Hvala.
Reč ima predlagač, gospodin Komlenski.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Milić, replika.

Zahvaljujem.
Replika je dve minute.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem.
Reč ima Zoran Krasić.

Hoćete li glasati za tumačenje?

Nije to povezujuće, često se stavi neopredeljeni, pa se glasa protiv ili za. Stvar taktike očigledno.
Aleksandar Stevanović nije tu.
Veroljub Arsić ima reč.

Reč ima Goran Ćirić.

Hvala.
Gospodine Miliću, koji je osnov javljanja?
(Nenad Milić, s mesta: Replika. Prepoznao sam se.)
Ali niko vas drugi nije prepoznao, stvarno.
Stvarno, niko vas nije spomenuo, nije ni LDP, ni vas, ni niko.
Gospodine Raduloviću, vas isto niko nije pomenuo imenom. Ako vi smatrate da jeste spomenuti, ja ću vam dati reč, iako je bilo razgovora o 2002. godini, Pariski, Londonski klub, potraživanja prema bankama našim koje su otišle u stečaj itd.
Ne mogu da vam dam repliku, ali ću vam dati, ako se slaže Branislav Mihajlović preko reda reč. Znači, ako hoće vaš poslanik da se menja sa vama, dobićete preko reda, jer direktno niste spomenuti uopšte.
(Saša Radulović, s mesta: Spomenut sam vrlo jasno.)
Nisam još donela odluku. Dug proces razmišljanja šta da radim, pošto nije spomenut poslanik. Šta kažete, nije spomenut? Većina, osim poslanika Krasića, koji je u manjini ovog puta, smatra da uopšte nije spomenut, te ne mogu da dam repliku.
Reč ima narodni poslanik Marko Gavrilović.

Eto, sam je poslanik završio.
Reč ima Sonja Pavlović. Izvolite.

Ovako, o temi su govorili gospodin Zoran Krasić i poslanik Komlenski i niko drugi. Inače, ni vaš šef poslaničke nije ni reč rekao. Zato što u suštini tema o kojoj bi mi danas govorili to je šta je stvarno pravo i šta su stvarne službenosti. To je tema tumačenja koje mi imamo pred sobom.
Ako vi znate to da mi odgovorite, ja sam povredila Poslovnik i ja ću sama da tražim da se glasa o mojoj povredi Poslovnika.
Pošto o tome niko sem ova dva poslanika nije govorio, nego su govorili o mnogobrojnim problemima u Srbiji vezano za privatizacije i zašto je dobro što je kineska kompanija ušla u „Železaru Smederevo“ onda moram da budem flaksibilnija i da pustim da poslanici govore o tome.
Ali, naravno mi ćemo glasati o povredi Poslovnika. Tu meni nije nikakav problem, ali to je tema danas. Ako ćemo striktno da se držimo teme, onda ću dati sada vašem kolegi odmah reč posle Balše Božovića koji ima pravo na repliku da nam objasni šta je stvarno pravo, a šta su stvarne službenosti.
Mislim da nas je malo ovde u sali koji bi tačno znali pravno to da objasne.
(Saša Radulović dobacuje.)
To je tema poslaniče. Stvarno je neprimereno, ali šta ću.
Ne možete me uopšte iznervirati. Nemojte mi dobacivati. Mogu da vam budem…
(Saša Radulović, s mesta: Ne možete da mi budete.)
… ništa. Da, ja sam više nego pristojna osoba. Tako je i nemojte tako da govorite. Ja mogu da vam budem i sestra. Mogu da vam budem i majka, tetka po godinama, šta god hoćete i žena sam pre svega i nemojte to da koristite i da budete takvi samo zato što sam žena koja je predsednik parlamenta i čitav dan to radite i omalovažavate me, a u stvari pokušavate kao ženu koja se bavi politikom, koja je pravnik i koja mora da odgovori po Poslovniku poslanicima koji traže povredu…
(Saša Radulović dobacuje.)
Nemate strpljenja za rad.
(Saša Radulović, s mesta: Ne za vređanje i omalovažavanje.)
Šta mogu kad znam šta je na dnevnom redu.
(Saša Radulović, s mesta: Samo pristojno.)
Više sam nego pristojna, a oni ljudi koji pozivaju na pristojnost i dobacuju, sami govore o sebi i svom shvatanju pristojnosti. Šta ću neko ima određeno pravno znanje, pa može da dominira ovde.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović, replika.

Ko je Dejan Stanković?
(Balša Božović, s mesta: Fudbaler. Jedan od najslavnijih naših fudbalera.)
Znam, šalim se.
Izvolite.

Da damo reč Aleksandri Jerkov?
(Balša Božović, s mesta: Replika.)
Hoćete i dalje da se raspravljate? Mislim da ste rekli jedan drugom sve i dajte reč Aleksandri Jerkov. Ako insistirate, može.
Izvolite.