Svako od nas ima pravo da tumači ko je i na koji način povredio Poslovnik. Da, smatram da ste veoma povredili Poslovnik govoreći da se gospodin Boško Ristić ovde bori i gine za amandmane, kao i ideale SRS. Zaista mislim da je to povreda Poslovnika i uvreda poslanika.
Dakle, amandmani DS vrlo jasno ukazuju na našu želju da usaglasimo ovaj zakon sa postojećim i budućim pravnim aktima koje ova skupština ima na dnevnom redu i želi da donese.
Mi se principijelno i zanatski, stručno, kao ozbiljni ljudi koji se bave pravom, a većina od nas su i profesori univerziteta ili advokati, brine o tome da se zadrži jedinstveni pravni sistem u Republici Srbiji.
Tri amandmana se odnose na usaglašavanje ovog zakona sa zakonom o javnim agencijama, jedan amandman, na član 55, odnosi se na usaglašavanje sa Zakonom o radu, traženjem brisanja člana 153. aktuelnog Zakona o radu. Osnovne naše primedbe se odnose na član 30. i 37. ovog zakona, a usmerene su na institut mirovanja, koji više ne postoji u vašem predlogu, odnosno u Vladinom Predlogu zakona o parničnom postupku. To su suštinske, pravničke i stručne primedbe koje smo dali na ovaj zakon i u potpunosti su, za svakoga ko ume da ih čita, različite i bitno drugačije od amandmana koje je podnela SRS.

Zahvaljujem se, gospodine ministre. Gospodine predsedavajući, zaista je zanimljiva opsednutost pozicije i opozicije Demokratskom strankom i gospodinom Borisom Tadićem.
Demokratska stranka je rekla da će podržati predlog za opoziv gospodina Tadića ukoliko za njega bude nedostajalo onoliko glasova koliko Demokratska stranka u ovom parlamentu ima.

Po Poslovniku, član 100, dostojanstvo Narodne skupštine, zbog toga što je poslanička grupa Demokratske stranke pomenuta na neodgovarajući način.

Obzirom da su za opoziv gospodina Tadića glasali samo poslanici Srpske radikalne stranke, ni sa glasovima Demokratske stranke to ne bi bilo dovoljno. Poslanici vladajuće stranke se nisu odlučili da podrže predlog Srpske radikalne stranke iz jednostavnog razloga.

Potpuno svesni činjenice da bi posledice za njih bile neprihvatljive. Opoziv gospodina Tadića ne bi prošao, ali time bi bila raspuštena Skupština, pa samim tim i Vlada, i bili bi raspisani novi izbori. To je razlog zbog čega Demokratska stranka nije podržala predlog za opoziv gospodina Tadića. Ukoliko se on opet nađe na dnevnom redu i ukoliko bilo koja od stranaka, koje čine Vladu Republike Srbije, taj predlog podrži, pa budu falili glasovi poslanika Demokratske stranke, mi ćemo obećanje koje je dao predsednik Tadić ispuniti. Hvala.

 I amandman na član 10. na član 9. i na član 7. odnose se, između ostalog, na agenciju koja se formira radi mirnog rešavanja radnih sporova.
Još jednom želim da ukažem na činjenicu da će se pred poslanicima Republičkog parlamenta za koji dan, u okviru ovog saziva, naći i zakon o javnim agencijama, koji detaljno i precizno reguliše formiranje javnih agencija.
Samim tim, želim da izrazim stav Demokratske stranke, da odredbe koje se odnose na osnivanje agencija za mirno rešavanje radnih sporova, nisu u saglasnosti sa odredbama kojima se predviđa formiranje javnih agencija, iako bi trebalo, naravno, da pozitivni propisi koje donosi ova republička skupština budu međusobno usaglašeni.
Samim tim, na ovu agenciju je potrebno da se odnose odredbe o osnivanju javnih agencija, jer se i ona bavi izdavanjem javnih isprava i vođenjem evidencije, a i za jednu i za drugu agenciju, između ostalog, predviđeno je da se delom finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Isto tako je bitno naglasiti da na ovom predlogu zakona o javnim agencijama, ovaj zakon će se, kako to stoji u zakonu, primenjivati na sve do sada osnovane agencije u odnosu na organizaciju, rad i upravljanje agencija.
Stoga mislim da je u tom smislu neophodno prihvatiti amandmane koje je podnela poslanička grupa DS, a koji se odnose na organizaciju rada i na upravljanje agencije, kako ne bismo bili u situaciji da pozitivne propise koje će vladajuća većina usvojiti u Danu za glasanje, usvojimo i istog trenutka ponovo konstatujemo da nemamo jedinstveni pravni sistem; da imamo odredbe koje istu stvar regulišu na različite načine i dovodimo u situaciju one koji treba da primenjuju zakon, da ga ne mogu primenjivati na adekvatan način, odnosno da odredbe upućuju na različito rešavanje određenih pitanja, a kada se odnose na iste stvari. Hvala lepo.

Htela bih samo da ukažem na propuste u vođenju sednice, s obzirom na to da sam se pre četiri ili pet govornika javila.
Jesam šef poslaničke grupe za ove predloge zakona ispred Demokratske stranke i javila sam se na repliku i po jednom i po drugom osnovu.
Imala sam prednost u odnosu na ostale govornike, pa samim tim molim predsedavajućeg da ubuduće vodi računa kojim će redosledom davati reč prilikom javljanja narodnih poslanika.
Različit je pristup prigovorima na amandmane o Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova koje podnosi poslanička grupa SRS i koje je podnela poslanička grupa DS, kao što je i različit način kritike ovog zakona.
Poslanička grupa DS smatra da je važno doneti Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, ali sve vreme ukazuje na nepravilnosti zbog kojih on u ovakvom obliku ne može biti usvojen i to je ono što sam, nadam se, uspela da vam objasnim, a ako nisam pokušaću još jednom da vam ukratko skrenem pažnju na to.
Gospodin ministar, takođe je primetio da postoje određene nepravilnosti. Juče je na Odboru pokušao da kroz određene pravno-tehničke ispravke popravi zakon u odredbama zbog kojih faktički ne može biti donet prilikom glasanja u Republičkom parlamentu. To su odredbe koje su u suprotnosti sa odredbama zakona koji se, takođe, nalazi na dnevnom redu ovog skupštinskog saziva.
Ne možemo usvajati zakon u kome se u članovima 30. i 37. (radi se o zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova) predviđa mirovanje, jer takav institut više ne postoji u zakonu o parničnom postupku, čiju raspravu u načelu i pojedinostima smo završili prethodne nedelje. Ne može biti pravno-tehnička ispravka dva različita instituta, a to su mirovanje i zastajanje, jer oni imaju različita prava za učesnike u postupku, kao i različite posledice za nepreduzimanje, odnosno preduzimanje određenih pravnih radnji.
Ko ima i malo elementarnog pravnog obrazovanja ili pravne kulture, ili ko se i malo bavio pravom, može da zaključi da se zamena tih instituta ne može podvesti pod pravno-tehničke ispravke. Naravno, podsetiću da, pored zakona o parničnom postupku, ovaj zakon ima neusaglašene odredbe sa zakonom o javnim agencijama i aktuelnim Zakonom o radu, odnosno konkretno članom 153. koji na različit način podrazumeva uvođenje mirnog rešavanja sporova kada se radi o kolektivnim ugovorima.
S druge strane, naravno da se zalažemo za demontiranje partijske države. To je nešto što svako od nas pojedinačno i svi mi zajedno govorimo u istupima, govorimo kroz svoje stranačke, partijske, ali i lične istupe. Sasvim sigurno da se demontiranje partijske države ne može raditi na način kako radi aktuelna Vlada Republike Srbije, stvarajući partijska ministarstva.
Kao što znate, svako ministarstvo dodeljeno je jednoj od političkih stranaka koje se nalaze u vladajućoj koaliciji i ono polaže apsolutno pravo na kadrovska, politička, resorna, stručna, zakonska itd. rešenja. To je, onda, čista demagogija. Nema demontiranja partijske države podelom ministarstava na partijska ministarstva.
(Predsedavajući: Oprostite, ali prekoračili ste vreme.)
Izvinjavam se, završavam. Molim vas da se vratimo na zakon, da shvatite da primedbe DS koje se tiču ovog zakona, usmerene su isključivo na njegovo poboljšanje, jer smatramo da je opravdano, ispravno i potrebno ovaj zakon doneti. Nema demagoškog pristupa ovom zakonu. Obraćamo vam se kao poslanicima, isključivo iznoseći pravne primedbe, nadajući se da ćete ih usvojiti, kako bismo mogli glasati za ovaj zakon.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, bliži se kraj prepodnevnog zasedanja, a  samo bih htela da konstatujem da su tokom celog prepodnevnog dela poslanici DS bili kooperativni, činili kvorum, učestvovali u radu primedbama, obrazlagali pozitivne i negativne strane Predloga zakona o mirnom rešavanju sporova.
Jučerašnja konstatacija da poslanici opozicije nisu kooperativni i da miniraju rad Skupštine, očito ne stoji. Više od tri sata, koliko sam mogla, a sigurno mi je evidencija tačna, da konstatujem, poslanici pozicije, vladajućih stranaka nisu imali većinu za održavanje sednice.
Mislim da bi bilo korektno da svi poslanici, isto tako i narod koji posmatra ovu skupštinu, shvate da poslanici DS nikada neće minirati rad Skupštine, nikada neće biti oni koji će opstruisati rad Skupštine i da će uvek učestvovati u raspravama o zakonu, pa samim tim nećemo ni pristati na napade da ne želimo da Skupština nastavlja svoj rad u zakonom predviđenom roku, pa molim da se konstatuje ta činjenica, kao i da se konstatuje činjenica da, ukoliko bih tražila, a neću tražiti, da se u ovom trenutku proveri kvorum, sasvim sigurno da kvoruma ne bi bilo.
Unapred kažem da poslanici DS neće ni ovoga puta glasati za produženje rada Narodne skupštine nakon 18 časova, kako je predviđeno po Poslovniku o radu.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, prvo izražavam svoju primedbu na ovakvo komentarisanje i odnos prema poslanicama Narodne skupštine i predlažem da se ubuduće predsedavajući na isti način obraća svim poslanicama kako god on to želi, ne pravi razlike, i alegoriju, kako je rekao jedan poslanik, da je dozvoljeno, nego da dostojanstveno vodi ovu sednicu.

Zahvaljujem. U ime poslaničke grupe DS, zbog činjenice da je gospodin ministar konačno nas udostojio da dođe i prisustvuje raspravi, iako smo izneli mnoge amandmane koje on nije čuo, a ozbiljno se odnose na nemogućnost prihvatanja ovog zakona,  s obzirom na to da smo čuli da je imao zakazane sastanke i sa radnicima "Namenske" ...

Na osnovu člana 81. Poslovnika, u ime poslaničke grupe DS-a, predlažem da Narodna skupština donese odluku o produženju rada Narodne skupštine, da bi ministar mogao da sasluša naše primedbe na ovaj zakon, da bi mogao da se informiše i da nam da odgovore neposredno o svakom amandmanu, jer ovo se čini kao završna reč, a mi smo tek na polovini amandmana.

 Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, impresionirana sam činjenicom da određeni ...

 Da. Dakle, ne pada im na pamet da određene stvari rade i to je u redu. Volela bih da im neke stvari padnu na pamet da rade, jer je krajnje vreme da preuzmu odgovornost za vođenje države u ovom trenutku, jer je krajnje vreme da se uhvate u koštac sa problemima koji se u Srbiji nalaze u ovom trenutku, jer je krajnje vreme da shvate da se nalaze na vlasti.
Vlast i poverenje se isključivo proverava na izborima. Ne postoji nijedan način da nas ubedite da imate legitimitet da ste tako katastrofalno prošli na poslednjim izborima i lokalnim i predsedničkim, da vas podsetim.
Legitimitet predsednika Srbije je najčvršći legitimitet koji u ovom trenutku postoji na političkoj sceni Srbije. To je jedini neposredni izabrani političar u Republici Srbiji i teško da se za ovom skupštinskom govornicom taj legitimitet, uz dužno poštovanje vašeg poznavanja ili nepoznavanja političke scene Srbije, može osporiti.
Samim tim bih želela da prokomentarišem i upadicu gospodina predsednika malopre čime je zloupotrebio svoje pravo predsedavajućeg za skupštinskom govornicom.
Jer ne može da komentariše izlaganje narodnih poslanika za ovom govornicom, niti može slobodno da tumači šta je neko od poslanika želeo da kaže.
Naravno da gospodinu Ristiću nije palo na pamet, niti je ijednog trenutka pomislio da kritikuje ono što je radila Vlada gospodina Živkovića, a taman posla Vlada gospodina Đinđića, jer to je jedino dobro što je u ovoj Srbiji, u poslednjih 10 ili 15 godina, urađeno. Kamo sreće da su reforme, da je tranzicija, da je pozicija radnika, privrede i države nastavljena putem kojim je započeta 2001. godine, jer ne bismo bili u situaciji da ovako smešnim predlozima i istupanjima tumačimo ono što protumačiti niko normalan u Srbiji u ovom trenutku ne može.

Ja sam pomenuta u izlaganju.

Mene je pomenuo gospodin Aligrudić i gospodin Predrag Marković.
Sasvim izvesno se legitimitet svakoga od nas pojedinačno može utvrđivati na različite načine, ali sasvim sigurno je da se politički legitimitet političkih stranaka na političkoj sceni Srbije utvrđuje isključivo i jedino izborima.
Dakle, ponoviću, DS nakon lokalnih izbora ima ubedljivo najviše odbornika u lokalnim skupštinama opština i dobila je više glasova nego sve političke stranke koje čine vladajuću koaliciju u Republičkom parlamentu i Republičkoj vladi i to jeste legitimitet koji je nesporno utvrđen na lokalnim izborima.
DS ima najviše gradonačelnika u Republici Srbiji. DS je imala najviše gradonačelnika, kandidata za gradonačelnika u drugom krugu lokalnih izbora i zbog principijelne politike i neprincipijelnih koalicija u koje se ulazilo u drugom krugu nije uspela da pobedi baš na svim izbornim mestima na koja je izašla.
Saberite vaše izborne rezultate na lokalnim izborima, saberite izborne rezultate svake vaše političke stranke i svih vas zajedno.
Shvatićete, iako znam da je to teško da se prihvati, pa čak i gospodinu Aligrudiću, da je Demokratska stranka u ovom trenutku i po tome, ali i po istraživanjima svih relevantnih agencija, ubedljivo najpopularnija stranka demokratske opcije u ovom trenutku u Srbiji.
Naravno da je Boris Tadić pozvao Srbe da izađu na izbore na Kosovu. Naravno da Boris Tadić ima hrabrosti da prepozna problem i problemu pogleda u oči. Naravno, da se i sutra raspisuju izbori on bi pozvao narod da izađe na izbore, jer je osnovno pravo svakoga od nas da bira i da bude biran. Naravno, jer priznajemo Kosovo i nadamo se da Kosovo jeste sastavni deo Srbije, i nečinjenjem ne dižemo ruke od njega, onako kako vi to činite.
Činjenjem i pozivanjem naroda da izađe na izbore i pokušaju da ostvare svoja legitimna i politička prava pokušavamo da umanjimo tragične posledice i Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244, u koju ste nas vi uvukli, a mi pokušavamo da nađemo način da u komunikaciji sa evropskom i međunarodnom zajednicom damo nadu građanima Kosova, nadu građanima Srbije, da se borimo za Kosovo.
Znam da je nečinjenje i bežanje od problema osnovna karakteristika koju ima Vlada na čelu sa Vojislavom Koštunicom. Mi znamo da je nečinjenje nešto što će ostati zapamćeno kao osnovna karakteristika Vlade u periodu otkako je konstituisana. Mi znamo da ne postoji mogućnost da se donese odluka, a to je karakteristika hrabrih ljudi koji treba da vode Srbiju. Ne umete, ne možete, ne znate, i što je najgore, nećete da donesete odluke koje bi Srbiju trebalo da odvedu tamo, zašta se .... i to je suština.