Dabome da je tema jer je ovo izneseno danas od strane opozicionih poslanik.

Samo da kažem završnu rečenicu. Koliko je značajan Južni tok koji vi možete slobodno ispitati za građane Srbije i region, mislim da je suvišno govoriti. Tako isto će biti i sa kanalom Morava. Vođene države nije igra to je ozbiljna stvar.
Na kraju, gospoda koja su malo napadala vladajuću koaliciju, moram da kažem, završnu rečenicu, uništili su našu državu, uništili su našu sadašnjost, uništili su budućnost dece naše da su ostali samo godinu dana uništili bi i naše korene. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Jankoviću, poštovana gospođo Petrušić, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, danas su pred nama izveštaji o radu Zaštitnika građana i Poverenika o ravnopravnosti, koji su izuzetno značajni za našu državu.
Dozvolite mi da kažem da ću govoriti o izveštaju Zaštitnika građana. Odmah da kažem gospodine Jankoviću, da izveštaj koji ste vi ili vaša služba sačinili je za mene odličan, dobro napisan, analitičan, sistematičan sa određenim preporukama svim onim organima uprave koji bi trebalo da izvrše realizaciju ovih preporuka. Zaista nemam nijednu jedninu primedbu na izveštaj.
Preporučio bih da ovaj vaš izveštaj kao Zaštitnika građana dobro razrade sva ministarstva u Vladi Srbiji, Vlada Republike Srbije i sve lokalne samouprave jer ima jako propusta u lokalnim samoupravama. Napominjem zbog narodnih poslanika a i građana Srbije da je ovo izveštaj za 2012. godinu koji je obuhvatio bivšu vladu osam meseci i četiri meseca ove vlade. Dozvolite da kažem radi razjašnjenja, jer građani i ne znaju šta je ta institucija.
Institucija Zaštitnika građana u Republici Srbiji, kako jedna koleginica kaže je uvedena 2005. godine kao nezavisna i samostalna državna institucija. Dakle, gospodine Zaštitniče građana, radi se o veoma mladom, državnom, nezavisnom i samostalnom organu. Ipak Poverenik Saša Janković, o kome govorim kao o osobi i njegove kolege i saradnici su stekli određeno poverenje, ne samo građana Srbije, nego i ove Narodne skupštine Republike Srbije, zaslugom narodnih poslanika i gospodina predsednika Narodne skupštine gospodina Nebojše Stefanovića, koji je vrlo često u kratkom vremenu forsirao neka zakonska rešenja koja ste vi preporučili.
Da kažem odmah da spadam među one narodne poslanike koji je svaki vaš izveštaj pročitao i vrlo često se na njega osvrtao i predlagao ona rešenja za vreme od godinu dana koje ste vi predlagali – kao svoj osnovni zadatak Zaštitnik građana ima da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave. To je osnovni zadatak Zaštitnika građana u vezi sa ostvarivanjem kako individualnih, tako i kolektivnih prava građana Srbije, da štiti i unapređuje ljudska i manjinska prava i prava građana.
Kako ste vi, gospodine zaštitniče, napravili u ovom izveštaju veoma transparentno, a šta je naša stvarnost, onda mogu da zaključim da ona u 2012. godini nije bila na najboljem nivou. Smatram da kada budemo razmatrali izveštaj za 2013. godinu, da će ovde u ovim klupama gde vi sedite, sedeti više članova Vlade, a i da će biti prisutno u ovo doba večeri više narodnih poslanika nego što ih sada ima.
Da bi ostvario svoju ustavnu i zakonsku funkciju, Zaštitnik građana mora imati podršku organa vlasti. Da li je gospodin Janković, kao Zaštitnik građana, imao to, dame i gospodo narodni poslanici, pročitajte u izveštaju, neću da dajem sud o tome, a ne verbalnu podršku, nego da organi vlasti sprovode njegove preporuke onako kako smo mi počeli raditi za ovu godinu, ovaj parlament. Videli ste nekoliko čak i zakonskih rešenja i preporuka u situaciji koja nam je izuzetno složena.
Ovo je izveštaj, kako rekoh, za 2012. godinu. Zaštitnik građana, kako reče u svom izveštaju, postupao je po 548 predmeta, od kojih su 152 predmeta iz prethodne 2011. godine, da vidite složenost problema. Dakle, okončao je rad u 347 predmeta. Broj primljenih pritužbi građana u 2012. godini povećan je za 4% u odnosu na 2011. godinu.
Verovatno se možda radi i o nekim greškama, statističkim, ali naradoni poslanici koji su danas govorili da se ne treba broj predmeta povećavati, ja ne smatram tako, smatram da treba, zato što je Zaštitnik građana kao državni organ nezavisan, dakle, da je on mlad i da građani Srbije još ne znaju ni funkciju njegovu i vrlo teško mu se obraćaju i da ćete vi imati određeni deo godina, dve, tri godine verovatno povećani broj, a onda je za očekivati da će državni organi sprovoditi vaše preporuke i da će pad zaista biti. To bi po mome trebalo biti funkcija u celini Zaštitnika građana.
Moram da kažem, gospodine Zaštitniče građana, da ste vi skenirali kršenje zakona od strane organa uprave onako kako treba prilikom biranja svake vlade, svaka vlada da skenira šta je zatekla, a šta treba da uradi. U tom resoru najveći broj pritužbi, kako ste vi izneli, je iz raznih područja. O njima neću govoriti, jer ste vi to izuzetno dobro napravili. Dozvolićete mi da pričam o jednom resoru kojem ja pripadam kao profesor, o prosveti. U tom resoru, kako i vi rekoste, broj pritužbi podneli su studenti koji ukazuju na probleme sa kojima se susreću nakon završetka studija. To je tačno. Moram da kažem da se oglušilo i Ministarstvo za prosvetu, a i vaspitno-obrazovne ustanove i direktori radnih organizacija.
Upravo tu imamo problema. Zašto? Kada završe srednje škole i fakultete, neki srednje, neki fakultete, zanimanja koja su oni završili ne prepoznaje tržište rada. Zašto? Zato što ministarstvo nakon deset godina nije napravilo nacionalnu kvalifikaciju zanimanja, iz meni nepoznatih razloga, na koju vi ovde direktno i indirektno ukazujete itd.
Dozvolite da kažem da su pritužbe i na Ministarstvo prosvete, da ono krši propise prilikom odlučivanja o zahtevima za izdavanje udžbenika. Mi smo se kao Odbor Narodne skupštine za prosvetu i nauku susreli sa jednim takvim slučajem i želimo da nam nikad to ne dođe na dnevni red, odnosno da određene službe odrade posao onako kako treba. Napominjem zbog građana Srbije da naša deca u prvom razredu uče po dva bukvara, duple udžbenike. Upozoravam vas, ako niste znali, a verujem da jeste kao Zaštitnik građana, da zaštitimo naše građane da ne uče iz dva bukvara.
Dalje, nezadovoljstvo postupanjem ustanova vaspitanja i obrazovanja. Naveli ste direktore, to je strašna tortura, direktora vaspitno-obrazovnih ustanova i u odnosu prema zaposlenima, a i u odnosu prema zaposlenima, a i u odnosu prema deci.
Ono što je interesantno, nezadovoljstvo postupcima inspekcija, tu ste potpuno u pravu. Apelujem na Ministarstvo prosvete da inspekcija konačno uzme u ruke svoj posao. Vrlo dobro ste naveli u izveštaju, 30 inspekcija mora odraditi posao kontrole, zajedno sa nama narodnim poslanicima ovde u Narodnoj skupštini. Mi smo kontrolni organ, narodni poslanici, ne samo mene profesora, nego i mene kao narodnog poslanika, i ministre kontrolisati i Vladu. To je srž i suština kontrolne funkcije Narodne skupštine.
Zaista apelujem, kada je u pitanju Ministarstvo prosvete, da se posveti i malo pažnje Komisiji za akreditaciju. Tu imamo strašnih problema. Moram da sumnjam u korupciju o kojoj su danas poslanici jako mnogo ovde govorili. Zašto? Zato što se akreditacija vrši tajno. Recezenti su tajni. Imam pravo da sumnjam, zašto bi tajno? Zašto ne javno doći na fakultet i pregledati, videti koliko ko ima prostora, biblioteka, knjiga u biblioteci itd? To moramo dovesti u red.
Čime sam šokiran? Šokiran sam izveštajem koji ste vi vrlo dobro na 129. strani, pročitaću to, izvinjavam se narodnim poslanicima i građanima, ali samo deo ću da pročitam: "Podaci dobijeni na osnovu postupka kontrole, kada su udžbenici u pitanju, daju dovoljno osnova za zaključak da je ostvarivanje prava građana pred Ministarstvom prosvete i prosvetnom inspekcijom otežano". Zamislite ovu ocenu. Da stvar bude još gora, takođe iz postupka proističe da ispunjenje zakonom propisanih obaveza i saradnja Ministarstva prosvete sa Zaštitnikom građana nije na primernom nivou.
Poštovani narodni poslanici, evo naše uloge ovde. Zašto danas nismo o tome govorili? Nije slučaj jednog ministarstva, nego svih ministarstava. Neću da govorim o socijalnom radu i Ministarstvu za rad, gde ima najviše pritužbi Zaštitniku građana, uz mnoga ministarstva. To je naša kontrolna funkcija. Molim opoziciju da se na to osvrće, i poziciju itd. U tom smislu moramo dati strašnu podršku Zaštitniku građana da istraje do kraja, bez obzira o kome se radi.
Imam pravo i ja kao narodni poslanik da se stavim pod lupu kada govorim ovde, da li govorim istinu, a to znači narodni poslanici, pa čak i službe koje mi biramo i Poverenik za ravnopravnost, kada podnosi izveštaj. To bi značilo, zamislite, ministra, a ne o ministru šta je radio, uz uvažavanje zaista tačnih podataka.
Kada smo već na ovome, ako je istina ono što kaže gospodin Marijan Rističević za Poverenika za ravnopravnost gospođu Petrušić, neću reći da li jeste ili nije, ali sam video kada su bile u pitanju robne rezerve i krađa, da se obistinilo, 150.000 vagona pokradeno je iz robnih rezervi, kako ste čuli itd, kao lokomotiva od Nikšića do Beograda. Čuvala se i plaćala magla. Dakle, ništa ne prejudiciram, ali u tom smislu imamo pravo, prosto, imamo državne organe i tužioca i ostale organe da provere da li je to istina ili nije.
Dozvolite, gospodine zaštitniče, da još jednu vašu rečenicu pročitam. Značajno je napomenuti da je nakon upućene preporuke koju je ministarstvo odbilo da prihvati i sprovede, Zaštitnik građana primio više novih pritužbi koje se odnose na istu vrstu nezakonitosti u radu tog organa uprave itd. Dakle, Zaštitnik građana nema naredbodavnu funkciju, ali mi možemo pogurati stvar kao narodni poslanici.
Na kraju, pet rečenica o korupciji o kojoj se danas ovde govorilo, kojoj je Zaštitnik građana posvetio mnogo pažnje. Zaista mi je žao što danas poslanici nisu više dali podršku borbi protiv korupcije, kao da je to stvar tabloida. Nije, gospodo narodni poslanici.
Dakle, ona razara srpsko društvo. Hoću da čujem mene iz pozicije i vas iz opozicije da osuđujemo to i da damo podršku državnim organima da rade svoj posao. Nećemo mi presuđivati. Dakle, ona razara našu državu, zato je borba protiv korupcije prvi zadatak ne samo prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Vučića, nego čitave Vlade, svakog ministra ponaosob, svakog državnog službenika, svakog profesora, svakog zdravstvenog radnika, svakog građanina Srbije, pa i nas poslanika u Narodnoj skupštini.
Neću da govorim kao kolege iz opozicije – da napadam sadašnju Vladu. Neke stvari su zaista izmišljene, na šta su i reagovali prethodnici. Ali, ja ovde imam 50 taksativno navedenih stvari za koje su uhapšeni čak i tri bivša ministra. Ali, podatke koje ja iznosim, vi to dobro znate, gospodo poslanici, nisu iz tabloida nego podaci DRI. Između ostalog, za 750 hiljada evra za tabloide, gospodin Dulić, koji je sada u zatvoru. Da ne govorim za Sašu Dragina, za Bubala, itd. Znači, sve ovo što ja govorim, govorim iz izveštaja DRI. Zamislite 750 hiljada evra za bilborde, jedan samo 23 hiljade evra, u vremenu kada hleba nema? Kada to budu ovi radili, ministri, njih treba prozivati i prozivaćemo, o kojem god ministru da se radi. To je naša uloga, ne tabloidi nego državne ustanove. Zamislite direktora železničkog saobraćaja – 106 hiljada za ručkove za godinu dana, izveštaj DRI. To je sramota.
(Poslanici DS dobacuju – Iz koje je stranke?)
Imate možda problema? Iz koje stranke? Bio sam informisan da je iz DS a sada je prešao u neku drugu. Ako lažem, izvinjavam se, tako sam informisan.
Kad već dobacujete, a predsedavajuća vas ne upozorava, čudi me da danas niste osudili borbu protiv korupcije. Dajte podršku državnim organima. To razara ekonomsko, političko i državno tkivo ove države. Nemojte se ljutiti, ali, prethodna vlast je ekonomski uništila državu Srbiju, budućnost naše dece. A kad me već prozivate, gospodo iz opozicije, da ste ostali na vlasti, i korene bi naše uništili. Hvala.

Pozivam se na član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda po kojoj se vodi pretres. Prethodni govornik je tri stvari izneo a da nisu o tački dnevnog reda.
Prvo, spominje stalno dr Vojislava Šešelja i nekakve bedževe. Vrlo je sramno i neodgovorno govoriti o haškom zatvoreniku čija presuda nije izvršena. To spada u domen političke i svake kulture.
Drugo, spominje predsednika države, Nikolića. To nije na dnevnom redu. Samo radi jedne rečenice gospodin Milivojević mora da zna da je za godinu dana predsednikovanja Tomislava Nikolića Srbija doživela veći ugled nego prethodnih 20 godina.
Treće, molim vas, predsedavajuća, stalno baca ljagu na našu državu. Treba li ste ga upozoriti ko je vodio rat devedesetih. On tvrdi da smo mi vodili rat. Kao čovek nauke, nijedan zapadni izvor, nijedan istoričar ne tvrdi to, nego da ga je vodio NATO pakt i zapad, a ja dodajem - i domaći NATO prašinari, u koje spada i gospodin Milivojević. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ovaj amandman ima možda smisla. Možda bi Ministarstvo zaista trebalo da razmisli da li ima smisla uopšte opisno ocenjivanje. Ono je u našoj pedagoškoj praksi dugo upotrebljavano, pa napuštano, pa ponovo upotrebljavano, pa ponovo napuštano. Pogledajte samo član 62, stav 2. – zaključna ocena iz vladanja učenika iz stava 1. ovog člana jeste primerno i, vidite, od petog do osmog isto primerno, a ovamo stavljamo odličan ocenu brojčano. Negde stavljamo, negde ne, a primerno, ako je pet stavljeno od petog do osmog, valjda je i od prvog do četvrtog.
Drugo, jedan osnovni zadatak škole, valjda se nećemo ovde ubeđivati, bar prosvetni radnici, a to znaju i naši roditelji, jeste vaspitanje i obrazovanje. Mi učenike u školi ocenjujemo, i njihovo ponašanje i njihovo znanje, i kad celokupnu ocenu izvodimo, valjda je izvodimo iz jedne i iz druge komponente. Prosto je ovo u sukobu jedno sa drugim. Ovo treba zaista razmisliti, jer ćemo onda dobiti i bolje ponašanje naših učenika u školi i na časovima pojedinih nastavnih predmeta. Znam da ovisi i od toga koliko nastavnik atraktivno predaje, koliko je on interesantan itd, ali ne može biti podjednako interesantan svim učenicima.
Dakle, jednostavno, i vladanje bi trebalo da ulazi čak i u prosečnu ocenu. To je bilo u našoj pedagoškoj prošlosti, pedagoške teorije i prakse, i to je bila dobra pedagoška teorija i praksa. Nema razloga da se odričemo dobrih stvari, jer nećemo dobiti nasilje u školama onda, znate, u ovolikoj meri koju danas imamo.
Moram ovde da kažem, izvinite, još jednu rečenicu. Mi smo 2000. godine, sa olujom koja je nastala, zapravo uništili masu dostignuća pedagoške teorije i prakse stotinama godina u Srbiji i pomalo stidljivo vraćamo to. Zašto nemamo hrabrosti da vratimo to, u interesu naše dece i u interesu države Srbije.

Evo da se priključim. Mislim da je zakonodavac ovaj stav 6, 7. i 8. zaista korektno stavio. Predstavnici stranaka koji smatraju da ovo treba brisati. Postavlja se onda pitanje, ko to treba urediti, a radi se o stručnoj pomoći? Stručnu pomoć inkluzivnom obrazovanju mogu dati samo stručne osobe. Ministar sa svojim timom u okviru ministarstva, jedino on zna ko su to. Defektolozi posebne vrste, da ne nabrajam, psiholozi itd. Ne može valjda neko drugi. Ovo je univerzalna stvar, ne radi se o ovom ministru koji je danas pred nama, nego ovo što je kolega rekao pre mene, to je jedna procedura. Hvala lepo.

Kratko. Kao čovek koji je dugo godina radio i u osnovnoj i u srednjoj školi, u sredinama ravničarskim i brdskim, itd, dozvolite da najpre kažem da me čudi što prethodni govornik spominje neke patriotske stranke.
Odmah da kažem, mislim da u ovom parlamentu nema deljenja na patriotske i nepatriotske, da smo svi patriotske stranke. Ovo je patriotski parlament, kao što je i u Mađarskoj patriotski parlament. Molim vas, nemojte nas deliti na patriotske i nepatriotske stranke.
E sad, povodom ovog člana, mislim da ima logike. Prethodna koleginica poslanik što je predložila za decu u prava četiri razreda osnovne škole dva kilometra, znači više od dva kilometra da se prevoze. Zamislite decu u brdskim krajevima, kroz šumu. Tu roditelji svakodnevno moraju da vode decu. Jednostavno se slažem, ono što kolega poslanik, prethodni govornik pre mene rekao, da se možda obaveže zakonom lokalna samouprava, da omogući takvoj deci besplatan prevoz.
Zaista je u prvom razredu osnovne škole, zapravo, teško je uopšte govoriti da se neko ne prevozi na udaljenost od tri kilometra i četiri. Molim vas, ko je taj koji će u brdsko- planinskim predelima kroz šumu pustiti svoje dete, gde su deca izložena raznim vrstama divljači tamo, tako da preti bezbednost dece. Dakle, možda bi dobro bilo da se preporuči, ako ne obaveže lokalna zajednica da osigura deci u prav četiri razreda osnovne škole i ova koleginica koja je pre govorila, mislim da ima smisla i da je to na neki način i briga lokalne zajednice i države u celini o našoj deci u bezbednosnom smislu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ovaj član 75. jako je bitan, pogotovo amandmani narodnih poslanika, gospođe Donke Banović i Milice Vojić Marković. Zaista isto apelujem da Ministarstvo razmotri ovaj amandman.
Rezultati nacionalnih ispitivanja su javni i služe za procenu stanja i napretka obrazovanja u Republici Srbiji i koristi ih Ministarstvo, jedinica lokalne samouprave. Ovde je dodato – obrazovne i naučne ustanove. To je vrlo bitno.
Zašto obrazovne i naučne ustanove? Zato što smo mi, verovali ili ne, pomalo udaljili naučne ustanove, odnosno katedre pedagogije sa filozofskih fakulteta od Ministarstva, od jedinica, od Nacionalnog prosvetnog saveta.
Gospodine ministre, samo ću da navedem jedan primer. U ogledima škole smo dobili Izveštaj, mi narodni poslanici, Nacionalnog prosvetnog saveta za 2012. godinu. Jedan sam od onih poslanika koji zaista sve pročita što dobije na ruku. Verovali ili ne, Nacionalni prosvetni savet je predložio za opšte obrazovne predmete izučavanje istorije samo jedan čas u trogodišnjim i četvorogodišnjim školama.
Još bih da kažem dve rečenice. Citiraću jednog rimskog filozofa koji je rekao, citiram: "Učite istoriju svoga naroda, da ne budete stranci u vlastitoj otadžbini". Završen citat. Ili, napomenuću 1941. godinu kada je bombardovana Narodna biblioteka Srbije, najpre je ona bombardovana i kada su glavnokomandujućeg pitali -zbog čega da uništimo prošlost srpskog naroda?
Postavljam pitanje – kako ćemo ishode one koje smo ostavili jačanje identiteta, itd. srpskog naroda? Koji su to nastavni predmeti preko kojih ćemo dostići te ishode? Moram da kažem – ovo u istoriji pedagogije nije bilo i poistovetili su, Nacionalni prosvetni savet, istoriju sa sociologijom. Vi, gospodo sociolozi vrlo dobro znate da je sociologija deo savremene istorije. Zaista, ovo apelujem da se ne dozvoli uništavanje prosvete koje se, moram to da kažem, sistematski vrši od 2000. godine.
Pozdravljam Ministarstvo što je u ishodima stavilo rezultate i što je u ciljevima, ali mi to nastavnim planovima i programima trebamo obezbediti da dođe do ishoda, ali sa sadašnjom situacijom ne. Verujem da Ministarstvo ima dobre namere, zbog toga što je i prethodno Ministarstvo, nazad zapravo deset godina stavlja stalno nas u situaciju da opšte obrazovne predmete, broj časova da smanjimo na minimum. Molim vas istorija se učila u starom veku. Herodot je napisao delo istoriju, sociologija je nauka 19. veka. Ne može broj časova jedan čas ovde sociologije, jedan istorije.
Zalažem se i molim vas obezbedite to zbog budućnosti dece naše i zbog budućnosti države Srbije, da se istorija izučava od petog razreda osnovne škole do osmog, po dva časa sedmično, kao i u srednjim školama u svim razredima po dva časa. Ako dva, bar jedan.
Molim vas, za srednje je predviđeno samo u jednoj godini jedan čas. Nemojte se ljutiti, imam jedan izraz koji ne smem u Skupštini upotrebiti, a u nauci bi ga upotrebio. Sa kojim je ciljem to? Sa ciljem da deca ne znaju prošlost. Lako je onda sa nama manipulisati kao nacijom. Uništava nam se prošlost. Kako ćemo listati i prelistavati našu prošlost ako je ne izučavamo, a zarad budućnosti otadžbine? Ovo je samo jedan apel tog koncipiranja nastavnih planova i programa, da ne dozvolite ni Nacionalnom prosvetnom savetu, a ni Zavodu, nego da angažujete katedre pedagogije sa Filozofskog fakulteta da se uključe. Mislim da su to najkompetentniji ljudi i ljudi iz prakse i teorije. Neke smo predmete poistovetili sa tradicionalnim. Od antičkih vremena predmetima broj časova koji ništa ne znače za budućnost naše dece.
Dakle, ovo na oprez, a mislim da ima razloga da uključimo naučne ustanove više u škole i da ih povežemo i da je ispitivanje svako u naučne svrhe u smislu unapređivanja vaspitanja i obrazovanja. Izvinite, malo više sam uzeo reč.

Poštovana predsedavajuća, zalažem se da ostane član 78. ovakav kakav jeste, ali možda bi bilo dobro reći zbog čega.
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, mi smo na članu 77. Amandman na član 77, a ne na član 78, koji ste vi pomenuli.)
Izvinite. Zalažem se da štrajk ostaje kao oblik, ali uz obavezni minimum procesa rada. Verujem da svi koliko nas ima ovde u Skupštini, bez obzira na političke stranke, barem smo se juče tako dogovorili, stavili smo u centar vaspitno-obrazovanog sistema učenika. Ako se slažemo u tome, onda nikakv štrajk ne može zaustaviti taj proces rada.
Kada bi me pitali, kao čovek koji radi od osnovne škole do univerziteta, kada bi onda trebao biti štrajk? Biću otvoren samo pod dva uslova. Da se zaustavi proces rada, a to je prvi uslov kada profesori, nastavnici, učitelji nisu plaćeni po uslovno kvalifikovanom radniku, kao i u zdravstvu, upravi, policiji i vojsci, onda on ima smisla. Kada direktori i uprava škole uzurpiraju prava nastavnika. U nijednom drugom smislu ne vidim svrhu, jer je budžet takav kakav jeste, a plaćamo se po uslovno kvalifikovanom radniku. Bojim se da, u protivnom, ne bi išao u političke svrhe. Hvala.

Poštovani predsedavajući generale, dozvolite da kažem nekoliko rečenica na ovaj amandman.
Juče sam već napominjao kada je u pitanju ovaj član 17, sada kada se radilo o Zakonu o osnovnoj školi, tako i sada kada se radi o Zakonu o srednjoj školi, program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, poseban akcenat i podnaslov stavljamo iz istog razloga, ono što sam juče govorio, zbog toga što nismo vratili vaspitnu funkciju škole koju smo, da tako kažem, ukinuli, ima 15 godina.
Dakle, mi smo vaspitanje proterali iz škola, a da ne kažem i iz sredstava masovne komunikacije, itd, i svih faktora tradicionalnih vaspitanja i obrazovanja. Bilo bi zgodno, prva rečenica ovog člana, gde kaže – program zaštite; ovde bih dodao – učenika i nastavnika od nasilja i zlostavljanja; jer imate pojavu zlostavljanja nastavnika od strane učenika. Imali smo nekoliko drastičnih slučajeva, da tako kažemo, u ovoj školskoj godini. Ima toga više, čak se i ne priča, javnost ne da. Ne bi zgorega bilo staviti i to.
Vrlo dobro je Vlada ovo, zapravo ministarstvo, postavila kako se ostvaruje, preko čega i sada je vrlo interesantno to pratiti preko pojedinih nastavnih predmeta, ali bi dobro bilo da se i planom, šta to znači, brojem časova u pojedinom nastavnom predmetu, a to zadire u program, nastavni program i korelaciju nastavnih sadržaja, itd. To je jedan malo složeniji proces i kada je vaspitna funkcija škola bila malo jača ona je vodila računa o tome.
Zalažem se da mi vratimo tu vaspitnu funkciju škole u celini, pa onda i preko nastavnih predmeta onda nećemo dobiti, manje ćemo imati slučajeva zlostavljanja učenika i nastavnika i zanemarivanje ovih pojava, itd.
Isto tako kada je u pitanju alkoholizam, kroz mnoge nastavne predmete to možemo, korelacijom nastavnih predmeta, a tu ključnu ulogu školske službe moraju da odigraju, školski pedagog, školski psiholog zajedno sa stručnjacima iz lokalne samouprave. Dobro je, kažem, još jedanput što je ministarstvo ovo stavilo zaista i ima dobre namere. Na nama je stručnjacima da ovo razradimo i zajedno sa lokalnim zajednicama i državom u celini sprovedemo u praksu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, mislim da je ministarstvo dobro koncipiralo član 18. i nema razloga za amandmanom. Naime, mi često nekim pojavama, zlostavljanje itd, kada se ono pojavi, da bismo ga potencirali, idemo kroz zakon, umesto da to kroz zakon radimo kontinuirano. Tako je i sa fizičkim vaspitanjem. Nema elemenata za posebnu naglašenost. Zašto? Sve piše u članu 18. To se radi ne samo preko nastavnog predmeta – fizičko vaspitanje u srednjoj školi, nego kao što je ministarstvo i navelo – kroz razne vrste takmičenja. Možda bih samo dodao nešto što ministarstvo nije navelo – zašto ne uvedemo slobodne aktivnosti u srednje škole? Samo pratiti kontinuitet iz osnovnih škola, a onda u okviru slobodnih aktivnosti sa područja fizičkog vaspitanja imamo 10-ak, 15, slobodnih, čak i 20 možemo da imamo.
Dakle, ne znam zašto nemamo slobodne aktivnosti u srednjoj školi? Istorija savremene pedagogije poznaje da smo imali slobodne aktivnosti u srednjoj školi, čak možda i više nego u osnovnoj školi, pogotovo kroz sportske slobodne aktivnosti. Tu se baca akcenat na razvoj.
Nisam za to da dajemo prenaglašeni značaj, gospodine ministre, kao što je Nacionalni prosvetni savet učinio. U pogledu ogleda, ja imam izveštaj koji ste nam poslali, pa je fizičko u srednjoj školi stavljeno dva časa a prirodne nauke sve skupa samo jedan čas sedmično, i to samo u jednoj godini za tri godine, a fizičko u svakoj godini po dva časa, plus takmičenja. Ne valja ići u takve krajnosti. Ne smemo to raditi, uništićemo decu. Verovali ili ne, istoriju imamo samo u jednoj godini, po jedan čas u toku godine.
Kakav ćemo mi to patriotizam razvijati i preko kojih predmeta našoj deci? Kakav identitet stvarati naroda kojemu matično pripadam i identitet nacionalnih zajednica, kada su u pitanju nacionalne zajednice? U ishodima stoji, to ste dobro koncipirali. Ali, moramo sadržaje napraviti preko nastavnih predmeta. Znači, kada su ishodi u pitanju, lepo stoji u ishodima da ćemo takvu ličnost, ali nastavnim programima to ne osiguravamo.
Potpuno razumem nacionalni savet i vas kao ministra. Jer, pre vas ministri, pogotovo prvi ministar od 2000. godine, drastično su ukinuli nastavne predmete i kasnije. Imam osećaj da ovo ministarstvo nastoji da ispravlja krivu Drinu i to je dobro. Što pre to ispravimo, to je bolje. Dakle, postoje tradicionalni opšteobrazovni predmeti, kada je u pitanju plan i program, što se može i redefinisati, pa čak i u skladu sa aktuelnom situacijom, a ne zato što smo rat vodili. Istoriju smo sveli samo na jedan čas u jednoj godini za četiri godine srednje škole. To su strašne stvari.
Ponovo ću citirati Kasijodora, rimskog filozofa koji je rekao: "Prelistavajte istoriju i učite istoriju svoga naroda, u rimsko vreme, jer ćete biti stranci u vlastitoj otadžbini".
Još jednu rečenicu bih rekao na kraju. Kada je ova naša država bila napadnuta 1941. godine, najpre su Nemci Narodnu biblioteku zapalili, čak nisu ni bombardovali nego zapalili, to znamo iz najnovijih istraživanja, verovatno ste to čuli. Kada su pitali glavnog komandujećeg: zbog čega, rekao je – da im uništimo prošlost. Jer, kad uništite prošlost jednom narodu, normalno je da on nema sadašnjost i budućnost. Dakle, ja se zalažem za harmonizaciju nastavnih predmeta i broj časova, a to znači i nastavni plan.
U čitavom zakonu o srednjem vaspitanju i obrazovanju vi kao da mešate nastavni plan i program. To sam video kod mnogih poslanika. Nastavni plan je jedno, program je drugo. Ali, moramo ih dovoditi u vezu. Najpre određujemo plan, a onda program. Plan je broj časova, a program je sadržaj. To se može vrlo lepo napraviti i ja vidim dobru nameru zakonodavca. Ali, zato je tu Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja i ja na njega stalno bacam akcenat. On ima te kompetencije, a ne Nacionalni savet.
Moram vam reći da u jednom prosvetnom Nacionalnom savetu ili akreditaciji se nalazi čovek koji je bio potpisnik među njih 60 i tražio je nezavisnost KiM. Hoće li on patriotizam razvijati?
(Predsedavajući: Gospodine Atlagiću, molim vas da se vratite na temu.)
Na temi je, gospodine predsedavajući, patriotizam, kroz nastavu istorije. Ovo je baš tema. Hoćete da mu kažem ime? Ali, moram reći da je to sramota za ovu državu. Hvala.

Uključiću se po ovom pitanju člana 21. Program izleta i ekskurzije je jedno od važnih planova i programa godišnjeg plana škole.
Podvlačim ono što je bitno - izvođenje ekskurzija je izričito u nastavno-vaspitne svrhe. Da li to radimo u praksi, ovo što je koleginica rekla? Dabome da ne radimo. One se izvode u druge svrhe, pa čak i finansijske, ovo što je koleginica reče.
Šta preporučujem? Ono što neke škole praktikuju. Ako se radi o osnovnoj školi, do završetka srednje škole, onda bi svaka osnovna škola trebala da napravi od prvog razreda plan ekskurzija i program do osmog razreda - poznavanje bliže i šire okoline matične države, a onda , u saradnji sa srednjim školama, na bazi tog plana išli šire itd. Onda bi oni obilazili ona mesta, istorijske i prirodne lepota naše zemlje i susednih država, gde će nastavnici moći koristiti to u sadržaj nastavne svrhe, u broj časova.
Samo pedagogija takve ekskurzije, a govorim šta pedagogija poznaje, jer druge ne poznaje. To bih prepustio školama, uz obavezu da svaka škola mora imati dobro razređen plan, dobro razrađen program rada i na jednu grupu, na jedno odeljenje ne slati razrednog starešinu, kao do sada, nego najmanje tri čoveka. To smo tradicionalno radili u zadnjih 20 godina. Zašto smo to napustili u zadnjih 10-15 godina, mislim da je suvišno da obrazlažem jer svi to dobro znamo.
Mislim da je ovaj član zakona izuzetno dobro postavljen. Na nivou škola osnovnih i srednjih treba da napravimo dobro razrađen plan. Najpre je to odgovornost direktora, a onda i svih drugih činilaca. Hvala lepo.
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Petrović, Sanja Čeković, Miodrag Đidić, Boško Ristić, Milovan Mihajlović i Nebojša Zelenović.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Elvira Kovač, Balint Pastor, Laslo Varga, Arpad Fremond i Zoltan Pek.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanici Olena Papuga.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 28. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gordana Čomić i Maja Videnović.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Izvinjavam se koleginici ako je shvatila da ja njoj držim predavanje. Sve što govorim govorim u interesu naše dece a verujem i ona. Dakle, na istom smo poslu, istom zadatku i nema ljutnje itd.
Osvrnuću se na ovaj član kada je u pitanju, gospodine ministre, broj časova, ne samo prema deci nego i prema nastavnicima. Da li možda ministarstvo ili zavod razmišlja da se podigne kvaliteta obrazovanja profesora u didaktičara pedagoškom smislu izvođenja nastave, da im se smanji broj časova, a više na stručno usavršavanje i osposobljavanje? Dakle, da li možda ministarstvo u tom smislu razmišlja, jer savremena pedagogija ide u tom pravcu? Mislim da smo mi ostali na tradicionalnom. Nije dobro da mi smanjujemo samo dedi broj časova a nastavnicima ostane ista? Ne. Nastavnik mora biti osposobljen za najsavremeniji način izvođenja nastavnog časa. Tu je problem pedagoški danas. To svi profesori didaktičari na katedrama vrlo dobro znaju.

Izvinjavam se, vama gospodine generale, niste čuli prvu rečenicu. Povezao sam broj učenika sa brojem učenika i sa brojem časova nastavnika. To moramo dovoditi u vezu. Možda vi, koji niste te struke, teško je to pojmite, ali samo napominjem ovo, gospodine ministre, da se možda u zavodu treba razmišljati da na najsavremeniji način osposobimo nastavnika, onda je čak i broj, najoptimalniji broj učenika pet. Ako imamo para, hajde da budemo otvoreni. To je nemoguće. Kako osposobiti nastavka za savremenu nastavu ako ono ima 25 ili 21 čas neposredne nastave plus pripreme koliko kući, pogotovo oni koji su Resavska škola pa prepisuju svake godine i svaki dan. Izvinite. Hvala.

Ne znam zaista šta će sutra biti, ali ako vam treba čas nacionalne istorije, možemo po završetku ove skupštine, voljan sam za sve poslanike, koju god hoćete temu. Nije sporno. Razmišljam o onome što je danas na dnevnom redu i zalažem se da naš zakon bude koncipiran u interesu učenika, u interesu naše dece i roditelja i nastavnika. Hvala.