Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, jako je teško sada obrazlagati ili razmišljati o tome kako početi ovo izlaganje, jer gotovo svi smo dovedeni u zabludu od predsedavajućeg - da ostavke formalno nisu podnete.
Uvažavajući poslanički legitimitet gospođe Stojanović-Plavšić, ona je saopštila da ostavke jesu podnete.
Sada bih analizirala formalno-pravne nedostatke u ostavkama koje ste imali prilike da vidite. Ostavka bilo kog ministra, koja je upućena Vojislavu Koštunici, kao predsedniku Vlade, ima pečat Vlade Republike Srbije od 29. septembra 2006. godine, dok na papiru koji je kucan u kabinetu ministara, svakog pojedinačnog ministarstva, stoji datum 1. oktobar 2006. godine. Do sada smo znali da postoje blanko ostavke, a sada znamo da postoje i blanko papiri sa zavodnim pečatima, na koje se kasnije otkucava šta se hoće, sa datumima koji se kasnije, sa pretpostavkom, smatraju opravdanim.
Kako je moguće imati zavodni pečat u pisarnici Vlade Republike Srbije tri dana pre nego što je neko otkucao papir kojim podnosi ostavku?
Ni u kabinetu ministra finansija, ni u kabinetu drugih ministara ne postoji delovodni broj pod kojim su ostavke zavedene. Isto se dešava i sa ostavkama koje su predate republičkom parlamentu, Skupštini Srbije, gde stoji pečat od 2. decembra, a takođe ne postoji delovodni broj. Takođe, delovodni broj ne postoji ni u ministarstvima iz kojih su poslati ti papiri. Znači, nigde formalno-pravno nijedan papir nije zaveden.
Ko u ovoj državi ima diskreciono pravo da iz zvaničnih državnih organa šalje bilo kakvu poštu, a da je ne zavede kao poslatu poštu, i ko u ovoj državi ima pravo da u bilo kom organu primi bilo koju poštu, a da je ne zavede kao primljenu poštu? Formalno-pravno ovde ništa ne postoji - ni Skupština Srbije, ni Vlada Republike Srbije, i formalno-pravno, gospodine predsedavajući, vi ste sve nas doveli u zabludu, ali ste nam otkrili istinu da mi imamo ozbiljan problem sa funkcionisanjem svih državnih organa u Srbiji u ovom trenutku.
Žao mi je, jer znam da među poslanicima G17 plus sede časni ljudi, prijatelji, koji su iz poštenih pobuda ušli u političku priču i borbu za demokratizaciju Srbije. Takođe mi je žao, kao i svima nama ovde, što sada pričamo priču koja nije trebalo da bude tema u ovom parlamentu. Svi smo gledali da su ministri i potpredsednici iz G17 plus podneli ostavke. Pokušali smo da verujemo da to što su rekli jeste tačno.
Danas svako od nas ima ozbiljnu sumnju u svakoga ko je govorio jedno ili drugo.
Dame i gospodo poslanici, na osnovu mnogih nejasnoća, a saglasno Poslovniku Republičke skupštine i pravu svakog poslanika da podnese određeni predlog, pozivajući se na član 226, predlažem da se potpredsednica Vlade, gospođa Ivana Dulić-Marković, ministar finansija, ministar poljoprivrede, ministar zdravlja, od strane predsedavajućeg, pozovu pred parlament, pred narodne poslanike ove skupštine i daju izjavu o tome šta je tačno.
(Aplauz.)
Mi smo juče pokušavali da izvršimo uvid i uporedimo, kao ozbiljni ljudi i dobri pravnici, fotokopije koje su nam dostavljene sa originalima. Objašnjenje koje smo dobili je da gospodin predsednik nije tu, a verovatno je s pravom na putu.
Rekli smo, u redu, nije tu predsednik, ali pretpostavljamo da originali postoje u skupštinskoj službi. Onda su nam rekli, postoje, ali su u sefu. Pa o kej, otključajte sef. Jeste, ali je ključ od sefa kod predsednika Predraga Markovića. Pa dobro, idite pa uzmite. Pa ne znamo gde je predsednik Predrag Marković.
Saglasno svemu tome, molim vas, predsedavajući, da stavite na glasanje - izjašnjavanje narodnih poslanika po predlogu poslanika Demokratske stranke - da se, saglasno članu 226, ministri i potpredsednica pozovu u Skupštinu Srbije, odredite pauzu dok oni ne stignu, i da čujemo njihovo lično objašnjenje o stvarima o kojima danas raspravljamo.
Zahvaljujem. (Aplauz.)

Poslanik republičkog parlamenta ima pravo da traži da se glasa o svakom predlogu o kome se izjasni za govornicom republičkog parlamenta.
Zaista je neozbiljno da sada, kada ste uvereni da nemate većinu, da stavite ovako nešto na glasanje, tumačite na drugačiji način.
Formulišem sada, za svaki slučaj, svoj predlog: molim da se poslanici Narodne skupštine, saglasno članu 226, izjasne o tome da se pred Narodnu skupštinu i pred ove poslanike pozovu ministri i razjasni situaciju pred kojom smo se svi mi našli.
Da li su ili nisu podneli ostavke na svoje funkcije u Vladi Republike Srbije?
Molim vas da stavite ovaj moj predlog na izjašnjavanje.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, poslanička grupa Demokratske stranke podnela je amandman na naziv Predloga zakona i predložila da se on menja i glasi - Predlog zakona o građanskom braniocu.
Razlozi su višestruki. Obzirom da se na osnovu jednog zakona i jedne odluke u našem pravnom sistemu pojavljuju dva različita naziva, podsetiću vas po Zakonu o lokalnoj samoupravi, član 126, pojavljuje se naziv građanski branilac, a po Odluci o osnivanju ombudsmana, koju je donela Skupština Vojvodine 2003. godine, imamo naziv ombudsman.
Sada ovim zakonom uvodimo treći termin, koji se zove zaštitnik građana, nepoznat termin u našem sistemu, prilično nerazumljiv termin i brinemo se da ćemo u tom slučaju faktički izazvati jednu konfuziju i nemogućnost građana Srbije da shvate kakve su, da li su, da li postoje i koje su nadležnosti organa koji faktički obavljaju identične funkcije u odnosu na oblast kojom se bave, različite u odnosu na regione koje pokrivaju, a zovu se na tri potpuno različita načina.
Ne vidim mogućnost adekvatnog objašnjenja da u Srbiji u jedinstvenom pravnom sistemu onaj ko se bavi osnovnim funkcijama, koje predviđa ovaj zakon, na nivou Pokrajine se zove ombudsman, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi se zove građanski branilac, a na osnovu ovog predloga zakona se zove zaštitnik građana.
Iz tog razloga poslanička grupa DS predlaže da ovaj zakon promeni naziv i zove se Predlog zakona o građanskom braniocu, kako je to već ova skupština faktički odlučila kada je prvi put uveden institut građanskog branioca usvajanjem Zakona o lokalnoj samoupravi.

Iako govorim po amandmanu na član 1, prvo želim da ukažem na povredu Poslovnika, koju ste, gospodine predsedniče, učinili već nekoliko puta u toku ove sednice, uvažavajući pravo gospodina Šarovića da se obrati Skupštini kad god on to želi. Vi ste dužni da mu ne omogućite da govori ukoliko nije ubacio poslaničku karticu na svom mestu, jer u članu 98. se kaže da je poslanik dužan da se identifikuje kada uđe u Skupštinu.
On je iskoristio činjenicu da vi niste na odgovarajući način rukovodili ovom sednicom i omogućili ste mu da se obrati narodnim poslanicima nekoliko puta.
Dalje, takođe gospodin Vučić može da priča za govornicom šta hoće, ali vi ste dužni po Poslovniku da ga upozorite da mora da govori saglasno onome što se nalazi na dnevnom redu, odnosno amandmanu o kome raspravljamo na sednici koja je u toku.
Dakle, gospodine predsedniče, dva puta ste prekršili Poslovnik. Narodni poslanici, ukoliko su dovoljno sposobni, mogu da iskoriste činjenicu da govore o čemu hoće. Mogu da iskoriste činjenicu i treba da iskoriste činjenicu da vi dajete reč i ukoliko nisu evidentirani kao prisutni na sednici parlamenta, ali vi ste dužni da poštujete odredbe Poslovnika, i član 98. i član 101, koji ste već nekoliko puta u toku sednice prekršili. Sada se vraćam na amandman.

Vi možete da izreknete opomenu, ali ne možete da date reč poslaniku koji nije evidentiran da prisustvuje sednici. Niste vi taj ko je ovlašćen da u svakom trenutku procenjuje da li je neko u parlamentu prisutan ili nije i da li je neko govorio i izrekao određene uvredljive stvari ili ne, ili da podrazumevate da li se to odnosilo ili ne na nekoga ko je prisutan u ovoj sali.
Amandman na član 1. podnela je poslanička grupa DS u želji da precizira rad građanskog zastupnika, odnosno zaštitnika građana, u želji da se i rad građanskog zastupnika odnosi i na sudsku upravu. Dakle, predlažemo da se nakon reči "kontroliše rad organa državne uprave" dodaju reči "i sudske uprave".
Podsetiću vas da u ovom zakonu faktički građanski branilac ima mogućnost da reaguje samo na one pritužbe ili na ona pitanja u kojima je podnosilac pritužbi iscrpeo sva svoja pravna sredstva, sa jednim jedinim izuzetkom, a to je ukoliko bi se podnosiocu pritužbe nanela nenadoknadiva šteta u konkretnom slučaju.
Obzirom da znamo u kojoj zemlji živimo, obzirom da znamo koliko traju sudski postupci, obzirom da znamo da se zloupotreba u toku sudskih postupaka može vršiti i vrši vrlo često nečinjenjem, nezakazivanjem, neodržavanjem rasprava, nedostavljanjem podnesaka i raznim drugim radnjama kojima se sprečava odgovarajuća zaštita građana Srbije, smatramo da bi građanski zastupnik imao obavezu, odnosno morao imati određene nadležnosti u kontroli, intervenisanju po pritužbama građana i na rad organa sudske uprave.
U tom smislu DS smatra da je neophodno ovaj amandman usvojiti i nadamo se da će i ministar, ali i poslanici, ubaciti reči "sudska uprava" u član 1. zakona o zaštitniku građana.

Gospodine predsedniče, nisam se ni u jednoj rečenici i nijednom rečju uvredljivo izjasnila o vama. Samo sam reklamirala povredu Poslovnika. Ukoliko ste se vi osetili povređenim ili uvređenim, to je vaša lična stvar. Pozvala sam se na članove Poslovnika i nijednom nisam iznela nijednu ružnu reč niti ružno mišljenje niti na bilo koji način doprinela da narodni poslanici pomisle da sam iznela bilo kakvu uvredu u odnosu na ime ili funkciju predsednika Narodne skupštine ili poslanika Predraga Markovića.

Po Poslovniku, član 104, narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, ali isto tako i po članu 100. u odnosu na izlaganje gospodina Krasića, kojim se po ko zna koji put, poslanici SRS, obraćajući se narodnim poslanicima i građanima Srbije, pokazuju da nedovoljno dobro poznaju Ustav Republike Srbije, da nedovoljno dobro poznaju ustavne osnove kada se nešto osniva, da nedovoljno dobro poznaju ustavni osnov o mnogo tema kada o njima govore.
Dakle, da bih pojasnila poslanicima SRS na osnovu čega i po kom osnovu je formirana Narodna kancelarija, iskoristiću priliku da gospodinu Krasiću kažem da je Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije osnovana Odlukom koju je doneo predsednik Republike Srbije, a objavljena je u "Službenom glasniku Republike Srbije". Na osnovu svog ustavnog ovlašćenja iz člana 83, možete zapisati, stav 1. tačka 11. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, propisano, citiram: "Predsednik Republike obrazuje stručne i druge službe za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti".
U članu 88. Ustava Republike Srbije, ponovo citiram, kaže se: "Predsednik Republike odgovoran je građanima Republike Srbije", jer ga oni, shodno Ustavu, član 86. stav 1, biraju. Predsednik Republike je u važećem izbornom sistemu u Srbiji jedino direktno izabrani predstavnik građana. Dakle, u okviru teksta zakletve, član 86. stav 5. Ustava; gospodine Šaroviću, opet dokazujete, prvo, da kršite Poslovnik, predsednik vas ne opominje, a drugo pokazujete da ne znate kakav je izborni sistem na snazi u Republici Srbiji po Zakonu o izborima narodnih poslanika. Ako budem imala priliku, nekim drugim obraćanjem, edukovaću vas o tom zakonu.
Dakle, u okviru teksta zakletve, u članu 86. stav 5. Ustava Republike Srbije, propisano je da se predsednik Republike zaklinje da će sve svoje snage posvetiti ostvarivanju ljudskih i građanskih sloboda i prava, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Srbije.
Najzad, Ustav propisuje: "Građanin ima pravo da javno kritikuje rad državnih i drugih organa i organizacija i funkcionera, da im podnosi predstavke, peticije i predloge i da na njih dobije odgovor ako ga traži". Da biste mogli da proverite svoje neznanje, odnosno da biste mogli da se edukujete, u Ustavu je to član 48. stav 1. Ustava Republike Srbije. Dakle, svaki nosilac javne funkcije, koji se ogluši o ovo pravilo, direktno krši Ustav.
Dalje, možete koristiti uporedna prava i iskustva drugih zemalja u okruženju, u kojima gotovo svaki neposredno izabrani predsednik ima određeni vid neposredne komunikacije sa građanima.
Da li se to zovu sekretarijati, da li se radi u okviru kabinete, da li su narodne kancelarije ili neki drugi naziv, u svakom slučaju svako od njih ima tim u okviru koga uspostavlja direktnu komunikaciju sa neposredno izabranim predsednikom Republike. Dakle, svaki građanin koji to želi, može da postavi pitanje i dobije odgovor.
Da biste znali šta je konkretno i koliko je konkretno zahteva građana bilo, na osnovu brojnih obraćanja predsedniku –bilo je preko 12.000 pismena i veliki broj poseta, ogroman broj telefonskih poziva, takođe zavedenih kao predmeta – Narodna kancelarija u periodu od kada je osnovana opravdala je svoje postojanje.
Cilj njenog osnivanja je da se promeni loša navika da izabrani funkcioneri i ljudi koji se bave javnim poslom ne komuniciraju sa građanima Srbije. Štaviše, u uporednoj analizi drugih zemalja, i narodni poslanici, i ministri, i odbornici na svim nivoima, takođe, imaju po ceo dan otvorene kancelarije u kojima je moguće svakodnevno postaviti pitanje, tražiti i dobiti odgovor na pitanje koje interesuje građane.
Zato je predsednik Boris Tadić preduzeo aktivnu ulogu u rešavanju problema građana, sprovođenju njihovih ideja, inicijative, sagledavanju njihovih potreba, stavova i očekivanja itd.
Dakle, ustavni osnov postoji. Razlog za postojanje Narodne kancelarije postoji u Ustavu Srbije. To nije inkompatibilno sa zakonom koji je ovde na dnevnom redu. Ukoliko vam budu trebala dodatna pojašnjenja, neće me mrzeti, sa velikim zadovoljstvom ću vam ih ponovo dati.

Iskoristiću priliku i da poklonim jedan primerak Ustava, pa i ovih odredbi, fotokopija, da se oni koji se nisu razumeli možda bolje upoznaju sa tim.
Razumem strah SRS kada govori o Narodnoj kancelariji. Potpuno mi je shvatljivo zbog čega toliko žele da ona prestane da postoji. U poslednjih 60 godina Boris Tadić je prvi predsednik Srbije koji želi neposredni kontakt sa građanima.
Naravno da to ranije nije postojalo jer prethodni predsednik Srbije, onaj koji danas sedi u Hagu, nije imao kontakt ni sa samim sobom, a kamoli sa građanima Srbije, sem da dobije informaciju koliko ih je i kada prinudno privedeno, mobilisano i poslato na neko od niza ratišta, kojih je u prethodnih 10 godina na ovim prostorima bilo toliko da niko od nas više ne može da nabroji ni žrtve, ni stradalnike, ni paćenike, ni posledice, ni agoniju kroz koju smo prolazili.
Naravno da tim ljudima nije trebao kontakt sa građanima jer nisu imali kontakt sa samim sobom. Nisu imali kontakt sa svetom u kome su živeli, u okruženju u kome su živeli.
Sada ideja da se napravi Narodna kancelarija i činjenica da se predsednik i njegov Kabinet odrekao novih automobila i taj novac uložio u funkcionisanje Narodne kancelarije, činjenica da u ovom trenutku ima više od 35% popularnosti među građanima Srbije, a podsetiću vas, ovaj parlament ima oko 4%, a Vlada Republike Srbije oko 8%, dovoljno govori o uvažavanju koje predsednik Republike Srbije ima, o poverenju građana prema predsedniku Srbije, o želji da neposrednim kontaktom pokušaju da ukažu na probleme koje imaju, o činjenici da neposrednim kontaktom žele da pokušaju da reše bar deo svojih problema koje prepoznaju, a odgovore ne nalaze ni na jednom nivou vlasti.
Jer na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, ako već govorimo o zaštitniku građana, predviđeno je formiranje zaštitnika građana, a gotovo nigde nije osnovan, pogotovo ne tamo gde se vi na vlasti - nema ko da brine o građanima.
Činjenica je da ima više od 12.000 predstavki. Mogu vam reći da je 10.137 zavedeno, obrađeno, rešeno, od ukupno 12.119 predmeta. Niko nije ostao bez odgovora. Najviše ima u odeljenju za pravne poslove. Tamo postoje ljudi koji umeju da odgovore na ta pitanja. Ovih 12.000 dopisa govore o tome da predsedniku ima ko da se obrati, da želi da mu se obrati, da predsednik poštuje biračko telo i građane Srbije i da jedino on u ovom trenutku ima legitimitet koji mu priznaju građani Srbije.
Razumem taj strah, i razumem strah od činjenice, i razumem da je to kompleks stranke koja nikada nije pobedila, ali šta je tu je, činjenice govore drugačije. Činjenice govore da u ovom trenutku postoji neko ko zaista želi komunikaciju i ko zaista želi da ostvari kontakt sa građanima, koji zaista želi da pokaže da postoji zbog građana i sada i ubuduće, i kao predsednik Srbije i kao običan čovek, koji smatra da samo tim neposrednim kontaktom možete reći da ovaj posao radite zbog nekog drugog, a ne samo sebe radi.

Samo da pojasnim. Zavedeno je 12.000 predmeta, a veliki broj telefonskih poziva se svakodnevno obavlja. Kada postoji mogućnost, i na njih se reaguje. Oni se ne zavode kao redovni predmeti.
Moguće da sam napravila neki lapsus, ali želim da vam pojasnim.
Dakle, više od 12.000 predmeta je zavedeno, obrađeno 10.137, predmeta u radu 1.948, predmeta van Narodne kancelarije tri, a stornirano 31. Ukupno 12.119. Telefonski pozivi se faktički ne mogu prebrojati, a evidentiraju se ukoliko postoje ozbiljni problemi i upućuju se građani koji pozivaju telefonom na koji način se mogu obratiti Narodnoj kancelariji.
Dakle, nema razloga nipodaštavati komunikaciju građana, želju građana da dobiju odgovor. Nema razloga na uvredljiv način se odnositi prema biračima i prema građanima, stanovnicima Srbije, koji imaju ozbiljne probleme nasleđene iz prošlosti, kada ste se možda malo više pitali nego danas, ali sigurno mnogo manje nego u budućnosti.

Prema Predlogu zakona o zaštitniku građana bira ga Skupština na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja. U obrazloženju se kaže da bi predlog bilo kakvog drugačijeg zakonskog rešenja bio neustavan.
Podsetiću vas da u većini zemalja, u kojima ombudsman postoji, a to je kako smo čuli iz ekspozea, oko 130 zemalja, zbog pozicije koju bi faktički trebalo da ima zaštitnik građana, neophodno je da bude lišen svake moguće političke zloupotrebe i zbog toga se traži dvotrećinska ili čak tročetvrtinska većina prilikom njegovog izglasavanja.
Obzirom da to nije moguće zbog aktuelnog rešenja u Ustavu Republike Srbije, Demokratska stranka je podnela amandman u kome predviđa da se utvrđuje da zaštitnika građana može predložiti odbor, ali dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja članova odbora.
Smatramo da bi se makar na taj način izbegla mogućnost da jedna politička stranka direktno utiče na izbor zaštitnika građana ili da vladajuća koalicija potpuno suvereno odlučuje o predlogu i o izboru zaštitnika građana, jer zaštitnik građana bi trebalo da bude ličnost koja je nesporna među svim poslaničkim grupama, među svim građanima Srbije, koja bi trebalo da ima nepoljuljani autoritet i koja bi prosto pozicijom koju bi joj ovaj zakon dao bila osoba u koju bi svi mi mogli da imamo veliko poverenje.
Ne bi zavisila od dnevno političke volje, obzirom da je i predlog za razrešenje takođe identičan predlogu za imenovanje i takođe ne daje dovoljnu sigurnost osobi koja bi trebalo da obavlja ovu vrlo značajnu, po nama, funkciju i da faktički konstituiše potpuno novu instituciju u pravnom sistemu Srbije.
Mislimo da je neophodno i da zakonodavac i ovaj parlament daju mnogo veću pravnu snagu, uz velika ovlašćenja koja bi trebalo da ima i mnogo veće poverenje koje bi svi mi, kao poslanici, dali osobi, ukoliko bi je, nažalost, zbog nemogućnosti drugačijeg rešenja, zbog imperativnih propisa datih u Ustavu, ona ipak imala kroz predlog odbora dvotrećinskom većinom članova odbora.

DS naravno ne može podržati ovaj amandman, koji je podnela poslanička grupa SRS, jer je podnošenjem svojih amandmana pokušala da na neki način učvrsti poziciju ombudsmana i usaglasi je sa amandmanima koji se odnose na način izbora zaštitnika građana.
Predlažemo da se u stavu 1, suprotno onome što predlaže SRS, izbrišu reči "ili najmanje jedna trećina od ukupnog broja poslanika". Ali, zato bi se u stavu 2, ukoliko se predlog za razrešenje zaštitnika građana dobije od nadležnog odbora, faktički potreban broj članova odbora za predlog za razrešenje povećao na dve trećine članova odbora koji može tada da podnese predlog Skupštini za razrešenje zaštitnika građana.
Zbog čega mislimo da je ovo važno? Slični su razlozi kao i prilikom imenovanja. Zbog ustavnih ograničenja ne možemo da tražimo dvotrećinsku većinu u parlamentu, a mi mislimo da jednim većim konsenzusom narodnih poslanika, koji kroz brojčanu prisutnost u odborima odslikavaju situaciju i stanje u republičkom parlamentu, zaštitnik građana bi se lišio direktne intervencije političkih stranaka koje u datom trenutku ima vladajuća većina i koje faktički vrše vlast u Republici Srbiji.
Isto tako, na ovakav način, već imamo vrlo široko postavljene razloge zbog kojih se može tražiti razrešenje zaštitnika građana, jer je predviđeno nestručno i nesavesno obavljanje posla. U zemlji koja je prethodno više od deceniju proživela to što je proživela, u kojoj su još uvek političke borbe vrlo oštre i vrlo često nekorektne, moglo bi se desiti da se čak jedan vrlo savestan, stručan i odgovoran zaštitnik građana, ukoliko ne bude dovoljno pod kontrolom vladajuće većine ili ukoliko ne bude dovoljno valjan u odnosu na zahteve koje bi mu eventualno vladajuća većina postavljala bude vrlo lako smenjen.
Znači, mi želimo da ojačamo funkciju građanskog zastupnika. Nama je značajno da ova institucija, ukoliko bude uspostavljena, iako imamo niz primedbi na ovaj zakon i ukoliko zaživi u Republici Srbiji, bude institucija koja bi zaista imala značajno mesto u pravnom sistemu i uopšte u sistemu u Republici Srbiji, i koja bi mogla na ovakav način da bude ipak izuzeta od dnevno-političkih borbi i da ima autoritet koji ne bi bio sporan dnevnim zainteresovanostima određenih političkih stranaka koje vrše vlast u Republici Srbiji.

Poslovnik podrazumeva da se poslanici ne mogu obraćati sa mesta, čak ni predsedavajućem Republičkog parlamenta. Tako da upozoravam na kršenje Poslovnika od strane gospodina Krasića.
Demokratska stranka je podnela amandman na član 17. u želji da se institucije koje već postoje na lokalnom nivou, uspostavljanjem zaštitnika građana Zakonom o lokalnoj samoupravi, kao i Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine, saglasno Odluci o osnivanju ombudsmana u APV, usaglase, tako da faktički ne bi došlo do sukoba nadležnosti, odnosno faktički do iscrpljivanja mogućnosti i nadležnosti za rad pokrajinskog ombudsmana.
Amandmanom smo predložili, moraću da citiram, da se posle stava 1. doda stav 2. u kome se kaže: "Organ AP nadležan za pitanje zaštite prava građanina, u okviru utvrđenih nadležnosti na teritoriji AP, kontroliše povrede prava građana učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem pokrajinskih ili opštinskih organa uprave, organa i organizacija, čiji je osnivač AP ili lokalna samouprava, ako se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata".
Podsetiću vas da zakon o zaštitniku građana predviđa da zaštitnik građana interveniše uvek kada su povređeni republički propisi, a ombudsman na nivou Pokrajine, odnosno zaštitnik građana, ili koji god hoćete od ova tri termina da koristimo na lokalu, postupaju u odnosu na one akte koji nisu faktički povrede republičkih propisa.
Sve povrede onih propisa koje nisu na republičkom nivou, a koje bi mogao da primenjuje pokrajinski ombudsman ili zaštitnik građana na lokalnom nivou se de fakto odnose i na republičke propise.
Tako da bi mi na ovaj način, pomeranjem nadležnosti u odnosu na organ koji donosi određeni akt, iscrpli u velikoj meri nadležnosti koje pokrajinski ombudsman danas ima.
Podsetiću vas da su pokrajinskim ombudsman i njegova nadležnost određeni članom 1. Odluke o pokrajinskom ombudsmanu i odnosi se na kontrolu rada pokrajinskih i opštinskih organa uprave. Čak i kada oni u vršenju svojih redovnih nadležnosti prekrše i odredbe koje su republičkog nivoa, dakle, republičke zakone. Mislimo da bi na ovaj način, faktički definisanjem nadležnosti u odnosu na organe koji primenjuju republičke propise, na mnogo bolji način izvršeno ono na šta smo se obavezali, između ostalog, Rezolucijom o pridruživanju EU, koja je usvojena ovde u Republičkom parlamentu 13.10.2004. godine, kada smo kazali da ćemo deliti načela, vrednosti i ciljeve na kojima se temelji EU.
Jedno od tih načela i ciljeva jeste decentralizacija. Decentralizacija podrazumeva mogućnost da se na različitim nivoima faktički vrši zaštita određenih prava koje građani u Republici Srbiji imaju.
Naravno, zakon o zaštitniku građana predviđa mogućnost osnivanja kancelarija za zaštitnike građana i u onim mestima u kojima se proceni da je potrebno, ali na taj način pravimo faktički centralizovan organ, koji bi imao jedno mesto odakle bi se direktno upravljalo zaštitnicima građana i ne bi ispoštovao nadležnosti koje su već propisima, koji su usvojeni u Republičkom parlamentu, date ombudsmanu na pokrajinskom odnosno lokalnom nivou.
Jednostavno, mislim da decentralizacija, koja jeste princip organizovanja vlasti koji dovodi do toga da se na najbolji način zaštite prava građana, ovim zakonom o zaštitniku građana faktički i u potpunosti anulira, da anuliramo odluke koje smo doneli prihvatanjem standarda EU, potpisivanjem odnosno prihvatanjem Rezolucije o pridruživanju EU i da ponovo, umesto ka decentralizaciji, koja bi ojačala i omogućila kompletniju i potpuniju zaštitu nadležnosti na svim nivoima, dolazimo ponovo na retrogradni proces koji vodi ka centralizaciji, a koji se nikada nije pokazao dobar, pogotovo ne u zemljama u tranziciji, sa tako tankim iskustvom u demokratiji, kao što je Srbija. Hvala lepo.

Pogrešno sam protumačena. Nije pokrajinski ombudsman Bušman nego zaštitnik građana, koji sprovodi zaštitu propisa i brine se o zaštiti ljudskih prava na teritoriji AP Vojvodine, saglasno Zakonu o prenosu određenih nadležnosti na AP Vojvodinu, koji je usvojila Republička skupština.
Dakle, radi se takođe o republičkom zakonu.
Zakon o lokalnoj samoupravi je republički propis i ovaj zakon o kome danas raspravljamo je takođe republički propis. Da bi postojao jedinstven pravni sistem, neophodno je da republički propisi koje donosi ista skupština budu međusobno usaglašeni. To su osnovna pravna pravila.
U tom pravcu se odnosi i ovaj amandman koji smo danas podneli. Nije pokrajinski ombudsman nešto što radi nezavisno i potpuno samostalno u odnosu na zaštitnika građana, ali je ombudsman treba da vrši nadležnost, odnosno poslove koji su mu odlukom o osnivanju ombudsmana dodeljeni na teritoriji AP Vojvodine, gde organi AP Vojvodine primenjuju određene republičke zakone, kako bi se u neku ruku rasteretila obaveza koju bi imao zaštitnik građana sa svega četiri predviđena zamenika, jer je to princip decentralizacije, gde se prosto određene nadležnosti mogu delegirati i po zakonu se faktički delegiraju na niže nivoe vlasti, dakle pokrajinu i lokalnu samoupravu.
To su pozitivni propisi koji su danas na snazi u Republici Srbiji. Do kraja 2004. godine pokrajinski ombudsman, od kada je osnovan, imao je zavedenih više od 330 predmeta.
U 2005. godini, kancelarija u Novom Sadu zavela je preko 270 predmeta. Postoje kancelarije u Pančevu i Subotici koje takođe rade po predstavkama.
Ni slučajno nikada, nikome iz poslaničke grupe DS, nikome ko živi u Vojvodini i glasač je DS, nije palo na pamet da pomisli da bi ovim ili bilo kojim propisom radio na razgradnji Republike Srbije.
Ta demagoška priča, ta dnevno-politička priča, koju nažalost moramo da slušamo iz dana u dan za ovom skupštinskom govornicom, jeste nešto što nikome ne služi na čast, što prosto nije utemeljeno ni u jednoj aktivnosti DS, koja je stranka koja se zalaže za integritet Republike Srbije, ali i za priznavanje Ustavom predviđene autonomije Vojvodine.
Obzirom da pozitivni propisi koji postoje i koje je ovaj parlament usvojio, predviđaju mogućnost i daju ovlašćenja AP Vojvodini da sopstvenom odlukom osnuje ombudsmana, ona je to i uradila.
Umesto da sada svi zajedno koristimo iskustva koja ima pokrajinski ombudsman, koji je za razliku od zakona o kome danas govorimo predvideo da u okviru pet zamenika koje ima, postoje zamenici koji su specijalizovani samo za određene povrede ljudskih prava, kao što su ravnopravnost polova, zaštita nacionalnih manjina i prava deteta, pa je to još viši nivo organizovanja ombudsmana, da koristimo te pozitivne propise, mi stalno imamo negativnu konotaciju, koja jeste opšta karakteristika ljudi koji žive i rade u Republici Srbiji.
Hajmo da prepoznamo da li je nekada nešto urađeno pozitivno? Hajmo da pokušamo da izvučemo neko pozitivno iskustvo iz onoga što je u prethodnom periodu u Republici Srbiji urađeno. Negativnog naravno ima. Ali, valjda smo svi mi ovde zajedno tu da pokušamo da idemo napred.
Repliciraću i na ranija izlaganja nekih kolega za ovom govornicom, DS podržava neke zakone koji su u ovom parlamentu usvojeni u ovom sazivu, zato što niko od nas ne želi da Srbija ponovo dotakne dno, da se ponovo valjamo u blatu, kao što smo se valjali dok su neki od vas vršili vlast u ovoj zemlji, nego želimo da Srbija ide napred.
Dakle, ono što valja i vredi DS će uvek podržati, a ono što ne valja i na šta imamo primedbu, naravno da ćemo primedbu staviti, amandmane podneti i ukazati na neke stvari za koje mislimo da možemo poboljšati, da bi ponovo u ovom parlamentu bili doneti zakoni koji treba da služe građanima Srbije, koji treba da služe Srbiji, koja nema prava da stoji, mora da ide napred, a destruktivnom pričom koja ničemu ne vodi, nažalost ne možemo tim putem ići.

Evo, sada me kolege informišu da je u istom tekstu istovetan amandman podnela i poslanica poslaničke grupe G17 plus i da je on prihvaćen, tako da mi je drago, ukoliko se u identičnom tekstu, da se prihvata, a bilo bi logično da se prihvati i amandman poslaničke grupe DS ukoliko su tekstovi istovetni. U tom smislu apelujem na Odbor, ukoliko su tekstovi istovetni, ne vidim da se pravi razlika između toga koja poslanička grupa podnosi amandman.
Nama je svakako bilo važno da se ombudsman obaveže da izveštaj dostavlja i Skupštini i da Skupština takođe bude organ koji će imati uvid u rad zaštitnika građana i da su i Skupština i nadležni odbori obavezni da razmatraju inicijative koje podnosi zaštitnik građana. U tom smislu pozdravljam odluku da se ovaj amandman prihvati.

Samo kratko, predložili smo da se u članu 21. stav 2. reči "osim kada je to u suprotnosti sa zakonom" brišu.
Jedan jedini razlog postoji za ovaj naš amandman, a to je da bi se ovom odredbom stvorila mogućnost da organ uprave zloupotrebi diskreciono pravo u pogledu onemogućavanja pristupa prostorijama i stavljanja na raspolaganje podataka od značaja za postupak pred zaštitnikom građana.
Faktički, zaštitnik građana mora da ima mnogo šira ovlašćenja nego što su mu data ovim članom.
Smatramo da ne bi trebalo da postoje nikakva ograničenja da zaštitnik građana, ukoliko želi da dođe do određenih podataka ili pristupi određenim prostorijama, ima bilo kakva mogućnost da mu to neko uskrati. Hvala lepo.