Hvala gospodine predsedniče.
Gospodine predsedniče, gospodo iz ministarstva, dozvolite na početku da izrazim veliko svoje zadovoljstvo zbog prisustva dva ministra i šest saradnika na ovoj vrlo važnoj temi o kojoj govorimo. To ću shvatiti kao poštovanje narodnih poslanika od strane Vlade Republike Srbije, zatim poštovanje građana Republike Srbije od strane Vlade i resornih ministarstava i na koncu shvatiću, gospodo, vašu ozbiljnost sa kojom prilazite, dva ministarstva, pa ako hoćete i dva ministra, rešavanje ovih problema, kao što ste to činili i prethodnih godinu i po dana.
Donošenje novog Zakona o robnim rezervama odličan je potez Vlade Srbije, a prava stvar za građane Srbije i državu Srbiju, iz više razloga. Ja ću navesti samo tri, četiri.
Prvo, zato što će se njegovom primenom bolje osigurati zaustavljanje krađe iz robnih rezervi koju je sprovodila bivša vlast bivšeg režima. Drugo, što će se njegovim donošenjem ispuniti zahtevi za članstvo Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Treće, uskladiće se sistem robnih rezervi sa evropskom regulativom. Četvrto, zakon o 1992. godine, problematika robnih rezervi, konačno će se usaglasiti sa propisima i pravnim sistemom Republike Srbije, jer punih 20 godina to nije činjeno.
Poštovani narodni poslanici, Republika Srbija preuzela je obavezu da usaglasi svoje zakonodavstvo sa zahtevima direktive EU koja se odnosi na energetiku, čime će omogućiti puno učešće zemalja jugoistočne Evrope u unutrašnjem tržištu energije EU. Uzimajući to u obzir, tu preuzetu obavezu, Zakonom o robnim rezervama utvrđuje se i oblast obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata. Ipak, mišljenja sam da je možda trebalo razmisliti, odnosno odrediti strožije kazne za krađu robnih rezervi, ako se ona desi.
Možda sam ja pod utiskom događaja iz prethodnog perioda, ali ipak krađe u robnih rezervama trebalo bi tretirati kao, po meni, ekonomsko podrivanje moći naše zemlje, pa čak kao što je to bilo u ranijim periodima, ili kao terorizma, pa adekvatno tome i odrediti adekvatne kazne. Napominjem da nije bila krađa sam žitarica u prethodnom periodu, nema vremena da o tome šire obrazlažem, već i mnogih drugih artikala. Verovali ili ne, istina je da je važeći Zakon o robnim rezervama napravljen daleke 1992. godine, pre 20 godina. Od tada do danas postojala je potreba da se on izmeni, odnosno donese novi zakon. Bivši režim nije imao sluha za to, uprkos sugestijama stručnjaka da je neophodna promena zakona, zbog čega je država Srbija u prethodnom periodu formirala timove stručnjaka za izradu novih akata. Međutim, uvek bi došlo do neobjašnjivog zaustavljanja. Zašto? Verovatno u ovih mojih nekoliko rečenica će se naći i odgovor.
Dame i gospodo, otkriće nove vlasti, hoću reći Vlade, o krađi državne imovine, možda ukazuje na razlog zbog čega se otezalo sa pravnom regulativom robnih rezervi. O tome je dala mišljenje i Privredna komora Srbije u zadnjim šest meseci.
Naime, bivša vlast bivšeg režima očistila je silose, hoću reći pokrala, do poslednjeg zrna žita iz robnih rezervi. Pokrali su tačno 80.000 tona žitarica u vrednosti od 20 miliona evra. U sedam skladišta kontrolori Vlade nisu našli niti jedno zrno žitarica. Od 77 kontrolisanih skladišta, u 18 skladišta nestalo je žita u vrednosti od 20 miliona evra.
Dame i gospodo narodni poslanici, žalosno je što je država Srbija po prvi put, dolaskom nove Vlade, krenula u kontrolu stanja robnih rezervi u poslednjih 10 godina. Zašto to nije bivša Vlada radila. Sami ste čuli odgovor.
Nekada je krađa robnih rezervi bila okarakterisana kao ugrožavanje ekonomske moći naše zemlje i smatrano vrstom terorizma, a važećim zakonom samo kao prekršaj, pa i kao krivični prestup.
Krađa žitarica i silosa od strane bivšeg režima bila je jednostavna, jer su izvršioci imali podršku policije, pravosuđa i Direkcije za robne rezerve. Zašto? Zato što se samo tako može objasniti da kontrole nije bilo 11 godina. Voleo bih da mi neko objasni drugi razlog.
Neverovatno, ali pošto su robne rezerve žitarica pokradene, država je plaćala čuvanje istih tih žitarica kao da su bile u silosima. Znači, plaćala je skladištenje magle umesto žitarica kojih nije bilo, i to 250.000 evra mesečno.
Postavlja se logično pitanje – šta bi bilo da je došlo do prirodnih nepogoda, eventualno potresa, poplava ili ne daj Bože rata, a robne rezerve prazne, treba prehraniti stanovništvo?
Zato smatram da je trebalo zakonom možda decidirano odrediti da je krađa robnih rezervi podrivanje ekonomske moći naše zemlje, da je to ravno možda čak i terorizmu i da je adekvatno tome možda trebalo odrediti i kazne.
Samo dve rečenice o izmenama i dopunama Zakona o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovom uništenju, pošto je Republika Srbija donela Zakon o potvrđivanju Konvencije 2000. godine, a koja je usvojena i na Savetu bezbednosti UN Rezolucijom 1540, što je Konvenciji dalo dodatnu snagu i značaj. Pristupanje naše zemlje, pristupanje Srbije Konvenciji je veoma važno, jer tim odnosom stičemo ugled, kako među članicama Konvencije, tako i među UN u celini.
Primenom ovog zakona pokazaćemo privrženost naše zemlje da na vreme uvedemo propise iz ove oblasti, ali i svesni da ćemo vrlo često biti predmet pažnje u pogledu primene Konvencije. Zahvaljujući vama, gospođo ministarka, i vašoj marljivosti, na vreme donosimo ove propise.
U Danu za glasanje pozivam sve poslanike, bez obzira na stranačku opredeljenost, da daju glas za ove zakone, a posebno poslanike iz opozicije, jer će time javno osuditi svoje kolege koji su otuđili žitarice iz skladišta i oštetili državu Srbiju za više od 80.000 tona žitarica.
Time ćete, dame i gospodo, dati svoj mali doprinos modernizaciji Srbije, koju provodi SNS na čelu sa svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem, predsednikom države Tomislavom Nikolićem i predsednikom Skupštine, gospodinom Nebojšom Stefanovićem. Hvala najlepše.