Reklamiram povredu Poslovnika, član 113, koji reguliše evidentiranje poslanika o njihovom prisustvu na sednici Narodne skupštine. Molio bih predsedavajuću da mi kaže da li svojim sistemom može da utvrdi da li sam sada evidentiran ovde u Skupštini kao poslanik? Imate signalizaciju.

Sedim na sedištu u četvrtom redu.

Gospodin Ljubomir Kragović je ubacio svoju karticu i sedeo ovde u sali, pored mene. Niste mu dali reč  i rekli ste da nije evidentiran u sali. Evo moje kartice ovde na sedištu broj jedan u četvrtom redu, piše Janjić Slobodan. Tako isto njegova kartica nije bila evidentirana i niste mu dali reč, a on je bio u sali. Valjda je važnije da li je čovek prisutan ili vaš elektronski sistem.

Pričam vam da ste vi zloupotrebili svoje mesto da poslaniku koji je imao pravo da govori po Poslovniku niste dali reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o privatizaciji je prvo javno priznanje nemoralne aktuelne vlasti da je Predlog zakona o privatizaciji, koji je 20. 9. 2000. godine  podnela  Srpska radikalna stranka, dobar zakon. To je ovaj zakon. Jedan dobar  zakon DOS-ovska ekspertska prepisivačka škola prepisala je i uz male kozmetičke izmene, naravno, na štetu radnika i građana, podnela na usvajanje Narodnoj skupštini. To je ovaj zakon. Ta dva zakona se razlikuju samo po tome što su u vašem zakonu radnicima i građanima skinuta neka prava koja im je ovaj zakon davao. Sve ostalo je isto.
Kozmetika koja je korišćena prilikom prepisivanja je jako neprijatnog mirisa, jer ste, gospodo iz DOS-a, glavni akcenat dali smanjenju obaveza novim vlasnicima, odnosno kupcima preduzeća. Socijalna sigurnost radnika i građana svedena je na minimum, a u nekim slučajevima je uopšte nema. Ako znamo da će 60% radnika u našim preduzećima biti višak radne snage i tome dodamo nekoliko stotina hiljada koji čekaju posao, nameće se pitanje kako će svi ti ljudi preživeti narednih nekoliko godina, kako da za to vreme prehrane svoje porodice i školuju svoju decu?
Ukoliko bi državnim i društvenim preduzećima dali mogućnost koju dajete potencijalni kupcima, da se uz otpuštanje 60% viška radne snage, vrednost društvenih i državnih preduzeća, a samim tim njihova efikasnost i vrednost na tržištu, uveća za 100%. Samim tim, država bi od prodaje dobila mnogo veća sredstva za rešavanje nagomilanih socijalnih problema.
Posebna opasnost u ovom predlogu zakona je to što će o svemu odlučivati desetak ljudi čiji je svaki kredibilitet u dosadašnjem radu pod velikim znakom pitanja i opravdanom sumnjom građana, a posebno srpskih radikala. Svi znamo da je sadašnji ministar za privatizaciju do par meseci bio suvlasnik privatne firme, čija se delatnost svodila na to da u proceni vrednosti što više obezvredi imovinu preduzeća koja su bila predmet prodaje, odnosno privatizacije, a za koje su strani kupci bili zainteresovani, čime je on, u sprezi sa svojim partnerima i kupcima naših firmi, stekao milionsku dobit.
Sada pod DOS-ovskom vlašću taj isti čovek pojavljuje se u ulozi ključnog čoveka zaštite interesa države, radnika i građana od obezvređivanja i pljačke narodne imovine. Da nije tragično, bilo bi smešno. U tako nešto može poverovati samo neko ko je jeo bunike. Možda ovo ima neke veze sa prošlonedeljnim trovanjem poslanika u Skupštini od kojih su 90% članovi DOS-a. Evo, i danas ponovo je došlo do trovanja i zatvaranja skupštinskog restorana, kao da ovaj predlog zakona ima uticaja na zdravstveno stanje poslanika.
Gospodine ministre, ko može da poveruje da ste se odrekli ogromnih prihoda koje ste ostvarivali radeći u svojoj privatnoj firmi za procenu kapitala i prihvatili se ovako odgovornog posla za platu od 400 DM. To isto važi za ministra finansija i direktora Uprave javnih prihoda, koje ste uvezli bez akcizne markice iz Francuske. Ta gospoda su iz patriotskih razloga, navodno, napustili svoja dobro plaćena radna mesta u Francukoj, gde su bili plaćeni po desetak hiljada maraka, a ovde se ubiše od posla za platu od 400 maraka. Velikih li patriota. Ko u to veruje, mislim da nije normalan.
Građani Srbije su mandat i odgovornost za rukovođenje ovom državom dali narodnim poslanicima, odnosno ovom parlamentu. Ovim zakonom i njegovim sprovođenjem odlučuje se o sudbini države i nacije. Stoga je neprihvatljivo da Skupština nema mehanizam kontrole, a u nekim slučajevima i pravo veta, kada su u procesu privatizacije preduzeća od opštenacionalnog interesa. Ne smemo biti naivni u ovako sudbonosnom i teškom trenutku. Sudbinu države i njene imovine ne smemo poveriti nekolicini ljudi iz DOS-a, od čijeg patriotizma umesto pečurki svakodnevno niču hladnjače, pa se bojim da nas sve ne spakuju u neku rashladnu vitrinu.
Osnovne zamerke ovom predlogu zakona su: nikakva sigurnost za one koji ostaju bez posla, pravo na sticanje besplatnih deonica moraju imati svi građani ove države, od tek rođene bebe, do najstarijeg građanina, pravo na sticanje deonice po osnovu radnog staža imaju naslednici preminulih radnika.
Postoji još dosta zamerki na pojedine neprecizne odredbe ovog zakona, na koje ću ukazati kad pređemo na raspravu u pojedinostima. Da vam namere nisu časne vidi se iz kaznenih odredbe koje prate ovaj zakon. Veće kazne ste predvideli za građane kada bespravno izgrade kokošinjac, nego za učesnike privatizacije za nanošenje milionske štete firmi, državi i građanima. Toliko su vam namere "transparentne" da cela nacija oseća bol u stomaku.
Pre deset meseci, kada ste preuzeli vlast, građani su me pitali - kada će nam biti bolje. Ja sam odgovarao - pod ovom DOS-ovskom vlašću nikad. Posle talasa poskupljenja u prva tri meseca vaše vlasti, građani su me pitali - kada će nam biti kao pre 5. oktobra. Odgovarao sam isto - nikad dok je DOS na vlasti. Sada me svi u glas pitaju - zašto im je mnogo gore nego 5. oktobra. Odgovaram im - zato što je DOS najgori.
Da vaša priča ne pije vodu, odnosno navešću vam primer sa kakvim se problemima susreću najrazvijenije zemlje sveta za koje vi tvrdite da će zbog vaše lepote i demokratije rešiti sve naše probleme, a i sami ti vaši zapadni mentori su njima opterećeni.
U najrazvijenijim zemljama sveta vlada nezaposlenost. U SAD svaka treća osoba je nezaposlena. U Nemačkoj je taj broj dostigao 4,7 miliona. U poslednjih 10 godina prosečna stopa nezaposlenosti je iznosila u EU 9,9%. Privreda mnogih postkomuničkih istočno-evropskih zemalja na koje se vi pozivate, bliža je modelu mafijaške privrede, nego modelu tržišne privrede. Možda vi i ne primećujete razliku, jer se većina vas od uvek bavi takvim poslovima...

Mislio sam da se to odnosi na poslanike DOS-a koji neprestano dobacuju.

Nisam čuo ovo drugo.   Pa,  sada želite da sve to ozakonite i naviknete nas na vaš mafijaški način razmišljanja. Privatizacija je dakle samo preduslov za normalno poslovanje privrede, a ne garancija za uspešno poslovanje privatizovanih preduzeća. Za to treba znanje, rad, volja i poštenje, a vi to nemate. Gospodine ministre, u privatnom biznisu sam od 1980. godine. Vi ste tada još nosili pelene žute boje.

U drugim mestima i mnogo naivnim slušaocima,a ne nama ovde u Skupštini. Šibicarenje prolazi na autobuskoj i železničkoj stanici, kada su ljudi u žurbi, ovde se valjda nigde ne žurimo. Stvarno ste najgori.

Vlada ovim zakonom predviđa da predmet ove političke pljačke budu svi oni koji ne misle kao DOS. U članu 6. u članove porodice ubrajate razvedene, razvedenog bračnog druga i njegove bliže i dalje rođake, čak se i dalji srodnici po tazbini obuhvataju, odnosno predmet su primene ovog zakona.
Tetku možete oporezovati, a teču možete i oženiti, on vam nije rod, je li tako?
Zbog čega predmet ovog zakona nije "Elhald-komerc", primera radi, to je jedna šipratska firma, sa kojom je gospodin maršal Čović sve vreme blokade juga Srbije snabdevao Kosovo šećerom, brašnom, zejtinom, lekovima, građevinskim materijalom itd, 100 šlepera dnevno, reket je plaćen na našoj i šiptarskoj strani.
To se ne oporezuje, je li tako ministre? Nije predviđeno ni da Đikijev prijatelj, vlasnik "Krmivo produkta", bude predmet oporezivanja primenom ovog zakona. Čak je Vlada pomenutog gospodina iz "Krmivo produkta" ugradila u jedan svoj amandman. Jedino pri tom nije u tekstu zalepila njegovu sliku.
Da su vam namere bile časne, ne bi važnost ovog zakona bila ograničena danom donošenja. Izgleda, ovo što sada vlast radi, nije pljačka, već transparentno otimanje.
Član 6. ovog zakona kaže: "Obveznik jednokratnog poreza je i član porodice, kome je lice koje je, iskoristivši posebne pogodnosti iz člana 2. ovog zakona, omogućilo da stekne prihode, odnosno imovinu pod uslovima koji nisu bili dostupni svim građanima". Ovo uopšte nije precizno i može se tumačiti kako ko hoće.
Ovde ovaj gospodin stalno kaže - nisu mogli svi. Pa ne mogu svi. Prepoznaće se. Ne mogu svi, ali može neko da posle jednog uništenog džipa od 70.000 maraka, za 15 dana kupi drugi, za 120.000 maraka, u znak protesta ga registruje na člana uže porodice, a za sve to vreme prkosno izlazi za ovu govornicu i šmrkće, kao da dolazi sa Himalaja. Ozebao čovek i stalno šmrkće, ali nešto čudno.

Samo vi pričajte, ali vaše vreme obračunajte i meni zaustavite sat, a ja ću da vas saslušam.

 A koga ste vi prepoznali, gospođo predsedavajuća?

Mislim da nikakvi pokreti nisu Poslovnikom regulisani.

Hoće li biti oporezovan poslanik DOS-a, koji je za ovom govornicom  izneo podatak da je kapital izneo u Mađarsku i sada tamo ima svoju firmu.
Čiji je to novac izneo poslanik iz DOS-a i kojim pozitivnim zakonom je bilo regulisano da on svoj kapital preseli u Mađarsku? Primena ovog zakona je posebna priča. O svemu odlučuju dva čoveka.Više dnevnih listova je objavilo informaciju da su Božidar Đelić, ministar finansija, i direktor Uprave javnih prihoda, Aleksandar Radović, koji će odlučivati o svemu, uvezeni iz Francuske, bez akcizne markice.
Kad svemu tome dodamo da je ovaj zakon potpisao potpredsednik Vlade, Žarko Korać, koji ne krije svoje sklonosti, ispašće da je ovaj zakon nemoralan .

Najzad, jedanput da istovremeno opomenete i govornike iz Radikalne stranke i ostale poslanike. Hvala vam za to.
Posebno iritira period na koji se odnosi ovaj zakon, odnosno vreme u kome je sticana ekstra imovina, a predmet je ovog nemoralnog zakona. Ekstra profit sticali stu crnoberzijanci od 1941. do 1945, zatim komunisti 1945. do 1988, onda ljudi iz vlasti, od 1988. do 5. oktobra 2000, a takođe i ovi turbo bogataši od 5. oktobra 2000. godine do danas su se brzo obogatili.
Ovako kako vi zamišljate zakon o jednokratnom oporezivanju , namera vam je da sve te finansijske kriminalce visokog ranga prevedete u svoje redove i da pod sumnjivim okolnostima sa njima podelite od naroda opljačkani novac, jer da vam namere nisu takve, prekršioci se ne bi mogli dogovarati sa gospodinom Đelićem i gospodinom Radovićem, već bi svi završili u zatvoru.
Jedini motiv što je ovaj zakon ograničen na period od 13 godina je taj što su roditelji pojedinih ministara i potpredsednika Vlade, do Osme sednice bili na vlasti u taboru Stambolića, i tada su stekli ogromni kapital (mislim na gospodina Veselinova i ostale). Posle Osme sednice oni su bili u nemilosti nove vlasti, pa im se prehodno stečena imovina neće računati.

Hvala na aplauzu. Smatram da mi aplaudirate da ja Vladi kažem ono što vi ne smete.
U članu 9, stav 1, tačka 3, tražio sam da se imenovana lica u opštinama ispod 60 hiljada stanovnika i iznad izjednače u primanjima.
Poslovi lokalne samouprave isti su po sadržaju u svim opštinama, pa nema potrebe da se pravi razlika u koeficijentu za izabrano lice u zavisnosti od broja stanovnika u opštini, što dovodi do favorizovanja većih opština i mogućnosti migracije stanovništva iz opština sa manjim brojem stanovnika u opštine sa većim brojem stanovnika.
Smatram da izabrana lica u svim opštinama treba da imaju isti koeficijent, bez obzira na broj stanovnika. Možda će predlagač na isti ili na sličan način poslanike razvrstati u platne razrede, zavisno od broja stanovnika u okrugu iz koga dolaze. Po tom principu, poslanici iz Beograda ili Novog Sada imaće veću platu od poslanika npr. iz Kikinde.
Zbog takvog odnosa i dešavaju se tako velike migracije stanovnika prema centrima moći, jer su na to i ekonomski stimulisani.
Usvajanjem ovog amandmana zaposleni u državnim organima bili bi dovedeni u ravnopravni položaj. Lokalne samouprave sa manjim brojem stanovnika su i do sada bile u neravnopravnom položaju. Navešću jedan primer, lokalna samouprava opštine Vladičin Han, gde je prosečni lični dohodak 3.500 dinara. U domovima zdravlja manjih opština je ista situacija. Lekari u tim domovima zdravlja imaju 30% manji lični dohodak od svojih kolega u većim centrima.
Moramo priznati da rade u daleko boljim uslovima oni koji rade u većim centrima. A, opis poslova im je isti.
To isto važi i za prosvetne radnike i za sve zaposlene u državnim organima. Da ne budem pogrešno shvaćen, zalažem se da se prioritetno povećaju plate u školstvu, zdravstvu, pravosuđu. Jer, u toj oblasti je "dogorelo do nokata". Međutim, smatram da koeficijenti treba da budu jednaki, pa se neće desiti da se u Nišu, na tržištu rada nađe 500 lekara koji čekaju zaposlenje, a da u Vladičinom Hanu dve godine stoji otvoren oglas u kome se traži 5-10 lekara. Funkcionisanje Doma zdravlja je dovedeno u pitanje zato što lekari u većim centrima imaju daleko veća primanja i niko neće da radi u manjim sredinama.
Vlada je trebalo mnogo više pažnje da posveti problemima plata zaposlenih u državnim organima i u manjim sredinama i da izjednači koeficijente. Tako ona finansijski stimuliše radnike u državnim organima za rad u manjim opštinama...