Gospodine predsedavajući, gospođo ministarko, kolege poslanici, nekoliko reči o ovom amadmanu, odnosno nekoliko reči o Prosvetnom savetu ili o predlogu nacionalnog prosvetnog saveta.
Nadam se da će ovo "nacioalno" značiti mnogo više od toga da neko želi da opet priča samo priču kako štitimo nacionalni integritet. Ne mislim da Prosvetni savet u prethodnom sastavu ili sa nazivom bez "nacionalnog" nije to radio. Štaviše, sastav Prosvetnog saveta po prethodnom zakonu umnogome je ličio na prosvetni savet koji u svakom pogledu može da odgovori izazovima struke i potrebama obrazovanja.
Danas, po predlogu izmena i dopuna ovog zakona, pravimo nacionalni prosvetni savet po delegatskom principu. Setićete se, većina od vas koji ste nešto stariji od mene, da to jeste princip koji smo imali u prošlom vremenu socijalističkog delegatskog sistema.
Šta to znači? To znači da će određene ustanove, institucije i organi predlagati određeni broj ljudi koji će biti potom predloženi nama, kao predstavnicima naroda u parlamentu Republike Srbije, i donosićemo odluku ko će od njih biti član nacionalnog prosvetnog saveta. Da li zaista mislite da će ovo obezbediti nivo stručnosti i ekspertskog znanja u ovoj oblasti koje nacionalni prosvetni savet trba da ima.
To znači da će univerzitet predložiti određeni broj ljudi i onda ćemo mi glasati ko će od tih koje univerzitet predloži postati član nacionalnog prosvetnog saveta. Da li to znači da će veću šansu da prođe u nacionalni prosvetni savet imati onaj ko je član političke stranke koja je, u ovom i u bilo kom drugom trenutku, većinski zastupljena parlamentu. Da li to znači da mi tada, na ovakav način, pravimo nacionalni prosvetni savet koji će biti u mehanizmu najjače političke stranke u Republici Srbiji?
Ako je to cilj, a pretpostavljam da to jeste namera zakonopisca, onda mi dostižemo nezavidan nivo nečega što niko od nas ne bi želeo da ima. Nacionalni prosvetni savet mora da bude ekspertska grupa, moraju da budu ljudi koji imaju viziju, pozitivan odnos prema obrazovanju i ogromno iskustvo u ovoj oblasti, a ne oni koji nam se u datom trenutku učine kao pogodni da spovode aktuelnu politiku.
Još nešto ću dodati po pitanju ovoga. Ukinuli ste savet za stručno obrazovanje. To je strašno opasna stvar. Koliko znam, ni u programima DSS, ni u programu G17 plus, kao koalicionih partija, nije zaboravljeno pitanje rešavanja problema nezaposlenosti. Štaviše, i jedna i druga stranka u svojim programima insistiraju na rešavanju nezaposlenosti. Kako mislite to da uradite ako ukidate savet za stručno obrazovanje?
Ukoliko se sada više apsolutno ne povezuje privreda sa obrazovanjem, ukoliko se ne vrši projekcija obrazovanja u odnosu na potrebe koje privreda u ovom treutku u Republici Srbiji ima, da li to znači da ćemo nekontrolisanim upisom u škole koje ne trebaju tržištu i privredi ili uopšte Srbiji u ovom trenutku, povećavati broj ljudi koji na osnovu svoje stručne spreme neće moći naći adekvatno zaposlenje.
Ili, da li to znači, a znači, da u nacionalnom prosvetnom savetu mesta više neće biti ni za roditelje, ni za lokalnu zajednicu, ni za učenike, ni za privatne obrazovne ustanove, jer one, po ovom predlogu, nemaju nijednog predstavnika u novom nacionalnom prosvetnom savetu. To znači da oni neće moći da pokreću pitanja koja smatraju od značaja.
Iskoristiću ovu priliku da kažem još nešto. Završila sam fakultet na Novosadskom univerzitetu i ponosna sam zbog toga. Koliko znam, na Novosadskom univerzitetu završio je i ministar Lončar, i gospodin Ristivojević, gospodin Novaković, i mnogi ljudi koji danas sede u ovom parlementu.
Uopšte se ne osećam inferiornom niti manje vrednom, niti kao neko ko manje zna od kolega koji su završili isti ili sličan fakultet na Beogradskom univerzitetu.
Država koja drži do sebe, država koja drži do univerzieta u svojoj zemlji, ne može praviti razliku između univerziteta koji u njoj postoje. Zato ne razumem odredbe ovog zakona, još manje razumem ono što je ministarka danas rekla, da je Beogradski univerzitet nešto drugo u odnosu na druge univerziteta u Srbiji, da Beogradski univerzitet ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... treba da ima prioritet i pozitivnu diskriminaciju u odnosu na druge univerzitete. Oprostite svima nama koji nismo izabrali Beogradski univerzitet zbog toga što smo rođeni negde drugde, ili smo mislili da na drugim univerzitetima možemo na odgovarajući način steći obrazovanje kojim bi se posle profesionalno bavili u svom životu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, iako do  jedan sat ujutru, a ne znam više ni koji je datum, nismo dobili obrazloženje, saglasno članu 221. Poslovnika, zašto se ovaj zakon našao na dnevnom redu po hitnom postupku, nastavljamo raspravu u nadi da ćemo uspeti da vas ubedimo da ovaj zakon odnosno Predlog izmena i dopuna Zakona ima ozbiljnih propusta.
U tom smislu smo i podneli amandman na član 22. Predloga zakona, a tiče se stava da standarde znanja, veština i sposobnosti za akreditaciju programa stručnog osposobljavanja i obuke propisuje ministar.
Akreditacija predstavlja demokratsku proceduru po kojoj se unapred utvrđenim kriterijumima utvrđuje vrednost nekog programa i daje mu dozvola za upotrebu. Šta se dešava Predlogom izmena i dopuna? Ukida se reč "akreditacija". A čime se zamenjuje? Zamenjuje se rečju "propisan". Toliko o demokratičnosti, institucijama, proceduri i profesionalizmu.
Šta želi taj stav? Standarde znanja, veština i sposobnosti za akreditaciju programa stručnog osposobljavanja ovim izmenama propisuje ministar, jedino i isključivo on. Svi u svojim programima se zalažemo, kao i vi poštovana gospodo, za demokratičnost pristupa izrade programa, za najviši nivo stručnosti, što je posebno potencirano za oblast koja je svima vama prioritet u vašim programima, a to je program obrazovanja.
Te ključne demokratske reči, standardi i akreditacija, gube se iz ovog člana vašeg zakona, gube se uopšte iz ovog predloga izmena i dopuna Zakona. Ponavljam, zamenjuju se rečju "propisuje" potpuno imperativno, potpuno izvan svakog oblika demokratije.
Završavam svoje izlaganje i na osnovu člana 82. stav 2. izražavam sumnju u postojanje kvoruma u ovom trenutku, tačno u jedan sat posle ponoći. Molim vas da proverite kvorum u sali.

Vas je malopre gospodin potpredsednk Petrović upozorio da imate smanjenu koncentraciju, a što je razumljivo u odnosu na vreme u kome se ova sednica vodi, ali sam govorila o amandmanu na član 22, pa da ste malo pažljivije slušali mogli ste pratiti ovu raspravu.

Poštovana gospodo, ukoliko gospođa ministar ne sedi sve vreme na zasedanju, potpuno je opravdano da se i mi, saglasno našim sposobnostima, kondiciji, fizičkoj pripremi, koja je za razliku od vas u odličnoj formi, smenjujemo u ovom parlamentu. Samim tim, trudimo se da naizmenično učestvujemo u ovoj raspravi.
Dragi gospodine Ristivojeviću, omogućavam vam da mi ponovo replicirate i zahvaljujem vam se što ste me pomenuli, pa mi omogućili da vam odgovorim. Naravno da znam na šta se odnosi amandman, odnosi se na član 22. izimena i dopuna Zakona, i kaže - briše se; a briše se ono o čemu sam upravo govorila, briše se pravo na akreditaciju i uvodi imperativna mogućnost ministru da određuje sve, baš onako kako ona misli, sa diskrecionim pravom da niko drugi ne može da utiče na to.
Naravno da ste shvatili, zato i govorim, jer da ste ranije shvatili ne bi ovo stajalo u članu 22. izmena i dopuna ovog zakona. Isto tako, smanjena je koncentracija svakoga od nas, ali mislim da je elementarna pristojnost da slušate, jer sigurno da niko od članova DS-a, i GSS- a sa poslaničke liste DS-a, ne govori napamet, nego odgovorno stojimo iza svake reči izgovorene za ovom skupštinskom govornicom, braćeni jedini zaokruženi zakon koji je u potpunosti odgovorio izazovima reformi i usaglašen sa svim evropskim standardima, koje vi ove večeri pokušavate da srušite. Hvala lepo.

Poslanička grupa DS – Boris Tadić podnela je ... Budite ljubazni da upozorite narodne poslanike, pošto radimo na zahtev vladajuće koalicije, a sada je 1,40 ujutru, da se ponašaju pristojno, jer nisu uspeli da u petak i ponedeljak obezbede kvorum, nego smo mi sedeli ovde šest sati i čekali da budete u parlamentu, da bismo mogli da radimo po vašim zakonima koje ste podnosili po hitnom postupku. Stoga molim da budete pristojni dok narodni poslanici pokušavaju da svojim amandmanima poboljšaju izuzetno loš predlog izmena i dopuna Zakona o obrazovanju.

Prvo vas molim da upozorite narodne poslanike da se ponašaju pristojno, a onda ću preći na amandman.
Poslanička grupa DS – Boris Tadić podnela je amandman na član 23. Predloga zakona u kome se u članu 76. dodaje stav 2. koji glasi – Osnove predškolskog programa, nastavnih planova i programa, osnovnog i srednjeg obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina propisuje ministar na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Smatramo da je ovaj stav 2. izuzetno značajan i da je neopravdano izostavljena konsultacija i pravo nacionalnih manjina da opredeljuju osnove obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina. Da vas podsetim, saveznim zakonom osnovani su nacionalni saveti, da bi se time omogućilo ravnopravno učešće saglasno evropskim standardima i zadovoljavanje potreba pripadnika nacionalnih manjina koji žive u Republici Srbiji.
Kao što znate, omnibusom kojim su prenete određene nadležnosti na AP Vojvodinu, takođe su prenete i nadležnosti u odnosu na obrazovanje nacionalnih manjina, pa samim tim, obzirom da nacionalni saveti u pozitivnom zakonodavstvu dobijaju sve više ovlašćenja i u drugim oblastima, kao što su pitanja osnivačkih prava na glasovima nacionalnih manjina i neke druge oblasti, smatramo da bi bilo od izuzetnog značaja po ovako važnom pitanju konsultovati i pripadnike nacionalnih manjina.
Stoga predlažemo da nacionalni saveti u ovoj oblasti imaju izuzetan značaj, jer u suprotnom ćemo postupiti suprotno poveljama o ljudskim pravima i prekršiti osnovna prava zagarantovana evropskim standardima pripadnika nacionalnih manjina koji žive u Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Šormazu što nam omogućava da ovu govornicu koristimo i češće nego što smo planirali i što omogućava građanima Srbije da se uvere ko zloupotrebljava govornicu, ko se nepristojno obraća poslanicima, ko nema elementarno kućno vaspitanje, ko ne može dao odgovori izazovu funkcije poslanika u Republičkoj skupštini.
Gospodine Šormaz, nisam bila danas u Novom Sadu. Radila sam mnogo važnije stvari, između ostalog i nešto što ste vi ovim zakonom ukinuli, a pošto nisam bila tu, nisam uspela da govorim o tom amandmanu, radi se o centru za obrazovanje osoba kojima je potrebna posebna društvena podrška. Vi to u ovom zakonu izostavljate.
Podsetiću vas da u ovoj zemlji Srbiji trenutno ima, to nije smešno i tužno je ukoliko se smejete, 9.000 dece koja se školuju u posebnim školama, jer su deca sa posebnim potrebama. Ima veze, jer sam današnji dan, između ostalog, provela i zbog toga što smo uspeli prošle godine da učlanimo ovu zemlju u Fondaciju "Kenedi" i da uspostavimo aktivno bavljenje sportom dece ometene u razvoju, što je jedan od uslova da povećanom fizičkom aktivnošću dostignu viši stupanj mentalnog razvoja.
Ukidanjem ovog centra vi izbegavate osnovne evropske tendencije, a to je inkluzija, to je povezivanje dece ometene u razvoju sa decom koja su zdrava i sposobna. Vi pravite od te dece društveni problem, vi tu decu izolujete i zanemarujete.
Nažalost, nemam podršku, očito, vladajuće koalicije za veliki rad koji smo pokušali da uspostavimo u prethodnom periodu i poboljšamo uslove za razvoj dece kojih, kažem, zvanično ima 9.000, a po nezvaničnim podacima, nažalost, taj broj je duplo veći.
Da vas informišem još nešto. U prethodnom periodu je veliki broj škola i programa osavremenjen. Pre neki dan smo uz pomoć fondacija, ne Soroša, a i da je Soroš bilo bi humano, a da ste i vi, a nadam se da hoćete, takođe bi bilo humano, u Somboru obnovili i napravili sportsku salu za 280 dece sa posebnim potrebama i potpuno je opremili, jer shvatamo značaj toga.
(Glas iz sale: Hoćemo i mi to da radimo.)
Gospodine, nećete, jer u zakonu ne prepoznajete razliku između dece koja su sposobna da pohađaju školske programe i dece koja imaju posebne potrebe. Zato se ona zovu deca sa posebnim potrebama, jer im treba posebno posvetiti pažnju, posebne programe postaviti i posebne odredbe zakona uspostaviti. Ako ukidate centar za obrazovanje osoba kojima je potrebna posebna društvena briga, onda vi ne želite da posvećujete pažnju tome.
(Predsedavajući: Vreme, gospođo Lakićević.)
Još nešto, nismo mi izazvali rad ovako dugo. Mi se samo savesno ponašamo i odnosimo prema amandmanima koje smo podneli, prema zakonu koji je dobar, a vas upozoravamo da niste omogućili rad ovog parlamenta u toku redovnog zasedanja. Nemamo ništa protiv, radićemo i do ujutru, radićemo i do sutra. U interesu nam je da ovaj zakon bude dobar, i nama, kao i vama.
Zato ne vidim razloga da budete nervozni, ne vidim razloga da me prekidate svaki čas i da izazivate nepotrebnu tenziju u ovom parlamentu. Radi se o ozbiljnom zakonu koji ste vi, a ne mi, stavili po hitnom postupku. Zbog toga on ima posebnu pažnju.

Članom 24. Predloga zakona o izmenama Zakona o obrazovanju, termin "stručni aktiv" promenjen je u termin "odgovarajući stručni organ".
Zaista je bilo kome ko se razume u srpski jezik i pokušava da protumači nešto slično nerazumljiva poruka zakonodavca po ovom pitanju. Odgovarajući stručni organ sasvim sigurno jeste stručni aktiv. Ova promena jedino može da znači da se otvara mogućnost manipulacije na školskom nivou.
Ako se nekome, na primer, ne dopada školski program koji donese stručni aktiv, a pretpostavka je da je stručni i zna šta radi, onda će taj neko drugi da izmisli da je neko drugo telo odgovarajući stručni organ. Ovo je već u čitavom nizu nedoslednosti još jedna nedoslednost i još jedna mogućnost politizacije nečega što bi trebalo da bude stručno telo koje treba da sprovodi programe u oblasti obrazovanja.
Podsetiću vas da smo na ove propuste ukazali i po pitanju predlaganja nacionalnog prosvetnog saveta, jer smo ukazali na činjenicu da se nacionalni prosvetni savet ovog puta, prema predlogu izmene i dopune zakona, bira po delegatskom principu, na način da ovlašćeni predlagači ne predlažu tačno dovoljan broj stručnih lica koja treba da formiraju nacionalni prosvetni savet, a onda to predlažu Skupštini, a poslanici treba da od predloženih kandidata izaberu one koji dobiju najveći broj glasova.
To je još jedna manipulacija, koja zaista može da dovede do toga da budu izabrani oni kandidati u nacionalni prosvetni savet koji imaju političku podršku većine u parlamentarnoj skupštini, što znači da će obrazovanje biti pod direktnim diktatom vladajuće političke stranke, a ne stručnih tela, koja samosvesno, odgovorno i potpuno svesni činjenice o značaju obrazovanja treba da donesu odluku kojim putem treba da ide obrazovanje dece u Republici Srbiji.
Isto tako, ta manipulacija i ta neodgovornost može se primeniti i kod člana 24. promenom naziva stručni aktiv u odgovarajući stručni organ, termin koji pozitivna praksa ni kod nas, a ni u svetu ne poznaje.

Amandman poslaničke grupe DS – Boris Tadić odnosi se na predlog izmene i dopune Zakona o obrazovanju, kojim se predviđa da se uzrasna kategorija dece koja polaze u prvi razred osnovne škole sa šest pomeri na šest i po godina.
Svi evropski standardi, pedagoška praksa razvijenih zemalja Evrope, ukazuju na to da je uzrasna dob kada deca treba da počnu da pohađaju školu i da stiču osnovna početna znanja u oblasti obrazovanja šest godina. Ne vidimo nijedan razlog da odstupamo od savremenih tendencija i prakse, tek da bi se menjao zakon koji se ovim predlogom izmena i dopuna menja.
Zaista apelujem da se ovo "i po" koje menja postojeći zakon promeni, da se jednostavno zbog nekog inata ne menja sve što se promeniti može, da ostane rešenje koje je usaglašeno sa svim standardima pozitivnog obrazovanja u ovom trenutku u evropski razvijenim zemljama.
Istraživanja pedagoga i psihologa, koja su obavljana u najrazvijenijim zemljama Evrope, jasno ukazuju i jasno govore da se uzrasna dob dece prilagođava znanjima koja ona mogu da postižu, a da je idealan početak za postizanje sazrevanja i znanja u obrazovanju šest godina.
Zato ne vidimo nijedan razlog da se ova granica pomera i apelujemo da prihvatite ovaj amandman, kako bismo bili u saglasnosti sa evropskim standardima.

 Poštovani poslanici, drago mi je što određeni poslanici izražavaju želju da me češće viđaju za skupštinskom govornicom. Ja ću vam izaći u susret, tek je 4,15 hvala bogu, imamo vremena, a verujte mi u kondiciji sam, jedino što će mi smetati je što ovo jutro neću moći da se proštem pored Dunava. Ali, bože moj, imamo značajniji cilj od toga.
Elem, ukidanjem obaveze da se licenca produžava na osnovu stručnog usavršavanja nastavnika ukida se obaveza nastavnika, kao i celi veoma dobro promišljeni sistem usavršavanja, koji je zaživeo već u 2002. godini i koji je isfinansiran sredstvima stranih donatora, pre svega švajcarske države, koja je bila zainteresovana da se kroz dodatnu obuku nastavnog kadra u Srbiji poboljša nivo nastave u osnovnim i srednjim školama. A dokazano je da nivo nastave i sprovode nastavnici, a jedan od osnovnih faktora je prenošenje znanja i boljeg sticanja obrazovanja dece u osnovnim školama, takođe i srednjim.
Stručno usavršavanje se na ovaj način prepušta volji i želji nastavnika. Diskreciono pravo svakoga od njih je da, ukoliko hoće, prati savremene tokove u obrazovanju ili, ukoliko to ne želi, prosto nakon završenog nikada više ne otvori nijednu knjigu, ne konektuje se na Internet i apsolutno ne prati ono što predstavlja savremene tokove u predmetima koje on predaje u školi ili znanje koje želi da prenese učenicima.
Ogromna je dodatna vrednost i veoma malo ulaganje u stručno usavršavanje, jer, podsetiću vas, od ukupnog budžeta koji je predviđen za Ministarstvo prosvete i sporta, svega 0,1 posto budžeta je potrebno za resor obrazovanja da bi se omogućilo dodatno obrazovanje nastavnika. Ukoliko ste svesni da imate veliki broj nastavnog kadra u Srbiji, koji, imeđu ostalog, ne govori engleski jezik ili ne koristi računar, dovoljno vam je da prosto shvatite da u 21. veku treba da im omogućite da uz dodatno obrazovanje steknu znanja koja su im u svakom slučaju neophodna da bi mogli da prate savremene tokove.
Prosto je neverovatno toliko odsustvo sistemskog i strateškog mišljenja kod onih koji su predložili ove izmene i dopune zakona. Pored toga, cela Evropa se trudi da stvori što kvalitetnije nastavnike, pošto se uvidelo, kao što sam već rekla, da je to ključ uspeha školstva.
Uspeh učenika apsolutno linearno korelira sa stručnim usavršavanjem nastavnika, a podsetiću vas da je u većini zemalja Evropske unije broj časova koje nastavnik godišnje treba da provede u stručnom usavršavanju između 20 i 100 časova. Naš zakon iz 2003. godine predviđa da profesor treba da ima 100 sati, ali u petogodišnjem periodu.
Ne mislimo da je to dodatno opterećenje za profesore, koje oni ne bi mogli istrpeti, štaviše mislimo da je obaveza koja je u ovom zakonu propisana nešto što je strašno važno da bi prosto profesori bili naterani da, ukoliko nemaju volju da sebe usavršavaju, moraju da prisustvuju određenim seminarima kojima bi se osposobili da na adekvatan način vrše nastavu u školama.
Sve to, dakle, sto časova u petogodišnjem periodu, koštalo bi manje od 800 miliona dinara za sve nastavnike ukupno za pet godina. Dakle, potpuno simbolična cifra za nemerljiv efekat koji bi se time dobio.
Šta je još interesantno u celoj ovoj priči? Interesantno je da je u ovim izmenama i dopunama implicitno legalizovano držanje privatnih nastavnika, a samim tim legalizovana siva ekonomija privatnih časova u školstvu. Naravno, pravi se jedan izuzetak. Ne možete držati privatne časove detetu kome predajete taj predmet u matičnoj školi. Svima drugima možete.
S obzirom da imate dobre odnose sa kolegama iz druge škole, iz susedne škole, potpuno vam se otvara prostor da u jednoj dobroj koordinaciji kroz sivu ekonomiju budete zainteresovani da u okviru redovne nastave dete ne savlada ono što je nastavnim programom predviđeno, nego da mu prosto nakon toga držite dodatne privatne časove, povećate svoj budžet, ali umnogome oštetite budžet porodica koje objektivno novaca nemaju.
Svako od nas pretpostavljam, ili većina od nas, ima decu u školi i znate koliko je dodatno opterećenje za kućni budžet platiti nedovoljno poznavanje, nedovoljno dobar rad nastavnika u osnovnoj školi, koji morate nakon toga nadoknaditi privatnim časovima.

Pet i trideset pet je, a ovo je prosto završetak rečenice i mnogo manje kršenje Poslovnika od onoga što vi radite već, evo, 12 sati u ovom parlamentu, s obzirom da vas podsećam da mi i dalje raspravljamo o zakonu koji je stavljen po hitnom postupku, a za koga saglasno članu 221. i danas nismo dobili obrazloženje.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, s obzirom na to da je poslaničkoj grupi DS ostalo relativno malo vremena, koncentrisaću se samo na određene primedbe koje imam na zakone i ponovo izražavam svoje nezadovoljstvo što se ovako velikom broju zakona, velikom broju značajnih zakona govori u spojenoj raspravi, samo sa jednim vremenom, jer nam ne omogućava da kažemo sve primedbe, iznesemo sve ono što bi želeli da uputimo ministru i vama i ukažemo na propuste koji su ovim zakonom, po meni, učinjeni.
Prvo ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa. U članu 2. se predviđa da se poveća broj pozivnih članova za dva i da to budu tužioci. Mislimo da je ta odredba dobra, da poboljšava Visoki savet pravosuđa i svakako je ne treba menjati. Ono što je sporno jeste činjenica da se članom 3. Predloga briše stav 2. kojim se, faktički, dovodi u pitanje sastav ostalih pozivnih članova, jer se u neku ruku onemogućava da u njegovom sastavu budu zastupljene sve sudije i faktički se postavlja monopol sudija Vrhovnog suda, koji jedino mogu biti članovi Visokog saveta pravosuđa.
Smatramo da ova odredba nije dobra, ali da je konkertno postavljena isključivo iz jednog razloga, a to je na insistiranje sudija Vrhovnog suda.
Do čega mi sada dolazimo? Dolazimo do toga da Visoki savet sada broji 7 sudija Vrhovnog suda. Veliko personalno veće, devet sudija Vrhovnog suda. Nadzorni odbor, pet sudija Vrhovnog suda. Visoki savet imenuje i unapređuje. Podsetiću vas da Veliko personalno veće utvrđuje razloge za razrešenje i penzionisanje, a Nadzorni odbor pokreće postupak. Sve to rade isključivo sudije Vrhovnog suda!
Ovde je, zaista, prekršen osnovni princip zastupljenosti i teritorijalne, ali isto tako i zastupljenosti sudija u svim stepenima sudstva. Posebna primedba je činjenica da postoji neustavna odredba u Predlogu zakona, to je da se u roku od 30 dana biraju novi članovi Visokog saveta, što umnogome dovodi u pitanje ustavnost ovog zakona, jer se krše osnovni principi i osnovna načela na kojima počiva naš Ustav.
Molila bih vas da intervenišete ukoliko su upadice neukusne.
(Predsedavajući: Molim vas, dozvolite poslaniku da izlaže.)
Odredbom člana 15. stav 2. utvrđuje se da predsednicima sudova koji su izabrani po Zakonu iz 2003. godine prestaje dužnost predsednika suda za koju su izabrani i nije saglasna sa načelima o vremnskom važenju Zakona i pravnom dejstvu Odluka Narodne skupštine. Retroaktivno oduzimanje dejstva skupštinskim odlukama otvara nesagledive posledice po ustavnost i zakonist u ovoj zemlji. Posledice prestanka dužnosti predsednika neotklonjive su. Suštinski, član 15. stav 2. Predloga znači - razrešenje od dužnosti predsednika sudova, a za to je zakonom i Ustavom propisan postupak.
Usvajanje ove odredbe značilo bi istovremeno donošenje pojedinačnih akata uz razrešenje van procedure, direktnom primenom zakona, što je nedopustivo, kako sa stanovišta domaćeg pravnog sistema, tako i 26.12.2003. godine, podsetiću vas gospodine ministre, ratifikovanom evropskom konvencijom o osnovnim ljudskim pravima i slobodama, sa deponovanim ratifikacionim dokumentima od 3. marta 2004. godine i obavezama koje je država time preuzela, a u vezi sa članom 10. Ustavne povelje i članom 4. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Ono što je posebno interesantno je činjenica da se ovaj zakon donosi po hitnom postupku i da u prelaznim i završnim odredbama izričito stoji da stupa na snagu jedan dan nakon objavljivanja. Ne razumemo toliku hitnost u ovom zakonu koji je izuzetno značajan, da se čak smetnulo sa uma da se konsultuju i najviše institucije pravosuđa u našoj zemlji, jer samim tim ovi propusti bi verovatno mogli biti i otklonjeni.
Ono što je posebno interesantno je i činjenica da, ukoliko bi se pokrenuo postupak pred Ustavnim sudom, znate i sami da odluka Ustavnog suda koja bi ovu odredbu, a sasvim sigurno je da će tako biti, proglasila neustavnom, faktički ne bi imala nikakvo pravno dejstvo, jer kao što znate, odluka Ustavnog suda ne može imati retroaktivno dejstvo na pojedinačne akte, što znači da oni koji su ponovo izabrani, iako su prethodno razrešeni protivustavnom odlukom, ostaju na funkciji.
Vrlo ozbiljna primedba i činjenica da se u ovim zakonima, sasvim sigurno, nije vodilo računa o interesima pravosuđa, nego pre svega se radilo saglasno očekivanjima svoje partije i politike koje želi u ovom trenutku da se sprovede. Nemoguće je neizvesti zaključak zbog čega se sve ovo danas radi. Očita je želja da se kompletna sudska vlast prenese na Vrhovni sud u Beogradu i na takav način izvrši kompletna kontrola pravosudnih funkcija i pravosuđa u Srbiji.
Smanjuje se dužina mandata predsednika sudova, što znači da sve sudije izabrane 2001. godine brzo dospevaju na promenu, pojačavaju se odredbe za nezavisnost sudija. Poruka je - razbucati sve, smeniti sve, postaviti svoje i zaštititi ih zakonom za čiju promenu ćemo verovatno morati čekati dovoljno vremena.
Zaista molim sve poslanike da dobro razmisle o ovome, jer nikom od nas nije u interesu tolika politizacija pravosuđa i sudstva u Srbiji u ovom trenutku. Posebno se obraćam poslanicima G17 plus, koji su već jednom, sasvim sam sigurna, naseli na predlog i glasali za zakon o pomoći haškim optuženicima.
Bili ste ovlašćeni predlagači, a da li je neko od vas glasao ili ne, to zaista ne mogu da izbrojim prilikom tapkanja, niti je to moj posao, ali sasvim izvesno znam da je jedan od predlagača bio gospodin Paunović. Naravno, želela bih da vas zamolim da razmislite, da ne dozvolite da ovakve odredbe ovog zakona budu usvojene, jer svima nama to svakako ide na dušu.
Kao član Građanskog saveza Srbije... (uuuuu) To uuuuuuu ne priliči Skupštini, pa ma od koga dolazilo. Molila bih da na uuuuu gospodin predsedavajući izrekne opomenu.
Danas je za ovom govornicom ministar rekao da se pravi zakon sa kojim se ulazi u Evropu. Danas je za ovom govornicom ministar rekao da pravimo zakon koji će unaprediti pravosuđe. Ponavljam, kao član Građanskog saveza Srbije imam obavezu da kažem da je gospodin ministar tokom vršenja svoje sudijske funkcije, čovek koji je poslednji doneo presudu o zabrani jedne knjige. Uspela sam da pronađem jednu koja, iako je odluka glasila da sve knjige treba spaliti, je sačuvana. Našli smo je u Narodnoj biblioteci i Univerzitetskoj biblioteci. Podestiću vas, radi se o knjizi Nebojše Popova "Kontrafatum".
Presuda je glasila: knjigu treba spaliti, a onda, kada se potvrdio ovom presudom, gospodin ministar je dobio mogućnost da sudi u jednom vrlo značajnom sudskom postupku. Naravno, bio je predsednik sudskog veća 1985. godine u procesu protiv "beogradske šestorice", odnosno grupe tadašnjih disidenata.
(Dobacivanje iz sale: Tema.)
Tema je potpuno aktuelna, jer govori o tome da, dok je ministar bio sudija, nije sudio po zakonu, već u skladu sa očekivanjima partije i politike, što se radi i sada, dok se predlaže ovaj zakon.
(Predsedavajući: Molim vas, vratite se temi.)
U obrazloženju te presude stoji "da su osuđeni zbog osnivanja nezakonitog sindikata i neobjavljenih tekstova. Okrivljeni su od 1982. do 1984. godine svojim napisima i govorom zlonamerno i neistinito prikazivali društveno-političke prilike kod nas, tako što su okrivljeni Milić i Olujić čitali svoje tekstove i usmeno govorili, pred većim brojem lica, na ilegalnim sastancima u privatnim stanovima, koji su oni organizovali, pri čemu su okrivljeni neistinito prikazivali tekovine naše Narodnooslobodilačke borbe i socijalističke izgradnje i ulogu KPJ i njenog rukovodstva i ličnost i delo predsednika SFRJ Josipa Broza Tita", stoji, između ostalog, u presudi gospodina ministra Zorana Stojkovića.
Danas je za ovom govornicom gospodin ministar rekao da se ne može odgovarati za izneto mišljenje. Njegova presuda i današnji predlozi govore suprotno.

Bila sam pomenuta. Možda G17 plus nije glasao tada za Zakon, ali je danas glasao protiv stavljanja na dnevni red Odluke Skupštine Vojvodine da se predmetni Zakon stavi van snage. Dakle, ponovo niste, pretpostavljam, izašli u susret vašim biračima, koji sasvim sigurno nisu glasali za vas da bi danas imali, sva sreća da je Odlukom Ustavnog suda stavljen van snage, da bi već od danas imali obavezu da izdvajamo za pomoć porodicama haških optuženika.
(Glas iz sale: Gde su vaši birači?)
Ne brinite, naše birače ćete vrlo brzo izbrojati nakon predsedničkih izbora i pobede gospodina Tadića na njima. Dragi kolega iz Novog Sada, ne radi se ovde o "tikvama". Radi se o ozbiljnoj karijeri sudije za koga kažu da je zaista bio elitni sudija. Ne bih želela da ulazim u to, jer verujem ljudima koji su mi o tome pričali.
Znate, teško je reći da li društvu više štete donose neznalice na odgovornim funkcijama ili znalci koji nemaju svest i odgovarajući kredibilitet da poštuju pozitivne propise i ponašaju se saglasno sa njima. Određene stvari iz biografije nikome od nas se ne mogu izbrisati. Moramo ih nositi odgovorno i svesno, koliko god to breme bilo teško. Ovo breme je teško, gospodin ministar ga mora nositi, a vi ga ne možete od toga odbraniti.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, prvo želim da izrazim zahvalnost gospodinu ministru što prisustvuje celom toku rasprave po pitanju ovog zakona, što nažalost nije bio slučaj sa ministrima Vlade Republike Srbije prilikom rasprave o budžetu koji je usvojen nedavno u ovom parlamentu. Nadam se da će ovaj dobar običaj i ubuduće biti karakteristika ministara Vlade Republike Srbije.
Neophodnost za donošenje ovog zakona nije sporna. Ona je na dobar način data u obrazloženju predloga i predstavlja nastavak donošenja niza antikorupcijskih zakona koji su doneti u prethodne tri godine; samim tim, izvodimo zaključak da ovo nije jedini, a svakako nije najvažniji antikorupcijski zakon o kojem se raspravlja danas u republičkom parlamentu.
Da vas podsetim, u prethodnom periodu doneti su zakoni o javnim nabavkama, o budžetskom sistemu, o poreskom postupku, o finansiranju političkih stranaka, carinski zakoni, zakoni o privatizaciji, duvanu i set poreskih zakona. Svim ovim zakonima umnogome je umanjeno diskreciono pravo ljudi da odlučuju po pitanjima kojima se zakoni regulišu.
Nažalost, aktuelna situacija na političkoj sceni Srbije umnogome je omogućila potpuno diskreciono pravo na odlučivanje ministrima, prilikom piramidalnog raspoređivanja na funkcije, saglasno tome koje nadležnosti koji ministar ima u svom ministarstvu, pa tako svako ministarstvo faktički postaje nadležnost određene političke stranke koja je to ministarstvo dobila.
Osnovna funkcija političke vlasti je ostvarivanje onih društvenih ciljeva koji su od značaja za stabilnost i prosperitet društva. Ostvarivanje ovih ciljeva je u svom konkretnom obliku u velikoj meri vezano za autoritet, postupke i ukupno ponašanje nosilaca funcija. Nema mnogo stvari koje tako neposredno i uverljivo narušavaju ugled države, kao uvek moguće zloupotrebe nosilaca političkih državnih funkcija. Otuda potreba da se za nosioce funkcija uspostave i da važe posebna pravila ponašanja. Ova pravila se ne mogu pretpostavljati, ona se moraju propisati i u tom smislu i u tom cilju ovaj zakon bi imao osnova da se donese, pod uslovom da se određene norme isprave amandmanima koje je predložila lista DS-Boris Tadić.
U kritičnim trenucima, kao što je ovaj, kada društvo polako klizi u bezakonje ili kada stanovništvo opaža da su nosioci vlasti korumpirani i amoralni, traži se spasilac koji treba da se odlikuje poštenjem i moralnim ponašanjem, odnosno da drži reč i obećanja.
Primeri Latinske Amerike su očigledan dokaz da su takva rešenja pogrešna i da vode ka političkom autoritarizmu i ekonomskom nazadovanju. Nesporna je potreba da se u ovaj zakon unesu odgovarajuća rešenja. U tom smislu u odnosu na pojedine odredbe dala bih i neke napomene i sugestije.
Pre svega, želim da istaknem da javnost ovaj zakon percipira i kao čarobni štapić, očekujući od njega da korupcija u svakom mogućem obliku bude iskorenjena. Nažalost, iako javnost od ovog zakona mnogo očekuje, javne rasprave nije bilo. Javnost nije bila u mogućnosti ni da se upozna sa ovim zakonom, niti da o njemu da svoje mišljenje.
Nažalost, ni poslanici Republičke skupštine nisu bili u prilici da se bolje upoznaju sa ovim zakonom, jer su ga dobili suviše kasno, zajedno sa setom finansijskih zakona, pa samim tim bojim se da ogromni propusti koje ovaj zakon ima, iako smatramo da je neophodno njegovo donošenje, neće moći biti ispravljeni.
Pojam javna funkcija znatno je širi od pojma funkcioner. Formulacija u stavu 1. člana 2, prema kojoj se u smislu ovog zakona pod javnom funkcijom smatra funkcija koju vrši funkcioner, nije pravno korektna. Ova primedba nema samo formalni karakter. Ona otvara pitanje kruga lica na koja se ovaj zakon odnosi.
Potpuno je nejasno zbog čega se iz ovog zakona izostavljaju nosioci pravosudnih funkcija, javni tužioci, koji se upućuju na poseban zakon; zbog čega se iz ovog zakona izostavljaju razne ustanove koje se finansiraju iz budžeta, kao i nosioci funkcija u tim javnim ustanovama, ali se imperativno stavlja javno preduzeće.
Javno preduzeće se od drugih preduzeća po pravilu razlikuje po strukturi kapitala i u izvesnoj meri po načinu upravljanja. Stoji konstatacija da je u njemu više nego u drugim preduzećima sadržan javni interes. I pored svega, javno preduzeće je ipak po svojim karakteristikama samostalan privredni subjekt, a ne javna funkcija. Zato se na javno preduzeće u punoj meri odnosi i primenjuje, iz oblasti privrede, Zakon o preduzećima i Zakon o javnim preduzećima, uključujući odgovornost rukovodećih ljudi u organima preduzeća. Ne mislim da se ovim njihova odgovornost umanjuje. Oni su organi ili članovi organa preduzeća i odgovaraju po važećim propisima.
Samim tim pitanje je da li je opravdano da se na članove organa javnih preduzeća odnose odredbe ovog zakona nezavisno od toga ko je osnivač tih preduzeća i kakva je struktura njihovog kapitala. Vrlo često u praksi smo svedoci i sasvim izvesno činjenica je da odgovornost po dvostrukom koloseku može biti manje određena, a samim tim sasvim sigurno i pouzdano manje efikasna.
U vezi sa iznetim, a polazeći u osnovi od istog načela, odvajanja političkog odlučivanja od poslovanja i privrednih aktivnosti, ukazala bih na odredbu stava 1. člana 9. Predloga. Ovom odredbom utvrđuje se da funkcioner ne sme biti član više od jednog upravnog ili nadzornog odbora javnog preduzeća.
Kada je reč o ovom problemu, nije u pitanju opterećenost funkcionera, iako to stoji u obrazloženju, jer funkcioner će biti opterećen da vrši tu obavezu u više od jednog javnog preduzeća. Reč je o tome da li dozvoliti ili omogućiti preplitanje političkih funkcija i poslova odlučivanja u privredi, koji po svojoj prirodi uključuju rukovanje i upravljanje kapitalom. Pitanje je da li se osnovano može tvrditi da se time stvara situacija u kojoj je sukob interesa ne samo moguć, već izvestan. Ako se takva mogućnost dozvoli, ako se odstupi od načela, ograničenje gubi smisao.
Drugim rečima, nije odlučujuće da li će neki funkcioner biti član jednog upravnog odbora velikog preduzeća ili, na primer, član upravnog odbora u dva manja preduzeća. U prilog ovakvom posmatranju stvari idu i formulacije iz obrazloženja ovog predloga da se zakon odnosi ne samo na situacije u kojima je već došlo do sukoba interesa, već i na situacije kada još nije povređen javni interes, ali stanje u kome se funkcioner nalazi objektivno može voditi u nastanak povrede. Ostaje pitanje da li se saglasno citiranoj zakonskoj odredbi takva situacija ovim zakonom objektivno stvara. Naravno, u skladu sa ovim zakonom.
Smatram da treba ukazati na odredbu stava 3. člana 4. u kojoj se određuje pojam povezanog lica, tako da se pod povezanim licem podrazumeva, citiram - i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se, prema drugim osnovama i okolnostima, može opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom.
U pravnoj teoriji ovakve norme nazivaju se neodređenim normama. Mada se one vrlo često ne mogu izbeći, u dobrom zakonodavstvu čine se napori da ih bude što manje. Njihovo tumačenje i zato su po pravilu protivne, nespojive su sa principom pravne sigurnosti. Bojim se da ovaj pojam nije određen i da je objektivno neodrediv. Samim tim, u citiranoj formulaciji svaki pojam je apsolutno nedovoljno određen. Opravdano bi bilo učiniti nastojanje da se ova formulacija izmeni.
Što se tiče člana 19. i sastava republičkog odbora, primećujem potpuno izostajanje odnosno nepostojanje personalnih uslova za izbor članova tog odbora. To je propust koji takođe mislim da bi trebalo ispraviti amandmanima. Akademija nauka jeste i mora da bude ustanova sa nespornim autoritetom, ali ne smatram da joj ukazujemo posebnu počast ili priznanje ukoliko je uvodimo u dnevno-političke stvari, u stvari tekuće politike.
Na kraju, smatram opravdanom konstataciju da se odredbe članova 32. i 34. mogu i moraju posmatrati sa aspekta odnosa prema pokrajini i njenim organima, prema gradu, opštinama i njihovim organima. Na primer, pokrajinski i lokalni odbori dužni su da se povinuju propisima i mišljenjima republičkog odbora. Sasvim je izvesno da se uspostavlja stroga hijerarhija, i to ne hijerarhija propisa, već nažalost hijerarhija organa.
Slobodna sam da konstatujem da preovlađuje mišljenje da hijerarhijski odnos organa gotovo nikada ne daje očekivane rezultate. Mnogo više izgleda na uspeh imaju odnosi u kojima se na osnovu utvrđenog koncepta pokrajinskim organima i organima lokalne samouprave daje veći stepen samostalnosti. To pojačava njihovu motivaciju i odgovornost, koja uz to treba prvenstveno da bude okrenuta prema njihovim skupštinama koje po ovom zakonu imaju ovlašćenje i da postavljaju ljude u te odbore.
Nažalost, i na kraju, ovaj zakon je i objektivno i subjektivno neprimenjiv. Propusti na koje sam ukazala dovode do toga da je vrlo teško i zamisliti mogućnost da nadležne skupštine i ovlašćeni predlagači u vrlo kratkom roku, kako je predviđeno zakonom, izaberu odbore. Tim pre što u poglavlju IV u kome se govori o sredstvima potrebnim za sprovođenje zakona piše da je potrebno opredeliti sredstva u budžetu, dakle, sredstva ne postoje. Zakon je nemoguće primeniti bez tih sredstava, s obzirom da se radi o ogromnom novcu.
Podsetiću da svaki član odbora ima pravo na sedam prosečnih ličnih dohodaka u Republici Srbiji, pa samim tim do nekog novog rebalansa budžeta ovaj zakon može ostati samo prazno slovo na papiru. Iznenađuje me što je bez finansijske konstrukcije ovaj zakon stigao na dnevni red ove skupštine.
Želim da dodam činjenicu da je zaista tragično da ovaj parlament, na neki način, bude talac samovolje određenih funkcionera SPS-a, koji su u prethodnom periodu desetogodišnje vladavine apsolutno apsolvirali korupciju u njenom najgorem smislu, a sada, morališući o pitanju replike ili ne, napuštaju sednicu da ne bi učestvovali u donošenju zakona koji objektivno, u ovom trenutku, treba da bude nešto što jeste značajno za Republiku Srbiju ukoliko svi mi zajedno budemo imali dovoljno mudrosti da prihvatimo amandmane kojima će se umnogome poboljšati zakon koji je u ovom trenutku pred nama. Hvala lepo.

Gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, nisam govorila govorom mržnje, ali se zahvaljujem gospodinu Dačiću. Da sam Lakićević, bila bih gospođica, a pošto sam Stojačić, onda sam gospođa. To što da SPS podržava amandmane koje je podnela lista Demokratska stranka – Boris Tadić, odnosno ja lično, potvrda je da SPS ponekad može i da donese ispravnu odluku. To možda ima i neke veze sa stajlingom gospodina Dačića, koji je danas u sportskom maniru.