Zato što sam poslanik u parlamentu Republike Srbije, uvaženi kolega Krasiću, imam verovatno prava i da nešto kažem u ovom besmislu držanja govora, pošto ne mogu da kažem da je rasprava bila u pitanju, o amandmanu na član 1. Verovatno mogu i ja nešto da kažem u ovoj opštoj debati o nemoći da vas građani Srbije izaberu u većem broju nego što vas ima ovde u sali. Dakle, izuzetno je teško govoriti uopšte da je određeni broj poslanika tražio da se briše član 1. izmene i dopuna zakona koji imamo pred sobom, jer sada kada pitate te poslanike šta tačno piše u članu 1. ne bi znao ni jedan da vam kaže, apsolutno ni jedan. Znači, svi su došli ovde sa pričom hajde da prodajemo maglu danas čitav dan, a reći ćemo da smo podneli amandman „briše se član 1.“.

Šta se tačno briše baš me interesuje i volela bih da vodimo debatu o tome šta tačno traže poslanici da se izbriše? Kako glasi taj član 1. a da sada ne uzmu da ga pročitaju onako fizički?

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije nešto što je doneto, potpisano pre nekoliko dana. Ovo govorim samo zbog građana Srbije, jer prodavci magle, moje uvažene kolege koje je neko silom ubacio ovde u parlament pre nepunih godinu dana, jer su bili negde oko cenzusa, pa su onda određeni službenici različitih naših velikih prijatelja ambasada nekako se potrudili da prodavci magle uđu u ovaj parlament, pa da zamajavaju građane Srbije o tome kako bi to bilo fenomenalno kada bi građani Srbije prepoznali njihove političke ideje, samo nikako da čujemo kakva je to politička ideja „briše se član 1.“ i šta ćemo dobiti ako obrišemo član 1. ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Znači, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je donet 2008. godine. Ako neko ne zna kome je to poslužilo da pobedi u kampanji, onda neka uzme „Jutjub“ pa neka pregleda izbornu kampanju Borisa Tadića i DS, čime su oni zasenili građane Srbije 2008. godine. Pa baš zato nisu hteli da se briše član 1. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nego da loše pregovaraju, jer im je to trebalo za kampanju. Građani Srbije su bili željni nekih promena, pa da se približimo EU, pa su eto glasali, kao imaćemo nekakav Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, neznajući koje su sve tu loše odredbe donete i Boris Tadić je pobedio na tome i na otvaranju„Zare“, verovali ili ne, jer su to dve bile okosnice u toj kampanji. Imamo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pa niko nije znao šta je to, kao što ne znate ni vi danas, i imamo „Zaru“. Zamislite, imamo butik „Zaru“? Građani Srbije su glasali za to, a nisu glasali da se izbriše član 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Šta se dešava sada, 2017. godine? Srpska napredna stranka i dalje smatra da je jedan od prioriteta spoljnopolitički naše države da postanemo jednog dana punopravna članica EU i za to nije glasao zapad, nego su glasali građani Srbije. Hvala Bogu, izbore imamo svakih godinu, dve i SNS svaki put kaže šta je naš spoljnopolitički prioritet i građani Srbije sve više glasaju. Ne možemo da vam pomognemo. Vašu priču neće niko da sluša. Ne interesuje ih to tri koraka unazad, deset unazad. To ih ne interesuje.

(Boško Obradović: Čiju priču?)

Pa od onih koji smatraju da član 1. izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu treba da se briše.

Malopre smo čuli vrlo pežorativan stav o građanima Srbije. Neko je građane Srbije koji izlaze na izbore i glasaju za nastavak sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, 56% je glasalo za takvog predsednika države koji je to obećao, nazvao nekim ljudima sa zapada ili ne znam nekog koga smo uvezli da dođe ovde da glasa. Ne, ovde su glasali ljudi sa sela, glasali su ljudi iz gradova, glasala sam ja, glasala moja komšinica, glasali su ovi iz Gornje Trepče.

Svi su glasali za Aleksandra Vučića i politiku SNS i da se ne izbriše član 1. u ovim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, nego da se to popravi koliko može da se popravi, jer Boris Tadić je napravio katastrofu. On je ljudima rekao da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, onaj kako je pregovaran u ono vreme, 2008. godine, nešto genijalno.

Vi, ako ste ozbiljan političar, državnik, ne možete da kažete sad sve ono što je uradio Boris Tadić, sve ono što je uradio Vojislav Koštunica, ono što je potpisao Đelić, jer Đelić je bio ovlašćen da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, to više ne važi, mi smo sad u 2017. godini, život počinje iz početka. Ne počinje. Ozbiljni državnici se drže onoga što su potpisali i trude se da poprave.

Nemojte da izmišljate, molim vas, da plašite građane Srbije da se nešto deli i prodaje strancima. Kojim se to strancima deli nešto i prodaje uz pomoć ove izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu? Koje, šta? Šta će to da zabrine seljaka u Futogu ili Moroviću od sutra ujutru, posle vaših diskusija? Šta, puškom da čuva ono nešto zemlje oko sebe, ili u selu Gornja Trepča? Samo prodajete maglu, pričate neistine, neistine. Napišete – briše se, član 1. se briše i onda ustajete ovde i pričamo četiri i po sata o samoupravljanju, naravno, kao mejnstrim o Aleksandru Vučiću, jer ne znam šta bi vi uostalom i pričali. Da nema Aleksandra Vučića, vi ne bi imali političku ideju, vi ne bi imali političku ideju, i da nema SNS.

Koja je to ideja, da ukinemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, danas, na ovoj sednici, kada raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu? Da uzmemo zemlju Šariću? Ne čujem da ste se nešto pobunili oko toga, oko narko dilera, koji je pokupovao celu Vojvodinu. Ne, nego vi sarađujete sa Bojanom Pajtićem, zato što je Bojan Pajtić bio predsednik DS, koji je pomogao, upravo, evo, replicirajte mi koliko god hoćete, „Dverima“ da nastanu. Vi ste nastali uz pomoć DS i Bojana Pajtića, koji je vas napravio da bi oduzeo nešto glasova SNS, ali nije mu uspelo.

Naravno, ne treba ništa da se briše. Šta da se briše? Ja da sam čula danas četiri sata u diskusijama šta to ne valja u članu 1. zakona, možda bi me pokolebali da glasam i ja za taj amandman. Šta da se briše? Da se briše politički život Srbije od nastanka pa do 2017. godine?

Ako možemo da raspravljamo o nekom amandmanu, to bi bilo lepo, ako ne, ja ću nastaviti isto ovako da raspravljam kako raspravljaju moje uvažene kolege. Svašta nešto, a pokušaću i da plašim građane, ali samo u kontra smeru, da će biti katastrofa ako se obriše član 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, da bolje sutra ujutru da ne ustaju, jer ako to ne izbrišemo, evo ih silni neki stranci sa svih strana sveta upadaju na njihovu zemlju, otimaju njihovo privatno zemljište, nose u svoje zemlje, nema Srbije, sve je propalo. E, to tako izgleda.

Daću sebi za pravo i nemojte da me opominjete da diskutujem na isti način kao i poslanici koji su od jutros od 10.00 časova diskutovali kako ide kataklizma ako ne izbrišemo član 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i ujutru svi ustajemo zato što će nam se ponoviti Hjuston, samo nema vode i nema poplava, nego dolaze neki grozni stranci da nam otmu ovo malo što imamo. Hvala.

Pomalo ste obesmislili moje javljanje. Htela sam da se pozovem na član 107, da su poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. U ovim klupama se čulo kako vam poslanik Boško Obradović, po svom običaju i svom shvatanju pristojnosti i poštovanja dostojanstva Narodne skupštine, dobacuje i viče predsedavajućem: „Šta glumiš, šta glumiš“.

Mislim da jednom treba da stanemo svi ovde zajedno, da podvučemo crtu i da kažemo poslaniku Bošku Obradoviću da ovo nije samoposluga ispred koje se ispija pivo i dobacuje se ljudima i govori šta glumiš i šta ne glumiš.

Možda njemu kazne koje se izriču, koje su materijalne, finansijske prirode ne znače puno, ali drugih instrumenata nema.

Ako se setite, ja sam predložila da se bavimo i društveno-korisnim radom, pa su me svi napali zbog toga, da ostavimo te finansijske kazne po strani, da se bavimo humanitarnim radom, da pomažemo deci, da idemo u domove za nezbrinutu decu, za stare i iznemogle. Možda bi i nešto shvatili o suštini dostojanstva Srbije i ovog parlamenta, a finansijske kazne ne pomažu. Ali, molim vas, član 108. stav 2. vam daje mogućnost da izreknete opomenu, pa razmislite o tome.

Zahvaljujem.

Probaću da koristim samo reči koje je moj uvaženi prethodnik koristio.

Predlažem da se ne prihvati amandman zato što je besmislen, mislim citiram samo u kontra argumentima uvaženog poslanika koji je govorio pre mene i koji predstavlja farsu. Znači, to je način komunikacije ovde u parlamentu kada hoćemo da ubedimo kolege poslanike iz drugih poslaničkih grupa da nas podrže. Najbolje je da kažemo da je nešto besmisleno, da je farsa, to je dosta ovako demokratski, to je fino, to je otmeno, kulturno. Možda se birači neki koji su glasali za po nekog sa druge strane naše sale predomisle, pa počnu da glasaju i za nas zato što smo počeli da koristimo ove reči kao argument da se prihvati neki amandman, da je sve besmisleno i da je nešto farsa.

Onda idemo dalje, kako bismo ubedili uvažene poslanike iz drugih poslaničkih grupa, pa počnemo da izmišljamo nešto. Verovatno se ovih dana zbog promene klime loše spava, pa se onda ljudi bude i umišljaju kako je neko dao nalog poslanicima parlamenta Republike Srbije da se javljaju danas za reč i da govore o besmislenim i farsičnim amandmanima poslanika koji su uložili trud da ih napišu na isti način, kao što je i Vlada Republike Srbije uložila trud da promeni odredbe lošeg pregovaranog SSP iz 2008. godine i da spreči prodaju zemlje strancima.

Puno vam hvala, ministre, vi to niste uradili po hitnom postupku. Vaš predlog zakona ste predali krajem jula meseca, tako da od hitnosti postupka nema ovde ni govora, jer sada se nalazimo, koliko ja znam, u 28. avgustu. Prošlo je mesec dana, ako se nekom priviđa da je nešto hitno u mesec dana, onda neka menja odredbe Poslovnika, pa neka zakoni od danas stoje po šest meseci.

Što se tiče ovih nekih, ne znam ni ja čiji su prijatelji, Tompson, pretpostavljam da to nekome nešto znači ovde u sali, meni baš ništa ne znači, ne znam o kome se radi, ali o Badžetu Pacoliju znam. Molim vas, pošto često pojedini poslanici koriste ime i prezime ovog gospodina, Badžeta Pacolija, samo da se utvrdi tačno i da se prikaže parlamentu i građanima Srbije kada je on tačno registrovao firmu u Republici Srbiji, u Beogradu, kada je on počeo da radi u Republici Srbiji, pa onda da prestanemo da pričamo o tome da se Badžet Pacoli pojavio i u poslovnom životu naše države i u političkom životu 2017. godine.

Čini mi se Badžet Pacoli, neću iznositi taj podatak, nego čekam oni kojima su puna usta ovde kako će prijatelji predsednika države, pa onda da vređaju, pa kažu da mu je prijatelj Badžet Pacoli, najednom ovde nešto u našoj državi raditi ili kupovati zemljište. Samo molim da se izvadi registar iz firmi kada je to Badžet Pacoli počeo da obavlja privrednu delatnost u Republici Srbiji i ko je onda bio ministar, ko je bio predsednik države, pa da nastavimo ovu finu besmislenu i farsičnu diskusiju o amandmanu na član 1, a drugi amandman o kome danas raspravljamo. Hvala lepo.

Po osnovu što sam poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, nadam se do kraja ovog mandata, i da mi neće Zoran Krasić oduzeti to pravo da govorim kao i drugi. Dakle, potpuno u skladu sa Poslovnikom. Kada predsedavajući ili predsednik želi da govori, sedne u klupe, javi se. Od svih sam očekivala da kažu po kom osnovu, osim od uvaženog poslanika koji je tu 27 godina, bez malo.

Četvrtog avgusta je Vlada donela ovaj Predlog zakona. Možda sam pogrešila kada sam rekla kada se pojavio na pisarnici. Znači, hitnost postupka za četiri člana u kojima se pokušava ispraviti loše pregovaran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, manje, više da li je trebalo još jedan dan, dva, tri, pet, možda bih ja to i prihvatila kada bi mi pričali zaista o amandmanima, a ne bi pričali o Tompsonu i Badžetu Pacoliju danas, ili ne bi pričali o tome ko je koju stranku osnovao. Mislim da to građane Srbije trenutno uopšte ne interesuje. Za to postoje izbori, oni izađu pa glasaju, pa Bože moj.

Ali, zaista ne mogu da se složim kada poslanik iz jedne poslaničke grupe ne sluša šefa svoje poslaničke grupe koji je danas ovde sejao strah o mogućnosti da neki loši stranci ovde dođu u ovom zemlju i pokupuju sve.

Dakle, upravo je šef njegove poslaničke grupe govorio o tome kako će ovde doći neki stranci i pokupovati svu našu srpsku zemlju, spakovati u vreće i odneti ih u svoju zemlju i Srbija više neće uopšte postojati. Tako je zvučala diskusija uvaženog šefa poslaničke grupe, poslanika koji se sada ne slaže sa stavom njegovog šefa poslaničke grupe. Dobro. To je dozvoljeno.

Videćemo šta će ti različiti stavovi u budućnosti doneti, verovatno neku političku kakofoniju u okviru te poslaničke grupe.

Ali, ono što sam ja rekla, a što poslanik namerno izvrće ovde, pokušavaju da nas ubedi u to da je potrebno da usvojimo njegov amandman, jer je dobar. To ćemo videti na glasanju, jeste ili nije, reći će većina poslanika.

Namerno je rekao da sam ja, isključivo samo o njegovom amandmanu, rekla da je besmislen i farsičan, a neće da čuje ili namerno izbegava činjenicu da sam ja parafrazirala u stvari diskusiju poslanika, ne vidim da li je još uvek tu, iz prvog reda, koji je rekao da je zakon besmislen, da je farsičan, da je član 2. takav i takav.

Pa, sam ja onda, tačno navodim, rekla – hajde da upotrebim iste reči, jer izgleda da je to dozvoljeno u ovom parlamentu, pa sam rekla da je nešto besmisleno i farsično. Znači, treba dobro slušati, pretpostavljam da je većina ljudi ovde školovana, obrazovana, može da prati nit u izlaganju većine poslanika u parlamentu Republike Srbije, a ne da vadi samo dve ili tri reči iz izlaganja i namerno izvrće.

Da vam kažem, ja glasati za vaš amandman neću, a vi upotrebite neke jače argumente, pa nas možda i pokolebate. Hvala.

Zahvaljujem poslaniku Orliću na pravilnom tumačenju Poslovnika, da onaj ko kaže – povreda Poslovnika, prvi dobija reč.

Dakle, pozivam se na povredu člana 106. i člana 108. Prethodni govornik nije ništa rekao o tački dnevnog reda, odnosno ovog puta o amandmanu. Čuli smo neki traktat o ponašanju i politici Josipa Broza Tita, čuli smo o DS, čuli smo šta bi volela poslanička grupa Dveri da se ostvari, a to je da imaju apsolutnu podršku u njihovoj politici, ali nismo čuli o amandmanu baš ništa.

Predsedniče, član 108. ste prekršili zato što vi raspravljate sa poslanicima i vi ih nešto upozoravate i molite ih da krše ili da ne krše Poslovnik, da uvrede nekog, pa, eto, sledeći put ako ne uvrede onda, ili ako uvrede ponovo, vi ćete ih kazniti. Vi samo možete da primenjujete član 108. stav 1, da se starate o redu na sednici, upotrebite ili ne upotrebite stav 2. da kaznite nekog, a ove pedagoške mere po Poslovniku ne postoje i u nekim slučajevima ne daju baš nikakve rezultate. Hvala.

Evo, zbog vas ne.

U pitanju je član 103. u kome se govori da svaki narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika, odnosno ovog puta predsedavajućeg Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika učinjenoj na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi.

U potpunosti razumem poslanike da je prošlo tek godinu dana u ovom sazivu, koliko mi radimo, i da su oni novi poslanici, ali mislim da je za svakog poslanika koji je želeo da pročita Poslovnik bilo dovoljno vremena da se upozna sa ovom odredbom člana 103. stav 1. – svaki poslanik ima pravo da ukaže na povredu Poslovnika, a na vama je da date tumačenje i da glasanjem odlučimo da li je povređen ili ne. Nema to nikakve veze što sam ja predsednik Narodne skupštine. Svaki poslanik, predsednik, to je preduslov da bude i poslanik, siđe u klupu i diskutuje i ima pravo da koristi poslovničke odredbe, pa i povredu Poslovnika. Toliko od mene, besplatan savet kolegi koji je tek godinu dana poslanik. Hvala.

Niste vi povredili Poslovnik, ali mogućnost da poslanici povrede Poslovnik ne postoji kod nas, tako da ne. Hvala.

Narodni poslaniče, nemojte dobacivati. Izvolite Gordana.

Rekla sam.

Na član 3. amandman je podneo poslanik Milorad Stošić.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Dijana Vukomanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Reč ima Marijan Rističević.

Molim vas, imate 14 sekundi.
Reč ima Đorđe Vukadinović.