Reč ima Miladin Ševarlić.

Čl. 104. i 107.

Smatram da ste povredili Poslovnik, jer ste po ko zna koji put dali poslaniku Ševarliću repliku, a on se zaista ne drži odredbi člana 104. i koristi priliku da priča o svemu, osim o postavljenim pitanjima od strane poslanika Aleksandra Martinovića, a to je da li se on kao neko ko je poslanik zahvaljujući glasovima koje je dobila lista Demokratska stranka Srbije - Dveri, on se nalazi na toj listi i tako je ušao u parlament. Nije ušao u parlament kao osoba koja sada govori nešto nama i uverava nas da nema ta politička opredeljenja kao Boško Obradović, Sanda Rašković Ivić i njima slični. Na sve je odgovorio. Evo, čuli smo i to i da nije naš duhovnik i da je poljoprivrednik i da ima nekakav ugovor, koji nas je potpuno zbunio time, jer niko ništa ne zna o tom nekom ugovoru, sa SDPR, pa je onda odlučio da ne priča o tome.

Nije odgovorio kako je moguće da danas, u 21. veku, u jednoj demokratskoj državi, u centru Evrope, izlaze novine sa naslovnim stranicama koje promovišu atentat na predsednika jedne suverene države, kao što danas jeste Republika Srbija?

Kažete - ne vidite dobro. Ako dozvolite, ja ću vam dati tu naslovnu stranicu, pa ćete videti dobro.

Količina reči koje ste izgovorili ne znači ama baš ništa, ako niste rekli ono što je ključno – da li vi kao pripadnik ove političke opcije Dveri podržavate ono što se danas dešava u Srbiji, a to je hajka na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića? Nemam ništa drugo da vidim na ovoj naslovnoj stranici, osim nameru da vidimo veliki snajper koji je uperen u srce predsednika Republike Srbije i gospodina Milorada Dodika koji stoji pored njega.

Znači, ovo nisu nalepnice za fudbalsko prvenstvo u Kataru, pa da lepimo fotografije fudbalera po našem nahođenju u one kućice, nego je ovo naslovna stranica jednog uticajnog nedeljnika. Da li vi ovo podržavate ili ne podržavate? Niko vas ovde nije pitao da li ste vi za penzionere, ne znam ni ja, za poljoprivrednike, da li podržavate ili ne podržavate budžet, nego da li se ograđujete od politike nasilja i promovisanja ubistva predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Dobijete repliku da odgovorite na to, a ne da čitate nama lekcije.

Mi se politički ne slažemo. Pa ne mogu da se složim sa Boškom Obradovićem koji me je tukao ovde u kabinetu. To je bila najava čitavog nasilja koje je krenulo posle toga. Niko mi nije verovao od vas. Bili ste onda u tom klubu, niste rekli – izvinite, nijednom. Niste mi rekli nijednom – izvinite. Sve vreme ćutim i ne očekujem ništa od toga. Dobro, tukao me je, to je baš pohvalno za demokratiju ove države. To je pohvalno za njihove sponzore, koji hoće na silu da ih dovedu na vlast u ovoj državi, na silu, mimo volje građana ove države. Moramo da imamo Boška Obradovića. Ne možemo da imamo intelektualce, ne možemo da imamo fine ljude, ne možemo da imamo obične radnike i seljake. Moramo da imamo kabadahije i siledžije, čiji mozak i srce nisu u Srbiji, nego su van granica ove države.

Samo odgovorite na ovo pitanje. Neka poslanik samo odgovori na ovo pitanje – da ili ne? Da li podržava ovo što se dešava danas u Srbiji, da li podržava ovakve naslovne stranice, da li je ovo što mi govorimo ugrožavanje slobode medija? A Martinović i ja ćemo ionako da visimo kao Pedro, što je rekao jedan od poslanika kad je bio na službenom putu u Holandiji, pre nekoliko godina.

Šta god da uradiš, visićeš kao Pedro. Zapamtila sam tu njegovu rečenicu prvi dan suđenja. Šta god da uradi, u ovoj državi možemo da gledamo dane i dane, kao ove turske serije, da li Siniša Mali ima ovakav ili onakav doktorat. U pravu je Martinović, lično sam ga molila da mi pronađe doktorat Bojana Pajtića, zato što sama nisam mogla da ga nađem ni u biblioteci Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Nije mogao da mi pomogne, on tamo predaje. Nije mogao da mi pomogne, ne postoji mu doktorat. Zašto? Zato što, eto, postoji indicija u delu akademske javnosti da je on prepisao dobar deo tog doktorata od jedne njegove koleginice iz Zagreba. Svako normalan ko ima neke sumnje želi da pročita i jedan i drugi doktorat. Ne, Bojan Pajtić i o njemu ne sme ništa da se kaže. Ko nešto kaže, evo nas na društvenim mrežama, evo nas u nekim njihovim elektronskim medijima, evo nas na naslovnim stranicama. Najbolje da se probudim ujutru i da mi neko lepi flaster, i na mozak, jer u ovoj državi je sada zabranjeno od dela javnosti koji je izuzetno glasan, ima ih ovoliko, ali su strašno glasni.

Zabranjeno je da misliš kako ti hoćeš da misliš. Moraš da misliš kako ti oni ovde serviraju. Zabranjeno je da nešto pitaš, zabranjeno je da tražiš drugi doktorat, moraš samo Sinišin doktorat da tražiš. Mene Sinišin doktorat uopšte ne interesuje, ne razumem se toliko u ekonomiju. Mene interesuje doktorat Bojana Pajtića. Mene interesuju magistrature i doktorati, fakulteti svih ovih koji nama čitaju lekcije.

Aleksandra Jerkov, koja je magistar evropskih nauka, ma šta to značilo, a sad je i doktorirala i stalno ide na predavanja i stalno ima vremena da uči, itd. Mislim, kad nije u Venecueli, Boliviji ili ne znam ni ja gde, pošto se time hvali ovde u vašim redovima da ide tamo, da pomaže u razvoju demokratije, očigledno. Mene interesuju, eto, ti doktorati i magistrature.

Nemojte, profesore, da izvrćete istinu ovde. U vas je neko uperio ne znam šta, vi ste meta, a ja nisam meta, zato što mislim onako kako hoću da mislim. Kad ste se zabrinuli za mene, za moju porodicu? Kad ste se zabrinuli kad me je Boško Obradović sa svojim kolegama i koleginicama tukao i gurao tamo u kabinetu? Kad ste se zabrinuli za Martinovića koji svaki dan visi u pojedinim elektronskim medijima koji emituju programe i registrovani su van ove države? Kad ste prokomentarisali nešto na društvenim mrežama koje govore da nas treba ubiti, ofarbati, maltretirati kao gradonačelnicu glavnog grada, gde, u Boliviji, je li tako? Tako je.

Kad ste reagovali kada je pozlilo predsedniku države, kada su počeli masovno da pišu pristalice ulice i uličnih dolaženja na vlast u ovoj državi, kada su pisali da ga treba ubiti, dobro je što mu je pozlilo itd? Pa kada se fotografiše sa psom, onda treba ubiti i njega i psa i ne znam ni ja šta. Kad ste se uopšte suprotstavili nenormalnosti koja je počela da vlada u ovoj državi? Truda, velikog truda, velike finansijske podloge iza toga da u Srbiji nenormalno treba da postane normalno, da ulica treba da vlada nama koji smo izabrani od strane građana Republike Srbije. Da jedni mogu da kažu šta god žele i da je to dobro, a čim mi iznesemo drugačije mišljenje, mi smo za streljanje, ubijanje, hapšenje, proglašavaju nas raznorazni mediji da smo diktatori, da ne smemo da spomenemo nijednog sudiju, nijednu nevladinu organizaciju, nijednog člana neke druge stranke.

Ne znam šta više da radimo kao političari, da idemo svako jutro u neki centralni komitet i da mi daju listu šta smem da kažem i da uradim, a šta ne smem tog dana. Samo mi recite gde je taj centralni komitet, da li je u ovoj državi ili je van ove države, da znam da svako jutro pre naših nastupa ovde u parlamentu okrenemo taj telefon ili da upoznamo generalnog sekretara centralnog komiteta i da nam daje direktive, i pohvale i kritike. Eto, to je ono protiv čega se mi borimo i to je ono protiv čega ćemo se boriti. Dok god se bavimo politikom i dok god građani Srbije budu zaokruživali ime Aleksandra Vučića i SNS borićemo se protiv ovoga.

Neka napišu sutra šta god hoće o Aleksandru Martinoviću, odnosno neće sutra, to će da krene mašinerija protiv vas, Aleksandre, još danas. Evo, ja ću da se solidarišem sa njim. Evo, mi ovde, barem iz SNS, svi smo mi Aleksandar Martinović u ovom momentu. Evo, ne moraju njega, neka sve nas ovde navedu da smo mi svi Aleksandar Martinović zato što branimo predsednika Republike Srbije i smatramo da ovo nije informativno glasilo, da je ovo poziv na linč i na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića. Pa neka visi Pedro sutra, ako treba da visi, nije problem, ali mi ćemo i sutra ovo isto da ponovimo, zato što smatramo da Srbija ovo nije zaslužila. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Ako može nešto o amandmanu u jednakom duhu kako su diskutovali prethodni govornici, naročito uvažena poslanica Čabraja? Želim da pozdravim to što se ona vratila u klupe, što učestvuje u raspravi o budžetu u plenumu i nadam se da ćete istrajati u tome da govorite upravo u skladu sa Poslovnikom o tački dnevnog reda i o konkretnom amandmanu o kome bi trebalo da bude reči, a ne o tome da poslanica kritikuje politički sistem naše države koji je jednak političkom sistemu svih evropskih demokratskih država, a to je da političke stranke, grupe građana, udruženja, pojedinci imaju pravo da se kandiduju na izborima ako ispune zakonske uslove i ako dobiju poverenje određenog procenta građana Srbije i podrazumeva da ih onda oni predstavljaju u parlamentu.

Ono što očigledno pojedini poslanici ne shvataju ili neće da shvate jeste da su oni tim činom postali deo političkog života Srbije i da su postali političari, bez obzira da li su formalno članovi neke političke partije ili su članovi neke grupe građana ili, ne znam, udruženja građana. Čini mi se da je uvažena poslanica ušla u ovaj parlament kao član političkog pokreta Dosta je bilo. Da li sada pripadate, ne pripadate, to je vaša privatna stvar i dozvoljeno je da se politička opredeljenja menjaju, da se nečim očarate, a da se nečim u međuvremenu razočarate. Vi predstavljate građane Srbije jednako kao i mi koji članstvom pripadamo političkim strankama i ništa nije ružno biti član neke političke stranke.

U Nemačkoj ne možete da se kandidujete, a da niste član političke stranke. Oni ne prepoznaju udruženja, grupe građana, pokrete, ne znam, neformalno ovo, formalno ono, nego su to do krajnjih mera, granica zaista dobro definisali. Ja sam inače zagovornik tog političkog modela. Moraš biti član političke stranke. Politička stranka snosi odgovornost za sprovođenje politike zavisno u kojoj meri, da li su dobili ili nisu dobili poverenje da formiraju Vladu neke države. U Nemačkoj ne možete da budete ministar u Vladi Savezne Republike Nemačke, ako niste član političke partije. Ne može.

Zato ne razumem uopšte kakve su to tendencije da se to sve obesmisli i da postoje poslanici koji više vrede od drugih poslanika koji su članovi političkih stranaka. Sada je časno biti član udruženja građana Dosta je bilo, pa posle se razočaraš, pa kažeš da si ti sad nezavistan, da si samostalan, pa više vrediš ako si zaposlen u privatnom sektoru od nas koji trenutno nismo zaposleni, a imate ovde dobrog sagovornika. Nikada, osim dok obavljam neku javno-političku funkciju, kao što ova, nisam radila u nikakvom državnom i javnom sektoru. Čitav život radim u privatnom sektoru, i to ništa više ne vredi od ljudi koji časno dolaze na posao i obavljaju svoj posao u nekim državnim institucijama.

Zaista ne razumem te diskusije. Čemu to vodi da se obesmišljava u stvari politički poredak u jednoj državi, da se obesmišljava članstvo u stranci, da se ubeđuju građani naše države da ne treba više da veruju u političke partije i da treba da veruju pokretima koji postoje par meseci, pa se onda svi očaraju, začaraju, razočaraju, pa onda da veruju? Kome oni sada da veruju kada taj politički pokret kojim se vi dičite… Kažete da vi niste političar, a ne razumete da jeste političar. Tog dana kada ste ušli u ovaj parlament postali ste političar…

(Vjerica Radeta: I kad se kandidujete.)

I kad se kandidujete. Zahvaljujem. Dok ste se kandidovali, vi morate i zastupate nekakvu politiku ovde u oblasti kulture, u oblasti zdravstva, u oblasti informisanja, životne sredine, zaštite životinja od ugrožavanja, ne znam, ekonomije, spoljne politike. Vi sada zastupate određenu politiku i tražite poverenje građana Srbije za neki sledeći krug, da vas ponovo izaberu.

Kažem, radila sam u privatnom sektoru, verovatno ću se vratiti u taj privatni sektor, pred penziju, pošto će građani Srbije, naravno, glasati ponovo za SNS, ali sam dužna vama koji imate veliku zabludu da objasnim šta znači politički život i da vam objasnim, ako to niste shvatili za četiri, pet godina, da ste vi političar, jer ste sa određenom političkom grupacijom Dosta je bilo zadobili glasove. Očarali ste ih, a sada ste ih razočarali time što taj pokret više ne postoji na političkoj sceni Srbije, osim da podnosite tužbe, ne shvatajući da svaki političar snosi odgovornost, ako nije krao, za svoje političke poteze samo prema građanima Srbije koji će odlučiti da li smo mi nešto dobro uradili ili nismo dobro uradili, a Dosta je bilo samo u tragovima sada podnosi nekakve krivične prijave protiv nas, da li glasamo ovako ili onako, da li smo tog jutra otvorili tačku dnevnog reda na ovaj način ili na onaj način.

To je jedan laički pristup bavljenja politikom i dužna sam, kao neko ko je dugo u političkom životu Srbije, da vam pomognem u toj zabludi. Dakle, ništa više ne vredite od političara koji su članovi političkih stranaka i privatan sektor… Vi ste sigurni. Ja ne znam da li primate platu ovde ili onde, da li su ovi podaci od 75.000 dinara koje dobijate mesečno tačni ili nisu, ali vi ste sami izabrali da ne dolazite ovde, da idete na svoj posao, ne znam da li radite u izdavaštvu ili gde već i da povremeno svratite ovde i da očitate lekciju nama koji smo se posvetili politici svojim punim kapacitetom, a i poštujući zakon.

Smatram da kao predsednik parlamenta ne mogu da budem advokat, jer sam u sukobu interesa. Zamislite kako bi mene gledali u sudnici. Znači, to bi bilo direktan sukob interesa i naravno da ne mogu i ne želim to da radim, ali kažem vam dobrodošli, drago mi je da spadate u veći deo poslanika koji predstavljaju opoziciju, koji učestvuju u radu parlamenta. Izađite na izbore i ništa nije ružno u ovoj državi ili bilo kojoj državi sveta biti političar. Zamislite kad bi u američkom Kongresu napali članove Demokratske stranke ili Republikanske stranke, rekli da treba da se stide, da ste vi došli sada tu kao grupa građana u Kongres da im kažete da oni treba da se stide što su se jasno opredelili za neku političku opciju. Amandman ne mogu da podržim. Hvala.

Koliko znam, vi ste još uvek u Dosta je bilo, ali ste član političke stranke Zeleni Srbije. Pogledajte vaše podatke, lepo piše i takođe piše da ste vi na stalnom radnom odnosu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Vi to demantujete i ja nemam nikakav problem sa tim, uz ogradu da sam najveći zagovornik da svih 250 poslanika mora da bude na stalnom radnom odnosu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, time ćemo dobiti na jednoj većoj ozbiljnosti i odgovornosti prema ovom poslu. Zagovornik sam toga.

To je neko moje lično mišljenje, da nema izgovora, moram na ovaj posao, moram na onaj posao, ove klupe moraju da bude pune i da punim kapacitetom svi rade poslanički posao. Onda će biti manje nesporazuma oko toga ko šta radi. Građani Srbije su nas izabrali da radimo ovde, da ih predstavljamo ovde, a ne da idemo na neka raznorazna bolje plaćena radna mesta. Lično sam protiv toga i mislim da moramo da budemo svi ovde prisutni i da nemamo neke stalno na ivici sukobe interesa da li možeš još na nekom poslu da radiš i kako te gledaju ljudi kada ideš na taj drugi posao, a svaki dan znaju da si ti poslanik, vlasti ili opozicije, potpuno svejedno.

Kažem, vi imate neke podatke ovde na internetu koji govore o vašem političkom angažmanu. Da li ste laik ili niste, ne znam, iz nekih vaših diskusija deluje to na taj način, ali vi ste političar tačka. Vi ste političar, kandidovali ste se, dobili poverenje građana Srbije, vi ste njihov predstavnik ovde, bavite se politikom i tačka. Hvala.

Samo da vam kažem, pošto pripadate ovim modernim opcijama političkim i verovatno ste zagovornik veliki digitalizacije našeg društva, što sam i sama, pa onda pogledajte podatke na Otvorenom parlamentu. Znate za to? Znači ništa nije tačno od toga?

Dobro, onda se potrudi, kada imate vremena od svog osnovnog posla, gde radite, da ne dovodite javnost u zabludu, pa skinite ove podatke da ne primate 75.000 mesečno od Narodne skupštine Republike Srbije, da niste ovde stalno zaposleni i da niste član Zelene stranke. To su podaci od 2016. godine, možda ste 2016. godine kada ste se razočarali u Dosta je bilo i bili član te partije. Nemam ništa protiv, kažem Mariniku Tepić ne možete da dostignete u preletanju i u menjanju političkih opcija. Tu nemam ništa protiv toga, ona je tu titulu dobila od mene i svaka čast, oskar popularnosti je kod nje sada.

Dužni ste zbog javnosti da ažurirate te podatke, da ne bi dolazili u ovakvu polemiku, da otvoreni parlament kaže jedno, a vi sada 2019. godine, na kraju ove godine tvrdite drugo. Hvala.

Izvinjavam se, da ne bi ispalo da sam nešto izmislila i da ostane nedorečeno, meni je žao što je poslanica Aleksandra Čabraja otišla iz sale, jer kada se bavite politikom morate, ona zastupa neku ličnu odgovornost u političkim potezima i ona je odgovorna pred građanima Srbije za ono što je izgovorila.

Otvorila sam sajt Zelene stranke, oni su se pohvalili da je ona čak postala poslanica, novi poslanik Zelene stranke. Znači, ušla je u parlament kao Dosta je bilo, tvrdi da ne pripada ni jednoj političkoj stranci, a Zelena stranka se hvali da je ona postala novi poslanik Zelene stranke 22. aprila ove godine, znači, nije to bilo nekada. Kaže – zelene brigade na Dan planete čistile Novi Sad i Beograd, i tu je poslanica sa poslanikom Čabradijem i drago mi je da njihova politička stranka ne bojkotuje rad parlamenta i da su se vratili ovde u plenumsku rad i da diskutuju o amandmanima na budžet. Ali, kažem, očistimo gradove od smeća, upravo partija koja se hvali da je gospođa Čabraja postala novi njihov poslanik, od Dosta je bilo ka Zelenim brigadama, do tvrdnje da je od danas verovatno sad treba da obavesti poslanika, svog predsednika Čabradija, da je napustila njegovu stranku. Htela sam da kažem da samo govorim istinu i ništa više. Hvala.

Hvala.
Replika traje dve minute po Poslovniku. Vi ste govorili dve minute i 11 sekundi. Zahvaljujem.
Reč ima po amandmanu, Vladimir Marinković.
Izvolite.

Reč ima Neđo Jovanović. Izvolite.

Reč ima Žarko Bogatinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite.

Reč ima Jelena Žarić Kovačević.

Hvala.
Na član 4. amandman je podnela poslanica Ružica Nikolić.
Da li gospođa Ružica Nikolić želi reč? (Da)

Hvala.
Molim tehničku službu da nam omogući praćenje vremena, pošto nemamo ništa na ekranu, ne znam kako da prekinem govornike, ako postoji neka tehnička služba u sali ili van sale, a da nas čuje.
Pauza od tri minuta, dok pronađemo nekog iz tehničke službe.
(Posle pauze.)