom utvrđivati nadležnosti i poveravati određeni posao autonomnoj pokrajini. Znači, da zakon bar formalno-pravno liči na nešto. Inače, suštinski, mi kao stranka se ne slažemo sa ovim i ne prihvatamo nikakvu autonomiju, jer autonomija, u suštini, vodi samo stvaranju nove političke oligarhije, a nikako decentralizaciji i demokratizaciji Srbije.
Ovim članom se, faktički, organi pokrajine dovode u status drugostepenog organa koji će rešavati po žalbama privatnih preduzetnika. Do sada je taj posao obavljalo Ministarstvo za privredu i privatizaciju. Najlogičnije je da ono i dalje taj posao radi.
Takođe, želim da kažem da ovaj posao treba ostaviti Ministarstvu, jer Ministarstvo za privredu i privatizaciju već ima jedan sektor koji se bavi privatnim preduzetništvom. Takođe je sporno u ovom članu to što nije jasno na koje se to preduzetnike misli. Naime, stupanjem na snagu Zakona o privatizaciji, za dve do četiri godine imaćemo kompletnu privatizaciju Srbije; znači, neće biti društvenog sektora i tako će svi biti u privatnom sektoru. Ostaje nejasno na koje se preduzetnike misli; da li na vlasnike trgovinskih radnji, ili na neke druge; ili na sve preduzetnike, znači privatnike.
Na kraju, jedna informacija koju sam dobio iz Priboja - jutros je u Priboju izvršen puč i krizni štab je zauzeo prostorije Skupštine opštine Priboj. Postavljam pitanje da li ćemo uskoro ovde raspravljati o nekoj novoj sandžačkoj autonomiji? S obzirom da su u prostorije SO ušli predstavnici DS, DSS i Sandžačke demokratske partije. Plašim se da ćemo vrlo brzo raspravljati i o još jednoj autonomiji na teritoriji Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo su ovi događaji vezani za ovaj zakon, koji su se dešavali ovih dana oko glasanja u načelu, a i danas, pokazali pravu suštinu i karakter ove DOS-ovske vlasti.
Naime, danas su konačno građani Srbije mogli da shvate o kakvoj se vlasti radi. DOS-ovska vlast je, u stvari, jedna dosta heterogena trgovačka asocijacija, koja ne preza ni od kakve trgovine, s bilo kim, samo da bi ostala na vlasti. Da je država pravna, za kakvu su se zalagali u predizbornoj kampanji, onaj "panonski Arafat", sa onom šarenom maramom koji je....
(Predsednik: Gospodine Jovanoviću, upozoravam vas da se vratite na temu.)
... pre neki dan obrazlagao zakon, trebalo bi da nosi ono prugasto odelo, za sve ono što je učinio u Televiziji Novi Sad pre par meseci. Nažalost, država nije pravna i taj "panonski Arafat" može u ovakvoj državi da drži slovo u Narodnoj skupštini, pa čak i da preti Narodnoj skupštini i premijeru Vlade Republike Srbije.
Što se tiče samog amandmana na član 17, Srpska radikalna stranka je podnela amandman koji se odnosi na stav 1. člana 17. Taj prvi stav, po ovom predlogu, glasi: "Autonomna pokrajina obezbeđuje sredstva za rad i ostvarivanje programa ustanova iz članova 12. do 16. ovog zakona". Ovim stavom Predloga zakona obuhvaćene su srednje i više škole, fakulteti, kao i ustanove učeničkog i studentskog standarda.
Amandman Srpske radikalne stranke na ovaj stav 1. govori o tome da je potrebno brisati reči: "članova 12. do 16." Sada bi to glasilo: "Autonomna pokrajina obezbeđuje sredstva za rad i ostvarivanje programa ustanova iz člana 16. zakona". Drugim rečima, to znači da autonomna pokrajina može da obezbeđuje sredstva samo za rad ustanova učeničkog i studentskog standarda, pošto su sve druge ustanove, tu se misli na visoke škole, znači na fakultete i univerzitete, na više i srednje škole, u nadležnosti Republike Srbije, koja je osnivač tih ustanova i finansira ih.
Pozivam vas da prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo, ministar za finansije je na ovoj sednici, prošle nedelje, obećao da će nam dostaviti izveštaj o izvršenju budžeta za prvih jedanaest meseci ove godine. Međutim, ministar nas je obmanuo, kao i u više navrata do sada.
Bilo bi mnogo lakše na osnovu tog izveštaja izvršiti poređenje sa ovim predlogom i doneti određene zaključke. Iznos budžeta je previsok, to smo već čuli ovde, i mi iz SRS to uporno i ponavljamo, i ja ću za ovo kratko vreme samo da se osvrnem na prihodnu stranu budžeta.
Naime, na prihodnoj strani planirano je za narednu godinu 180 milijardi dinara, iz izvornih prihoda, od poreza koje plaćaju naši građani i privreda. Ako uporedimo to sa budžetom za 2001. godinu, gde imamo iz istih prihoda 107 milijardi dinara, vidimo da je povećanje 75%.
Ako je inflacija oko 40%, to znači da je realni rast ovih prihoda oko 35%, što znači da će naši građani morati ove godine da izdvoje mnogo više sredstava za poreze, nego što je to bilo u 2001. godini.

Srpska radikalna stranka je predložila jedan realan budžet za narednu godinu, budžet koji neće biti realno veći od budžeta za 2001. godinu. Naprotiv, biće čak i realno manji. Ovim amandmanom samo su raspoređena sredstva i to na pojedine izdatke u iznosu od 155.742.000.000, i na otplatu domaćih kredita i kamata u iznosu od 6.176.000.000 dinara.
Vaš budžet je realno veći za 75% u odnosu na ovogodišnji budžet. Kada kažemo realno veći, to znači da je premašio cifru inflacije koju ste rekli, oko 40% i to realno uvećanje je oko 30%. Kada kažemo da je budžet realno veći to odmah asocira narod, građane Srbije, a i druge privredne subjekte, na njihove veće troškove po tom osnovu, a ti troškovi će biti veći jer moraju da se uvećaju poreske stope ili će se uvesti neki novi porezi da bi se ova sredstva obezbedila.
Mnoge stavke u ovom budžetu su sporne i mnoge stavke se mogu korigovati, a neke čak i izbaciti. Ovde je mnogo toga rečeno o donacijama nevladinim organizacijama. Čak 420 mil. din. je predviđeno za nevladine organizacije. Ja sam u vašem predlogu ovde pokušao da sve sagledam i pronašao da stvari stoje ovako - u obrazloženju ovog predloga stoji da se obezbeđuju donacije nevladinim organizacijama, pa piše u zagradi i: političke stranke, Crveni krst Srbije, sportske i omladinske organizacije, verske zajednice, društvene i druge humanitarne organizacije.
Što se tiče Crvenog krsta Srbije, političkih stranaka, ta sredstva su obezbeđena u Ministarstvu finansija i ekonomije. Tamo lepo stoji da je za Crveni krst Srbije, političke stranke i Savez rezervnih vojnih starešina obezbeđeno 45.300.000 dinara.
Što se tiče verskih zajednica, za njih je obezbeđeno 54.000.000 u razdelu Ministarstva vera. Sportske organizacije takođe imaju sredstva obezbeđena u Ministarstvu prosvete i sporta. Kada se sve ovo sabere ostaje nepokriveno i nejasno šta je sa 320 miliona dinara. Koje se to nevladine organizacije finansiraju iz tih 320 miliona? Moram da napomenem da imamo negativno iskustvo što se tiče finansiranja tih organizacija. Naime, pre nekoliko dana ili nedelja čuli smo u odgovoru Vlade na poslaničko pitanje gospodina Simonovića da ova vlada i u ovoj godini finansira nevladine organizacije. Naime, ova vlada u ovoj godini finansira tzv. Narodni pokret "Otpor", odnosno, bolje rečeno i preciznije, Ministarstvo prosvete i sporta finansira i ove godine Narodni pokret "Otpor".
To je nevladina organizacija i tendencija je da se nastavi sa finansiranjem ovakvih organizacija i u narednoj godini.
Osvrnuo bih se još samo na uvodno izlaganje ministra Đelića, od pre nekoliko dana, gde je ministar obećao da će sledeće godine banke kreditirati građane Srbije, da će uvesti kredite za široku potrošnju, za automobile, za kupovinu stanova itd.
Ova izjava nije nova, takvu izjavu smo već čuli od guvernera Narodne banke, Dinkića, on je dao tu izjavu medijima pre nekoliko dana, ali istovremeno je i zatvorio nekih 18 srpskih banaka. Nastavlja se likvidacija srpskih banaka od strane guvernera Narodne banke.
Šta je logična posledica - ovde će doći strane banke, i već dolaze; te strane banke davaće kredite, guverner je već rekao da će kamate biti 16%. Znači, strane banke će svoj novac, koji je tamo kod njih izuzetno jeftin plasirati, a ovde po visokim kamatama i polako izvlačiti kapital iz Srbije.
Mislim da je bilo pošteno to reći otvoreno građanima Srbije, da li su kamate u Francuskoj, Nemačkoj i drugim državama 15% i 16% na godišnjem nivou, ili su nekoliko procenata? Zašto se i zbog čega to sve radi, ostaje građanima da sami shvate.

Dame i gospodo, ja ću samo da ukažem na nekoliko pitanja koja traže odgovor u ovom trenutku. Prvo pitanje je pitanje odgovornosti za proteklih godinu dana. Naime, danas se oslobađaju poreza na promet meso, riba, voće, povrće, lekovi. Postavlja se pitanje - ko je odgovoran za to što su u prethodnoj godini građani plaćali porez i visoke cene ovih proizvoda. Zašto je primena ovog zakona ograničena samo na naredne dve godine, zašto ovo oslobađanje nije trajno, odnosno zašto ne traje bez ograničenja. Zašto su na listi za oslobađanje poreza na promet samo lekovi sa one pozitivne liste. Zna se da je ta lista u nadležnosti Republičke vlade i znamo da je ta lista iz meseca u mesec sve kraća i kraća. Već je rečeno ovde da se na ovaj način pomaže samo zdravstveni fond, a ne građani, jer će oni koji ne koriste lekove sa ove liste morati da plaćaju punu cenu, sa porezom na promet, kao i do sada.
Što se tiče benzina, odnosno naftnih derivata, postavio bih pitanje kako je moguće da se cena benzina ne promeni, ako se akciza povećava i to ovde za nekih 6 dinara. Voleo bih da ministar odgovori sada na pitanje, zašto ovde nije prikazana detaljna kalkulacija, cene benzina, da vidimo kako je to moguće povećati akcizu, a da se maloprodajna cena zadrži, da se ne promeni.

Dame i gospodo, ova inicijativa o formiranju anketnog odbora nije sporna i srpski radikali će glasati za nju. Ne bi trebalo da bude sporna ni za poslaničku grupu DOS-a. Naime, ako ovaj odbor utvrdi da Vlada nije učesnik u tim kriminalnim radnjama, Vlada će izaći samo jača iz svega toga, dobiće podršku i poverenje građana. Ukoliko utvrdi suprotno, Vlada će kao časna sama podneti ostavku i otići iz političkog života.
Međutim, nije suština sam anketni odbor, suština u ovoj stvari jeste sukob između dve političke grupacije u okviru jednog istog jata, u okviru DOS-a, između DS i DSS. Naime, Demokratska stranka Srbije, koja je do juče podržavala ovu vladu, sada pokušava da odjednom zaigra ulogu opozicije, a istovremeno da bude i vlast. To je suština svih ovih sporova: DSS pokušava da obmane srpsku javnost. DSS je uporno sve ovo vreme podržavala Vladu koja je vladala uredbama, DSS je podržavala vlast koja nije uspela za godinu dana da uspostavi Ustavni sud Srbije koji bi ocenio sve ove uredbe, ima ih preko 100, a većina tih uredaba je neustavna. Hvala.