Gospodine predsedavajući, postoji stenogram onoga što sam rekao i lepo stoji da sam rekao da je nakon odlaska gospodina Čovića iz Bujanovca, Bujanovac napadnut. Uopšte nisam spomenuo da je napad bio frontalni. Samo se vi smejte. Da je informisanje nakaradno, objasnite termin - Preševska dolina. Taj termin su nametnuli KFOR i teroristi, da bi izmislili neku posebnu teritorijalnu celinu, kojoj treba odrediti poseban status, a zatim odvojiti od Srbije.
Niko u Pčinjskom okrugu za Preševsku dolinu čuo nije do pre tri meseca. Da li ćemo za dva meseca čuti da postoji Medveđska dolina, kojoj takođe spremate specijalan status?

Možda je za Vas napad na Bujanovac (smeh u sali), samo se smejte, ako granata padne, ne daj Bože na Čovićev pres - centar, tad ćete me optužiti da sam ja znao za napad ili naredio isti. Gospodo, vaši lideri su za vreme bombardovanja Srbije bili pod suknjom Madlen Olbrajt, šta su tamo našli, ne znam, a šta ćete naći sada, kada se sakrijete kod Pauela ... čućete vrlo brzo.

Možete da mi oduzmete reč, jer nemam više razloga da pričam.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku čestitam slavu Tri Jerarha svim vernicima i članovima Srpske radikalne stranke i ujedno pozdravljam sve srpske junake koji se nalaze na položajima u Pčinjskom okrugu izloženi dejstvu terorista, a sprečeni da adekvatno odgovore na napade.
Poslanik sam iz Pčinjskog okruga, pa bih molio poslanike da obrate pažnju na ovo što želim da kažem. DOS-ovska vlast u svojoj brizi za srpski narod predvidela je veoma značajnu tačku dnevnog reda za ovo zasedanje. Da nije žalosno bilo bi smešno. Prva i najvažnija tačka i problem za DOS-ovsku vlast nisu školstvo, zdravstvo, standard građana, privreda, poljoprivreda, penzioneri itd., već Zakon o amnestiji. Iz samog materijala koji je dostavljen poslanicima vidi se da je jedna veoma osetljiva materija rađena veoma površno i nestručno, pa se može izvesti zaključak da se ovim zakonom, pored ostalog, želi ozvaničenje puštanja iz zatvora gotovo svih Šiptara koji su izdržavali pravosnažne zatvorske kazne u srpskim zatvorima.
Ovog trenutka gospodine Batiću ispred Skupštine je velika grupa, preko 1.000 rođaka i prijatelja otetih i ubijenih Srba, traži da izađete pred Skupštinu i odgovorite gde su njihovi najmiliji i da li su obuhvaćeni amnestijom. Ako ništa drugo, nađite za shodno i obratite im se.
DOS-ovski moćnici više ne biraju sredstva da se dodvore Zapadu i Šiptarima, pa flagrantno krše Ustav i zakon svakodnevno. Najdalje u svemu tome otišao je Miloševićev komunalac i ideološki sin,gospodin Čović, koji je u Bujanovcu uveo prinudnu upravu, pa javno osuđuje, ali i amnestira, zavisno od toga da li se potpiše pristupnica ili ne. Odmah imenuje ili razrešava rukovodioce, pa pitam Vladu i ministre da li je u Bujanovcu uvedeno vanredno stanje, privremena uprava ili nešto slično? Njega je narod Pčinjskog okruga osudio na doživotno progonstvo iz Pčinjskog okruga, pa se nadam da neće biti amnestiran ovim zakonom i glasaću za usvajanje ovog zakona.
Još jedan od razloga koji me je opredelio da glasam za ovaj zakon je obrazloženje da u zatvorima nema više slobodnih mesta, a biće potrebno podosta mesta za sve one krupne privredne kriminalce iz JUL-a i SPS-a, koji su sada članovi DOS-a i DOS-ovih stranaka, nadajući se da će donacijama biti amnestirani pre suđenja.
U obrazloženju niste objasnili da li ovim možda plaćate dug zatvorenicima čijim je protestima zna se ko dirigovao. Što se samih zatvorenika tiče, za pojedine kategorije bi predviđeno umanjenje moglo biti i veće. Da li ovim zakonom možete amnestirati sve Srbe i nealbance koji su u kućnom zatvoru, jer im je kretanje onemogućeno, a deca su im u podrumima? Sećate se kako je bilo vama kada su vaša bila u podrumima, kada su padale bombe, jer svakodnevna su dejstva terorističke artiljerije. Da li ovim zakonom amnestirate i srpsku decu u Preševu, koja su u školskom zatvoru? Ta naša deca u pratnji roditelja dođu u osnovnu školu, a zatim ih četiri sata drže bez vode i mogućnosti odlaska u dvorište ili WC, jer ih onda šiptarska deca linčuju po hodnicima i dvorištima. Možete li i njih amnestirati iz ovog školskog zatvora? Ovi zatvorenici imaju samo od 7 do 11 godina.
Čović traži učešće Šiptara u vlasti, a ovako to izgleda u praksi u Preševu. Lokalna samouprava ima 65 zaposlenih, predsednik, potpredsednik, predsednik izvršnog saveta, svi načelnici, svi zaposleni, osim četiri, od 65 samo su četiri Srbina, jedan matičar, jedan tehničko lice i dva kurira. Treba im dati veću vlast.
Čija su prava ugrožena, gospodo iz DOS-a? Sličan scenario se sada sprovodi i u Bujanovcu. Smenjuju se Srbi, a na njihova mesta se nelegalno, pod dirigentskom palicom gospodina Čolića postavljaju Šiptari. Možete li sebe unapred amnestirati ovim zakonom? Ima jedna poslovica - vojska o skraćenju, a DOS o poštenju. Ko je unapred amnestirao šiptarske policajce koji su 1996. i 1997. godine bacili uniforme, a sada su ponovo u uniformi srpske policije u Preševu i Bujanovcu, a za pojedine se zna da su bili i u UČK-u i ubijali Srbe po Kosovu. Da se stanje smiruje neka vam posluži podatak da su granate već počele da padaju i u okolini Vranja, odnosno vranjskih sela. Svi parlamenti sveta raspravljaju o problemu na jugu Srbije, a mi se bavimo amnestijom.

Dame i gospodo, poštovane kolege, poslanik sam Srpske radikalne stranke, iz Pčinjskog okruga, preciznije, iz Vladičinog Hana. Najpre ću reći nekoliko reči o gospodinu Čoviću, kandidatu za potpredsednika Vlade, koji dosta svog vremena provodi u Pčinjskom okrugu. Svoj prvi kontakt sa Vojskom Jugoslavije, gospodin Čović iskoristio je da otme najnoviji džip, naravno blindirani, koji je koristila komanda korpusa.

Nećete me zbuniti, ali produžićemo priču.
Do danas nije našao za shodno da pomenuto vozilo vrati onima kojima je najpotrebnije. Gospodo iz DOS-a, ukinuli ste Ministarstvo za sport i omladinu. Omladinci su izneli vašu oktobarsku revoluciju, a gospodin Čović održava tenisko prvenstvo u Bujanovcu. Tamo se barata reketom, s jedne strane teroristi, s druge strane vlast, a ljudi u sredini služe kao loptice. Ne zna se ko kome plaća reket i zato se to tamo i ne rešava.
Pošto je publika sve nervoznija, reketiranje što pre treba da se završi. Podnoseći izveštaj o stanju bezbednosti, u više navrata, gospodine Čoviću, koga sad nema tu, obmanjivali ste javnost o smirivanju stanja, a situacija je obratna, odnosno katastrofalna. Svi ljudi koji tamo žive su u kućnom pritvoru, kako Srbi tako i Albanci. U podnošenju izveštaja sa tog područja nijednom niste pomenuli da se policija povukla u haosu, bez sinhronizacije sa Vojskom Jugoslavije, pa su određene jedinice vojske ostale u okruženju, po klancima i dolinama, a izvukli su ljudstvo bez žrtava samo zahvaljujući odlučnosti komande korpusa, da svim sredstvima napadnu teroriste, ukoliko opale samo jedan metak na jedinice koje su se povlačile na nove položaje.
Takođe, niko ne iznosi podatke o saznanjima vojne službe bezbednosti, o velikom švercu oružja iz Republike Srpske i muslimansko-hrvatske federacije. Te operacije se i danas odvijaju, a niko na to ne reaguje i ne sprečava. Za gospodina Batića, inače pravnika iz juga Srbije, kolaju priče da će biti ministar industrije, na to razmišljanje naveo nas je gospodin Batić, jer je u više navrata posećivao jug Srbije, javno i tajno, danju i noću, posećivao je pojedine fabrike u Surdulici, Vladičinom Hanu, ali nije posećivao sudije i tužilaštvo da tamo izvrši uvid. Pogotovo je veliko interesovanje imao za Mačkaticu, koja ima pozamašna milionska devizna sredstva na Kipru i Istoku, a dosta je problematična privatizacija. Ukoliko nastavite sa praksom da se toliko zbližavate sa pojedinim direktorima, koji su pod sumnjom za privredni kriminal i pljačku, a pritom supruge tih direktora imaju za svoje poverenike vaše stranke za formiranje vaših odbora, onda na jug Srbije nemojte da šaljete poskoke, to su opasne zmije, pošaljite belouške.
Umesto krupnih kriminalaca, juriće kurire, radnike i sitne male privrednike. Za rešenje krize na jugu Srbije nismo čuli nikakvo konkretno rešenje. Niti su dati rokovi. Tamo su podjednako ugroženi Srbi, nealbanci, koji Srbiju doživljavaju kao svoju državu i žele slobodu kretanja, da bi mogli da trguju, obrađuju zemlju i zarađuju za život. Gospodo, spajate sport i školstvo. Školstvo je u tako katastrofalnoj situaciji, zadnji put su primili humanitarna primanja 12.12., tople obroke i plate, o tome nećemo ni da razgovaramo. Bojim se, gospodine Đinđiću, da se jedino sporite ko će, kao nekada ustaša Mesić, izaći za govornicu i reći, zadatak je završen, Srbija više ne postoji.