Nisam tražila po Poslovniku, nego sam želela da diskutujem ako je to moguće.
(Predsedavajući: Nema više vremena.)
Nema više vremena.
Onda o članu 27. da treba da se starate o primeni ovog Poslovnika i da usmerite naše diskusije baš zbog dobrobiti srpskog naroda, ne srpske zajednice, srpskog naroda koji živi u Crnoj Gori, da ne bi ovo ovde došlo do nekih nemilih rasprava i sukobljava srpskih poslanika sa srpskim poslanicima, jer mi to jesmo trenutno ovde u sali. Zajedno želimo dobro i Crnoj Gori i našem narodu kome danas nije ni malo lako.
Ne želim da u javnost ode sumnja da ovde u ovom parlamentu ili u našoj državi, u Vladi Srbije neko ćuti zato što nema šta da kaže. To nije istina. Vlada Republike i mi kao poslanici vladajuće većine mogli bi mnogo što-šta da kažemo za ono što se noćas dešavalo u parlamentu Republike Crne Gore.
Da li bi te naše reči, emotivne reči pomogle nekome u Crnoj Gori, u ovom trenutku, mislim da ne. Mislim da ne. Suviše bi emotivno diskutovali, teške reči bi se čule i bio ispunjen plan onoga koji je to sve i zamutio. I nije slučajno što se to dešava ovih dana u Republici Srpskoj, da Srbi sa Srbima svađaju i nije slučajno ni ono što se juče desilo u Crnoj Gori, a zato ajde da budemo malo mudri i staloženi i da ne dozvolimo da se mi ovde raspravljamo, svađamo i delimo na one koji više ili manje vole Crnu Goru, ili više ili manje podržavaju srpski narod i SPC u Crnoj Gori.
Ono što je naš zadatak ovde u parlamentu, a što niko još nije rekao i na šta želim da skrenem pažnju, da se u ovom trenutku u zatvoru u Crnoj Gori nalazi 18 poslanika Demokratskog fronta, 18 poslanika Demokratskog fronta koji imaju poslaničke imunitete i koji su uhapšeni u zgradi parlamenta Crne Gore. Naš zadatak je ovde, kao njihovih kolega da tražimo da ih što pre puste iz zatvora.
Ne znam šta dobacujete, ali nije ni smešno, nije ni duhovito. Ovo je vrlo ozbiljna stvar. Osamnaest poslanika, ako hoćete govorimo o Srbima, onda srpskih poslanika koji predstavljaju građane Srbe u Crnoj Gori, koji su glasali mahom za njih i za njihovu listu, danas se nalaze u zatvoru. Juče su brutalno uhapšeni i odvedeni u zatvor u Crnoj Gori. Oni imaju poslaničke imunitete. Mi treba da se borimo za demokratiju, treba da se borimo za njihovu slobodu, da bi oni mogli i dalje zastupaju interese građana Republike Crne Gore koji pripadaju srpskom narodu.
Eto to je naš zadatak i to je moj apel da njima damo podršku i da sa ovoga mesta apelujemo i na predsednika parlamenta Republike Crne Gore da učini sve da oni budu pušteni na slobodu. A ostalo šta mislim o onome što se dešavalo juče u Crnoj Gori za dobrobit Srba koji žive tamo i naših odnosa, ne sa režimom, ne prave se odnosi sa aktuelnim režimima nigde u svetu, prave se dobri odnosi sa našim zemljama u okruženju. Ko god da se nalazi na vlasti, svidelo nam se ili ne, ne treba da tražimo rešenje u tome što ćemo malo mladalački, malo emotivno da mislimo da ćemo da rešimo nešto ako sada kažemo, ajmo sada svi na njih i sada ćemo mi da rešimo taj problem, podići ćemo vojsku i ne znam šta ćemo da radimo.
Pa, onaj ko je to zamutio na ovim prostorima i nekada u ne tako dalekoj prošlosti, ko to ponovo pokušava da uradi u regionu koji je posle dužeg vremena postao i politički i ekonomski stabilan, taj će svima da nam podeli medalje, ako se mi međusobno sada pobijemo i ako krenemo jedni na druge. E, zato imate to ćutanje i zato pokušavamo sa vama koji ste mlađi, koji imate malo vreliju krv nego nas koji smo prošli kroz nekada u prošlosti, da kažemo, samo polako, samo mudro, samo odgovorno. Ja sam ubeđena da Vlada Republike Srbije zna šta radi u ovom momentu i da ćemo na pravi način, na pravi način, ne hukom, bukom, emocijama pomoći srpskom narodu i SPC gde god da se nalaze, a ovih dana u Crnoj Gori. Zato vas molim da mi zajednički apelujemo da budu pušteni poslanici, predstavnici srpskog naroda u Crnoj Gori na slobodu. Hvala.