Ponašate se katastrofalno. Ponižavate čitav parlament vašim neprimerenim ponašanjem i dobacivanjem.

Te vas molim da te manire zadržite za slobodno vreme sa svojim prijateljima, a da dostojanstvo parlamenta ne kršite.

Ja mislim da je sve stvar vaspitanja, a mi smo svi u poznim godinama, osim nekoliko kolega i koleginica, tako da je kasno za edukaciju, što se tiče povrede Poslovnika.

Hoćete da dozvolite kolegi Živkoviću da dobije reč ili ćete i dalje imati…

Izričem vam opomenu za neprimereno ponašanje u parlamentu.

Po Poslovniku i to kada ga proučite. A možete, evo ja ću pismeno…

Izričem vam još jednu opomenu.

Ponižavate dostojanstvo…

Vršite mobing nad 249 poslanika koji žele da rade.

Vi nemate reč, govorite sve vreme. Svaki svestan čovek bi shvatio o čemu se ovde radi, ali ja nemam vremena za vas, zaista.

Nemam vremena, stvarno. Isključiću vas da se ne bi dalje blamirali.
Moliću predsednika Odbora za administrativna pitanja da razmislimo da se finansijski kazne, koji nemaju nikakav efekat, zamene za društveno-koristan rad. Ja mislim da bi to bilo veoma korisno za poslanike koji stalno dobijaju kazne, a nema ih mnogo, ako bi pomagali građanima Srbije i svojim gradovima. To bi bilo veoma korisno i ja ću to učiniti napismeno. Nadam se da ćete prihvatiti. Zahvaljujem.
Nećemo onda imati primedbe da poslanici plaćaju po 7.000 dinara, nego će samo moći da prisustvuju sednicama, ali će i društveno korisno raditi za dobrobit građana. Zahvaljujem na razumevanju.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, povreda Poslovnika.
Duboko vam se izvinjavam zbog čekanja.
Izvolite.

Samo vas molim da govorite u mikrofon, kako ne bi ispalo da vas ne čujem.

Zahvaljujem poslaniče Živkoviću.
Želim da vam odgovorim. Moje pravo i moja dužnost po Poslovniku na koji se toliko svi pozivate je da vam odgovorim. Šta ću, ali moram, neki put bih prećutala, jer neki put je ćutanje mnogo više od izrečenih reči.
Dakle, ni član 108. ni član 109. Prvo istu povredu Poslovnika ste kao i kolega licitirali.
(Zoran Živković, s mesta: Nije tačno, on je 103.)
Mislim na sadržinu. Sada i vi dobacujete, ali drago mi je da idemo u direktan prenos i da kamere koliko znam revnosno pokazuju one koji dobacuju bez ikakve reči, viču na predsedavajućeg.
Ja se inače ne bojim mnogo, mogu da izdržim i hvala vam na tome što ste izrekli, ja baš ništa u životu nisam uradila, ja to prihvatam. Prihvatam mereći se sa poslanicima koji mi to izgovore, ja prihvatam da ja baš ništa nisam uradila.
Ako se pozivamo na starenje o redu, pa da, predsednik mora da vodi računa o redu. E, sad, da bi ispunila tu vašu želju glasaćemo naravno. Ja sada određujem redovnu pauzu od sat vremena, zato što ne mogu da, tako je na sat vremena, svi će imati vremena da razmisle o redu ili neredu u ovom parlamentu. Moje pravo kao i drugi poslanici da predlažem. Prema tome, ne možete mi uskratiti pravo da nešto predlažem. U istom sam položaju kao i ostali poslanici, pa i društveno koristan rad je predlog.
(Posle pauze.)

Zamolite ministra, možda je tu iza vrata, da uđe u salu.
Reč ima dr Janko Veselinović.

Društveno korisnog rada. Vi ste pravnik, koliko sam čula.