Mi smo već ukazali na očigledne nedoslednosti u pisanju ovog predloga zakona i sada dolazimo do jedne vrlo interesantne situacije.
Možemo prihvatiti, mislim da to jeste tačno, mada podnošenje tolikog broja amandmana ne bi imalo nikakvog smisla, ali jeste tačno da jedan deo materije koju sadrži ovaj zakon nije imalo potrebe da sadrži, odnosno za sve članove koji se odnose na ove savete, sekretarijate, službe itd. moglo je da se primeni obrazloženje kojim ste odbili naš amandman.
Obrazloženje kaže da obrazovanje i uređenje službe vlade spada u autonomno ovlašćenje vlade, predviđeno Ustavom itd. Znači, direktno na osnovu Ustava i bez posebnog ovlašćenja u zakonu vlada je ovlašćena da obrazuje službe za svoje potrebe.
Sada vi na ovaj način obrazlažete neprihvatanje amandmana, koje je neka vrsta standarda koji smo već usvojili i mi i vi, znači od 2000. godine naovamo, ne prihvatate ovo što jeste neka vrsta standarda, ali ste zato stavili sve ovo iz prethodnih članova.
Ako je nešto trebalo da ima mesta ovde, a poštujemo ovo vaše obrazloženje i jeste tačno, ali se ono odnosi na prethodne članove, a ne na član koji uvodi nešto što postoji. Kod nas je Biro za komunikaciju, a kod vas je Kancelarija za saradnju sa medijima. Istina, Kancelarija za saradnju sa medijima košta u prvoj godini četiri miliona više. Ne bih da licitiram, ali više košta nego Biro za komunikacije. Toliko samo o doslednosti onoga što ste radili kao opozicija kada ste nas kritikovali, a kada ste postali vlast, to isto ste stvorili samo sa drugačijim imenom, ali to sada nije važno.
Znači, možemo na ovaj način, kao Narodna skupština, da obavežemo sledeću vladu da se pridržava određenih standarda, posebno što mislim da su naše dve vlade ove standarde već počele da inaugurišu. Ali, nije u redu da nam odbijete amandman sa ovim obrazloženjem, koje se pre odnosi na ove članove prethodne koji se odnosi na savete itd.
Hteo sam da vam ukažem na tu izvesnu nedoslednost. Možda vam je ovo izmaklo. Pravo da vam kažem, ne vidim zašto niste prihvatili ovaj amandman, sem što smo mi podnosioci. Mislim da u ovom amandmanu nema ništa loše i da je trebalo da ga prihvatite.
Nije mi uvek jasna logika Vlade prilikom zauzimanja stavova o amandmanima Demokratske stranke. Mislim da još uvek postoji doza neke ostrašćenosti ili nekog odnosa koji nije kvalitetan odnos između trenutne vlasti i jedne vrlo konstruktivne opozicije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman nije podnela DS. Međutim, moram da kažem da je u pitanju dobar amandman.
Nije mi jasno zašto ste u vašem obrazloženju vezali podnošenje izveštaja o radu sa završnim računom. Podnošenje izveštaja o radu i završni račun su različite stvari. I jedno i drugo jeste neka vrsta izveštaja, ali potpuno su materijalno različiti.
Izveštaj o radu podrazumeva izveštaj Vlade Republike Srbije o tome na koji način je izvršavala politiku, odnosno zakone, propise, druge akte i sprovodila politiku države. To je izveštaj o radu i to treba posebno da se raspravlja u Narodnoj skupštini, to treba da razmatraju narodni poslanici odvojeno od završnog računa.
Završni račun je drugačiji dokument i na drugačiji način se posmatra. Završni račun je u potpunosti, u materijalnom smislu, različit dokument od izveštaja o radu Vlade i mislim da biste ovaj amandman trebalo da prihvatite. U svakom slučaju, u danu za glasanje ćemo glasati za ovaj amandman, iako nije naš amandman, jer smatramo da je dobar.
Međutim, ovaj amandman se odnosi na deo zakona koji govori o odnosu Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije. Već sam istakao da taj odnos, nažalost, u Srbiji od devedesetih godina, kada smo proklamovali podelu vlasti, nije odnos podele vlasti, nije odnos koji garantuje nezavisnost jedne vlasti od druge.
Taj odnos, pre svega, karakteriše prevlast izvršne vlasti nad zakonodavnom i to smo imali kroz sve ove godine. Nažalost, otkada je Vlada DSS aktuelna, izvršna vlast ostvaruje značajnu dominaciju nad drugim granama vlasti, i nad zakonodavnom i nad sudskom vlašću.
Upravo zbog toga mislim da bi Narodna skupština, u sopstvenoj odbrani od te političke agresije izvršne vlasti nad njom, morala da usvoji pre svega one amandmane Demokratske stranke koji govore u prilog dignitetu zakonodavne vlasti, a zatim i ovaj amandman koji nije podnela Demokratska stranka, a koji je takođe veoma dobar i koji pomaže u adekvatnoj kontroli izvršne vlasti od strane zakonodavne.
O podeli vlasti se govori već više stotina godina i žalosno je da mi u 2005. godini umesto unapred idemo unazad, dajući prevlast jednoj grani vlasti nad drugom granom vlasti. Loše je kada se to radi svesno i loše je kada sami predstavnici zakonodavne vlasti svesno urušavaju parlament u kome sede, u kome treba da se ponašaju pre svega sa aspekta interesa države.
Vrhunski državni interes jeste insistiranje na utemeljenim principima demokratskih parlamentarnih država, a jedan od tih principa jeste podela vlasti. Stoga vam predlažem da, kao i prethodne amandmane, i ovaj amandman prihvatite.

Zahvaljujem, gospodine Anđelkoviću. Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pročitaću amandman gospođe Čomić. Posle člana 45. dodaje se novi naslov – Rezolucija i član 45a koji glasi: " Rezolucijom se Vlada obavezuje na postupanje i donošenje odluka po pitanjima iz sopstvene nadležnosti".
Obrazloženje; uobičajeno u evropskim rešenjima, odličan instrument kojim Vlada realizuje svoj program i jasno, jednostavno, javno i brzo najavljuje građanima odluke iz bliske budućnosti koje su posledica tačaka rezolucije. Naravno, gospođa Čomić će detaljnije obrazložiti ovaj amandman, a ja ću iskoristiti ovu priliku vezano za zahtev Vlade da postavim nekoliko pitanja.
Prvo, da li je potrebno ovakvo iznurivanje narodnih poslanika, da bi u toku rasprave, koja traje više od deset sati, u ranim jutarnjim satima Vlada prihvatila neke od podnetih amandmana. Mislim da bi, kao Narodna skupština, mogli daleko bolje da planiramo vreme i da i sebe i predstavnike Vlade lišimo ovakvih sednica, koje nisu dostojne ovog parlamenta i u krajnjoj liniji ne mogu dovesti do dobrih, kvalitetnih rešenja, jer je sigurno da ne možemo raditi kvalitetno u četiri po podne i u četiri ujutru.
Meni je veoma drago što je ministar i u ovim kasnim satima prepoznao kvalitet ponuđenih amandmana, koje smo podneli mi iz DS-a, ali i iz drugih stranaka. Žao mi je što je ubeđivanje trajalo ovoliko dugo, ali za razliku od većine ministara iz Vlade ovaj ministar je ipak smogao snage da prihvati da predlozi zakona nisu u potpunosti savršeni.
Vidite, mi večeras raspravljamo i o aktima Vlade. Evo, hteo bih da postavim pitanje ...

Gospodine Anđelkoviću, vama prosto želim da kažem - evo već zadnjih tri sata vi ne vredite dva poslanika. Vi morate jednu od kartica izbaciti da biste bili ravnopravni sa nama ostalima.
Dakle, molim vas, učinite to da vas ne bismo opominjali na povredu Poslovnika. Lepo sam vas zamolio da poštujete Poslovnik ...

Dobro, onda znamo da ovde ima nas koji vredimo za dva i onih koji vrede za jednog, i onda se čudimo kako to ima kvoruma; ima očigledno na taj način.
Hteo sam da kažem nešto što je ozbiljnije od ovoga o čemu sada razgovaramo.
Nedavno su Ministarstvo za kapitalne investicije i ministar Velimir Ilić doneli neki akt. Dakle, donet je akt kojim se lokalnim samoupravama predlaže da se ne primenjuje Zakon o planiranju i izgradnji.
Pošto je uvaženi ministar profesor i svakako zna bolje od mene, što zbog struke, što zbog iskustva, ovu materiju, ne znam da li bi on mogao da objasni koji je to od ovih akata koji su ovde navedeni, ili u prethodnom zakonu, koji je to naziv akta kojim se suspenduje zakon.
Znači, to bi stvarno bilo lepo objasniti, da li lokalne samouprave treba da primenjuju Zakon o planiranju i izgradnji ili ne treba da ga primenjuju. Da li se to sada menja ovaj zakon i da li je to neka uredba. A nije, jer piše da se uredbom razrađuje zakon. Ne može biti ni poslovnik, ni odluka, odnosi se na javna preduzeća, ustanove itd. Rešenje, postavljenje, imenovanja, razrešenje, zaključci, kojim to aktom ministar za kapitalne investicije suspenduje zakon i kako se to zove, i da li je to dovoljno da se ministar za kapitalne investicije pozove na odgovornost.
Da li mi imamo ministra koji uopšte razume hijerarhiju pravnih akata, da li on uopšte zna šta je zakon, a šta je uredba, odluka, zaključak ili nešto treće. Da li može zarad političke kampanje da se pojavi na televiziji koja mu je bliska i da predloži građanima, još gore, lokalnim samoupravama, nemojte da primenjujete taj zakon.
Mislim kada govorimo o aktima Vlade, onda treba da pomenemo i to. Nema veze za temu, tema je i to. Razgovaraćemo o tome ako bude rasprava o Vladi, ali nemojte da ne razgovaramo o takvim stvarima. To je vrlo ozbiljno, to je uradio jedan ministar danas, a verujem da drugi to neće uraditi, bar ne ministri koji su pravnici, ali ovo jeste tema kada govorimo o aktima Vlade.
Zahvaljujem se vama na saradnji u ovim noćnim satima i nadam se samo da ćemo ubuduće do rešenja koja su saglasna dolaziti u neko vreme koje će odgovarati više i vama i nama, i koje će biti dostupno javnosti, da mogu da prate putem malih ekrana.
Hvala vam i izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.

Mislim da su u pravu poslanici koji kažu da predsedavajući treba da vodi računa o postojanju kvoruma. Pošto nisam ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba, neću sada ni tražiti utvrđivanje kvoruma, nisam ovlašćen za to, ali želim da ukažem na jednu drugu stvar, a to je da je četiri sata izjutra i da rad gubi svaki smisao, uprkos tome što možda prethodnih nekoliko sati jesu bili kvalitetni.
Dakle, mislim da nije moguć nastavak rada u ovim uslovima, sa ove govornice sam primetio, dok sam govorio, izvesne kolege koje su malo prispale, mada to ne zameram. Nije to ni za podsmeh, niti je za osudu. Nije ni normalno da se bude budan u četiri ujutru, iskreno, a posebno da se bavite intelektualnim radom.
Sa druge strane, video sam na jednoj drugoj strani jogurt, pecivo itd. Ako mislite da je to ambijent u kome mi treba da radimo, vi ste većina i vi samo izvolite, možemo raditi i na taj način. Nećete ga sprečiti. Nećemo imenovati kolegu, nema potrebe, ne želim ništa da zameram kolegi, ali želim da vam kažem nešto drugo - nemojte misliti da ćete ovim iscrpljivanjem da nas sprečite da branimo naše amandmane.
Mi jesmo okuraženi ovim, ali mislim da za Narodnu skupštinu ovo nije dobar način rada. Ukoliko odlučite da radite na ovaj način, moram da vam kažem da mi, kao poslanici opozicije, koje ipak doživljavam da ovo radimo isključivo zbog toga što vi niste sposobni da na pravi način rasporedite vreme i način rada Narodne skupštine, onda vas upozoravam da ćemo mi kao poslanici opozicije konstantno insistirati da budete prisutni ovde u sali jednako kao što smo to mi. Na taj način možemo da radimo, ali ne način da ovde bude 84 kartice, a poslanici da budu napolju.
Smatram da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine i svakim minutom daljeg rada mi sami rušimo ugled našeg doma. Dajte pauzu, nastavimo sutra, odnosno danas preko dana, dok se malo odmorimo i mislim da će rasprava biti daleko bolja i kvalitetnija. Na ovaj način ništa nećemo postići. To je predlog, a vi ćete odlučiti.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Reč ima narodni poslanik Nikola Lalić.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Replika, poslanik Jovan Todorović.
Izvinjavam se, narodni poslanik se javlja po Poslovniku, član 100.

Za repliku se javila narodni poslanik Nataša Jovanović. Pravo na repliku je tri minuta. Moram da vas obavestim, izgleda da vam nije poznato.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, po Poslovniku.

Reč ima poslanik Nataša Jovanović.

Mislim da je ovo pitanje u dovoljnoj meri razjašnjeno.
Izvolite, po Poslovniku.