Reč ima Olivera Pešić.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podnela poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima Vladimir Orlić. Replika.
Izvolite.

Vreme, izvinjavam se.

Zahvaljujem.
Daćemo reč ministru, pa ću vama dati repliku.
Izvolite, ministre.

Zahvaljujem.
Reč ima Vjerica Radeta. Pravo na repliku.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Replika.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dobro, može replika jer me je spomenula Vjerica Radeta, iako u pozitivnom, zaista pozitivnom smislu, jer se razumemo u pravna pitanja i u pitanja arbitraže.

Htela sam da kažem nešto u prilog ovoj Vladi. Potpuno je u pravu ministar Mali kada otvoreno govori o problemima koje je ova država nasledila, a to su zaista veoma štetni ugovori iz nadležnosti određenih ministarstva koji su zatekli ne samo ovu Vladu gde je Siniša Mali ministar finansija, nego i one prethodne, znači do 2012. godine.

Zašto je neko, važno je zbog javnosti reći, da ova Vlada nije napravila ni jedan štetan ugovor gde postoji nekakav tužilac i gde traži naknadu štete od države Srbije zbog nepoštovanja ugovornih obaveza popisanih iz nekih ministarstava.

Moram da vas podsetim da je nekadašnji ministar kulture, recimo iz 2004. ili 2005. godine, ne znam, vi ćete me ispraviti, Vjerica Radeta izuzetno dobro pamti, kada je bio, u kojoj Vladi, ministar Kojadinović, ministar kulture, koji je potpisao veoma, veoma štetan ugovor po državu Srbiju sa nekom austrijskom firmom, barem se vodi kao austrijska firma „Kunstranse“.

Ja mislim da je ta arbitraža u Americi gotova i da je to tako.

(Siniša Mali: To je u budžetu.)

To se nalazi u budžetu da se isplati. To neće biti teret u narednom periodu…

(Nataša Sp. Jovanović: Godine 2006.)

Godine 2006, toga se sećam, za čuvanje i deponovanje umetničkih slika i dela iz Narodnog muzeja koji je bio u rekonstrukciji.

Vidite i ja se sećam nečega. To je osobina starih ljudi da se više sećaju prošlosti nego onoga što je bilo juče. Ozbiljno pristupam poslu, svega se sećam.

Moram da vam kažem, više puta sam različite ministre kulture upozoravala na to. Pozivala sam ih da idu na vansudsko poravnanje, da je to mnogo bolje, poznavajući sisteme kako izgleda međunarodna arbitraža i kada vidite da nešto ne možete da vratite unazad i kad saberete od osnovnog duga kamate pa troškove postupka, onda je tužena strana u velikom problemu.

Ni jedan ministar nije hteo da me sasluša ni u jednoj fazi postupka, misleći da samo zato što sam u nekoj drugoj stranci, imam neke zle namere. Nemam, nego imam veliko advokatsko iskustvo. Imam iskustvo i u takvim sporovima i znala sam da neće biti dobro za državu jer postoji, s jedne strane, relevantan potpis ovlašćenog ministra i odluke Vlade Srbije.

Sa druge strane, pravno lice, inopravno lice, znači neko sa elementima inostranosti i mi obaveze nismo ispunili, nismo isplatili. Interesantno, nikad nismo raskinuli taj štetan ugovor.

Znači, u jednoj fazi smo mogli da raskinemo ugovor, kad kažem – mogli, kažem Srbija, ni jedan ministar, em se ugovor ne ispunjava, slike se nikada nisu tu držale, jedan jedini dan, jer to je jako loš ugovor. Nije bilo uslova, u nekom močvarnom predelu Beograda su hteli da naprave depo. Znači čista laž i prevara, ali obaveze su i dalje teretile Republiku Srbiju.

Oni su dobili taj spor i zato imamo ovako veliki iznos novca koji država mora da isplati, a mogla bi u neke druge svrhe taj novac da pametno usmeri, ali eto, nije na ovoj Vladi da je pravila greške, nego ova Vlada kao odgovorna, kontinuitet jedne države, mora i loše stvari sada da popravi.

Takođe, da ne kažem iz resora privrede se pojavila jedna takva arbitraža pre možda izvesnih godinu dana i tako nešto država je opet morala od uloženih nekih početnih 20 i nešto miliona da isplati četiri-pet puta već iznos nakon arbitraže. Sve zbog štetnih ugovora. Problem je jedino što niko nikada nije pokrenuo nekakav krivični postupak da se utvrdi ono o čemu vi govorite, a vi govorite vrlo opasne, teške stvari, optužujući stvari za ranije vlade. Ko je taj ko je namerno zaključio nekakav ugovor i kasnije odustao iz različitih razloga ili nije mogao uopšte da ispuni takav štetan ugovor od ispunjenja istog?

Svedok sam da ministar Mali ima potpuno drugačiji odnos prema takvim stvarima i da on neke stvari radi unapred da bi tuđe greške sprečio, da ne bi više Srbija bila tužena on ulazi u dogovor, u poravnanje sa onima gde ima velike izvesnosti, da bi opet dobili spor protiv države, izlazi u susret, isplatiće glavnice a druga strana ima dobru nameru da ne traži potraživanje, ne traži kamate za tri-četiri godine duga, jer poštuje državu i žele sa državom i dalje da budu partneri.

Ovo sam rekla i politički kao advokat, da objasnim da ministar finansija i ova Vlada Republike Srbije čine sve da saniraju greške iz prošlosti i čine sve da takvih tužbi u budućnosti nema. Hvala.

Ne znam da li imam vremena da komentarišem možda o amandmanu poslanice. Ne znam da li je razumela ministra. Imam pravo u grupi da komentarišem, zar ne?

(Predsedavajući: Imate pravo, naravno.)

Da li je razumela ministra koji je jedno vreme bio gradonačelnik Beograda, jer su upravo rađene ankete sa građanima Beograda koji su opredelili da u tom delu Beograda ima potrebe i želje da se izgradi multifunkcionalni objekat, kao što je ovaj sportski objekat koji je predviđen.

Sa druge strane, naravno, kao što je rekla Vjerica Radeta, da sam zainteresovana za kulturu. Kao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, naravno da sam zainteresovana i za životnu sredinu.

Mnogo, mnogo ima kakofonije danas u Srbiji, što se tiče, kako ste rekli, zaštićenih kulturno-istorijskih dobara, misleći na zaštićena, verovatno, prirodna dobra, ne kulturno-istorijska dobra.

Da vam kažem, u Srbiji ima nekoliko, dva, tri, četiri zaista zaštićena prirodna dobra. Jedno drvo se nalazi na imanju mojih roditelja, sami su podneli inicijativu i možda još jedno u Čačku i, ne znam, još možda dva. Nije istina da su sva prirodna dobra drveće, kako vi kažete, zaštićen. Nisu zaštićeni zato što nikome ne pada ni na kraj pameti od građana, od građanskih inicijativa da urade nešto konkretno, nego kada krene nešto da se gradi tek onda se sete da bi možda trebali da zaštite neko prirodno dobro.

Da vam kažem drugi problem koji se javlja u Srbiji kod starog drveća. Šta ćemo kada se dese onakve vremenske nepogode, kao što je bilo pre nekoliko meseci u Beogradu, a kada je drveće koje nije na vreme uklonjeno, zamenjeno, da, palo, nanelo veliku materijalnu štetu ljudima? Mislim da je bilo i nekih težih telesnih povreda ili ugrožavanja života ljudi, jer je drveće padalo na njih. To je jedna veoma kompleksna materija, sa jedne strane, gde građani skoče na svaki pomen urbanizacije dela gde postoji zeleni deo grada i sa ove strane gde niko ne vodi računa o nekim štetnim posledicama.

Kažem, uzmite listu zaštićenih prirodnih dobara, nažalost, Srbije ima samo nekoliko zaštićenih prirodnih dobara, može na jednu šaku da stane, jer ljude mrzi da inicijativu koju imaju sprovedu u delo. Daću vam dokumentaciju šta je moja majka uradila da bi zaštitili lipu koja je stara nekoliko stotina godina i taj model možete da prepišete, ali mora da ispunjava neke određene uslove, studiju itd.

Nije istina da je izgradnja nekog urbanog objekta uvek suprotna zaštiti životne sredine. Pogledajte šta je urađeno dole oko Beograda na vodi. Tu smo se nagledali različitih političkih inicijativa da to treba da ostane prljavo, to veća zaštita životne sredine, da imamo one trule krntije brodova, čamaca, da imamo tamo narkomansko leglo, špriceve koji su pobacani, pacove, zmije. Jedno vreme sam bila podstanar u Karađorđevoj ulici. Mene je bilo sramota da noću ulazim uopšte u taj deo grada, na šta je to ličilo, a danas je to jedan od najprestižnijih delova Beograda. Bila sam pre neki dan i izgleda prelepo. Park još nisam posetila, ali sam videla kako tamo niču novi parkovi i kako ono što je, po vama, bilo zaštićeno i nije trebalo da se urbanizuje danas je jedna oaza i prirode i dobrog života za čitav Beograd. Hvala.

Predlažem da se amandman poslanice Aleksandre Čabraje ne usvoji zato što zaista ne razumemo šta je ona ovim htela da kaže. Niti je rekla gde onda da se za građane Beograda izgradi multifunkcionalna hala za bavljenje sportom, niti je odgovorila da li je bilo ko ko je potpisao tu neku inicijativu ili kažete da su bili na ulicama, a sada je opšta moda da se ide na ulice i da budemo protiv svega u ovoj državi i to je jako popularno, to je sada postalo, kako bi rekli klinci, „mas ker“ da izađeš na ulicu i da budeš protiv svega. Znači, protiv Srbije u 21 veku – pokret za to. Znam da niste član toga. Član ste Zelene stranke, to smo utvrdili.

(Aleksandra Čabraja: Nisam.)

Jeste. Oni vas prisvajaju. Vi se niste bunili protiv toga i šta fali da budete član Zelene stranke. To uopšte nije loše. To je sada moderno. Svi se bavimo klimatskim promenama i zaštitom životne sredine na populistički način, a niko suštinski.

Oni su jako srećni i zadovoljni što su dobili novog poslanika, a mi smo zadovoljni što vi ne bojkotujete rad parlamenta, što ste jedna normalna žena i što znate da je mesto bilo koje debate, pa i borbe za neizgradnju sportske hale u okolini Košutnjaka ili u Košutnjaku, ne zalazim u to, nisam Beograđanka, upravo ovde u parlamentu. Zato vas izuzetno poštujem. Želim da diskutujemo o tome.

Dakle, da vidimo ko je od vas pokrenuo inicijativu da to zaista postane zaštićeno prirodno dobro. Znači, to nije ostvareno ni na Kopaoniku, pa sada imamo savremeni turistički skijaški centar. Pa, nije na Staroj Planini, ni tu niko nije pokrenuo, moralo je neko drveće verovatno da se saseče da bi dobili hotele, da bi dobili žičare, itd, pa na Zlatiboru to niko nije pokrenuo. Tvrdim odgovorno, samo nekoliko postoji zaštićenih prirodnih dobara u Srbiji i ništa više i ništa manje. Samo u tom smislu možemo. Sećate se ono kad je auto-put neki trebao da se gradi, pa su svi sa nekim sujeverjem krenuli da zaštitimo neko drvo. Posle kad sam se zainteresovala malo za tu materiju, ma niko nikada nije pokrenuo postupak da stvarno to bude zaštićeno prirodno dobro. Ali, da mi auto-put premeštamo na neke druge lokacije, to su bile fantastične ideje.

Danas je moderno u Srbiji biti protiv svega. Nije moderno biti konzervativan, nije moderno biti ozbiljan, nije moderno biti objektivan, to je sve postalo bezveze. Izađeš napolje i tvrdiš da si ti u pravu. To je sada postalo preovlađujuće političko mišljenje, barem u delu javnosti koji izuzetno glasa. Nije uticajan, ali je glasao i popularan. Kažem popularno je, na dobrom ste putu da uđete u Zelenu stranku, mislim, vi jeste već član te Zelene stranke, i da ovim skrenete pažnju na vas, samo tu fali suština.

Nekada je Srbija bila protiv železnice za vreme Obrenovića, rekli su da ide neki gvozdeni konj, ali železnicu ipak imamo. Mi smo protiv svega inače, kao narod, to nam je onako popularno, verovatno i protiv struje i protiv svega.

Znači, postoje neke neminovnosti da se ispune želje građana koji žele takav objekat. Postoje sa druge strane težnje da imamo zeleni Beograd i ubeđena sam sada posle primera šta se desilo u okolini „Beograda na vodi“, gde su svi kukali da to će sad, ne znam, šta da bude, a pre neki dan smo gledali otvaranje novog fantastičnog parka, ako se kaže park, onda je tu sigurno i zelenilo, zelene površine, drveće, pa su kukali svi zbog Trga ovde u Beogradu kako tu nema više drveća, pa evo sad ima drveće.

Ubeđena sam da će vas događaji koji slede, dakle, izgradnja tog centra u blizini Košutnjaka demantovati i da će tu biti jedna lepa zelena površina koju će moći zaista da koriste deca. Znači, neće se boriti sa narkomanskim špricevima, neće se bojati noću da prošetaju kroz taj park, neće biti slomljenih staklenih flaša, neće biti manijaka koji presreću žene i decu, to će biti jedan park kakav Beograd u 21. veku i zaslužuje. Hvala.

To bi sada mogla ja da kažem, da niste spremni na dijalog, da niste spremni da saslušate moj način razmišljanja. Valjda je normalno da i ja nešto kažem, svoje stavove, ne moram da ponavljam sve što kažete.

Nemojte sa mnom da raspravljate da li ste član Zelene stranke. Možete da budete, možete da ne budete, meni je potpuno svejedno. Nego, poslanik vaš kolega Čabradi, dnevne novine „Danas“, novine koje su opozicione sigurno ne idu na moju ruku, kaže Čabraja novi poslanik Zelene stranke. Voljna sam pro bono da vas zastupam u sporu protiv ovih novina jer su izmislili. Ja koristim samo resurse – istraživačko novinarstvo, znači pogledam šta sve ima na internetu o vama i citiram.

Danas poslanik Čabradi rukuje se sa vama, nasmejani ste, ima svetoloplavu košulju, evo fotografija ilustruje moje reči. Goran Čabradi, Aleksandra Čabraja foto Zelena stranka. Čabraja je u parlament ušla kao poslanica pokreta Dosta je bilo. Vrlo brzo uoči predsedničkih izbora napustila taj pokret. Njihov poslanički klub do sada u parlamentu delovala kao samostalni poslanik i onda citiraju vaše pohvale politici Zelene stranke. To nije stranka sukoba i podela, nije politika mitinga i kontramitinga, dugo pričate o njima, ne mogu sada to sve da citiram. Uverena sam da ćemo kao tim uraditi mnogo dodaje Čabradi lider Zelene stranke. I onda vi govorite da ste ušli u politiku pre pet godina. Opet demantujete ono što ste rekli da niste političar, a ušli ste u politiku itd.

Nemam loše namere prema vama, nego samo odgovornost prema građanima da niste na vreme demantovali sve to što je izašlo u dnevnom listu „Danas“ o vama, i niste demantovali kada vas je svojatao ovaj poslanik.

Što se tiče, kako ste rekli – Takovskog grma. Nešto ste pomešali. Niko nije spomenuo Takovski grm, nego neki stari hrast koji se pojavio na delu deonice puta koji se gradio pre nekoliko godina, gde je u Srbiji nadvladao zdrav razum. Nekakvo sujevjerje, ako pipnemo taj stari hrast ne znam šta će sve desiti u Srbiji. O tome sam govorila. O tome da uvek imamo grupu ljudi koja želi da u Srbiji nema železnice, da se vratimo u ono doba kada su Obrenovići provećivali Srbiju, vodili je u Evropu i onih koji smatraju da naspram starog hrasta, deonica autoputa mora da se izgradi.

Takovski grm nije niko spomenuo. A spomenućemo, nije problem ako ne prekinemo ovu raspravu danas.

Sutra ujutru nastavljamo o Takovskom grmu. Hvala.

Jeste li vi tražili repliku ili po amandmanu? Repliku.