Zahvaljujem. Prošlo vam je vreme. Sada ću vam odgovoriti. Budite ljubazni da sednete.
Član 109. stav 2. – koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč. Nije tražio reč, govorio je sve vreme. Uključivanje i isključivanje mikrofona, nema u Poslovniku obaveze da se isključi mikrofon. Prema tome, ne vidim u čemu je napravljen bilo kakav prestup ili povreda Poslovnika. Mi smo u direktnom prenosu. Prema tome, ne treba nikome ništa da zasmeta. Mi smo ovde svi u parlamentu. Govorimo ili ne govorimo tri minuta, pet, deset, petnaest i dvadeset i moramo da se ponašamo jednako pristojno ovom domu u kome smo se našli voljom građana Srbije. Znači, ne obavezuje nas samo pristojno i vaspitano ponašanje dok izričemo govor na zadatu temu, nego i kada sednemo.
(Janko Veselinović, s mesta: Šta je rekao?)
Nemojte dobacivati i vi sada. Niste zatražili, niti ste dobili reč od predsednika parlamenta.
Ovaj parlament nema problema sa 250 poslanika. Ovaj parlament i poslanici koji redovno dobijaju kazne po Poslovniku, ima ih samo dva ili tri. Prema tome, nemojte da govorite da je čitav parlament u problemu zbog eventualnih izricanja kazni.
Molim vas kao profesora na jednom od pravnih fakulteta u našoj državi da ne izričete neistinu u ovom parlamentu i da prinudni rad ni slučajno ne mešate sa društveno korisnim radom. Na svakom ispitu student bi zbog ovoga dobio pet, ako ne i četiri.
Društveno koristan rad je moj predlog i ostaće moj predlog i definisaću ga pismeno predsedniku Odbora pošto želim da usvojim primedbe pojedinih poslanika, dvojice, trojice, da ne mogu da plaćaju kazne iz svojih primanja. Mi imamo velike plate, ali dobro. To je isto pravo poslanika i biće im omogućeno da rade to na drugi način, da svoju kaznu onda sprovedemo tako što će raditi u gerontološkim centrima, sa decom, na primer, sa decom sa posebnim potrebama ili u korist društvene sredine u kojoj žive i rade. Ne vidim ništa tu sporno jer se i mnogi ljudi javljaju u ovoj državi da budu volonteri.
Ako vi smatrate, vi ćete platiti kaznu. Smatraćete da je to poniženje za poslanika da radi nešto korisno za svoju sredinu. Ja se prijavljujem da kad god to bude bilo moguće obavljam i društveno koristan rad i najviše bih volela da radim sa decom sa posebnim potrebama i u gerontološkom centru. Danas je bilo govora na tu temu. Jedan od poslanika se žalio da je 7.000 previše za njegovo ponašanje, za reči – stoko, đubre i slično, pa će mu biti omogućeno da zameni kaznu za nešto mnogo, mnogo korisnije.
Nema povrede Poslovnika na odgovor na povredu Poslovnika. Odmah da vam objasnim. To ne postoji.
Ako želite objašnjenje za kaznu, dala sam vam i javnost Srbije je videla. Ako želite za objašnjenje zašto nisam izrekla kaznu prekjuče kada je ovde izgovorena užasna psovka od strane istog poslanika, samo zato što sam želela da na primereniji način završimo sednicu i o tome možete da vidite, o ponašanju poslanika i ako uzmete stenogram, malopre je održana konferencija za štampu jednog od potpredsednika parlamenta, pa se informišite molim vas.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
Izvolite, Vladimir Pavićević.
(Janko Veselinović, s mesta: Niste me pitali da li želim da se glasa o povredi Poslovnika?)
To se podrazumeva. Izvolite samo.
(Janko Veselinović, s mesta: Da, želim da se glasa.)

Više puta sam priznala da sam pogrešila. Ovog puta baš ništa nisam pogrešila, pošto vaše ime nisam ni spomenula. Kako ste se vi prepoznali, to već ne znam, to je stvar neke samoanalize ili ne znam kako bi to nazvali, ali nemojte da cenzurišete moje odgovore. A kazne izričem ja, a ne u suprotnom pravcu. Znate, u odgovoru ne može da bude povreda Poslovnika, to je dosta neobično. Ali, da vidimo kako će opstrukcija dalje da sledi.
Izvolite, reč ima Marko Đurišić.
Izvinjavam se, poslaniče, da li želite da glasamo? (Ne)
Zahvaljujem.
Izvolite.

Vi ste rekli – pretpostavljam. Prema tome, nisam govorila o vama, da skratim ovo silovanje Skupštine. Nisam govorila o vama. Prema tome, bespredmetno je.

Molim, kada utvrdimo, da se vratimo na tu temu.
Znači, govor je do dve minute, možemo da ga skratimo, da ne maltretiramo Skupštinu. Opstrukcije mogu da se vrše i na neki drugi način. Znači, nemojte o prepoznavanju, da se ne desi da očekujem da ustane Marko Atlagić i da i on pomisli da je spomenut. Zahvaljujem, poslaniče.

Ne bih u vašem slučaju da izreknem još jednu kaznu.

Do dve minute, tako piše. Znači, može i kraće.

A ko je taj?

Meni je Poslovnik dao to pravo.

Zahvaljujem. Ne bih da ulazim u diskusiju pa da kažete da kršim članove Poslovnika.

Zahvaljujem.
Evo, isključiću, da ne bismo išli u direktan prenos i da ne bi gledaoci baš sve slušali. Zahvaljujem.
Znači, zloupotrebe Poslovnika neće biti korišćene u ovom parlamentu. Neka to bude svima jasno. Moraćete da tražite novog predsednika parlamenta.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Dušan Petrović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč?
Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite.

Zbog javnosti, samo da kažem, zakon nije po hitnom postupku uvršten u dnevni red. Ovde je u proceduri više od tri nedelje. Ovo samo zbog javnosti da kažem.
Izvolite, po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Nemam ništa da kažem ni na jednu temu koju ste sada izgovorili.

Kažete da niste fokusirani danas na rad parlamenta.

Jeste li sada završili? Mogu li ja nešto da kažem ili mislite da je bespotrebno moje učešće?

Hoćete sesti? Mogu da vam isključim mikrofon, jer tražite da isključujem mikrofon.