Naravno, mogu citirati članove zakona, iako sam sigurna da ih vi znate napamet i konstatovati da su izvršene permutacije između člana 118. i 108, i to iz vrlo jasnih razloga.
Samo ću jedan primer navesti – da bi se troškovi ishrane u toku rada, dakle topli obrok i regres oporezovali, iako su poslanici u Narodnoj skupštini amandmanima izglasali da se ne oporezuju, što ima direktan politički benefit na grupaciju kojoj vi pripadate, a koja kontroliše finansije u Republici Srbiji, odnosno direktni benefit na budžet Republike Srbije.
Premeštanjem odredbi amandmana koji su usvojeni iz jednog u drugi član, bitno se menja suština zakona i volja narodnih poslanika u republičkom parlamentu.

To je bilo objašnjenje.

Naravno da nisam završila. Ovo je još jedan dokaz da većina može sve. Može da zloupotrebi demokratiju. Može da dezavuiše Ustav. Može da dezavuiše nadležnosti Skupštine.
Ono što mene čudi je činjenica da nakon ovoliko argumenata, koji su izneti za ovom govornicom, nakon ovoliko činjenica, koje nesporno govore o tome da postoji strah da se uđe u polemiku oko ovih tačaka dnevnog reda, nakon ovoliko optužbi upućenih pojedinačno i ministrima i svakom predstavniku poslaničke grupe, da se zaista niko od poslanika, ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, ni vi gospodine Albijaniću, naravno, gledate me, ne obraćate ili bar malo ne pokušate da odgovorite zbog čega se bojite da uđete u dijalog.
Ni vi, gospodine Anđelkoviću, koji ste juče tokom glasanja ...

... umesto da glasate –  čitali knjigu, ni predstavnici poslaničkih grupa SPS – gospodine Dačiću, i vi gospodine Aligrudiću, ne uključite u raspravu i ne pustite nam bar malo mogućnosti da čujemo koji je to razlog zbog čega nam ne dozvoljavate da argumentovano vodimo raspravu.
Naravno, odajemo priznanje Vladi za određene poteze koje je učinila i naravno da smo zadovoljni da je nastavila putem kojim smo mi počeli, i dobili smo Studiju izvodljivosti. Ali, imamo i primedbe, i o tim primedbama želimo da obavestimo i vas, i građane Srbije, i da pokušamo da na osnovu demokratskog kapaciteta koji svaki poslanik ima ubedimo i sve vas i građane Srbije da je najbolje da se o poverenju Vladi u ovom parlamentu raspravlja. Hvala vam.

Član 81. i član 82. Takođe smatramo da Skupština ne može glasati za produženje, a s obzirom da imate većinu i da ćete izglasati produženje, želim zbog javnosti Srbije, u ime Demokratske stranke, da vam saopštim određene statističke podatke o radu parlamentu u toku ovog saziva, kao i da vas obavestim o tome da je ovaj saziv, kada je predložen i sazvan, imao 29 tačaka dnevnog reda, da se već nekoliko puta dešava da se preambiciozno i preglomazno saziva Narodna skupština. Bar bi trebalo da budete svesni činjenice, predsedniče, da se ovakav dnevni red ne može ispuniti u vremenu u kome radi Skupština, pogotovo ako se radi dinamikom kako ovaj parlament radi.
Prvo, ukupne cifre. Popodnevni rad parlamenta za 25 radnih dana u ovom sazivu po zakonu je trebalo da bude 96 sati. (Glas iz sale: Koliko si ti bila?)
(Predsednik: Molim vas, bez dobacivanja. Gospođa Stojačić je vrlo često u Skupštini.)
Dovoljno dugo da bih iznela primedbe na one propuste koje vi u radu ovog parlamenta svakodnevno činite i dovoljno dugo da bih imala mogućnost da ukažem na one propuste koje vladajuća koalicija u ovom parlamentu pravi. Dakle, opoziciona stranka nema obavezu da sedi u parlamentu sve vreme, nego ima obavezu da adekvatno odgovara onim tačkama dnevnog reda za koje su njeni ovlašćeni predlagači preuzeli obavezu da kritikuju predložene zakone.
Što se tiče mog prisustva, verovatno je mnogo veće i prilično značajnije od većine poslanika u ovom parlamentu. Dakle, da konkretizujemo stvari: od 96 radnih sati, koliko je u popodnevnom zasedanju trebalo da ima ovaj parlament, radilo se svega 33 sata, dakle jedna trećina. Zasedanja su počinjala, umesto u 15,00 časova, uvek sa zakašnjenjem od sat-dva, čak i više. Maksimalan rad u popodnevnom delu bio je dva sata, minimalan čak dva dana – nula minuta.
Skupština je 5. aprila popodne radila jedan minut, 20. aprila čitavih sedam minuta, a ostalim danima uglavnom između jedan do jedan i po sat, ukoliko je bilo posebno želje da se nešto uradi, maksimalno sat i 45 minuta.
Danas, kada se radi o ozbiljnom zakonu, zakonu o Vladi – koji je umnogome neusaglašen sa mnogim drugim zakonima koji trenutno važe, čak i sa Ustavom Republike Srbije, što dovoljno govori o činjenici na koju smo više puta ukazivali: da je ovaj parlament donosio zakone i time urušavao jedinstveni pravni sistem, pošto zakoni nisu bili usaglašeni sami sa sobom, međusobno, sa sistemskim zakonima, čak i oni zakoni koji su sledili jedan posle drugog imali su neusaglašene odredbe – donosi se odluka da Narodna skupština radi celu noć. Donosi se odluka da bi se ovaj zakon doneo na silu, iako smo svi svesni ogromnih propusta koje ovaj zakon ima.
Podsetiću vas da se na ovakav način donosio i Zakon o obrazovanju, o kome ne vredi trošiti reči, jer je toliko loš i toliko je zaustavio reforme u ovoj oblasti da posledice već sada svi osećamo. Podsetiću vas da je na ovakav način raspravljano i o budžetu, da smo radili celu noć i, priznaćete činjenicu, odradili posao koji je takođe imao veliki broj mana.
Dakle, da se ne bi nikada više nikome desilo da govori da je ovo najvredniji, najsavesniji i najuspešniji saziv parlamenta, ponovo vas podsećam da produžavamo danas rad, a da smo u prethodnom periodu radili manje od jedne trećine vremena koje je propisano za rad poslanika u Narodnoj skupštini.
Zato, predsedniče, molim vas da, poštujući dostojanstvo Skupštine, poštujući dostojanstvo građana Srbije koji prate tok Skupštine i da se u ovom parlamentu danas donose zakoni koji treba da odgovaraju stvarnosti, smernicama i onome u šta se svi zaklinjete, a to je činjenica da želite u Evropu, ne produžite rad ovog parlamenta i da ubuduće vodite računa o tome kakav dnevni red zakazujete i da pokušate da u ovom parlamentu omogućite svakome od nas da iznese svoje primedbe i predloge na zakone koji se donose.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, i ovaj član je jedan od dokaza da će, usvajanjem ovog zakona, Vlada dominirati nad radom parlamenta, da neće odgovarati parlamentu i da, čak i kako u određenoj odredbi piše, neće biti dužna da na zahtev parlamenta dostavlja čak ni spise ni podatke.
Da je to tako dovoljno govori analiza člana 19. i u poređenju sa članom 16. istog zakona dolazimo u koliziju odredaba koje se nalaze u istom zakonu. Dakle, citiraću: ″Vladi je izglasano poverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.″ Onda stav 4. kaže: ″Vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku.″ U članu 16. kaže da izglasavanjem nepoverenja prestaje mandat Vladi.
Da, tu možda postoje jezičke nesuglasice, jer se radi o poverenju i nepoverenju. Ako Vlada prilikom glasanja nema poverenje vladajuće većine ili uopšte većine u parlamentu, bez obzira na to što se gospodin Balinovac smeje, to znači da ona automatski ne uvažava, odnosno nema poverenje većine poslanika u narodnom parlamentu. Da, nije pristojno smejati se dok narodni poslanik obrazlaže amandmane na članove koji nisu usaglašeni u istom zakonu, a koji treba da se odnose na jednu od najznačajnijih institucija u Srbiji, na funkcionisanje Vlade Republike Srbije.
Dakle, nema tu tumačenja, ponovićemo još jednom, 250 poslanika, većina predstavlja 126. Ukoliko se stavi na glasanje poverenje na zahtev Vlade i imate manje od potrebne većine, to je dokaz da vi nemate potrebnu većinu da budete i dalje na vlasti u Republici Srbiji. Tada ne možete ni u jednom slučaju imati diskreciono pravo da odlučite da li ćete ili ne i dalje vršiti vlast. Naravno, možete biti dovoljno bezobrazni i drski da i ukoliko nemate poverenje rešite da vršite vlast i dalje, uz činjenicu da će ta vlast verovatno jako kratko trajati, jer ćete nakon toga imati izglasavanje nepoverenja.
Pretpostavljam da je, s obzirom da ste suočeni sa dnevnim problemima i činjenicom da ni u ovom trenutku objektivno nemate poverenje, ne vladajuće većine u parlamentu, nego odgovarajuće poverenje naroda i građana Republike Srbije, bilo neophodno doneti ovako nešto što bi u mnogo čemu moglo da omogući da i ukoliko se stavi na glasanje poverenje, nemate odgovarajući broj, Vlada i dalje ostane i vrši vlast.
Dakle, mislimo da je član 16. dosta dobro regulisao ovo pitanje, jer izglasavanjem nepoverenja automatski mora da prestane i mandat Vlade Republike Srbije. Zato smatramo... Hvala, predsedniče, što predstavnike Vlade i predlagače zakona opominjete da bi bilo pristojno da saslušaju poslanike za skupštinskom govornicom. Dakle, ukoliko Vlada nema poverenje, jedini način je da podnese ostavku. Predlažemo da se stav 2, koji nisam obrazlagala, ali i stav 4. člana 19. brišu. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, ponovo moram da konstatujem, kao poslanik DS-a, činjenicu koju smo već nekoliko puta izneli za ovom govornicom, a to je da je jezik kojim je ovaj zakon pisan nepopravljiv. Kao i u zakonu o državnoj upravi i ovde imamo mnogo nesuglasica, nejasnoća, zanatskih propusta. Iako smo odustali da amandmanski menjamo zakon o državnoj upravi, ovaj smo pokušali na neki način da amandmanski popravimo, da pravnički utemeljimo i da napravimo zakon za koji znamo da Republici Srbiji treba, da Vladi treba, da parlamentu treba, da svima nama treba.
Zato očekujemo u određenom smislu razumevanje i podršku vladajuće većine oko nekih amandmana za koje zaista mislimo da nisu politički, nego čisto stručni, dakle, da popravljaju zakon, za koji mislimo da je nešto što treba usvojiti i doneti. Ali, naravno, kada donosite zakon, strašno je važno da on bude primenljiv, da svaka njegova odredba može da zaživi u punom smislu te reči, dakle, da u pravnom sistemu proizvodi posledice koje svako od nas želi da ta odredba ima.
Zato je svakako potpuno nejasno šta znači u stavu 1. da predsednik Vlade šalje svoju ostavku Narodnoj skupštini i predsedniku Republike. Termin ″šalje″ se prosto nikada do sada nije pojavljivao ni u jednom zakonu i kao pravni termin nije prepoznat u pravničkoj terminologiji, niti u terminologiji zakonodavca. Vrlo je nejasan i može da znači da se šalje po kuriru, potpisan, nepotpisan, poštom, može i preporučeno.
Prosto, i suviše je ozbiljna stvar da bi se ovako neozbiljnim terminom regulisala ostavka premijera. Samim tim, dovodite do nejasnoće kada on šalje tu ostavku, jer nigde ne govorite da ta ostavka podrazumeva i rušenje same Vlade. Onda se postavlja pitanje šta se dešava sa ministrima. Nisam sigurna da bi se baš svi složili u ovom trenutku, ukoliko bi premijer rešio da podnese ostavku, da se liše svog ministarskog mesta, jer nisam sigurna da bi imali nadu u svom dužem ili kraćem životnom veku da ponovo budu ministri. Dakle, to je problem; ostavka premijera automatski podrazumeva i ostavku Vlade.
Amandman Demokratske stranke predviđa da je moguće podneti ostavku pismeno i usmeno. Jedino su dva moguća načina. Ukoliko se podnese, bilo pismeno bilo usmeno, ne vidimo zašto premijer treba tu ostavku da obrazlaže Narodnoj skupštini, iz prostog razloga što se ne otvara rasprava. To je svima jasno.
Ako ne otvarate raspravu, nema razloga da lični stav čoveka koji se nalazi na čelu Vlade preispitujete, odnosno da od njega tražite da on to vama obrazlaže ili da mu dajete pravo da vam obrazlaže i time jednostavno uzurpira Narodnu skupštinu za govor koji tada, tog trenutka, nakon podnošenja ostavke, nema nikakvu političku težinu.
Ovo je još jedan dokaz da se kroz ceo ovaj zakon, kroz njegove odredbe faktički dovodi do stanja da Vlada dominira Narodnom skupštinom. Moram da kažem, to dovodi do asocijacije da se u mnogo čemu vrši nipodaštavanje Narodne skupštine, nipodaštavanje narodnih poslanika, a samim tim i nipodaštavanje volje građana.
Zato mislim da, u svakom slučaju, amandman treba prihvatiti i samim tim pojasniti odredbe koje se nalaze u članu 20. Predlažem Narodnoj skupštini da prihvati amandman DS-a na član 20.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, s obzirom da vas dugo poznajem i kao nekoga ko je studirao na novosadskom Pravnom fakultetu i kao čoveka koji se, bar kako važi mišljenje u Novom Sadu, izuzetno dobro razume u svoj posao, gotovo da sam sigurna da vi niste radili ovaj zakon. Apsolutno sam sigurna da vi shvatate sve mane koje ovaj zakon ima.
Isto tako sam sigurna da znate da je stav 3. člana 20. suprotan Ustavu. S obzirom da znam vaše pravničke kvalitete, sigurna sam da ne možete stajati iza zakona koji je suprotan Ustavu, a ovo nije jedina odredba u ovom zakonu koja je suprotna Ustavu i kojom se, faktički, Vlada stavlja izvan Skupštine. Samim tim, urušava se parlamentarni sistem Republike Srbije i nadležnosti i ovlašćenja koja parlament ima, a Vlada se postavlja na ono mesto koje po sadašnjem pravnom sistemu Republike Srbije objektivno nema. Sigurna sam da ste i vi, kao i većina kolega pravnika u ovom parlamentu, svesni te činjenice.
Ono što nisam sigurna i u šta ne mogu da verujem jeste da će vladajuća većina glasati za ovakav zakon i da neće podržati amandmane, koji ne politički, nego izrazito pravnički, zanatski i stručno pokušavaju da usaglase ovaj zakon sa postojećim Ustavom. Čak i pod pretpostavkom da se verovalo da će se doneti novi ustav, pa eventualno ove odredbe ne bi bile neusaglašene sa ustavom, mada čisto sumnjam da bi i neki novi ustav mogao imati odredbe sa kojima bi ovakve zakonske odredbe bile u saglasnosti, nemoguće je ići korak unapred pa prejudicirati eventualno neka buduća rešenja, s obzirom da smo i mi kao parlamentarci ovde u Skupštini Srbije, ali i građani Srbije su svesni činjenice da se Ustavna komisija dugo nije sastala i da nismo odmakli dalje od 22. člana, ako se dobro sećam, pa je neizvesnost oko donošenja ustava, kao predizbornog obećanja, nešto sa čim se svako od nas mora suočiti.
Dakle, nesporno je da je stav 3. člana 22. suprotan Ustavu i nesporno je da mnoge nejasnoće u ovom zakonu postoje. Kaže: "Predlog za razrešenje ministra podnosi Narodnoj skupštini predsednik Vlade." Koliko ministara – jednog, dva, tri, sve ministre jedne političke stranke ili sve ministre? I, onda prenese ovlašćenja samom sebi, pa u isto vreme neki predsednik Vlade vrši funkciju predsednika Vlade i svih ministara, i to je 15 dana maksimalan rok koliko mu se eventualno pretpostavlja ovim zakonskim rešenjem, sasvim dovoljno da se mnogo toga donese, mnogo toga pogrešno uradi, osramoti parlament, osramoti Vlada, osramoti vrlo mlada demokratija u Republici Srbiji.
Mnogo toga je nedefinisano i mnogo toga je neodrživo u ovakvom zakonskom predlogu i ovakvom zakonskom rešenju. Zaista mislim da je jako važno da se prihvati amandman Gordane Čomić i Demokratske stranke u ovom smislu. Jako je važno da se shvati mogućnost zloupotrebe ovakvog člana ovog zakona, ukoliko u ovakvoj formi bude donesen.
Gospodine ministre, pročitajte još jednom. Sigurna sam da razumete ovo o čemu govorim. Volela bih da znam i ko je autor ovog zakona, zato što izražavam ozbiljnu sumnju u njegove pravničke kvalitete i sposobnosti, pa predlažem da se ubuduće na takve stručnjake i zakonopisce ova vlada ne oslanja.

Poštovani narodni poslanici, stvarno sam mislila da svaki poslanički mandat ima dovoljno poslaničkog i demokratskog kapaciteta da se ono što se priča u kuloarima može reći i za ovom skupštinskom govornicom.
Gotovo da nisam razgovarala ni sa jednim poslanikom koji nije imao primedbe na ovaj zakon i koji nije rekao da gomila stvari izrečene za ovom govornicom nije tačna. Prosto, koalicija je koalicija, pa je dogovor da se ne mešamo jedni drugima u zakone, pa nema veze ako prođe ovaj njihov, proći će sutra i neki naš. To jednostavno nije dobro.
Ovaj zakon ne treba da prođe ovakav kakav je predložen. Moraju se prihvatiti amandmani koji su ponuđeni. Mašem i ja Albijaniću, da li zbog amandmana, da li zbog koalicionog dogovora, ne znam šta je razlog. U svakom slučaju, sasvim izvesno i ovaj član ima mnogo propusta.
Komentarisala sam kada je prvi put pomenuta reč – šalje. Pravničkoj terminologiji nepoznat termin, pravničkoj terminologiji nepoznat je i termin obrazložena ostavka. Ostavka je lični čin i nakon dostavljanja ili objavljivanja usmeno ili pismeno nikome od nas nije potrebno obrazloženje, a tim pre što ukoliko vi pošaljete na neki način predviđen ovim zakonom, a to može biti svaki način poštom, preporučeno, lično, kurirom, golubom pismonošom, kako hoćete, jer to zakonodavac ne predviđa.
To ide prvo predsedniku Vlade, a onda "potom", pa tim potom nije definisan termin u kom roku, znači potom i predsedniku Narodne skupštine, bez obzira što ne znamo razlog zbog čega bi se ta ostavka podnela predsedniku Narodne skupštine. Tako dolazite u situaciju da jednostavno ne možete na odgovarajući način primeniti stav 1. ovog člana.
U drugom stavu se konstatuje da Narodna skupština, nakon primanja k znanju onoga što je neko poslao na neki način u neko vreme, različito, premijeru i predsedniku Skupštine, konstatuje tu podnetu ostavku. I, nakon toga, onaj ko je pismenim putem na neki način poslao svoju ostavku premijeru i predsedniku Narodne skupštine ima mogućnost da tu ostavku vama na zasedanju Narodne skupštine obrazloži.
Dakle, to je termin - obrazložena ostavka. Nešto potpuno novo, uvedeno ovim zakonom. I, da je samo u ovom članu zakona problem, to bi bio dovoljan razlog da se bez amandmana za ovaj zakon ne glasa.
S obzirom da je ovo još jedan u nizu članova koji ne odgovaraju suštini niti mogućnosti sprovođenja ovog zakona, niti potrebi zakona o vladi koji mora biti donet svakako, i koji ovaj parlament mora usvojiti, sasvim je izvesno da na svima nama stoji politička, moralna, ali i lična i ljudska odgovornost da ovakav zakon ne bude usvojen.

Hvala, gospodine predsedniče. Narodni poslanici, da bi javnost Srbije bila upoznata o čemu se radi, pozivam se na Poslovnik, na član 28 - da je Skupština dužna da se stara o zakonitosti. Htela bih da navedem šta je sve promenjeno u Zakonu o radu u odnosu na onaj tekst koji su poslanici ovog parlamenta usvojili.
Podsetiću vas, u odnosu na tekst Zakona o radu donetog na sednici Narodne skupštine Republike Srbije od 17. februara 2005. godine, svojevoljno je sačinjen pismeni izvodnik tog zakona, koji se u članovima 105, 108. i 118. razlikuje od zakona koji su izglasali narodni poslanici.
U članu 105, dodajući, umesto reči "ovog zakona" tačku 1) do 4), iako narodni poslanici nikada nisu usvojili ovakav amandman, grubo je prekršena volja poslanika Narodne skupštine Srbije. U članu 108. dodata je tačka 4), iako se taj amandman nikada nije našao pred poslanicima Republičke skupštine. U članu 118. ne nalazi se tačka 7), iako su taj amandman poslanici Narodne skupštine izglasali u ovom parlamentu. Ta tačka 7) premeštena je kao tačka 4) u član 108, čime je grubo prekrojena volja poslanika republičkog parlamenta.
Ono što nije ovde konstatovano, a moraću da vas podsetim da i vi konsultujete stenograme sa poslednje Skupštine od 17. februara kada je na dnevnom redu bilo glasanje o Zakonu o radu, imate povređenu volju poslanika Narodne skupštine koja se odnosi na amandman na član 188, čiji sam podnosilac ispred poslaničke grupe DS. Konstatujem da je predsednik, nakon izvršenog glasanja, konstatovao da je za glasalo 199, protiv 15, uzdržan jedan, nije glasalo 11, ukupno 226 narodnih poslanika.
Taj amandman, iako je usvojen, nije uvršten u tekst Zakona o radu koji je dostavljen predsedniku Republike Srbije na potpisivanje. Još jedna omaška ili gruba greška, ili namerna greška, to je stvar da se utvrdi na Administrativnom ili nekom drugom odboru ili komisiji, desila se prilikom izglasavanja člana 103, odnosno amandmana na član 103, koji su podneli gospodin Toma Bušetić i Branče Stojanović. Predsednik je konstatovao da je za taj amandman glasalo 88 poslanika, protiv 103, uzdržanih nema, nije glasalo 36, od ukupno 227 narodnih poslanika i konstatuje da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman, sa 86 glasova za i, podsećam, protiv 103.
Dakle, ako bi sumirali sve ovo što smo danas izneli, govori se o tome da je sporno čak pet članova ovog zakona o radu. Podsetiću vas još jednu stvar, pravno-tehničke izmene, ukoliko Skupština smatra, odnosno nadležni organi smatraju da ih treba sprovesti, moguće je da se izvedu saglasno članu 140. Poslovnika pre nego što se zakon stavi na izjašnjavanje, odnosno na glasanje poslanika Narodne skupštine. To nije učinjeno. Pravno-tehničke izmene učinjene su nakon toga. Dakle, prekršen je član 140. Poslovnika.
(Predsednik: Vreme.)
Posebno ukazujem da je članom 160. Poslovnika propisano da se o izradi izvornika zakona, stavljanju pečata, o njegovom čuvanju i evidenciji stara sekretar Narodne skupštine, u ovom slučaju gospodin Danilović. Imamo ozbiljne primedbe na rad predsednika Skupštine, sekretara Skupštine, ali isto tako podsećam vas da postoji i obaveza i ministra i ministarstva da nakon usvajanja amandmana takođe urade novi tekst zakona o radu i prekontrolišu sve amandmane i odredbe koji u njemu postoje.
Propusti su ozbiljni i apelujem na ovaj parlament, na poslanike, da svako od vas pojedinačno, ali i svi mi zajedno, iskoristimo kapacitet demokratskog mandata koji imamo u ovom parlamentu i da, saglasno svojim stavovima, moralu i poštenju, ali i zalažući se za pravnu državu, u ovom trenutku ne izglasamo ovaj zakon o radu. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe DS želim da izrazim najdublje nezadovoljstvo što se ovako važan zakon raspravlja u ovo nevreme. Skoro je ponoć, a mi treba da donesemo odluke o uređivanju jedne ovako važne oblasti, koja je mnogo ranije od Demokratske stranke prepoznata kao važna oblast. Radujemo se što je ovaj zakon došao na dnevni red Narodne skupštine, ali zaista mislimo da u najmanju ruku nije pristojno i nije korektno da se zakon za koji i u obrazloženju stoji da je sistemski zakon u ovom trenutku raspravlja.
Moguće je da svi mi imamo kondicije, moguće je da shvatamo značaj parlamenta, verovatno je da ga svi mi zajedno shvatamo, ali isto tako je malo verovatno da se može izdržati rad duži od 12, 13, 14 ili ko zna koliko časova, kada će današnja sednica biti završena.
To jeste tema, jer izrazito sumnjam u sposobnost poslanika da na adekvatan način prate rad zasedanja ove sednice i da se na adekvatan način kritički osvrnu, pozitivno ili negativno, na ovaj zakon koji treba da reguliše jednu vrlo važnu oblast našeg pravnog sistema.

 U vas sumnjam odavno, i molim vas da me više ne prekidate.

 Demokratska stranka  smatra da je jako dobro što se ovaj zakon našao na dnevnom redu i da to dokazuje mogućnost političkih stranaka u Srbiji da prepoznaju oblasti koje treba da se regulišu i pokazuje mogućnost svakoga da se transformiše i prihvatamo to kao pozitivan segment i evoluciju našeg političkog života.
Zaista nam je drago da se ovog puta našao ustavni osnov za donošenje ovog zakona, jer nedavno je osporavana mogućnost da ovakav zakon dođe i da postoji ustavni osnov za postojanje agencija na državnom nivou.
Drago nam je da danas taj ustavni osnov, kao što piše u obrazloženju, postoji i da je pronađen u članu 72. i članu 94. Ustava, a kao što znate, Ustav Srbije još uvek nismo promenili.
Drago nam je i da agencija za mnoge političke strukture u Srbiji prestaje da bude bauk, prestaje da bude nešto od čega ćemo se svi mi plašiti ili od čega će se plašiti narod Srbije. Agencije su nešto što je potrebno svima vama, nešto što poznaju pravni sistemi razvijenih zemalja Evrope, nešto što većina država Evropske unije smatra kao vrlo važan segment funkcionisanja privrednog i javnog života.
Ono što nama nije jasno je, opet ponavljam, zbog čega je bilo potrebe da se ovoliko dugo čeka, da se toliko dugo osporava rad dosadašnjih agencija, koje su mnogo toga dobrog uradile u Republici Srbiji.
Kritike koje su mnogo puta upućivane da agencije nisu bile podložne kontroli, pre svega parlamentarnoj, takođe trenutno u ovom zakonu nemaju osnova. Agencije ni po ovom zakonu takođe nisu podložne parlamentarnoj kontroli.
Pobedili smo predrasude, pobedili smo predubeđenja i nadamo se da ćemo pobediti i neku našu ličnu sujetu i pokušati da analiziramo amandmane koji su podneti, jer, između ostalog, DS će svoj odnos prema ovom zakonu usloviti i usvajanjem amandmana koje je podnela.
Amandmani su, pre svega, stručne prirode i u mnogo čemu se odnose isključivo na preciziranje određenih odredaba ovog zakona. Smatramo da je u članu 2. jako važno preciznije opredeliti i jasnije napraviti razliku između javne agencije i organa državne uprave i zbog toga smo predložili amandmansko preuređenje stava 1. člana 2.
Dalje, mislimo da je jako važno agenciju za životnu sredinu organizovati kao stručno telo i kao stručno regulatorni organ nadležnog ministarstva za životnu sredinu i smatramo da je to u skladu sa zahtevom Evropske unije.
Postojeće rešenje, prema Zakonu o ministarstvima, gde je Agencija za životnu sredinu u sastavu nadležnog ministarstva, nije rešenje u skladu sa evropskim integracijama i predlažemo ministru da razmotri taj naš amandman, a takođe poslanicima predlažemo da taj amandman usvoje.
Mislimo da je važno obavestiti poslanike u Republičkoj skupštini da je usvojen Zakon o registraciji privrednih subjekata, pa da bi samim tim trebalo usvojiti određene amandmane DS koji se tiču, pre svega, usaglašavanja ovog zakona sa zakonom koji je ova skupština nedavno usvojila. Određene odredbe koje govore o upisu u sudski registar treba zameniti odredbama koje govore o upisu u registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre, jer svakako da moramo da vodimo računa o jedinstvenom pravnom sistemu u Republici Srbiji.
Takođe je važno precizirati član 8. zakona, u pogledu određivanja osnivača agencije. Smatramo da je nedovoljno jasno određeno ko je osnivač agencije i mislimo da taj član 8. treba dopuniti stavom 1. u kome je osnivač javne agencije Republika Srbije, ako to zakonom nije drugačije predviđeno, jer ne postoji jasna odredba u zakonu koja prepoznaje osnivača agencije.
Ono što je takođe važno i smatramo da to treba u svakom slučaju urediti ovim zakonom, to je svakako način na koji korisnici imenuju svoje predstavnike u upravni odbor. Mislimo da to treba urediti osnivačkim aktom. U tom smislu je DS takođe podnela amandman.
Ono što je takođe važno i mislimo da bi dobro došlo amandmansko rešenje DS, to je uvođenje prava na pokretanje upravnog spora. To je regulisano u članu 38. i smatramo da ga treba dopuniti predlogom da je rešenje ministarstva konačno u upravnom postupku i da se protiv njega može pokrenuti upravni spor.
To su osnovni amandmani koje je DS podnela. Vidite da nemaju političku prirodu i mislimo da su maksimalno usmereni ka poboljšanju odredaba ovog zakona. Ono što je nama posebno drago jeste da konačno i zakonodavac i Vlada priznaju da je menadžerski pristup u državnoj upravi nešto što je strašno važno i priznaje da je pogrešila kada je ne tako davno, pre samo par godina, smatrala da je menadžerski pristup u državnoj upravi suprotstavljen principu legalizma i da po tome sigurno liči na devizu iz novina iz 2002. godine, jednog od najvećih komunista "da se ne treba držati zakona kao pijan plota".
Drago nam je da sada smatramo da je menadžment nešto što je suštinski važno za razvoj svih mogućih segmenata u Republici Srbiji i drago nam je da se ovaj zakon, bez obzira na velike probleme, ipak našao na dnevnom redu Republičke skupštine.

Dame i gospodo poslanici, DS je podnela amandman na član 150. u smislu izmene stava 1, u kome se predviđa da poslodavac godinu dana nakon preuzimanja firme treba da poštuje kolektivni ugovor prethodnog poslodavca.
Mislimo da je taj rok neprimereno veliki. Štaviše, smatramo da uopšte ne bi trebalo da postoji, ali uvažavajući određene razloge predlagača, da je želeo da stavi određeni rok u kome se mora poštovati prethodni rok, mi predlažemo da se reči "godinu dana" zamene rečima "60 dana". Mislimo da je to primereni rok da poslodavac sledbenik zaključi novi kolektivni ugovor, kako je to i predviđeno u članu 3. Predloga zakona o radu, a nakon određenog perioda poslodavac može doneti i pravilnik o radu koji takođe mora biti u saglasnosti sa zakonom.
DS misli da je obaveza poslodavca da mora da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika suprotna svim načelima tržišnog poslovanja i da dovodi u vrlo delikatan položaj tog poslodavca, s obzirom da mora da poštuje i obaveze koje je predvideo i pravni prethodnik, a koje vrlo često mogu da budu i štetne za novog poslodavca. Čest je slučaj da poslodavac u postupku privatizacije ili u nekom drugom postupku preuzima i ekonomski posrnula preduzeća, tako da nema nikakvog opravdanja predvideti ovu obavezu da mora da poštuje pravila koja su dovela preduzeće u nezavidan položaj.
Na ovaj način se mogu znatno otežati planovi za revitalizaciju preduzeća. Osim toga, dešava se da poslodavac sledbenik ima svoje zaposlene i zaposlene poslodavca prethodnika. Na ovaj način, te dve kategorije zaposlenih su u neravnopravnom položaju u odnosu na svoja prava, obaveze i odgovornosti, ukoliko se ne primenjuje istovetni opšti akt za obe kategorije zaposlenih.
Stoga predlažemo i Narodnoj skupštini, a isto tako i predlagaču zakona, da ovaj amandman DS razmotre još jednom i predlažemo da prihvate, jer mislimo da niko od nas nema prava toliko direktno da se meša u poslovanje novog poslodavca i nameće mu pravila ponašanja i obavezu koja je suprotna odredbama zakona, da mora godinu dana u svom poslovanju, u kome pokušava da revitalizuje firmu, u kome pokušava da poboljša proizvodnju, da se ponaša saglasno kolektivnom ugovoru koji je zaključio prethodni poslodavac.

Gospodine ministre, gospodine predsedniče, narodni poslanici, Demokratska stranka smatra da je potrebno promeniti odredbu člana 186, u kome se poslodavac obavezuje da zaposlenom pre prestanka radnog odnosa isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarada i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Mi mislimo da to u najvećem broju slučajeva neće biti moguće i da bi bilo neophodno da zakonodavac prihvati ovaj amandman, u kome predlažemo da se obaveza poslodavca preformuliše i da stoji da on tu obavezu, koja stoji u članu 186, mora da isplati zaposlenom najkasnije u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.
To je period u kome bi poslodavac mogao da izračuna sve dospele obaveze u toku radnog odnosa, koje je radnik stekao, i da u tom primerenom roku izvrši isplatu. Jer je faktički zaista vrlo teško očekivati da poslodavac može danom prestanka radnog odnosa izračunati sve obaveze koje je zaposleni stekao na osnovu radnog odnosa, radeći kod njega, pa predlažemo da i ministar i poslanici razmisle o ovome, kako ne bi došlo do usvajanja odredbi koje faktički nisu sprovodljive u realnoj primeni ovog zakona. Hvala.