Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, jako je teško sada obrazlagati ili razmišljati o tome kako početi ovo izlaganje, jer gotovo svi smo dovedeni u zabludu od predsedavajućeg - da ostavke formalno nisu podnete.
Uvažavajući poslanički legitimitet gospođe Stojanović-Plavšić, ona je saopštila da ostavke jesu podnete.
Sada bih analizirala formalno-pravne nedostatke u ostavkama koje ste imali prilike da vidite. Ostavka bilo kog ministra, koja je upućena Vojislavu Koštunici, kao predsedniku Vlade, ima pečat Vlade Republike Srbije od 29. septembra 2006. godine, dok na papiru koji je kucan u kabinetu ministara, svakog pojedinačnog ministarstva, stoji datum 1. oktobar 2006. godine. Do sada smo znali da postoje blanko ostavke, a sada znamo da postoje i blanko papiri sa zavodnim pečatima, na koje se kasnije otkucava šta se hoće, sa datumima koji se kasnije, sa pretpostavkom, smatraju opravdanim.
Kako je moguće imati zavodni pečat u pisarnici Vlade Republike Srbije tri dana pre nego što je neko otkucao papir kojim podnosi ostavku?
Ni u kabinetu ministra finansija, ni u kabinetu drugih ministara ne postoji delovodni broj pod kojim su ostavke zavedene. Isto se dešava i sa ostavkama koje su predate republičkom parlamentu, Skupštini Srbije, gde stoji pečat od 2. decembra, a takođe ne postoji delovodni broj. Takođe, delovodni broj ne postoji ni u ministarstvima iz kojih su poslati ti papiri. Znači, nigde formalno-pravno nijedan papir nije zaveden.
Ko u ovoj državi ima diskreciono pravo da iz zvaničnih državnih organa šalje bilo kakvu poštu, a da je ne zavede kao poslatu poštu, i ko u ovoj državi ima pravo da u bilo kom organu primi bilo koju poštu, a da je ne zavede kao primljenu poštu? Formalno-pravno ovde ništa ne postoji - ni Skupština Srbije, ni Vlada Republike Srbije, i formalno-pravno, gospodine predsedavajući, vi ste sve nas doveli u zabludu, ali ste nam otkrili istinu da mi imamo ozbiljan problem sa funkcionisanjem svih državnih organa u Srbiji u ovom trenutku.
Žao mi je, jer znam da među poslanicima G17 plus sede časni ljudi, prijatelji, koji su iz poštenih pobuda ušli u političku priču i borbu za demokratizaciju Srbije. Takođe mi je žao, kao i svima nama ovde, što sada pričamo priču koja nije trebalo da bude tema u ovom parlamentu. Svi smo gledali da su ministri i potpredsednici iz G17 plus podneli ostavke. Pokušali smo da verujemo da to što su rekli jeste tačno.
Danas svako od nas ima ozbiljnu sumnju u svakoga ko je govorio jedno ili drugo.
Dame i gospodo poslanici, na osnovu mnogih nejasnoća, a saglasno Poslovniku Republičke skupštine i pravu svakog poslanika da podnese određeni predlog, pozivajući se na član 226, predlažem da se potpredsednica Vlade, gospođa Ivana Dulić-Marković, ministar finansija, ministar poljoprivrede, ministar zdravlja, od strane predsedavajućeg, pozovu pred parlament, pred narodne poslanike ove skupštine i daju izjavu o tome šta je tačno.
(Aplauz.)
Mi smo juče pokušavali da izvršimo uvid i uporedimo, kao ozbiljni ljudi i dobri pravnici, fotokopije koje su nam dostavljene sa originalima. Objašnjenje koje smo dobili je da gospodin predsednik nije tu, a verovatno je s pravom na putu.
Rekli smo, u redu, nije tu predsednik, ali pretpostavljamo da originali postoje u skupštinskoj službi. Onda su nam rekli, postoje, ali su u sefu. Pa o kej, otključajte sef. Jeste, ali je ključ od sefa kod predsednika Predraga Markovića. Pa dobro, idite pa uzmite. Pa ne znamo gde je predsednik Predrag Marković.
Saglasno svemu tome, molim vas, predsedavajući, da stavite na glasanje - izjašnjavanje narodnih poslanika po predlogu poslanika Demokratske stranke - da se, saglasno članu 226, ministri i potpredsednica pozovu u Skupštinu Srbije, odredite pauzu dok oni ne stignu, i da čujemo njihovo lično objašnjenje o stvarima o kojima danas raspravljamo.
Zahvaljujem. (Aplauz.)
Poslanik republičkog parlamenta ima pravo da traži da se glasa o svakom predlogu o kome se izjasni za govornicom republičkog parlamenta.
Zaista je neozbiljno da sada, kada ste uvereni da nemate većinu, da stavite ovako nešto na glasanje, tumačite na drugačiji način.
Formulišem sada, za svaki slučaj, svoj predlog: molim da se poslanici Narodne skupštine, saglasno članu 226, izjasne o tome da se pred Narodnu skupštinu i pred ove poslanike pozovu ministri i razjasni situaciju pred kojom smo se svi mi našli.
Da li su ili nisu podneli ostavke na svoje funkcije u Vladi Republike Srbije?
Molim vas da stavite ovaj moj predlog na izjašnjavanje.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, poslanička grupa Demokratske stranke podnela je amandman na naziv Predloga zakona i predložila da se on menja i glasi - Predlog zakona o građanskom braniocu.
Razlozi su višestruki. Obzirom da se na osnovu jednog zakona i jedne odluke u našem pravnom sistemu pojavljuju dva različita naziva, podsetiću vas po Zakonu o lokalnoj samoupravi, član 126, pojavljuje se naziv građanski branilac, a po Odluci o osnivanju ombudsmana, koju je donela Skupština Vojvodine 2003. godine, imamo naziv ombudsman.
Sada ovim zakonom uvodimo treći termin, koji se zove zaštitnik građana, nepoznat termin u našem sistemu, prilično nerazumljiv termin i brinemo se da ćemo u tom slučaju faktički izazvati jednu konfuziju i nemogućnost građana Srbije da shvate kakve su, da li su, da li postoje i koje su nadležnosti organa koji faktički obavljaju identične funkcije u odnosu na oblast kojom se bave, različite u odnosu na regione koje pokrivaju, a zovu se na tri potpuno različita načina.
Ne vidim mogućnost adekvatnog objašnjenja da u Srbiji u jedinstvenom pravnom sistemu onaj ko se bavi osnovnim funkcijama, koje predviđa ovaj zakon, na nivou Pokrajine se zove ombudsman, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi se zove građanski branilac, a na osnovu ovog predloga zakona se zove zaštitnik građana.
Iz tog razloga poslanička grupa DS predlaže da ovaj zakon promeni naziv i zove se Predlog zakona o građanskom braniocu, kako je to već ova skupština faktički odlučila kada je prvi put uveden institut građanskog branioca usvajanjem Zakona o lokalnoj samoupravi.