.... i to je suština. Kada neko od vas bude imao hrabrosti moći će da komparira Demokratskoj stranci. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, volela bih da ubuduće vodite računa o kršenju Poslovnika kada se to odnosi i na poslanike koji čine vladajuću koaliciju.

Danas na dnevnom redu imamo dva zakona, između ostalog, zakoni koji se odnose i na pitanje socijalne pravde:  zakon o socijalno-ekonomskom savetu i zakon o mirnom rešavanju radnih sporova. Tim pre, čudna izlaganja koja smo malopre čuli za ovom govornicom, koja sa omalovažavanjem govore o Socijalističkoj internacionali. Neverovatno, u odnosu na poslaničku grupu od koje dolaze, u odnosu na vladajuću strukturu koja je predlagač ovih zakona, a koji se pre svega odnose na zakone koji treba u određenoj meri da uvedu i socijalnu pravdu u naš pravni sistem.
Podsetiću vas da ste vi predlagači, između ostalog, ovog zakona. Zakon u mnogo čemu ima socijaldemokratske odredbe. U zemlji u kojoj su socijaldemokratski koreni duboko ukorenjeni, u kojoj je socijalna pravda nešto o čemu se govori, u zemlji koja je, objektivno, zbog socijalne bede, uvedena vladavinom onih koji nas sada podsećaju zašto su padale bombe i ko ih je doveo, i sada traže opravdanja za greške koje su činjene u prethodnom periodu, nešto je zbog čega vi, ja i svi poslanici u Narodnoj skupštini moramo da vodimo računa o svemu što ima predznak socijalnog.
Zbog toga, Demokratska stranka će, naravno, iako ima mnogo primedbi i na zakon o socijalno-ekonomskom savetu i na zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, glasati za njih, zato što ima svest.
Ima svest o tome da problemi u Srbiji postoje. Zato što ima svest o tome da određena rešenja u ovim zakonima nisu dobra, iako se na osnovu ovog zakona prave različita vrednovanja drugih pozitivnih propisa koji regulišu istu materiju, pa samim tim se postavlja pitanje kako će se primenjivati član 153. Zakona o radu, jer se i u ovom zakonu predviđaju norme koje su predviđene u tom zakonu, iako taj zakon nije došao na dnevni red, a možda se o njemu trebalo raspravljati ranije.
Da, lex spesialis, i to je jedna od karakteristika koju pokušavate i sa zakonom o Narodnoj skupštini da nam predstavite, kao i retroaktivnost kojom želite da regulišete određena pitanja, a koja nisu adekvatna, saglasno našem pravnom sistemu – to je ono od čega ne možete da se odbranite.
Jeste, imate konsenzus vladajuće strukture, imate taj konsenzus samo oko jedne stvari – da ostanete na vlasti što duže.
Jer znate da će na sledećim izborima, kao malopre, neki od onih koji su se ovde obratili i postavljali sumnju o broju glasova i glasača koje je Demokratska stranka dobila, biti statistička greška na predstojećim izborima, jer su na nivou statističke greške bili i na nedavno završenim lokalnim izborima.
Taj strah od statističke greške je ono što vas čini ujedinjene oko određenih stvari, ujedinjene oko pravljenja većine u Narodnoj skupštini, ujedinjene o nečinjenju, ujedinjene u nedonošenju odluka, ujedinjene jedino u sedenju u foteljama u Vladi Republike Srbije.
Taj konsenzus ne treba ni nama. Taj konsenzus ne treba ni građanima Srbije. Taj konsenzus je nešto što već skupo plaćamo i bojim se da će cena biti zaista visoka kada budemo u prilici da dođemo na vlast i nastavimo reforme koje smo započeli i koje su jedino moguće, da bismo uradili ono što ste svi ovde izglasali, a to je evropska integracija.
Zbog toga, molim vas, ubuduće kada govorite za ovom govornicom, vodite računa o zakonima koji su na dnevnom redu. Vodite računa o zakonima koje sami predlažete. Diskreditujući pitanje socijale, diskreditujući socijalna pitanja, diskreditujući socijalnu politiku, diskreditujući kroz priču kojom želite da omalovažite sve one koji misle da socijalistička ideja jeste nešto što valja.
Nažalost, našu zemlju već dugo vremena predstavljaju pogrešni ljudi, a to je druga priča. Niko vas neće razumeti, a oni koji vas razumeju, sigurno će vam uskratiti poverenje.
Naravno, licemerno je posmatrati stvari na takav način. Licemerje je, takođe, konsenzusom postignuto u vladajućoj većini. To je još jedna od karakteristika koju svako od nas ko se politikom bavi, ali i oni koji nas sa strane posmatraju, svakako može da, kao karakteristiku, primeti.
Nemojte onda biti predlagači zakona koji rešavaju probleme socijalnog pitanja, koji rešavaju probleme socijalnog staranja. Nemojte biti predlagači i formirati institucije u ovoj zemlji koji će na određeni način odagnati štrajkače i ljude koji imaju problema od vaše vlade, od vaših ministarstava.
Nemojte vaditi budžetske pare da biste štrajkove sanirali. Nemojte ovu zemlju uvlačiti još dublje od onoga do čega ste je danas doveli. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, poslanička grupa DS smatra da je potrebno doneti ove zakone, smatra da je potrebno uvesti ova nova prava u pravni sistem Republike Srbije, a isto tako, podržava donošenje zakona o socijalno-ekonomskom savetu i mirnom rešavanju radnih sporova, ali naravno, u ovom trenutku ima određene primedbe zbog kojih neće moći da u ovom trenutku odgovori na pitanje kako će glasati za ove zakone, jer postoje problemi koji nisu, po nama, u ovom trenutku premostivi.
Oni se, pre svega, odnose na Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Kao što znate, u ovom sazivu smo na dnevnom redu imali i Zakon o parničnom postupku, imamo zakon o javnim agencijama i nemamo zakon o radu, što znači da važe odredbe postojećeg Zakona o radu.
Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, nažalost, odredbama koje ima urušava jedinstveni pravni sistem, i ukoliko bude usvojen, zajedno sa zakonom o parničnom postupku i zakonom o javnim agencijama, dovešće nas u situaciju da na različite načine različitim zakonima imamo rešavanje istih problema.
DS je ukazala na to u svojim amandmanima, koje je podnela u odnosu na zakon o javnim agencijama. Ne možete u različitim zakonima na različit način tretirati pitanje agencija. Smatramo da, ukoliko usvoji zakon o javnim agencijama i odredbe zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, moraju biti u potpunosti usaglašene sa odredbama tog zakona, koji će na dnevnom redu biti za koji dan.
Što se tiče zakona o radu, u njemu je u članu 153. potpuno precizno dato mišljenje o mirnom rešavanju sporova po pitanju kolektivnih ugovora, na drugačiji način nego što to predviđa zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, koji je danas pred nama. Naravno, nije sporno ukoliko se o mirnom rešavanju govori u sporovima koji su već započeti, oni će se svakako završiti po Zakonu o radu. U koliko se radi o sporovima koje tek treba započeti u mirnom rešavanju, postavlja se pitanje po kom zakonu će se oni voditi. Tu je, takođe, DS podnela amandman.
Podsećam vas na najozbiljniji problem sa kojim se suočavamo ukoliko usvojimo Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, a to je problem koji se odnosi na suprotnost ovog zakona sa odredbom koju predviđa zakon o parničnom postupku. Član 30. i član 37. zakona o mirnom rešavanju radnih sporova predviđa mirovanje sudskog postupka, ukoliko je pred sudom pokrenut radni spor za utvrđivanje određenog prava po radnom osnovu.
U zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova, dakle, predviđen je institut koji, ukoliko ova skupština usvoji zakon o parničnom postupku, više ne postoji. Podsetiću vas, mada neću ulaziti u detalje, jer to je bio predmet rasprave tokom rasprave u načelu, ali i u pojedinostima, zakona o parničnom postupku, zakon o parničnom postupku predviđa sada zastajanje postupka. To su dva potpuno različita instituta koji imaju različit odnos u odnosu na rokove i različit odnos u odnosu na stranke u sporu.
Smatramo da je u potpunosti urušavanje jedinstvenog pravnog sistema, neusklađivanje pozitivnih propisa koji se nađu na dnevnom redu ovog parlamenta. Ne mogu da kažem da su direktno odgovorna resorna ministarstva, ali je sasvim izvesno da bi zakonodavac ili Vlada u celini morala međusobno da usaglašava odredbe koje se nalaze na dnevnom redu Republičkog parlamenta, jer je neobjašnjivo i za svakoga od nas pojedinačno, ali i za sve nas kao najviše nosioce zakonodavne vlasti, neprihvatljivo da u istom Danu za glasanje donosimo zakone koji međusobno imaju odredbe koje su suprotne jedna drugoj. To bi svakako povlačilo dalje postupke kojima bi osporavali pojedine zakone i tražili njihovo usaglašavanje.
Zbog toga je predlog DS da gospodin ministar, da poslanici, da predsednik Narodne skupštine razmisli o primedbama koje je DS iznela za ovom govornicom, koje je iznela na odborima koji su bili i u toku današnje pauze zasedanja Skupštine Srbije i da ne činimo jedni drugima medveđu uslugu.
Naravno da podržavamo donošenje zakona o socijalno-ekonomskom savetu i naravno da smatramo da je zakon o mirnom rešavanju radnih sporova zakon koji je uglavnom usaglašen sa stavovima Međunarodne organizacije rada, da su to prava koja su potrebna u našem pravnom sistemu i da će u mnogome poboljšati određene stvari. S obzirom na činjenice koje sam ukazala, na okolnosti kojih ste, pretpostavljam, svi vi svesni, mislim da ne treba da dozvolimo da ove propuste ovaj parlament legalizuje.

Gospodine predsedniče, narodni poslanici, mislim da je važno da se podrže amandmani koje je podnela poslanička grupa DS i gospodin Milan Stanimirović.
Koliko ste i vi zainteresovani za vođenje rasprave i usvajanje ovako važnog zakona, dovoljno govori činjenica koliko vas trenutno ima u Parlamentu Republike Srbije.
Nadam se da bi po Poslovniku, kao ovlašćeni predstavnik DS, mogla da tražim proveravanje kvoruma u ovom trenutku u Narodnoj skupštini i molim predsednika da utvrdi kvorum.

Po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, javljam se po članu 101. u kome kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Ovo se odnosi gospodine predsedniče i na vas, ali i na sve narodne poslanike koji obavljaju poslaničku dužnost u ovom parlamentu i koji se obraćaju i nama kao poslanicima, ali svim građanima Srbije za ovom govornicom.
Pored prethodnih govornika na kršenje ovog stava 1. člana 101. želim da ukažem i na kršenje od strane gospodina Albijanića, koji je tražio kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus da se produži i da se glasa o produženju rada Narodne skupštine, a potom spakovao svoje stvari i napustio ovaj parlament.
Mislim da je to jedno od ozbiljnijih kršenja i zloupotreba prava i smatram da jednostavno predsednik Skupštine, ali i svi poslanici ukoliko izglasaju produženje rada, a pogotovo ukoliko se ono izglasa na njegov lični zahtev, da su dužni da sede u parlamentu, ispoštuju podnosioce amandmana, sve poslaničke grupe i na kraju krajeva ispoštuju i ministra koji sedi ovde i obrazlaže zakon koji je na dnevnom redu.

Prekršen je član 100. Poslovnika da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Koliko znam na dnevnom redu nije bila marketinška kampanja G17 plus, niti to ko je, kada i ukoliko sati ...

Naravno, po članu 100. predsednik Skupštine može prekidati poslanika samo u izuzetnim slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.

 Što se vama dešava mnogo češće nego što to Poslovnik predviđa, pa isto tako i vi vrlo često kršite odredbe Poslovnika. S druge strane izražavam sumnju u činjenicu koju ste izrekli – da ne rade elektronski uređaji, jer koliko vidim, kada ubacimo karticu, one se evidentiraju. Takođe, molim objašnjenje zbog čega su prekinuti direktni prenosi zasedanja ove sednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo poslanici, Demokratska stranka uložila je amandman na član 4. da bi se suzilo diskreciono pravo lica koje ima informaciju za koju postoji javni interes da se zna i u tom smislu izvršilo preciziranje odredbe, jer se kaže da je opravdan interes javnosti da zna, osim ukoliko organ vlasti dokaže suprotno. Da bi se to diskreciono pravo, koje je prilično široko, suzilo i bilo u saglasnosti sa pozitivnim propisima, predlažemo da stoji izmena – da je posredi slučaj za koji je ovim zakonom isključeno ili ograničeno pravo na pristup informacijama.
Na ovaj način se faktički decidirano i potpuno striktno, po zakonu ispravno govori o tome da imalac informacije za koju postoji opravdan interes javnosti da zna može informaciju uskratiti tražiocu samo u slučaju ukoliko je to isključivo propisano odredbama ovog zakona. Mislim da je jako važno da se ovaj amandman prihvati. Na to su ukazivali svi članovi Odbora za kulturu i informisanje i predlažem poslanicima da dobro razmisle, jer mislim da se na ovaj način uređuje da pravilo izuzetka bude samo u tom slučaju ukoliko ga zakonodavac kao takvog predvidi.

Poslanička grupa Demokratske strane smatra da je preformulacija neophodna radi preciznosti rešenja i njegove lakše primene u praksi. Uz to, na kraju člana dodat je još jedan uslov koji bliže objašnjava šta se sve podrazumeva pod zloupotrebom prava na pristup informacijama, pa je tako naznačeno da se o zloupotrebi radi kada su zbog prekomernog zahteva nekog tražioca osujećeni drugi potencijalni tražioci da pravovremeno dobiju traženu informaciju.
Smatramo da treba predvideti ovakve mogućnosti i da je jako važno da zakon bude precizan. Zbog toga ne vidimo razlog da amandmani koji su u skladu sa preciziranjem određenih zakonskih predloga, a faktički ne menjaju njegovu suštinu, ne budu prihvaćeni i u tom smislu predlažem da poslanici republičkog parlamenta prihvate stav Odbora za kulturu i informisanje koji je ovaj amandman prihvatio.

Gospodine predsedniče, ja pratim tok skupštinske sednice i kada se javljam za reč uvek znam o kom amandmanu se radi. Zbog razjašnjenja i pojašnjenja određenih stvari, zaista bih morala da podsetim da su poslanici SRS-a u više navrata rekli da predloženi amandman kojim oni traže ukidanje poverenika i predlažu poveravanja posla po žalbi ministarstvu nije na dobar način opredeljen. Sada smo čuli od jednog poslanika da misli da bi bolje rešenje bilo da to radi Administrativni odbor.
Na zasedanju ove sednice nismo u mogućnosti da dajemo amandman na amandman, pa samim tim molim predstavnike da se opredele, da li ostaju pri svim svojim amandmanima, jer svi amandmani se odnose na poverenika.
Čuli smo da su i sami uvideli da njihov amandman na član 1. nije odgovarajući i da ne nudi dobro rešenje, jer je sasvim izvesno se žalba ne može ulagati onom organu od koga se informacija traži saglasno zakonu, pa kad vam on ne da, onda on postupa i kao drugostepeni organ, što je potpuno nepoznat postupak u pozitivnim propisima.
Mislim da ne treba dalje razvlačiti raspravu, jer je nemoguće prihvatiti amandmane za koje sam predlagač kaže da nisu utemeljeni u okviru ovog zakona koji je na dnevnom redu. Hvala.

Zadivljena sam demokratskim kapacitetom poslanika Srpske radikalne stranke i pozdravljam činjenicu da su poslednja dva poslanika odustala od obrazlaganja svojih amandmana, jer su, samim tim, shvatila sav besmisao činjenice da se predlažu amandmani koji su faktički pravno nemogući.
Što se tiče amandmana na član 22, mislim da je to možda najvažniji amandman koji je poslanička grupa DS podnela na ovaj zakon i sa zadovoljstvom moram da konstatujem da su svi članovi Odbora za kulturu i informisanje jednoglasno podržali ovaj amandman.
Brisanjem stavova 2. i 3. postiže se prava forma ovog zakona, jer isključivanjem mogućnosti prava na žalbu kod odluke Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda Srbije i republičkog javnog tužioca vi umnogome onemogućavate tražioce informacija da dobiju informacije od onih subjekata od kojih se može očekivati da najčešće budu tražene, i da ulože žalbu, nego ih u sledećem stavu upućujete na pokretanje upravnog spora.
U postojećem Ustavu Republike Srbije postoji opšta garancija javnosti rada. U članu 10. takođe stoji da je rad državnih organa dostupan javnosti. U Povelji o ljudskim i manjinskim pravima, koja je sastavni deo Ustavne povelje, sadržana je i odredba o pravu na dostupnost podataka. Ni u jednom pozitivnom propisu ove zemlje ne postoji mogućnost uvođenja dve kategorije organa vlasti.
Ne vidim nijedan razlog zbog čega Ministarstvo nije prihvatilo ovaj amandman i zbog čega misli da državljanima Republike Srbije ili svima onima kojima je omogućeno pravo da informaciju traže ne bi moglo biti dozvoljeno pravo žalbe na nedostavljanje informacija od strane najviših organa vlasti.
Molila bih gospodina ministra da nam obrazloži zbog čega Republička vlada i Ministarstvo nisu prihvatili ovaj amandman, jer to znači da ovaj zakon ima usko dejstvo, da se odnosi samo na niže organe vlasti, na organe vlasti u lokalnim samoupravama, na regionalnom nivou i samim tim onemogućava pravo na dostupnost informacija, tim pre što znamo da je ovo elementarno ljudsko pravo u novim ustavima savremenih zemalja uvršćeno kao pravo za koje država traži da ima posebnu zaštitu.
Nadam se da će poslanici republičkog parlamenta, bez obzira kojoj političkoj stranci pripadaju, iskoristiti pravo kapaciteta slobodnog mandata i svojom voljom, pročitavši još jednom i član zakona ali i amandman, glasati za ovaj amandman. Jer, svima nama je u interesu da ovaj zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zaista bude nešto čime ćemo moći da omogućimo svim zainteresovanim fizičkim, pravnim licima, ali i pripadnicima sredstava informisanja, da do informacija do kojih im je stalo dođu na jednostavan način, a da ukoliko im je to pravo uskraćeno, izjave žalbe nadležnom povereniku. Hvala lepo.

 Amandman na član 25. je u vrlo bliskoj vezi sa amandmanom na član 22. i faktički usaglašava ovaj zakon ukoliko se prihvati amandman na član 22.
Najvažnija stvar u ovom trenutku u našoj zemlji jeste da se izgradi poverenje prema institucijama vlasti. Najvažnija stvar u ovoj zemlji je da se pokuša izaći u susret velikom nepoverenju koje imamo i da izgradimo veru ljudi u svakog od nas koji vrši javnu funkciju, da oni ukoliko žele da dobiju određenu informaciju od organa vlasti tu informaciju mogu da dobiju.
Niko ne treba da bude izuzetak i ovim amandmanom faktički brišemo stavove 2. i 3. člana 22. i suspendujemo privilegiju koju mogu da imaju nosioci najviše državne vlasti u Republici Srbiji i omogućavamo tražiocima informacija da i od nosilaca najviših organa vlasti dobiju informaciju koja im je od značaja i da ukoliko je ne dobiju izjave žalbu povereniku.
Ni u jednoj odredbi ovog zakona ne piše da treba da bude vanstranačka ličnost, nego piše da ne može da bude nosilac najviših funkcija u jednoj stranci, niti u stalnom radnom odnosu u političkoj stranci; ne može da bude trgovac informacijama bez kontrole, jer ga imenuje većina Republičke skupštine, pa samim tim zavisi od volje većine u republičkom parlamentu.
Ona takođe kontroliše njegov rad i, saglasno pozitivnim propisima, odnosno odredbama u ovom zakonu može biti opozvan ukoliko tu svoju funkciju ne radi dovoljno dobro. Iz činjenice da ga imenuje Republička skupština proističe i njegov ugled, legitimitet i ovlašćenja da postupa po žalbi koju će tražioci informacija moći da mu ulože.