Replika na nešto što nije postojalo i šta da vam radim. Ne mogu pravila da važe za jedne poslanike, a da neki drugi kriterijumi važe za neke druge, o tome ćemo se složiti.
Samo da kažem da je ja nisam ništa razumela, a pretpostavljam ni ministar kulture, niti bilo ko ko je slušao njeno izlaganje.
Govorila sam o tome da vlast ne snima filmove u Srbiji, barem ne u poslednjih sedam, osam godina. Ne snima filmove i vlast ne snosi odgovornost nikakvu za odluke komisija koje obrazuje Filmski centar Srbije, a ni Ministarstvo kulture tu nema mnogo upliva, iako njima ne treba advokat, oni sami iznose svoje stavove. Znači, ni za jedan film koji ste vi naveli, za to ne odgovara nikakva vlast, mi imamo Filmski centar Srbije, oni na neki svoj način, ne znam, ne uplićem se uopšte, niti sam mnogo zainteresovana da pratim, jer novac je drugo, ali vi izgleda ne znate procedure.
(Nataša Jovanović: Znamo mi vrlo dobro proceduru.)
Kada budete videli procedure, svi misle da ministar kulture sve živo određuje. Nije to istina uopšte. Nije uopšte istina. Ja ga ne branim, često smo i polemisali ako se ne varam, o mnogo čemu, ali on nije odgovoran za sve. Ako jeste odgovoran, onda ga vi branite, kada ga neki napadnu.
Da sam ja u Filmskom centru Srbije, odnosno da sam član neke komisije, ja bih sigurno, ako je kvalitetan scenario tog dokumentarnog filma o generalu Draži Mihailoviću, dozvolila da se snimi. Kao član komisije bih glasala za to. Zašto da se ne snimi? Nema Srbija čega da se stidi uopšte u Drugom svetskom ratu. Mi smo retkost u Evropi i u svetu da smo imali dva oslobodilačka pokreta. Retkost. I oba pokreta su se borila protiv okupatora. Ja svoj stav mogu samo da pojačavam sa godinama, a ne mogu da revidiram. To mi ne pada ni na kraj pameti. To su bili časni ljudi, ljudi koji su izgubili život za našu otadžbinu u onim vremenima, a kasnije i stradali posle Drugog svetskog rata, oni koji su preživeli. Znači, Filmski centar Srbije odgovara za to da li je prihvatio ili nije prihvatio nekakav scenario na konkursima koji su objavljeni.
Što se tiče filmova Veljka Bulajića, možemo da mu odamo priznanje samo za par scena u filmu "Bitka na Neretvi", gde je upravo vojska, kraljevska vojska, Draže Mihailovića, prikazana na jedan veličanstven način, a to je ona scena kada dolaze na konjima. I toga ne treba da se postidimo. To su neke filmske scene koje inače ulaze u istoriju kinematografije sveta kao veličanstvene. Prema tome, to je to a dalje se zaista ne bih mešala i ne bih otvarala polemiku o filmovima i o tome šta je Filmski centar Srbije radio nekada, a šta radi sada. To je njihov deo i pravo, obaveza, a i odgovornost nije naša. Hvala.