Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, po Poslovniku.

Zaista mi je žao što gospodin Obradović ima ovakav utisak. Gospodina Omeragića sam opomenuo, jer zaista nisam našao osnov njegovog javljanja. Ne mogu uticati na to kada jedan poslanik izađe za govornicu šta će govoriti i na koji način će govoriti. Prema tome, morate da razumete da ne mogu ja o tome da odlučujem.
Što se tiče redosleda, ne znam da li znate, ali mi još nismo prešli na listu govornika po redosledu. Nažalost, poslednja dva sata se zamajavamo replikama i povredama Poslovnika. Predsedavajući ne učestvuje u tome. Izvolite ponovo.

Ne razumem, gospodine Obradoviću, potpuno se slažem sa vama da gospodin Omeragić nije uzeo reč na način kako je to propisano Poslovnikom, ali kada se narodni poslanik javi i kaže da traži reč po Poslovniku, predsedavajući je dužan da mu omogući da govori po Poslovniku. Šta će tada on govoriti za govornicom, gospodine Obradoviću, na to ne mogu da utičem. Ne znam šta želite sada ponovo. Izvolite.

Glasaće se o povredi Poslovnika, kao i o svakoj drugoj, nije nikakav problem. Ponavljam, opomenuo sam gospodina Omeragića da nije naveo član Poslovnika po kome se javlja. Ali, opet kažem, to je praksa nažalost u našem parlamentu duže vreme i ne vidim otkud sada taj problem kada se javio samo gospodin Omeragić, jer danas je barem deset puta na isti način prekršen Poslovnik.
I ako mislite da kao predsedavajući imam problem, vi kao vladajuća većina, zamolite predsednika Skupštine i potpredsednike iz vladajuće većine da vode ovu sednicu.
Treba da budete zahvalni nama iz opozicije što vam činimo dobru uslugu i vodimo sednice i u onim slučajevima kada nemate kvorum, i u onim slučajevima kada ste nepristojni i kada svesno kršite Poslovnik, i vređate nas iz opozicionih stranaka. Nemojte zahtevati od nas da vam vodimo sednice Skupštine ako vam se to ne sviđa.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Zahvaljujem se na savetu, ali mislim da je dužnost, i moja i svakog narodnog poslanika, da poštujemo ovu instituciju i obavljamo svoj posao najbolje što umemo. Neću odbiti ni sledeći put, kada me predsednik Narodne skupštine zamoli da ga zamenim,  zameniću ga, i nemam nameru, zarad pukog opozicionog rada, da opstruiram rad Skupštine i da poreski obveznici to plaćaju.
Pošto je 18,00 časova, prekidamo sednicu i nastavljamo sutra u 10,00 časova.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, iskoristiću preostalih nekoliko minuta za DS po ovoj tački dnevnog reda da se osvrnem kratko na ono što jeste naš stav povodom predloga za davanje koncesija.
Naime, mi ne možemo glasati za ovaj predlog. Zamolio bih vas da mi odgovorite na neka pitanja koja smo postavili pre tri ili četiri meseca. Najpre moram da objasnim vama i javnosti zbog čega mi nećemo glasati za ovu odluku.
DS u potpunosti podržava ovakav način izgradnje infrastrukture u Srbiji. Tu za nas nema nikakve ... da li meni nešto govorite? Gospodine ministre, vi ste bili poslanik. Ovde postoje neka pravila ponašanja i potrebno je da ih se pridržavate.
Pokušaću na jedan lep način da vam kažem šta mi mislimo a vi možete da se smejete i da komentarišete kako želite.
Mislim da se svi slažemo da živimo u vremenu koje je opterećeno aferama, sumnjama, optužbama. Nema javne ličnosti koja na neki način nije provučena kroz blato. Prosto naš politički, javni život, sveden je na vrlo niske grane.
U toj situaciji svako ko želi da se bavi javnim poslom, a pre svega političari, oni koji imaju najveće odgovornosti, a to su političari izvršne vlasti, moraju da učine sve kako bi odagnali svaku moguću sumnju u kvalitet njihovog rada, u njihovo poštenje ili svrsishodnost, celishodnost, ispravnost njihovog rada i korisnost za državu. U tom smislu smo vam postavili neka pitanja koja se tiču vašeg predloga.
Smatramo, da ovaj predlog nije na adekvatan način sačinjen. Smatramo, da nije u skladu sa zakonom, da nema validnu dokumentaciju. Mi sumnjamo u metod kojim ste došli do iznosa od 550 miliona. Moramo priznati da nama nije jasno kako znate da je osam miliona evra potrebno za eksproprijaciju itd.
Zbog toga predlažemo vama da se ova rasprava odloži do momenta dok vi ne budete imali validnu dokumentaciju, ili ukoliko imate tu validnu dokumentaciju, ne prezentujete. Ne toliko nama, narodnim poslanicima, (jer naša poslanička grupa ne može odlučujuće delovati u ovom parlamentu, obzirom da smo manjina, da smo opozicija) ali zbog vas, zbog javnosti. To su poslovi koji će se raditi dugi niz godina i ne valja da narednih pet godina ili nije bitno, neko non-stop pominje, a, tu je Velja Ilić, ne znam, ovako uradio ili onako uradio. Iskreno mislim da za tim nema potrebe i da to ne stoji, odnosno ne sumnjam u vaš rad i vaše dobre namere.
Vezano za vaš, da kažem, duhovit i nadahnut nastup koji se ticao uloge DS, uveravam vas da je DS opozicija. Ukoliko ova vladajuća većina odluči da bar malo poštuje Poslovnik Narodne skupštine i stavi glasanje o poverenju Vladi na dnevni red i raspravu o tome, u to ćete se uveriti, kritikovaćemo argumentovano i vaš rad i rad Vlade Republike Srbije i glasaćemo za nepoverenje Vladi Republike Srbije. Ne sumnjate u to da mi jesmo opozicija, ali to što članovi DS jesu vaši bliski saradnici, to govori u prilog i DS-u, odnosno pre svega kvalitetu koji nudi DS, ali u prilog i vama, jer ste očigledno čovek koji ume da prepozna kvalitet i to pozdravljam. Vi ste zaista u tom smislu retki u Vladi Vojislava Koštunice koja kao neku vrstu tajnog programa ima borbu protiv DS.
Što se tiče druge teme i moje molbe Vama, to je, narodni poslanici DS, Milovan Marković i Milan Stanimirović, su postavljali poslanička pitanja Vama, a Vi kao bivši poslanik u ovom parlamentu i dokazani demokrata možda niste upoznati s tim, evo, sada Vas upoznajem i molio bih Vas da, u skladu sa dobrom parlamentarnom praksom i demokratskim principima, odgovorite nama na ta pitanja. Neću ih sada čitati, ta pitanja se odnose na poslovanje Ministarstva za kapitalne investicije i izvestan dug koji postoji prema preduzećima koja su, s druge strane, poreski dužnici i moraju da izmire svoje poreske obaveze.
Zatim, vezano za izgradnju određenih puteva za vreme kampanje za lokalne izbore, kada smatramo da je rađeno ono što nije u nadležnosti Ministarstva, a sve u funkciji kampanje vaše stranke za lokalne izbore. Posebno smo zainteresovani za realizaciju predizbornog obećanja koje se odnosi na "legalizaciju" sa nekim ukupnim troškovima koji treba da budu, ne znam, pet evra po kvadratu. Takođe nas zanima koliko je kvadrata zaista legalizovano po ovoj ceni. Mislim da je to dobra informacija za građane, i da znaju gde mogu da legalizuju po "pet evra" po kvadratu, jer mislim da je to daleko povoljnije od onoga što je sada na snazi.
Ono za šta su posebno zainteresovane moje kolege koje su postavile ova poslanička pitanja, jeste bespravna gradnja na Kopaoniku, a to nije Vaša odgovornost, u smislu nastanka kao problema, ali jeste odgovornost Vlade i ove i prethodne, a i buduće vlade u smislu uvođenja u legalne tokove.
U međuvremenu, desilo se još ponešto, pa bih vas zamolio (kako ne biste davali u pismenoj formi) da odgovorite na pitanja, odnosno da nam date obrazloženja jedne vaše odluke koja je u javnosti. Ovde se ograđujem pošto sam upoznat i iz sredstava medija o njoj, koja bi trebalo da se zove obavezno uputstvo. Odnosi se na primenu Zakona o planiranju i izgradnji, u krajnjem slučaju nije ni bitno na primeru kog zakona se odnosi, a radi se o jednom nonsensu, jer smatram da ministar i izvršna vlast ne može uputstvima ili bilo kojim drugim aktima, uključujući uredbu, koja je najviši akt koji može da donese, da ne može suspendovati odredbe zakona. Siguran sam da se i tu slažete sa mnom, jer u suprotnom ne biste se bavili politikom, to su neke elementarne pozicije za svakog političara.
To je molba našeg poslaničkog kluba da odgovorite na ova pitanja. Naš predlog ne morate da uvažite, a to je da se ovo odloži do izrade potrebne dokumentacije, upravo iz razloga koje sam naveo, kako bi bar u jednom segmentu, i vrlo bitnom poslu za sve nas i državu Srbiju, skinuli bilo kakvu senku sumnje. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću ovaj amandman da kažem par reči o odnosu Narodne skupštine i Vlade, i tu ne mislim na ovu Vladu Republike Srbije, nego generalno o odnosu Narodne skupštine i Vlade u Srbiji.
Najpre ću reći da za mene nije sporno ovo što je navedeno u Predlogu zakona u članu 19 – da Vlada može predložiti Narodnoj skupštini da joj se izglasa poverenje. To je normalan instrument vlade u parlamentarnim demokratijama kojim vlada ostvaruje određeni uticaj na skupštinu i najčešće je to praćeno određenim regulacijama koje se odnose na to da nakon toga određeno vreme ne može da se postavlja pitanje poverenja vladi koja je to uradila. Nije to mnogo sporno.
Meni je više sporan, generalno, odnos Vlade i Narodne skupštine u Srbiji. Naime, mislim da smo, i pored proklamovanog sistema podele vlasti koja je izvršena Ustavom iz 1990. godine, zaista daleko od podele vlasti u Srbiji. Koliko god je sistem podele vlasti, odvojenost zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, uslov demokratije, toliko možemo reći da u tom segmentu demokratija manjka u Srbiji.
Naime, za vreme 90-tih godina, kada je postojao centar moći koji je bio personifikovan u tadašnjem predsedniku Srbije, kasnije predsedniku Jugoslavije, Slobodanu Miloševiću, postojala je jasna dominacija izvršne vlasti nad zakonodavnom vlašću. To nije nešto što je nepoznato. Međutim, nakon petooktobarskih promena, a posebno nakon ovih promena koje su nastupile dolaskom Vojislava Koštunice i Vlade DSS-a, mislim da je taj izvitopereni parlamentarizam u Srbiji dobio, praktično, taj puni značaj jednog pogrešnog sistema podele vlasti.
Mislim da je niz događaja ovde pokazao da imamo jasnu dominaciju izvršne vlasti nad zakonodavnom i da u tom smislu mi kao parlament moramo nešto preduzeti ne samo po pitanju donošenja zakona o Narodnoj skupštini, već i nekog našeg odnosa i našeg dostojanstva kada su pritisci Vlade na ovaj parlament u pitanju.
Pritiske Vlade na ovaj parlament pre svega vidim u načinu na koji sazivamo dnevni red, načinu na koji dolaze zakoni u proceduru Narodne skupštine i posebno u nečemu što jeste svojevrsni skandal, a to je prisila nad narodnim poslanicima da ponovo glasaju ovde, svojevremeno, o Zakonu o radu. Pošto to nije tema, neću dalje o tome, ali mislim da je veoma važno da o tome, kao narodni poslanici, razmišljamo, da o tome razgovaramo i da se potrudimo da, zarad demokratije, zarad principa podele vlasti i zarad digniteta Narodne skupštine i same države Srbije, na neki način Narodnu skupštinu, parlamentarni život dignemo na nivo koji će biti bar približno ravnopravan onome koji ima izvršna vlast.
Meni nije jasno ponašanje ove vlade kada su u pitanju amandmani opozicije, posebno kada su u pitanju amandmani DS-a, upravo zbog toga što smo se u više navrata trudili da pomognemo Vladi Republike Srbije. Uostalom, javnost zna i vi verovatno znate, gospodine ministre, koliko puta je Demokratska stranka glasala za predložene zakone.
Mislim da nije teško naći interes u onome što je dobro za Srbiju, ali mi smo dvostruko razočarani. Pre svega, razočarani smo činjenicom da se veliki broj tih zakona ne sprovodi. Nesprovođenje zakona dovodi do inflacije autoriteta Narodne skupštine i države u kojoj živimo. Sa druge strane, razočarani smo činjenicom da se naši amandmani apriori odbijaju. Nekada je to do te mere nelogično da, da nije tužno, bilo bi uistinu smešno.
U ovom zakonu smo naišli na niz loših rešenja. Jedno od tih rešenja jeste i ovo što je predloženo članom 19. Naime, ukoliko već nema sadržinski materije koja bi stala u ovaj zakon, zakon ne mora da ima ovoliki broj članova. Prosto, napišite onoliki broj članova koliko jedan zakon ima.
Drugo, zarad poštovanja Narodne skupštine, izbacite iz zakona one odredbe koje nisu predmet zakonske materije, nego predmet Poslovnika Narodne skupštine. Nema potrebe da se u zakonu navodi ono što je navedeno u Poslovniku Narodne skupštine.
Treće, to je pitanje za vas, ministre – kada Vlada traži da se glasa o poverenju, da li je, shodno odredbama ovog zakona, Narodna skupština dužna da to i učini? Zašto vas to pitam? Zato što i u Poslovniku Skupštine jasno piše da, kada se podnese predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili jednom njenom ministru, Skupština je dužna da u roku od ne kraćem od tri i ne dužem od 15 dana raspravlja o toj temi.
Kako smo obavešteni, najverovatnije će ova većina odbiti raspravu o izglasavanju nepoverenja Vladi Republike Srbije. U tom slučaju ni ova odredba zakona ne bi imala nikakvog značaja, jer bi, kao i u slučaju narodnih poslanika, jednako značila da i kada Vlada Republike Srbije predloži da se glasa o poverenju, što je legitiman instrument, Narodna skupština to može da odbije.
Stoga vas molim da prihvatite ovaj amandman, ali pre svega da prihvatite one prethodne amandmane. Žao mi je što zbog drugih obaveza nisam mogao da budem tu i da pomognem uvaženim kolegama u obrazlaganju tih amandmana, ali bih vas zamolio da prihvatite to, kako bismo ipak ovaj zakon, koji treba Srbiji, učinili takvim da bude prihvatljiv za većinu u ovom parlamentu i da bude sutra koristan za Srbiju.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih se osvrnuo na diskusiju prethodnika, narodnog poslanika gospodina Jojića, pošto se ovde raspravlja o amandmanu koji je podnela gospođa Gordana Čomić.
Činjenica je da smo mi u našem amandmanu ostavili deo koji podrazumeva da se pismena ostavka dostavlja predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike, ali moram reći da u potpunosti uvažavam i vaš stav koji govori o tome da se ona dostavlja samo predsedniku Narodne skupštine. U svakom slučaju, mislim da to ne treba da bude poseban problem sporenja, ali poštujem vaš stav i, sa stanovišta ustavne materije, mislim da ste potpuno u pravu.
Što se tiče našeg amandmana, zaista mislimo da predlog ovog člana kako ste dali u Predlogu zakona nije dobar i da treba izmeniti prvi stav. Dakle, tu je data mogućnost usmenog podnošenja ostavke, i to je situacija kada bi sutra došao predsednik Vlade Republike Srbije u Narodnu skupštinu i ovde pred narodnim poslanicima podneo ostavku.
Moram da vas podsetim da je upravo predsednik Narodne skupštine Dragan Maršićanin podneo ostavku. U tom kontekstu, sasvim je moguće da predsednik Vlade ili predsednik Narodne skupštine obrazloži svoju ostavku. Prosto nema ni logike, niti ima ikakvog smisla zabraniti mu usmeno obraćanje da on tu svoju ostavku obrazloži.
Ne slažem se sa kolegom Palalićem u načinu tumačenja člana 202. Poslovnika Narodne skupštine, zato što član 202. Poslovnika Narodne skupštine govori o tome da Vlada ili član Vlade podnosi ostavku, u pisanom obliku, i da je može obrazložiti. Ovde se vrlo jasno to obrazloženje odnosi na pismenu formu, jer je i ostavka u pisanoj formi.
Dakle, to se ne odnosi na ono da on može podneti ostavku, a zatim, u funkciji nekih kasnijih političkih nadmudrivanja, doći pred Narodnu skupštinu, ispričati ono što želi, a bez mogućnosti Narodne skupštine da o tome raspravlja, što ste tačno protumačili da je tako u Poslovniku Narodne skupštine.
U tom smislu, mislim da bi naš poslovnik trebalo menjati svakako, zbog toga što smo na ovaj način, praktično, evo i dalje na tragu onoga što sam u svom prvom izlaganju rekao, a to su konstantna preimućstva izvršne vlasti nad zakonodavnom vlašću.
Mislim da se svi slažemo oko toga da nije u redu da 250 narodnih poslanika ovde sedi i da se pojavi ministar, predsednik Vlade, nije bitno, obrazloži svoju ostavku na način kako on to želi (a to može biti i obrazloženje koje će sadržati niz neistina o radu Narodne skupštine, narodnih poslanika, političkih partija koje čine parlament), a vi nemate mogućnosti da izađete i da odgovorite u istom takvom nastupu pred Narodnom skupštinom i pred javnošću.
Prema tome, mislim da ovde tumačenje Poslovnika mora da bude striktno, na način kako sam rekao, a obrazloženje se odnosi samo na formu u kojoj se daje ostavka. Kako može obrazloženje biti u drugačijoj formi od ostavke? Hajde, razmislite o tome. Kako je moguće da obrazloženje bude u drugačijoj formi nego što je ostavka?
Kada ste već pomenuli Poslovnik, a ja veoma uvažavam vas kao predsednika Odbora za pravosuđe i upravu, voleo bih od vas da čujem odgovor na sledeće pitanje – da li je ova Narodna skupština i ova poslanička većina prekršila Poslovnik, član 199. koji glasi: "Sednica Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o poverenju Vladi ili pojedinom njenom članu održava se najranije po isteku roka od tri dana, a najkasnije 15 dana posle dana podnošenja predloga za izglasavanje nepoverenja"?
Ovde je podnet predlog za izglasavanje nepoverenja pre dva meseca, pre 60 dana, a čini mi se da je vladajuća većina spremna ne samo da prekrši Poslovnik u pogledu rokova, nego i u pogledu suštine i da odbije zahtev za raspravu o poverenju Vladi Republike Srbije, ili pojedinom ministru u Vladi Republike Srbije.
To sve ukazuje na lošu parlamentarnu praksu. Mislim da je dominacija Vlade Republike Srbije nad Narodnom skupštinom Republike Srbije poprimila zabrinjavajuće dimenzije. Mislim da ako se ovako nastavi mi ne možemo govoriti o tome da postoji demokratija u Srbiji i da je, pored zakonodavne vlasti, u Srbiji vrlo ozbiljno ugrožena i sudska nezavisnost. Mislim da je u tom pravcu Demokratska stranka Srbije učinila nedopustive korake, u pravcu monopolizacije i centralizacije sveukupne vlasti, mimo Ustava i mimo procedure i prakse koju poznaju slobodna i demokratska društva. Hvala na pažnji.

Poštovani ministre, dakle, kao što smo istakli i povodom amandmana gospođe Čomić, slična ili ista argumentacija može da se primeni i povodom ovog amandmana, ne zbog sadržine jednog broja amandmana, već upravo zbog manjkavosti koje Predlog zakona ima. U slučaju da amandman Demokratske stranke, odnosno Gordane Čomić ne bude usvojen, mi ćemo svakako podržati ovaj amandman, jer smatramo da nema mesta rešenju koje je predviđeno u članu 20. Predloga zakona.
Dakle, mislim da su ovde dva ključna pitanja: jedno je pozicija Narodne skupštine u odnosu na Vladu Republike Srbije, a drugo je ustavnost ovog zakona. Smatram da u pogledu ustavnosti ovog zakona imamo dve vrste odredaba. Jedna vrsta odredaba tiče se toga da ovaj zakon na neki način, ne mogu reći da je u suprotnosti sa Ustavom, ali sigurno nije u saglasnosti sa odredbama Ustava. Sa druge strane, ovaj zakon sadrži i odredbe koje su u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ovim zakonom se Vladi Republike Srbije daju nadležnosti koje ona po Ustavu nema.
Zaista bih zamolio gospodina ministra da objasni, između ostalog, odakle se u ovom zakonu nalazi i odredba člana 6, odnosno, pardon, kasnijeg člana, koja govori o kontroli ustavnosti i zakonitosti, od strane Vlade, akata koje donose jedinice lokalne samouprave.
Toga nema u Ustavu Republike Srbije, to je u suprotnosti sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, to je u suprotnosti sa samim principom lokalne samouprave, na koji smo mi kao demokratska država obavezni.
Nema u članu 90. Ustava Republike Srbije nikakvih mogućnosti da Vlada na ovaj način vrši kontrolu lokalne samouprave. U tački 7. se govori o nadzoru nad radom ministarstava i posebnih organizacija, ali nemoguće je da Vlada vrši takvu vrstu nadzora nad lokalnom samoupravom. To nije bilo ni osamdesetih godina, ja zaista ne znam da li je bilo ranije, bio sam suviše mlad da bih znao, ali mislim da u 2005. godini u demokratskoj Srbiji i Srbiji koju želimo da izgradimo nema mesta za kontrolu ovakve vrste od strane Vlade prema lokalnoj samoupravi.
Jer, samim tim, i ideja lokalne samouprave, koja je kod nas malo sporna i sumnjiva zbog zastarelih odredaba Ustava Republike Srbije, a posebno Zakona o sredstvima u svojini Republike, ta ideja jeste sporna za svoje ostvarenje, ali ne treba činiti korak dalje ka tome da se ta ideja ne ostvaruje kod nas. To je, u krajnjem slučaju, neki zajednički posao koji nije urađen od 2000. godine pa naovamo i mislim da vi ne dajete doprinos da se to popravi, kao što ni u prethodnom periodu nije dat doprinos da se popravi to rešenje.
Vraćam se na to pitanje odnosa Vlade Republike Srbije (bilo koje Vlade Republike Srbije) i Narodne skupštine Republike Srbije i na pitanje da li obrazloženje jednog akta može biti u drugačijoj formi nego što je taj akt. Da li obrazloženje može imati drugačiju formu nego dispozitiv? Ako je dispozitiv akta ostavka, znači, podnosim ostavku, to je tekst dispozitiva akta, na funkciju predsednika Vlade Republike Srbije, ne može obrazloženje da bude van tog papira. Prosto, mora biti u toj istoj formi. Ne može obrazloženje da se da usmeno.
Ne sporim odredbe Poslovnika koje kažu da nema rasprave o tome, ali sporim vašu intenciju da zakonom o Vladi predvidite da postoji mogućnost usmenog obrazloženja pismene ostavke. Znači, ostavka je pismena, obrazloženje je pismeno. Ne može da se razlikuje forma obrazloženja od forme dispozitiva.
Zbog toga, ukoliko ne prihvatite naš amandman, što iskreno sugerišemo, vi prihvatite amandman kolege Mirčića. Ukoliko ne prihvatite ni amandman kolege Mirčića, ni naš amandman, mi ćemo glasati i za jedan i za drugi amandman, ali vi imate većinu i možete sve to da preglasate. Ne znam da li Vlada ima ili nema većinu, ali polazim od pretpostavke da je sada situacija takva.
Dakle, smatram da ceo zakon ima ozbiljne manjkavosti materijalne, sadržinske i formalne prirode. Te manjkavosti formalne prirode se ogledaju u nesaglasnosti sa odredbama Ustava i u suprotnosti sa duhom Ustava, koji, kakav je takav je, ipak poštuje i garantuje pravo lokalne samouprave. Zaista bih voleo da mi odgovorite na ovo pitanje o ustavnosti ovih odredaba po pitanju lokalne samouprave. Hvala na pažnji.

Gospodine ministre, najpre želim da vam se zahvalim što ste udostojili Narodnu skupštinu i mene kao narodnog poslanika vašeg odgovora. U svojoj diskusiji ni na jedan način nisam hteo da u potpunosti bacam krivicu na ovu vladu. Više puta sam pomenuo da neke stvari od 2000. naovamo zajednički nismo uradili.
Kada je reč o manjkavosti Zakona o lokalnoj samoupravi, mogao bih reći da se slažem sa vama, ne samo po ovom pitanju nego i po mnogim drugim pitanjima koje sadrži taj zakon. Ali, gospodine ministre, duboko verujem da ćete se složiti sa mnom, današnje greške sadašnje vlade ne mogu se pravdati greškama neke prethodne vlade. Danas govorimo o vama, o vašem predlogu zakona i u tom kontekstu je bila moja diskusija, bez namere da na bilo koji način povredim vaše dostojanstvo, i nadam se da ste me razumeli. Hvala vam.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih ukazao na stav 4. ovog člana, koji se opet bavi materijom koja je regulisana članom 82. Ustava Republike Srbije. Znači, to je nešto na šta mi  ukazujemo kroz ceo ovaj zakon.
Ne možemo zakonom uređivati način na koji će raditi Narodna skupština. U članu 82. Ustava navedeno je: ″Narodna skupština uređuje svoj rad i organizaciju i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika.″ Poštujmo Narodnu skupštinu, neka to stvarno čini Narodna skupština svojim poslovnikom. Nemojmo zakonima koje predlaže Vlada uređivati rad narodnih poslanika. Vas kao ministra molim da nam pomognete u tome.
Druga stvar se odnosi na nešto što takođe smatram da nije u skladu sa Ustavom. Naime, kako je gospođa Gordana Čomić već ukazala, ne može predsednik Vlade uskratiti ovlašćenja ministru koja mu je dala Narodna skupština. To ne može i nema nikakvu logiku.
Koliko je zakon nedosledan obrazložiću pozivajući se na član 17. Vlada i član Vlade kome Narodna skupština izglasa nepoverenje ima veća ovlašćenja u svom radu nego član Vlade koji izgubi poverenje predsednika Vlade. Nije ovo kabinet. Ovo je Vlada. Član Vlade je odgovoran Skupštini i Skupština bira članove Vlade.
Ponavljam, voleo bih, ako biste bili ljubazni, da nam odgovorite, u članu 17. se govori o ovlašćenjima Vlade i člana Vlade posle prestanka mandata Vlade. Molim vas, ponavljam, ministar koji izgubi poverenje Narodne skupštine ima veća prava, veća ovlašćenja, nego što to ima ministar koji izgubi poverenje predsednika Vlade.
Dakle, sam zakon je nedosledan. Članovi 17. i 22. su u potpunoj nesaglasnosti. Imam utisak da je zakon pravljen po postojećem redu stvari. To je vrlo loše. Svaka poslanička većina, svaka politička većina u Srbiji nekada se ponaša kao da će to večno biti. Hvala bogu, svedoci smo da se vlasti menjaju, i treba da se menjaju da bi se svi naučili tome da vlast nije bogom dana.
Molim vas da prihvatite ovaj amandman, da izbacite ova rešenja iz zakona, jer ta rešenja sigurno nisu na dobrobit našeg društva.
Ne možemo dozvoliti – to se pre svega odnosi na Narodnu skupštinu, nemam previše prava da zameram ministru, ali zameram poslaničkoj većini – da sebe do te mere ponizimo i usvojimo rešenja koja ovu Narodnu skupštinu stvarno ponižavaju do te mere da više nema nijedan atribut državnosti i vlasti koji joj po Ustavu i po logici stvari pripadaju. Ne možemo dozvoliti da usvojimo rešenja po kojima će volja predsednika Vlade biti veća, jača, nego što je volja Narodne skupštine koja tog predsednika Vlade treba da bira.

Dame i gospodo poslanici, vezano za naš amandman na član 23. želim da kažem sledeće: ostajem pri stavovima koje sam rekao za istovetni tekst po pitanju obrazlaganja pismene ostavke usmenim putem pred narodnim poslanicima.
Mi moramo tu napraviti jasnu razliku između toga šta je pismena, a šta usmena ostavka. Ukoliko ostajete pri stavu da nema usmene ostavke, onda nema ni usmenog obrazlaganja pred Skupštinom. Ukoliko prihvatite naš predlog da ostavka može da se da pismeno i usmeno, a podsećam vas da je predsednik Narodne skupštine Dragan Maršićanin ostavku dao usmeno pred Narodnom skupštinom, dakle ukoliko prihvatite da se može davati usmena ostavka, onda je potpuno u redu ovo što ste predvideli članom 23, a to je da se ta ostavka može obrazložiti u Narodnoj skupštini.
Jer, nema ništa logičnije nego da kada ministar, recimo,. pred Narodnom skupštinom podnosi ostavku da je normalno i obrazloži. To pravo mu niko ne može osporiti, niti mislim da bi iko želeo da mu ospori takvo pravo.
Naravno, to bi podrazumevalo i izmene Poslovnika Narodne skupštine, koje bi omogućile da Narodna skupština može raspravljati tom prilikom, zbog toga što ministar u svojoj ostavci odnosno u obrazlaganju svoje ostavke može navesti i niz činjenica koje na određen način tangiraju narodne poslanike, poslaničke grupe ili političke partije koje se nalaze u Narodnoj skupštini.
Ukoliko ostanete pri stavu da ostavka može biti samo pismena, onda i obrazloženje u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, koji je ovde citirao moj uvaženi kolega Palalić, onda i to obrazloženje u skladu sa članom 202. jeste u istoj formi u kome je i ostavka.
Zaista smatram i mislim da to u ovoj skupštini ne može da bude sporno, da ne može ostavka biti u jednoj formi kao akt, ne može imati dispozitiv u jednoj formi, a obrazloženje u usmenoj formi niti imam ideju kako bi izgledala sednica Narodne skupštine, odnosno na koji način bi se zakazala i koji bi to osnov imala, gde bi dnevni red bio obrazloženje ostavke ministre tog i tog ili predsednika Vlade, pošto smo to imali.
Zbog toga predlažem da prihvatite amandmane gospođe Gordane Čomić i na član 20. i 23, ili da zbog ovolikog broja primedbi povučete ovaj zakon i u skladu sa primedbama koje su ovde iznesene izmenite zakon, kako bi bio ne samo prihvatljiv većini u parlamentu, jer ne postavlja se pitanje da li je nešto prihvatljivo za većinu, jer što je prihvatljivo za većinu ne mora da znači da je prihvatljivo, sa razloga korisnosti, za državu i društvo.
Prosto da ga upodobite sa potrebama naše države i našeg društva i da onda zajednički, i uz podršku naše stranke, izglasamo zakon o vladi koji će biti osnov za kvalitetniji rad Vlade i kvalitetniji odnos zakonodavne i izvršne vlasti, i zakonodavne i sudske vlasti, a što sigurno, mislim da i tu nemamo spora, sigurno zaslužuje našu pažnju i zaslužuje određenu reformu od strane ove vladajuće većine ili neke druge.
Dakle, ponavljam, usmena ostavka, usmeno obrazloženje i mi iz DS protiv toga nemamo ništa. Pismena ostavka, pismeno obrazloženje i mi protiv toga nemamo ništa. Pismena ostavka, a usmeno obrazloženje, nema nikakvu logiku i utemeljenje ni u Poslovniku Narodne skupštine, niti u bilo kom drugom aktu ili u uporednom pravu, ili u krajnjem slučaju onim što smo imali kao istoriju našeg parlamentarizma. Hvala.

Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, predlagač zakona je hteo da reši neke stvari u ovom zakonu, ali mislim da je sada vladajućoj većini jasno da, kako vreme odmiče, ovaj predlog zakona ipak treba povući iz procedure.
Naime, zakon ima ozbiljne propuste, koje smo do sada pominjali, koji su formalno-pravne i materijalno-pravne prirode. Zakon je, s druge strane, nekonzistentan i to ću upravo pokazati na ovom članu o kome sada govorim.
Član 24. nosi naslov "Ovlašćenja ministra koji je podneo ostavku". Ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok ne prestane mandat. Pri tome, on može donositi propise (ne može donositi propise), ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države itd. Mislim da je koleginica Leila Ruždić potpuno jasno objasnila koji su nedostaci samog načina i terminologije koja je upotrebljena pri pisanju samog člana. Međutim, želim da ukažem na nešto drugo, da se ne bismo ponavljali.
Nepotrebno je i nije konzistentno u članu 24. pisati ovu sadržinu, a pre toga u članu 17. pisati sadržinu koja je drugačija. Podsetiću vas, član 17. govori sledeće: "Ovlašćenja Vlade i člana Vlade posle prestanka mandata Vlade". Sam naslov iza člana 17. nije adekvatan, preciznije rečeno, nije tačan.
Sa druge strane, govori se da vlada kojoj je prestao mandat ne može predlagati zakone. Šta ako u vladi sedi aktuelan član parlamenta. Da li je ovo u skladu sa ustavnim ovlašćenjem člana parlamenta da podnese predlog zakona, a i dalje je ministar?
Zašto vlada ne bi imala pravo da obavlja ove poslove ukoliko je Ustavom na to ovlašćena, a mislim da Ustavom jeste ovlašćena, jer se članom 17. uređuje drugačije pitanje koje je uređeno Ustavom, članom 90. tačka 4, i prethodno, najpre članom 93, a zatim članom 90. Ustava Republike Srbije. Dakle, imamo različito definisanje materije koja je regulisana Ustavom sasvim precizno i jasno.
Mislim da je ovo donekle naopako postavljena stvar, i bez obzira na samo obrazloženje koje ste dali prilikom odbijanja amandmana, da rešenja u Ustavu nisu dobra. Da rešenja u Ustavu nisu dobra to svi znamo i zato smatramo da treba promeniti Ustav Republike Srbije. Ali, ne možemo zbog toga što rešenja nisu dobra da ih u krajnjem slučaju ne poštujemo. Moramo se ponašati u skladu sa onim što jeste naš pravni poredak.
Dakle, zakon je nekonzistentan. Član 24. nije dosledan onome što je napisano u članu 17. i mislim da zbog toga treba da prihvatite ovaj amandman koji je podnela gospođa Gordana Čomić. Ali, posle svih ovih rasprava, mislim da bi bilo daleko bolje povući ovaj predlog zakona zbog nedostataka koje smo naveli.
S obzirom da do sada nisam dobio odgovor na prethodna pitanja, molio bih da do kraja rasprave dobijem odgovor na pitanje saglasnosti ovoga sa Ustavom Republike Srbije, posebno u delu koji se tiče ustavnosti odredbi kojima se ograničava pravo lokalne samouprave da donosi određene akte, odnosno kojim se uzurpira pravo Ustavnog suda da ceni ustavnost i zakonitost tih akata. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj član 25. odnosno ovaj predlog treba brisati.
Razlog je vrlo jednostavan. Najpre, u pitanju je prosto neka vrsta političke odgovornosti. Ako je došlo do prestanka mandata jednog od članova Vlade, odnosno jednog od ministara, to treba da reši predsednik Vlade i vladajuća većina na taj način što će predložiti izbor drugog člana Vlade.
Da li možemo predsednika Vlade da ograničimo rokom od 15 dana. Mislim da ne možemo. Mislim da to nema uporište ni u pravu, ni u političkoj matematici. Kada će predsednik Vlade predložiti izbor novog ministra zavisi od njegovog političkog stava, političkog dogovora koalicione vlade ili pak nečeg trećeg.
Da predsednik Vlade to ne bi prolongirao, onda ne treba da dozvoljavamo da recimo Ministarstvo za kapitalne investicije preuzme ministar za lokalnu samoupravu. Postoji Zakon o ministarstvima, sve je jasno predviđeno i nema potrebe da se na ovaj način dezavuiše ono što je predviđeno odredbama Zakona o ministarstvima.
Mislim da je ovo još jedan od članova ovog zakona koji nepotrebno komplikuje ovu materiju. Stvar je ovde potpuno jasna, vladajuća većina ima predsednika Vlade. Predsednik Vlade predlaže sastav Vlade. Sastav Vlade dobija većinu u parlamentu ili ne dobija. Ukoliko dobija, imamo legalno izabranu Vladu. Kada jedan od članova te Vlade podnese ostavku, Skupština konstatuje tu ostavku, njemu je prestao mandat. Kada mu je prestao mandat, na vladajućoj većini je da izabere novog.
Neko ko je izabran, jer Skupština je možda baš sa razlogom glasala za tu Vladu, jer nekom ko je izabran za ministra policije, lokalne samouprave, dobio je poverenje ove skupštine zbog svoje ličnosti, zbog svog rada, zbog svog iskustva, zbog svog programa. Ne može sada mimo volje ove skupštine taj posao da obavlja neki drugi ministar. Treba da se ponudi novi ministar, a ne možemo ograničiti predsednika Vlade.
Nemojte mi reći da će nepoštovanjem ovih 15 dana da padne Vlada sutra. Neće. Može, kao što je bio slučaj gospodina Dragana Maršićanina, koji de fakto i nije vršio funkciju ministra na koju je bio postavljen, i imali smo situaciju da je gospodin Bubalo vršio tu funkciju nekoliko meseci.
Nije ovo dobro rešenje, nije ovo adekvatan način da se rešavaju te stvari, iako sam siguran da je potrebno da se ovo rešava. Nažalost, mnogo toga je u domenu političke prakse, mnogo toga je u domenu dobre volje. Mi u našem političkom životu imamo izražen voluntarizam. Zašto u ovom slučaju ne bi prepustili stvar političkoj volji, a ta politička volja treba da se politički sankcioniše.
Čini mi se da dolazimo u situaciju da imamo samo još jedan član zakona, još jedan zakon koji neće u praksi imati poštovanje onih koji treba da ga sprovode. Zato predlažem da prihvatite amandman gospođe Gordane Čomić.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vaše obrazloženje za odbijanje ovog amandmana nije dovoljno ubedljivo. Dakle, ta priča o sinonimu ovde prosto nije adekvatna iz dva razloga.
Prvi razlog je naveo uvaženi prethodnik i pročitaću vam iz člana 91: "Organizacija i način rada i odlučivanja Vlade uređuju se zakonom i Poslovnikom." To je suviše očigledno da niste na odgovarajući način nadenuli naziv u ovom članu.
Druga stvar jeste, ako je to već tako, ne možete me ubediti da je termin - šalje, ispravniji od termina dostavlja, bar kada su u pitanju termini koji su primereni zakonu. Ovde želim još nešto da kažem.
Vlada odluke donosi na sednici većinom glasova svih članova Vlade. Ne znam, nisam član Vlade, ali da li je neophodno da se ovo normira zakonom, da li postoje odluke manjeg značaja koje bi se donosile relativnom većinom. Možda možemo da normiramo materiju koja bi se donosila kvalifikovanom većinom, ali ovako u startu predvideti apsolutnu većinu za donošenje određenih odluka, nisam siguran da je dobro rešenje.
Ne sporim da vi imate neku drugu logiku po pitanju takvog rešenja, ali mislim da možda bezrazložno opterećujete rad Vlade zahtevom da se i za neke odluke manjeg značaja traži apsolutna većina. Mislim da bi dovoljna bila relativna većina, ali u krajnjem slučaju vi kao član Vlade možda imate i drugačije objašnjenje.
Što se tiče primedbe gospođe Čomić koja se odnosi na akte, slažem se sa njom. Mislim da nije bilo potrebe da predvidite da se uređuje poslovnikom koje to akte donosi, jer je članom 90. tačka 2. Ustava predviđeno da Vlada donosi uredbe, odluke i druge akte za izvršavanje zakona. Mislim da smo mogli te druge akte onda utvrditi zakonom, jer mi je to primerenije kao stepenica ispod Ustava, nego to samo zakonom preneti na poslovnik Vlade Republike Srbije.
To su očigledno neka neslaganja između nas kao opozicije i vas kao predlagača. Drago mi je da ste prihvatili naše amandmane na malopre pomenute članove 18. i 19, ali vam ovom prilikom predlažem da razmislite o našim amandmanima koji se odnose na član 6. i na član 20, odnosno na ono o čemu sam govorio, a to je da se u krajnjem slučaju opredelimo na koji način će se podnositi ostavka, da li će to biti pisana ostavka ili će to biti usmeno, i ako će biti usmeno, da li će imati obrazloženje usmeno, a ako će biti pisana, da li će biti u pisanom obliku.
I ovaj na član 6, koji sam malopre pominjao, mislim da nije u saglasnosti ni sa Ustavom, ni sa našim političkim opredeljenjima, a to je neometani razvoj i zaštita lokalne samouprave.