Samo želim da kažem nekoliko stvari. Najpre, vezano za izlaganje predsednika Skupštine Predraga Markovića. Ono je bilo izuzetno duhovito i svi smo se nasmejali zbog toga.
Nema potrebe da pokušava sada da napravi situaciju da maltene mi ovde poslanici ne znamo šta smo dobili. Vrlo dobro znam šta sam dobio. U materijalu piše hitan postupak. Ne sporim da je naknadno stigao drugi materijal kojim smo obavešteni da je povučen hitan postupak. Skrećem pažnju predsedniku Skupštine da nisu u saglasnosti prva strana ovog materijala i poslednja sa članom 157. važećeg poslovnika, i samo sam to hteo da kažem i lepo sam rekao, ne tražim nikakvo objašnjenje.
Nije bilo potrebe da se povodom toga pravi komedija i da se meni podsmeva predsednik Skupštine ili bilo ko drugi. Dakle, radi se o tome. Mojoj dragoj koleginici Nataši želim da kažem, pošto je bila poslanica, odnosno poslanik u vreme kada sam bio ja, sporna fotografija je nastala 2001. ili mislim da je tada bilo, ne mogu da se setim.
Sedeo sam na mestu iza gospodina Cvetkovića. Gospodin Cvetković na mestu gde sedi nema glasačku jedinicu. Kolega do gospodina Cvetkovića, odnosno mesto do gospodina Cvetkovića nema glasačku jedinicu. Mesto ispred, gde sedi gospođa iz stručne službe, nema glasačku jedinicu i mesto pored uvaženog profesora Simonovića nema glasačku jedinicu.
U to vreme bilo je neko važno glasanje. Kada sedimo glasačke jedinice smo koristili ove ispred i to je bio jedini razlog tog glasanja takvog. To je posledica rada u ovoj skupštini, gde istina je ima 250 mesta, ali kada dođu ministri, znate i sami kako izgleda ta atmosfera, vrlo često poslanik sedne i na ta mesta gde nema glasačke jedinice, i onda mora da se zaista protegne i da na taj način glasa.
Ono što želim da vam kažem, to je i vi to dobro znate, nikada niko nije sporio to glasanje. Ta fotografija jeste korišćena, ali vi znate da nikada niko nije sporio to da sam glasao isključivo, hvala vam na tome, svojom poslaničkom karticom i nadam se da ni vi to ovom prilikom niste želeli da učinite.
To bi bilo sve vezano za ovo javljanje po povredi Poslovnika. Ne bih dalje da zadržavam vreme, u nadi da ćemo krenuti da raspravljamo o onome što jesu tačke dnevnog reda, a to je set pravosudnih zakona.

Ovo je replika na izlaganje gospodina Krasića. Znači, ispod je svakog nivoa ono što ste sada rekli. Dakle, to što vi mislite da mi imamo mentalni sklop koji je opasan ili štetan, ili ludački, hvala vam na tome. Gospodine Krasiću, jedno je sigurno, mi iz Demokratske stranke imamo dijametralno suprotan mentalni sklop od srpskih radikala i time se ponosimo. A da li je ovakav ili onakav, mislim da niste kompetentni da procenjujete, a neću se ni baviti procenjivanjem toga.
Što se tiče tog lobija, koji navodno stoji iza naše stranke, lobi jeste veliki - to je 1.700.000 ljudi koji su glasali za Borisa Tadića, za predsednika Republike. To može da vas boli. To je vama smešno. Meni nije smešno kada biste vi izneli podatke o tome koliko vi glasova imate. Cenim građane Srbije, vi se smejete građanima Srbije i to liči na vas.
Dakle, ako je to taj veliki lobi, o kojem vi govorite, mi smo zadovoljni i očekujemo da taj lobi bude još veći. Molio bih vas da se zaista uzdržite od takvih teških uvreda, kakve ste malopre izneli na račun Demokratske stranke.
Naravno, ono o čemu mi ovde možemo da govorimo, to su efekti politike koju vi vodite i efekti politike koju mi vodimo, ili bolje reći, efekti politike za koju se vi zalažete i koju ste vi spremni da podržavate.
Mislim da je taj patriotski način vođenja politike, taj čudni patriotizam koji vi ispoljavate u poslednjih 15 godina, dao neki svoj efekat, ali mislim da je taj efekat veoma štetan. Kada reče malopre jedan poslanik Srpske radikalne stranke, zabrinut za sudbinu srpskog naroda, kako se eto Srbija smanjila, pala na kolena, znajte da je to posledica upravo vaše politike i vašeg razmišljanja i načina vođenja politike.
Mi u tome učestvovali nismo. Mi smo učestvovali u one dve godine kada se Srbija koliko-toliko podigla i koliko-toliko krenula ka nekom boljem i zdravom životu. Nažalost, taj put Srbije je prekinut onim hicima kada je ubijen predsednik Zoran Đinđić. Naravno, nada za Srbiju postoji i dalje i ta nada jeste tih 1.700.000 ljudi, koji su glasali za predsednika Borisa Tadića; ta nada jeste Demokratska stranka, i učinićemo sve da okupimo i druge političke stranke u ovom parlamentu, i stranke van ovog parlamenta, i da ponovo nastavimo politiku koja je bila vladajuća od oktobra 2000. pa do 2003. godine.

Trudiću se da budem kratak.
Prvo, jedna stvar koja se ovde čula više puta je o navodnim glasovima za koje smo mi, ne daj bože, molili nekoga. Mislim da niko više ne raspolaže glasovima građana na taj način, pa ni ministar Stojković, ni vi, ni mi, pa jedni drugima da dajemo glasove kao da su to klikeri itd.
Građani Srbije su odgovorni ljudi, mogu da procene. Bili su izbori, prvi krug, drugi krug izbora i odlučili su koga će podržati. Mislim da niko ne može na taj način da utiče na svoje birače i da kaže, glasajte za ovu stranu ili za onu stranu, i zbog toga mislim da su to prazne priče. Nema potrebe da se na taj način osporava nečija pobeda ili da se brani nečiji poraz, prosto da se umanji značaj nečije pobede.
Imali smo izbore koji su bili demokratski, legalni, legitimni. Dobili smo predsednika Republike. Zaista mislim da smo dobili predsednika Republike na ponos i čast svih građana Republike Srbije i zbog toga treba da vodimo računa kada govorimo o instituciji predsednika Republike.
Ponavljam, za Demokratsku stranku građani imaju svoju svest, svoje znanje, svoju odgovornost i mi nikada nećemo pristati na takav način komuniciranja, kojim će se manipulisati njihovim glasova, što i jeste bio manir u nekom prethodnom periodu, tokom 1990. godina, ali nadam se da je to vreme iza nas.
Drugo, rad predsednika Republike će oceniti građani Republike Srbije. Ne delim vaše mišljenje da su građani razočarani radom predsednika Republike. I oni koji su imali izvesnu skepsu prilikom izbora predsednika Republike mislim da je više nemaju i da rad predsednika Republike zaslužuje dobru, pozitivnu ocenu. Mislim da je predsednik Republike taj da u ovom slučaju, i pored toga što nije nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji, ipak najviše vuče ovu Srbiju napred i najviše vuče ovu Srbiju ka evropskim tokovima.
Pored toga, predsednik Republike, kao i Demokratska stranka, trude se da u političkom životu vladaju normalne relacije i normalni kolegijalni odnosi među političkim partijama, jer ponavljam ono što smo više puta rekli - kada se političari svađaju narod ispašta.
Na kraju, ne bih ulazio u ovaj deo polemike, jer nisam razumeo ovaj deo izlaganja, a mislim da se nije odnosio na Demokratsku stranku. Taj problem koji se ceo dan ovde pominje, imam utisak da je neopravdano zauzeo previše mesta u današnjem radu, tako da ukoliko mislite da Demokratska stranka na bilo koji način treba da da odgovor vezan za ovaj drugi deo pitanja koje ste postavili, postavite ih izričito i biću spreman da vam odgovorim, ali sve u nadi da ćemo završiti ovaj odnos replika i da ćemo nastaviti rad po tačkama dnevnog reda. Hvala.

Samo ispravku, niko ovde nije pomenuo krađu glasova, ne daj bože, siguran sam da nikakvih krađa nije bilo, samo ostajem pri toj tvrdnji.
Mi iz DS i naš predsednik Boris Tadić, kada se kandidovao na izborima, ponudio je program, građani su glasali za taj program. U drugom krugu izbora pridružio se i drugi deo građana koji je apstinirao u prvom krugu, koji je glasao za neke druge kandidate. Zahvalni smo građanima koji su glasali za DS i trudićemo se da svojim radom opravdamo te glasove.
Nešto drugo mi je veoma zasmetalo i zbog toga sam se javio, gospodin Krasić nije tu, nažalost. Gospodin Krasić je rekao nešto što ne samo da ne stoji, nego što je veoma opasno da egzistira u političkom životu Srbije i u našoj međusobnoj komunikaciji. Gospodin Krasić je doslovce rekao: DS je na strani NATO-a.
Dakle, DS je, po gospodinu Krasiću, na strani NATO i to je saopštio građanima Srbije. To je optužba koja je veoma teška. To je optužba koja može biti i presuda prema nekima kada izađu iz ove sale. Gospodine Krasiću, molim vas da izađete i da povučete to što ste rekli.
Postoji druga stvar koju želimo da vam kažemo, a ta druga stvar je da nije poenta izaći za govornicu i junačiti se ovde rečima, pa sada nabrojati sve lidere Evropske unije, SAD-a, pa krenuti redom, ovaj je psihopata, ovaj je manijak, ovakav, a onaj onakav itd.
Ako je to način da mi dokažemo naš patriotizam, to možemo da uradimo, ali mislimo da je to neodgovorno prema državi. Zbog takvih reči naše države, naših političara, ispaštaju naši građani. Političarima, u principu, nikada ništa ne fali. Ništa nije falilo ni kada su se sa RTS-a čule sve one reči na račun tih ljudi koji su odlučivali, pritiskom prsta na neko dugme, gde će pasti bomba, i pri tom su stradali mnogi naši građani, koje je, između ostalog, nabrojao i kolega Vučić.
To je ta suštinska odgovornost političara. Svih 80% građana Srbije smatra da je naše mesto Evropska unija. Pa, ne možemo ih dovesti u EU ako onima, u čije društvo želimo, dajemo epitete ne znam kakve, od toga da su hohštapleri, barabe i sl. Nemojte naš civilizovan stav na taj način zloupotrebljavati.
Nemojte sa govornice govoriti tako strašne stvari - da smo mi za NATO. Neću ni da izgovorim šta bi moglo da se izgovori sa ove govornice, što naravno nije istina; vi ste, ne znam, sada da izmislim za nekog ko je pričinio srpskom narodu nekakav zločin.
Daleko od toga da je DS za NATO, daleko od toga da DS ne osuđuje agresiju koja je izvršena. Gospodine Vučiću, rekao sam to 2000. godine, isto kao poslanik, na TV. Da, to je bila agresija i po međunarodnom pravu i po našem poimanju prava. To je bila velika greška NATO itd, ali ne možemo se ovde utrkivati u osudi toga.
Moramo naći elemente koji su doveli do toga, moramo sagledati globalno tu situaciju. Ne možemo samo govoriti o tome - padale su bombe. Možemo malo da pomislimo kako je došlo do padanja tih bombi. Možemo malo da vidimo kako je izgledala ta politika od 1990, kada smo išli tuk na utuk sa Amerikom. Lako je bilo političarima da idu tuk na utuk sa najmoćnijim ljudima na svetu. Vidite kako su nam ljudi prošli zbog toga što smo mi bili hrabri političari tako da se svađamo.
Dakle, nemojte više nikada da kažete za nas to što ste sada rekli. Mi nikada nismo bili na strani NATO, niti ćemo ikada biti na strani bilo koga, sem na strani svoga naroda. To što ste vi rekli, to je zločin. Vi ste oklevetali DS, vi ste izrekli presudu prema svima nama ovde. To da zapamtite. Molio bih vas da izađete ovde i da povučete to što ste sada rekli.

Nemojte da ugrožavate dostojanstvo Narodne skupštine time što ćete izvrtati moje reči. Vi ste ovde pred javnošću i pred narodnim poslanicima rekli da smo mi za NATO bombardovanje Jugoslavije, da smo mi bili za NATO. Govorim vam da mi nismo bili za bombardovanje Jugoslavije, niti ćemo ikada biti bilo za koga ko bombarduje ili ugrožava naš narod.
Ako hoćete odgovor na pitanje da li smo za evrointegracije, za EU, za evroatlantske integracije, da, jesmo i nema tu dileme. Nemojte zbunjivati, dezavuisati ovde i izvrtati moje reči. Nikada niko iz DS nije bio za to da se desi Srbiji šta se desilo; desilo zbog neodgovorne politike drugih ljudi, ne DS. Vi vidite da li ima i nekih vaših u toj neodgovornoj politici.
Što se tiče EU, što se tiče evroatlantskih integracija, što se tiče i saradnje sa NATO, naravno da jesmo i uvek ćemo biti, jer našem društvu su neophodni prosperitet i mir. Dosta smo ginuli, dosta je stradao ovaj narod, dosta ekonomski iznuren. Zato treba glasati za DS i zato ćemo se mi boriti da dobijemo glasove naših birača.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se sa jednom veoma malom intervencijom. Naime, radi se o sledećem. Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije je dat po hitnom postupku.
Hitan postupak je regulisan članom 157. našeg postojećeg Poslovnika, i kaže: "Po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide".
Zamolio bih predlagača da nam objasni koje su ovde okolnosti koje nisu mogle da se predvide, te stoga danas imamo Predlog poslovnika po hitnom postupku. Ukoliko nemamo, mislim da je kršenje postojećeg Poslovnika loš početak, loš prvi korak za donošenje novog poslovnika. Molio bih vas za odgovor, ukoliko je moguće.

Dakle, najpre, i dalje čekam odgovor na pitanje koje sam postavio, a tiče se hitnosti postupka, odnosno poštovanja člana 157. Poslovnika Narodne skupštine.
Što se tiče ovog dešavanja na Odboru, moram da podsetim gospodina Vučića da je koalicija DSS i SPS imala većinu na tom Odboru, na Administrativnom oboru, i da je nakon toga Zoran Anđelković, revoltiran nekim postupkom predsedavajućeg, napustio Odbor. I vi znate da je posle toga krenulo "izvinjavanje" i "jurenje" za gospodinom Anđelkovićem, tako da bi sam rezultat glasanja, obojica znamo, bio isti.
Verujte, da je postojao bilo koji način da DS spreči izglasavanje, ona bi to učinila, ali znate da to prosto nije bilo moguće, jer većina je bila prisutna i tu nema nikakve dileme.
Na nama iz DS i na vama kao predstavnicima najbrojnije poslaničke grupe jeste da se svim silama borimo protiv ovakvih rešenja koja su predviđena u ovom predlogu poslovnika Narodne skupštine, kako bismo sačuvali ono malo dostojanstva Narodne skupštine, koliko je ostalo do ovih godinu dana predsedavanja. Nažalost, to moram reći, nije bilo dozvoljeno da diskutujemo o radu predsednika Skupštine, predsedavanju gospodina Markovića i vladajuće većine u ovoj skupštini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, vi ste izuzetno dobar govornik,  veoma ste ljubazan i duhovit čovek, i zadovoljstvo je slušati vas. Najiskrenije vam to kažem. Vi znate da vas veoma poštujem, međutim, ono što zaista mislim da jeste problem, to je vaš doživljaj Narodne skupštine i rad u Narodnoj skupštini. Ne znam zašto je ovo vama smešno, ali iskreno tako mislim.
Dakle, odgovarajući na moju primedbu za hitan postupak vi kažete – ali moja želja je bila ta. Kažem: jeste, gospodine predsedniče, vaša želja je legitimna, dobra je to želja, korektna, nema tu nikakvih problema, svi imamo neke želje, problem je u tome što ne smemo sebi dozvoliti da naše želje prelaze okvire koji su nam dati propisima, zakonima itd.
Znači, naša želja jeste legitimna, ali rad prema želji koji prevazilazi okvire zakona nije legalan i u tome se mi očigledno razlikujemo u poimanju politike. Zbog toga i mislim da smo imali ozbiljnih problema u prethodnih nekoliko meseci u radu ovog parlamenta. Ne sporim vaše dobre namere, trudili ste se za prethodnih godinu dana da ovaj parlament bude adekvatan, ali verujem da vam je nedostajalo pravničke veštine i možda malo boljeg poimanja realnosti u ovom parlamentu, da bi ovaj parlament izbegao neke skandalozne situacije koje smo imali, a koje ćemo pomenuti kasnije u raspravi, kao što je nepoštovanje Poslovnika itd.
Ne tražim da mi do kraja odgovorite na deo koji sam pomenuo, a to su okolnosti koje se nisu mogle predvideti. Ne sporim vašu želju, ali mi je drago da smo napokon našli razliku, odnosno mesto gde se razlikujemo po odnosu prema radu u Parlamentu i prema državnim poslovima.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih predsedavajućeg, ukoliko je moguće, da obezbedi prisustvo predlagača - predsednika Narodne skupštine Predraga Markovića, jer se u suprotnom postavlja pitanje koga pokušavamo da ubedimo u rešenja koja smo mi predložili.
Mi iz DS smo već upozorili i vladajuću većinu i gospodina Markovića na poziciju Narodne skupštine u sistemu vlasti u Republici Srbiji. Zbog toga smo sugerisali maksimalan oprez ne samo prilikom donošenja važnih sistemskih zakona, već i prilikom razgovora o Poslovniku Narodne skupštine, o načinu kako će se urediti rad Narodne skupštine.
Nažalost, mi moramo konstatovati da se za ovih 15 godina višepartijskog sistema u Srbiji parlamentarizam i nije baš zapatio. Ne možemo reći da mi suštinski imamo izgrađen parlamentarizam. Sa druge strane, teško da možemo reći i da smo usvojili jedan od onih osnovnih demokratskih civilizacijskih principa, a to je princip podele vlasti.
Kada to uzmemo u obzir i realno sagledamo stanje današnjeg parlamenta, mi možemo reći da je Narodna skupština Republike Srbije na marginama političkog života u Srbiji, kako po svom ugledu koji uživa u javnosti, tako i suštinski, po odlukama koje ona donosi i njenom značaju u političkom životu Srbije.
Stoga je vrlo važno razmišljati o tome kakvu poruku šaljemo javnosti kada menjamo Poslovnik o radu Narodne skupštine i kada dovodimo ovu Narodnu skupštinu u situaciju da će se ovde diskutovati u prisustvu možda samo tri, pet poslanika, ili nije bitno, kada se neće znati ni koji je redosled tačaka dnevnog reda, neće se znati kada radi Skupština, kada ne radi Skupština, da li je zasedanje u toku, da li nije u toku, da li su radili odbori, da li nisu radili itd.
Suštinsko pitanje koje se tu postavlja - šta rade narodni poslanici? Šta je ključni problem ove Narodne skupštine? Ključni problem jeste šta rade narodni poslanici za platu od 70.000, 80.000 i ostale prinadležnosti od 100.000 dinara? Zar je problem narodnim poslanicima vladajuće većine da dođu u 10,00 sati u Narodnu skupštinu?
Da li vi donosite ovaj poslovnik zbog toga što ne možete tako rano da ustanete? Da li razmišljate o građanima Srbije koji ustanu u 05,00 ili 06,00 časova, rade osam sati i dobiju 15.000 dinara? To je problem ove Narodne skupštine. Nema ovde priče o efikasnosti. Efikasnost se postiže radom. Ukoliko neko želi da radi, nama ne trebaju promene Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređem na priču o samom Poslovniku Narodne skupštine, mi ovde treba da rešimo prethodno pitanje, a to je za koga mi donosimo poslovnik Narodne skupštine; da li se taj poslovnik donosi za sve poslanike ili će on važiti samo za poslanike opozicije? Da li smo mi ovde svi zajedno, a posebno vi iz vladajuće koalicije, privrženici vladavine prava? Da li verujete u demokratske principe? Da li ste spremni da donesemo poslovnik i da se sutra pridržavate tog poslovnika? Sumnjam u to.
Vi se niste pridržavali ni Poslovnika koji je sada na snazi. Prilikom predlaganja ovog poslovnika, vi ste već odstupili od Poslovnika koji je sada na snazi. Ne može to da se pravda dobrim željama. Meni je žao što mi imamo predsednika Skupštine Republike Srbije koji ne razume državu, ne razume sistem podele vlasti, i ne razume prava i obaveze Narodne skupštine i poslanika koji čine tu skupštinu. Ne može se dobrim željama pravdati kršenje zakona. Ne može vladati politički voluntarizam, mi moramo imati vladavinu prava.
Zašto sumnjam u sposobnost ove vladajuće većine i ove Narodne skupštine da se pridržava poslovnika Narodne skupštine koji sada treba da donese?
Zato što ste tako svesno odustali i prekršili odredbu 199. Poslovnika Narodne skupštine i odbili da raspravljate o poverenju Vladi Republike Srbije. Da li ima ijedan poslanik vladajuće koalicije, i žao mi je što predsednik parlamenta nije tu, njega sam želeo sve ovo da pitam vrlo direktno ... Da li ste došli, gospodine predsedniče?
Dakle, da li i predsednik Narodne skupštine sme da izađe za ovu govornicu i da kaže da nije prekršen član 199. Poslovnika Narodne skupštine. Svesno ga je prekršila vladajuća koalicija. To je bilo političko pitanje za vladajuću koaliciju. Ljudi koji su to učinili nisu shvatili dublji značaj tog pitanja. Dublji značaj tog pitanja jeste kršenje sistema vladavine prava. Kršenje principa vladavine prava i promovisanje politike koja kaže – da, u parlamentu je sve dozvoljeno.
Naši građani ni onako nemaju nikakvo mišljenje o našem parlamentu. Koga je briga šta se dešava u parlamentu. Hajde da mi donosimo zakone za koje mislimo da su dobri. Ali, suština demokratije jeste procedura, suština demokratije nije da većina odluči o svemu. Suština demokratije jeste procedura, a procedura će kroz svoje mehanizme dati krajnji cilj koji je opravdan i regularan.
Zašto ste falsifikovali Zakon o radu? Za šta služi Narodna skupština, ako ona ovde može da izglasa neki amandman, da da svoj stav o nečemu i da vi to posle u nekoj kancelariji promenite. To ste uradili, falsifikovali Zakon o radu.
Veoma mi je zasmetalo kada je gospodin Albijanić malopre rekao, istina tiho i stidljivo, sledeće: "Ovaj saziv Narodne skupštine nema institucionalnih problema kao što je imao prethodni". Nije moguće. Ima institucionalnih problema daleko većih nego što je imao prethodni. Ovaj se ogleda u činjenici da je promenjena volja Narodne skupštine. Nema potrebe da se smejete, kolega Matiću, pomenuo sam vas da biste mogli da kažete.
Vi ćete meni reći ono što mi znamo i što smo mi iz DS sami rekli, što jesu greške zbog kojih ljudi odgovaraju, ali ne čujem da je neko ovde od vas hrabar da kaže – da, pogrešili smo, falsifikovan je Zakon o radu. Niko od vas ne kaže ovde – jeste, član 199. Poslovnika je prekršen. I vi znate to i sam znam. Ili treba da ga pročitam. Pročitaću ga zbog javnosti, nije problem, imamo dovoljno vremena.
Znači, član 199. jasno kaže: "Sednica Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o pitanju poverenja Vladi ili pojedinom njenom članu" itd. Znači, raspravljaće se. Ne možete vi kao vladajuća koalicija da odlučujete da li ćete poštovati Poslovnik. To je slovo zakona.
Ne možemo mi sada ovde većinom da odlučimo da li ćemo da raspišemo nove izbore. Ne možemo mi ovde da kažemo - ne, mi ćemo naš mandat produžiti narednih 20 godina. Nema te većine koja može da ide iznad prava. Vladavina prava jeste da bi se ograničila samovolja.
To je meni prethodno pitanje – da li mi uzalud danas raspravljamo ovde, da li ćemo doneti kakav-takav poslovnik, boriti se (mi iz opozicije) ovde za neke amandmane i da li to ičemu vredi, ili će vama, kad vam bude neka stiska, doći do toga da vi to prekršite? Nemojte u replici, posebno vi gospodine Matiću, ukoliko budete izlazili, da branite vaše greške time što ćete pominjati greške iz prošlosti. Time je vaša odgovornost veća, jer upravo radite sve ono što ste kritikovali kod nas.
S pravom ste kritikovali greške u prethodnom sazivu, ali je vaša sramota veća što vi radite to isto što ste kritikovali i na talasu čega ste došli na vlast. Gde nam je budućnost ako svaki sledeći ne bude pomak nabolje, nego pokrićem da su prethodnici bili loši on bio još gori. Vi jeste još gori.
Znači, to je za mene prethodno pitanje i žao mi je što vama nije jasno o čemu pričam. Izađite za govornicu, nisam vas video za ovih godinu dana često, pa recite šta imate. Dakle, to je po meni suštinsko pitanje - da li mi rešavamo to prethodno pitanje i da li smo raščistili sa pričom o tome da li hoćemo da poštujemo Poslovnik ili nećemo da poštujemo Poslovnik?
Šta donosi ovaj poslovnik? Ovaj poslovnik donosi restrikciju prava narodnih poslanika. Krajnje je degutantno slušati lep govor predlagača. Zaista gospodin Predrag Marković lepo govori, vrlo je ljubazan čovek i veoma ga cenim, ali on ne odgovara na suštinu. Suština je restrikcija prava narodnih poslanika.
Ne mogu da verujem da ima neko u ovoj skupštini ko će stvarno da izađe ovde i da kaže da je ovo povećanje prava narodnih poslanika. Znate u kom smislu je povećanje prava – da ne morate da sedite i da vas više niko neće ni videti u Narodnoj skupštini. Ući ćete, legitimisaćete se kao vladajuća koalicija i šetati po Beogradu. To su povećanja vaših prava, ali ta prava su prava koja su van ovog posla.
Mi govorimo o pravu poslanika u poslu, pravu da iznosimo svoje mišljenje, da kritikujemo stavove Vlade. U suprotnom, bili bi dovoljni izbori i da neko pobedi na izborima, pa ukinimo parlament, opozicija više nema šta da priča do sledećih izbora i to je to. Vi morate omogućiti opoziciji da iznese svoje stavove u parlamentu i vi morate omogućiti opoziciji da diskutuje o vašim zakonima.
Vi se ne možete pokrivati time što je krajnji ishod nekog glasanja već unapred poznat. U redu, on jeste unapred poznat, jer postoji vladajuća većina. Nije to sporno, ali je suština da se pre tog krajnjeg ishoda čuje mišljenje manjine. Znači, mišljenje manjine je suština parlamentarnog života i suština procesa koji vladaju u parlamentu.
Kako ste govorili kada je donošen prethodni Poslovnik, kada su vršene restrikcije prava narodnih poslanika. Ovako ste govorili, u pitanju je vaš šef poslaničkog kluba tada, Dejan Mihajlov, a sada jedan od prva tri čoveka DSS. Ovo govori DSS: "Dame i gospodo, najrestriktivnije odredbe iz ova dva sistema ogledaju se što mi ovim poslovnikom imamo ograničeno i vreme rasprave. Imamo i nepotrebnu potrebu da ne postoji kvorum." To je govorio Dejan Mihajlov.
Utvrđuje se da trećina poslanika treba da bude prisutna da bi se započela rasprava. Pribegava se cifri od 84 i najrestriktivnijim merama da bi se očuvala vlada. To je govorio Dejan Mihajlov. Vaš šef je ovo pričao pre dve godine.
Mi kao poslanici, čitam dalje, Dejan Mihajlov ne postoji, mi kao poslanici DSS odgovaramo građanima za ono što radimo i odgovaramo svojoj stranci. Jednostavno, ukoliko smo se borili za neka pravila i procedure dok smo bili opozicija, nemoralno je biti protiv toga kada ste pozicija. U ovom slučaju dolazi se na pozicije da smo se za jedno zalagali onda, a kada nam se vlast osladila dajte da potpuno satremo opoziciju, dajte da potpuno satremo one koji ne misle u svakom slučaju kao i vi.
Ovo su reči Dejana Mihajlova, neverovatno primenjive na situaciju koju danas imamo, ovo je poštenje DSS i doslednost u politici koju vodite.
Šta kaže dalje gospodin Dejan Mihajlov. Dejan Mihajlov kaže – DSS neće podržati dalje restrikcije poslaničkih prava, zato što to duboko vređa intelekt ovog naroda, zato što narod koji se jednom oslobodio jedne vrste diktature ne sme da dopusti sebi da ide u novu vrstu diktature i niko ne sme u ovoj skupštini da ponovo potcenjuje građane, jer će oni svoju volju pokazati već na prvim vanrednim izborima koji će biti u Srbiji.
Verujte, dobro je govorio Dejan Mihajlov, poslušajte vašeg šefa, nemojte danas glasati za Predlog izmena Poslovnika Narodne skupštine. Ovo zaista govori o vašoj stranci. Bilo bi dobro da razmislite o ovakvim stvarima i o tome kakvu politiku vodite.
Sada, idemo konkretno da vidimo šta vi to predlažete narodnim poslanicima i biću vrlo ljubazan prema svima vama, jer vi kao poslanici vladajuće koalicije niste pročitali. Dakle, garantujem da pola vas nema pojma o čemu mi danas govorimo. Niste vi danas pročitali ovo i nemojte da dobacujete bez veze.
S jedne strane, ovaj predlog ima izrazite nedoslednosti. Teži se preciziranju navodno Poslovnika o radu itd, i sada imamo tu članove 1, 4, 10, 19 itd, gde se precizira kako to treba da radi Narodna skupština. S druge strane, predlog je nedosledan, puštaju se neke ideje u vidu članova 21, 23, 26, za koje nikome u ovoj sali nije jasno kako će da se primenjuju.
Zatim, ima jedna dobra stvar, uvodi se odbor za lokalnu samoupravu. Ali, postavlja se pitanje šta su nadležnosti tog odbora. Mislim da ste tu duboko pogrešili, odnosno predlagač je duboko pogrešio i mislim da mu nije najjasniji sistem, odnosno značaj lokalne samouprave kao prava građana.
Dakle, suština onoga što bi trebalo odbor za lokalnu samoupravu da radi u Narodnoj skupštini jeste afirmacija lokalne samouprave kao prava građana, da taj odbor vodi računa o tome kako će u našoj državi da se razvija lokalna samouprava.
Mera lokalne samouprave je jedan od repera demokratije u jednom društvu, ali vi to ne radite, mi bismo onda mogli na tom odboru da postavimo neka pitanja koja su se ovde čula i ranije, kako to ministar finansija kroz transfere Vlade Republike Srbije pokušava da kontroliše sistem lokalne samouprave, protiv čega ste bili vi poslanici DSS tada. Znači, tu je greška. Dobro je da se ovo uvodi, ali je loša sadržina i tu apelujem na vas da to promenite.
Kažete – rasprava na sednici odbora vodi se bez obzira na broj prisutnih članova. Stvarno ne znam kako možemo da vodimo raspravu na sednici odbora bez obzira na broj prisutnih članova odbora. Znači, predsednik odbora je ovlašćen da sazove sednicu, da raspravlja, on to može da okači tamo na tabli, da se to javi dvojici poslanika, nekima da se ne javi. Dođu dva poslanika, zakažu sednicu u nevreme i oni lepo na sednici odbora obrade sve teme koje ih zanimaju. Uopšte narodni poslanici više nisu potrebni da dolaze.
Dovoljno je jedan, dva ili tri poslanika, ostali nisu potrebni da dođu ni na sednicu odbora. Mislim da je ovo rešenje koje je apsolutno neodrživo, bez obzira na tu priču o navodnoj efikasnosti. Ne može efikasnost biti do te mere prioritet da potre sve druge principe koji vladaju u jednom demokratskom društvu. Jer, ako pristupimo na taj način efikasnosti, imam konkretan predlog za vas, ukinimo parlament i bićemo najefikasniji. Što vlada poželi, to će staviti na papir, lupiće pečat i eto ga zakon.
Član 9 – u pretresu na sednici odbora mogu da učestvuju članovi odbora, predlagač zakona, predstavnik vlade i podnosilac amandmana ili predstavnik podnosilaca amandmana, i to po jednom u trajanju od pet minuta. Prva moja primedba je zašto narodni poslanik ne može na odboru da učestvuje u raspravi o amandmanima. Zašto bilo ko od vas narodnih poslanika koji nije član dođe na odbor i ima interesantno pitanje za amandman koji je za njega zanimljiv.
Možda je amandman kojim se smanjuje transfer u njegovoj izbornoj jedinici. Hoće da dođe na odbor, hoće da diskutuje o amandmanu i da kaže – nemojte ljudi da smanjujete novac za moju opštinu, ali on nema pravo da raspravlja o amandmanu.
Vi ukidate pravo narodnog poslanika da dođe na sednicu odbora i da raspravlja o amandmanu. Da li shvatate koliko je to nelogično, jer će i vas pogađati jednako. Sutra će pogađati vas ili vaše poslanike. Šta znači jedanput u trajanju od pet minuta? Odbori, gospodine Šormaz, biću tako ljubazan da vam objasnim, vama nije to nejasno.
Niko nikome ne brani da piše amandman, ali ako vi napišete amandman pa kažete – gradu Beogradu skinite 500 miliona i prebacite Smederevu, i taj amandman ode, normalno. Dobijem ga kao poslanik iz Beograda, onda odem i kažem – vidite, gospodin Šormaz je podneo amandman, ali on ne razume generalno to pitanje prihoda-rashoda u jednoj državi. Ne mogu da odem na odbor i to da kažem, zato što ste mi vi to pravo uskratili.
Ne radi se o tome ko će podneti amandman. Radi se o tome da li postoji mesto gde ću moći da branim svoj stav povodom amandmana koji je neko podneo. Pošto su drugi razumeli, ne mogu da se zadržavam samo vama da objašnjavam.
Zašto samo pet minuta? Zašto samo jedanput? Ako postoji jedno mesto gde je i u ovoj Narodnoj skupštini i u prethodnom sazivu Narodne skupštine vladala kolegijalna atmosfera, gde smo svi bili kolege, to su naši odbori, bar Odbor za pravosuđe, čiji sam član već šest godina.
Uvek smo mogli da razgovaramo i više puta da se ponavlja jedna tema, i više puta da se priča, i to je sasvim logično. Vi ukidate tu dobru praksu koju imamo do sada. Ne znam zašto je ukidate.
Zašto vam smeta da se na odborima razgovara? Zašto ukidate kvorum za rad na odborima, dajete mogućnost da se održavaju neki, bože sačuvaj, tajni odbori, gde niko neće ni znati kada se dešava, gde se dešava itd. Onemogućavate ljude da dođu da kažu i sada vi dođete na odbor gde se vode stručne rasprave, gde nisu političke rasprave, konkretnu temu pokušate da obradite.
Da kažete neka rešenja za koja smatrate da su dobra ili nisu, to sme da traje maksimalno pet minuta i kada se završi tih pet minuta dovoljno je da neko drugi se javi za reč, predloži nešto drugačije itd. Vi nemate mogućnost odgovora, nemate mogućnost davanja možda neke treće ideje, time gubimo kvalitet. Šta nam vredi dobijanje na vremenu ako gubimo kvalitet?
Idemo dalje. Član 10. je potpuno nejasan, potpuno je nejasno šta ste hteli da kažete članom 10. Gospodine Matiću, dao sam mogućnost da replicirate. Mislim da ovo nije u redu. U članu 10. stav 4. predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži i radi posle 18 časova, i to nije u redu. Zašto?
Zato što ste to vi, kao i do sada, uveli zbog zaostatka u vremenu, zbog lošeg vođenja Narodne skupštine generalno, što je posledica vođenja politike. Vi ste i sada imali običaj da radite celu noć. Nije to mnogo sporno, radi se celu noć, neko drema, prošli put je tu bilo i jogurta, i bureka i svega, to je dostojanstvena Narodna skupština koju ste obećavali građanima pre nego što ste došli na vlast.
Nema problema, ali šta se može desiti sada? Može se desiti u pet minuta do 18 časova da predsednik Narodne skupštine kaže - mi ćemo da produžimo rad i da onda obradite još 15 tema. Gde je tu javnost rada, gde su tu sučeljena mišljenja, parlamentarizam? To je prevara.
Vi morate tu reagovati prihvatanjem amandmana koji su podneli kolege (ne znam tačno iz koje partije), da bi to koliko-toliko imalo smisla. Taj amandman se odnosi na situaciju gde je moguće takvo produženje samo do okončanja načelne rasprave, a sve drugo jeste prevara narodnih poslanika.
Opet se vraćam na raspravu o pojedinim tačkama iz utvrđenog dnevnog reda. Sednica Narodne skupštine vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika. Želeo bih da budem potpuno jasan. Meni je jasan ratio legis, odnosno racio ovog poslovnika. Tu dileme nema. Postoji to u uporednim parlamentima, takva rešenja, ali nije to ništa sporno, ali uporedni parlamenti nemaju 4,5 posto podrške građana, ne dešava im se ono što se ovde dešava već 15 godina, da svaka vladajuća većina napravi takav faul da dodatno unizi položaj ovog parlamenta. Ne možemo se mi meriti sa parlamentom Francuske.
Kaže gospodin predsednik, naši poslanici treba da imaju ugled kao što to imaju poslanici u Francuskoj. Ne može to dekretom. Mi na neki drugi način moramo doći do tog ugleda. Kakav će nam ugled, predsedniče, biti kada vi ovde budete sedeli sami i ovde sedelo pet poslanika u sali. Ljudi nas ionako optužuju što zbog plata, što zbog ovoga, što zbog onoga. Bezrazložno dospevamo u žižu javnosti, rekao sam, žao mi je što niste bili tu, ponoviću i pred vama, mislim da jesmo na margini političkog života u svakom pogledu.
Narodna skupština je na margini političkog života, i po ugledu koji uživa u javnosti i po odlukama koje donosi, odnosno značaju uticaja na odluke koje se donose. Sada vas pitam, zamislite kako ćete vi izgledati kao predsednik Narodne skupštine, kako ćemo mi kao narodni poslanici, kada ovde sedi pet poslanika. Iovako, koga god sretnete na ulici nekog ko prima 15.000 i 20.000 dinara platu, misli da mi ovde ne znam u kakvom izobilju živimo, i još kada vidi da nas nema to će biti dodatno.
Videćemo uostalom kako će sutra ili prekosutra izveštavati mediji o ovome što danas ovde radimo. Danas sam video naslov – kvorum iz hodnika.
Znači, govorimo o ugledu Narodne skupštine, a ne sporim rešenje kao rešenje, ali da li je primerno nama, to je pitanje gospodine predsedniče.
Član 14 – ukoliko nadležni odbor ne dostavi izveštaj, odnosno Vlada mišljenje na predlog zakona, predlog zakona će se razmatrati bez tih izveštaja, odnosno mišljenja. Mislim da to nije u redu. To definitivno nije u redu. O tome može da odluči Narodna skupština, ali nemojte da stavite da to bude redovna praksa, jer predsednik odbora neće sazvati odbor ili će sazvati odbor i doći će dva-tri čoveka i oni ionako nemaju (i nije bitan) kvorum za rad itd.
Kompletno do te mere liberalizujemo rad u ovom parlamentu, da narodni poslanik koji neće da radi može da ne radi do mile volje, i to je strašno. Moraju ovde da postoje neke obaveze narodnih poslanika. Ne znam koja je to sloboda potrebna narodnim poslanicima, ne znam kome je teško u ovom parlamentu, koji je to posao težak za 100.000 dinara?! Nije ovo nikakav posao težak, a pogotovo za poslanike koji ovde nisu izašli tri puta za govornicu i nisu podneli tri amandmana za sve vreme.
Ovo je preterano. Ovo rešenje je potpuno preterano i mislim da ovde mora, a ne znam da li ovde postoji amandman, podneo sam amandman na ovaj član 14. i nemojte da vičete, molim vas, znači, mislim da član 14. treba da usvojite amandman i moramo da obavežemo narodne poslanike da dolaze na odbore.
Ne mogu odbori da se održavaju, a imate većinu kao vlast, imate većinu na odborima, održite kvorum na tim odborima. Vi ste u krajnjem slučaju, ne vi, nego sadašnja vlast je to nama prebacivala i to je jedan od argumenata bio kada je trebala da dođe na vlast.
Pomenuli ste, gospodine predsedniče, da je ona Narodna skupština imala dva ili jedan posto ugleda među građanima. Da, ali tadašnja opozicija je crtala panoe, pravila skandale i tu čitave predstave o tome šta se dešava u Narodnoj skupštini, kritikujući tadašnju vlast. Da li ste videli da mi to radimo.
Mi imamo malo osećaja prema državi. Nismo mi kao neka gospoda koja su crtala panoe i neke finansijske imperije nekih ministara itd, a sada tim ministrima dlaka sa glave ne fali. A mi ne crtamo panoe i ne pročitamo "Kurir", gde piše 12 miliona, pa napravimo ovoliku cifru 12 miliona i sazovemo konferenciju za štampu, i pravimo komedije od toga.
Vodite računa, ako već kažete da ima bolji rejting ova skupština, pa treba nas da pohvalite jednom da ne rušimo rejting, i ne samo nas, mislim i da ova druga opoziciona stranka ima daleko blaži stav nego što je to bio u prethodnom periodu. Užasno je da se hvalimo rejtingom od 4,5% generalno, to je za sve nas sramota.
Član 15 – sama ideja da odbori imaju zakonodavnu inicijativu je dobra ideja i tu za nas nema spora. Ideja kao ideja je dobra. Neprimenljiva je u ovom momentu za nas, jer Ustav to ne predviđa. Isto važi i za amandmane, jer amandmani i pravo podnošenja amandmana je restriktivnije od zakonodavne inicijative, i teško je da mi sada damo odboru pravo da podnese amandmane.
Nije problem, mi to možemo rešiti na drugi način i da ne bi imali tekst koji je eventualno u koliziji sa Ustavom. Tako što će poslanici koji su članovi odbora potpisati određeni amandman, kao što mogu da potpišu i određeni zakon, i time da ostvare zakonodavnu inicijativu. Suštinski, gospodine predsedniče, to je isto, a formalno je bitna razlika i ne dovodimo u sumnju našu privrženost ustavnim odredbama.
Član 16 je vrlo sporan i o tome je govorilo ovde nekoliko kolega. Član 16. mislim da će biti predmet ocene Ustavnog suda. Naime, ovde ste odustali od jednog principa koji važi u ovoj Narodnoj skupštini, a to je da vreme i mogućnost iznošenja stavova zavisi od veličine poslaničkog kluba, odnosno poslaničke grupe.
Tako poslanička grupa sa 80 članova ima toliko vremena, a ovi sa 60 toliko, mi sa 37 toliko itd. To nije ništa sporno. Mora na neki način da se ograniči vreme trajanja rasprave i ne može ona da traje unedogled, deset godina i tako dalje.
Kod rasprave o amandmanima predvideli ste da svi mi imamo deset minuta ili ako prihvatite amandman 15 minuta. Mislim da to nije mnogo bitno, nije šija nego vrat, što bi se reklo. Gde je tu greška? Prvo, principijelno se ne slažem da nas ograničite u pravu da govorimo o amandmanima. Zaista mislim da to ne treba da uradite. Opet idete ka nekoj efikasnosti i izgubićemo na kvalitetu, i to nije dobar put da se nešto popravi u ovoj Narodnoj skupštini. Ukoliko ostanete pri tom rešenju morate ga promeniti na sledeći način: morate odrediti vreme proporcionalno veličini poslaničkih klubova.
Evo, gospodin Albijanić i ja smo neravnopravni, to sam rekao na Odboru. Uvaženi kolega Albijanić, koga volim veoma da slušam za govornicom i vrlo često imamo slične stavove, nismo ravnopravni po pitanju podnošenja amandmana. Iz prostog razloga što kada se pojavi amandman za ovom govornicom, teorijski posmatrano, kao pripadnik veće poslaničke grupe imam manju mogućnost da izađem i da diskutujem o amandmanu nego što to ima gospodin Albijanić, koji je pripadnik manje poslaničke grupe.
Moja poslanička grupa je veća, njegova je manja, ali mogu manje da govorim nego on kada se to podeli. Znači, nema logike da poslanička grupa sa, ne znam, 22 poslanika ima jednako pravo kao poslanička grupa sa 83 narodna poslanika.
To nema logike, bez obzira što meni, kao pripadniku poslaničke grupe koji ima 37 poslanika, to nije bitno. To je stvarno principijelno pitanje i zbog toga insistiram da ga rešite.
Mislim da će to biti proglašeno neustavnim iz prostog razloga što su poslanici u neravnopravnom položaju i nemaju jednaka prava. Možemo da idemo tako daleko da ograničimo diskusiju po amandmanima i na pet minuta za poslaničku grupu SRS, ali proporcionalno tome moramo da ograničimo vreme razmatranja poslaničkoj grupi SPS, G17, DSS, DS, i onda to neće biti neustavno, jer neće kršiti jednakost poslanika pred zakonom, poslovnikom i Ustavom. To je suština primedbi na ovaj član. Čudi me da toliko dugo moramo to da razmatramo i da ne želite prosto da prihvatite.
Ima tu dobrih rešenja, pa da ne bude da je ovo sve kritika, ima stvarno dobrih rešenja. Za dobra rešenja neke smo amandmane dali i nadamo se da ćete ih usvojiti. Moramo da ubrzamo, vreme šta čini, prelazim na član 21 – i upoznaću vas sa našim amandmanom.
Ovde ste uneli nešto što je veoma važno i o čemu smo vodili raspravu svojevremeno na nekom odboru, ne mogu da se setim tačno na kom, nešto što je veoma važno, a radi se o tome da se normalno u radu Narodne skupštine u toku zasedanja pojave određene teme koje su od takvog značaja, društvene teme, da bi Narodna skupština trebalo prvo da se izjasni o njima, odnosno da o njima raspravlja i da se izjasni. To je, naravno, po sadašnjem Poslovniku nemoguće.
Po vašim izmenama i dopunama je sasvim moguće, i te teme su izbor i imenovanje, razrešenje i prestanak funkcije, predlog za odobrenje određivanja pritvora sudiji i javnom tužiocu, kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi ili pojedinom članu itd.
Moj predlog, predlog poslaničke grupe DS, jeste da se u svemu tome može odlučiti odmah nakon diskusije, a ne ovako kako ste vi predvideli – samo za jedan deo tih pitanja. Dakle, za sva ta pitanja i čim ona svojim značajem zaslužuju da se umetnu u dnevni red sednice, ona jednako svojim značenjem zaslužuju ne samo da budu raspravljana, nego i da o njima bude odlučeno. Ovo posebno ističem zbog stanja u pravosuđu, i o tome smo pričali i sa članovima Visokog saveta pravosuđa, a to je situacija kada zaista ne može da se čeka tri, četiri, pet meseci da se popune određena mesta u nekom sudu u Srbiji.
Član 23 – tu ništa nismo rešili, odmah da vam kažem, nije problem sa obrazloženjima koje dobijaju narodni poslanici o tome koji je sudija izabran, a koji nije. Problem je sa sadržinom obrazloženja.
Mi na Odboru za pravosuđe dobijamo najšturije podatke od Visokog saveta pravosuđa. Ništa ne znači da to dobiju narodni poslanici: kada je neko rođen, kada je završio fakultet itd.
Nama treba sadržina tih obrazloženja i jasni razlozi zašto je neki sudija, odnosno kandidat izabran za sudiju, zašto neki nije, zašto je neki kandidat izabran za tužioca i tako dalje.
Smatram da to mišljenje delite i da je veoma važno danas kada naše pravosuđe ima 11% poverenja građana Srbije. Iskreno se nadam da ste svi ovde svesni da moraju da se vrše korenite promene u pravosuđu i DS će izaći sa predlogom mera koje bi trebale da promene stanje u pravosuđu Srbije.
Na kraju, član 26 – vi ste rekli da ćete ovde prihvatiti jedan amandman, a radi se o tome da predsednik Narodne skupštine, na predlog poslaničke grupe, određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi Republike Srbije odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa nekom aktuelnom temom.
Dakle, i amandman DS i amandman, ne znam tačno čiji, jeste da se to oroči vremenski, kako ne bi ostalo prazno slovo na papiru. Znači, da se oroči vremenski. Naš predlog je da se oroči od dana podnošenja poslaničkog pitanja, a vaš predlog je da se to čini jednom mesečno. U svakom slučaju, veoma je važno da to ne bude izigravanje, pa da se kaže, ne može jedan ministar, pa ne mogu dva, i tako dalje, ako su pitanja iz različitih resora.
Na kraju, nakon ovih tridesetak minuta želim da kažem da ste, gospodine predsedniče, pribegli lošem mehanizmu, nije to nasilje, ovo je loš mehanizam za rešavanje problema našeg parlamentarnog života, jer koreni problema parlamentarizma u Srbiji su duboki. Pre svega se ogledaju u nadmoći izvršne vlasti nad ovim parlamentom, a zatim se ogledaju i u nepoštovanju poslanika, vas kao predsednika Skupštine i vladajuće većine u ovoj skupštini. Dokle god se vladajuća većina ne oslobodi te boljke da time što je vlast da joj je sve dozvoljeno, mi nećemo imati napredak u parlamentarnom životu Srbije. Hvala vam.

Znate šta, kada se nešto kaže sa ove govornice na račun DSS-a onda njih više mora da izađe da bi mogli kompetentno da odgovore, a onda moram da iskoristim pravo dato Poslovnikom i da na neki način budemo koliko-toliko ravnopravni.
Gospodine Matiću, kada ste bili opozicija, a mi kada smo bili vlast, isto je čekalo 120.000 strana, ali sam vam pročitao šta ste tada rekli o promenama poslovnika. Dakle, isto je bilo 120.000 strana i meni se čini da ste vi malo promenili politiku, kao gospodin predsednik Vlade, sa onom devetom rupom na svirali, pa je okrenuo sviralu naopačke i sada je prva rupa na svirali. Znači, to je način na koji ste vi vodili vašu politiku.
Reći ću vam još nešto, meni je žao što vi ne razumete jednu stvar. Famozno glasanje iz Bodruma, koje smo mi kao stranka osudili, daleko je manji problem. Znate šta je problem, gospodine Matiću: problem će biti kada vaša stranka bude morala da osudi mnoge stvari koje ste radili, počev od podrške crvenim beretkama za blokadu autoputa, pa nadalje, tako da smo mi srećni što najviše imamo da osudimo jeste upravo to glasanje iz Bodruma, a vi ćete imati mnogo gore stvari da osudite.
Da vam kažem nešto, vi ne razumete parlamentarizam. Mnogo je gora stvar falsifikovati volju parlamenta nego to što su tada uradili neki pojedinci iz DS.
Mnogo je gora stvar ovu volju, ovde izraženu kroz glasanje o amandmanima, prepraviti u nekoj kancelariji ovde ili Ministarstvu za rad i socijalna pitanja i onda to poturiti predsedniku Republike da potpiše.
To je mnogo gora stvar, to je umišljaj i to će vas pratiti kao stranku verovatno dugi niz godina, kao i predsednika Narodne skupštine, protiv koga smo podneli krivičnu prijavu i očekujemo da će sud nakon smene ministra Stojkovića moći slobodno da deluje po toj prijavi.

Gospodine predsedavajući, javio sam se da prigovorom povredu Poslovnika, jer ste gospodinu Bošku Ristiću uskratili pravo na repliku.
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, otkud ste vi znali da ću da uskratim reč gospodinu Ristiću? Vi recite sada na koji član Poslovnika se pozivate i onda govorite o Poslovniku. Izvolite.)
Kada ovde govori gospodin Žarko Obradović, uvek se pozivam na član 100, na povredu dostojanstva Narodne skupštine. Evo, ovoga puta se pozivam na član 100. Smatram da je dostojanstvo Narodne skupštine povređeno i time što je uskraćeno pravo na repliku gospodinu Bošku Ristiću. Zbog toga sam se javio, jer gospodin Boško Ristić je digao ruku na vreme, još dok je gospodin Žarko Obradović imao svoje izlaganje. Vi ste videli i svesno niste hteli da mu date pravo na repliku.
Sada vas molim kao kolegu potpredsednika da ispoštujete Poslovnik i kolegi Bošku Ristiću date pravo na repliku i na taj način prevaziđemo ovu situaciju.

Gospodine Anđelkoviću, ovaj način vođenja sednice Narodne skupštine priliči ovoj poslaničkoj većini. Znam da je vama socijalistima u Srbiji ponovo sve dozvoljeno, kao što je to bilo dok ste bili na vlasti i čestitam vam na vašem uspehu. Ali, verujem da u vama ima dovoljno tolerancije da date članovima DS pravo da ponekad odgovore na salvu uvreda, kleveta, neistina koje se upućuju sa ove govornice na račun predsednika države, Republike Srbije i narodnih poslanika DS.
Znam da to prija vama da slušate i sve što vam gore ide, vi više pljujete po nama. Ali, moraćete jednog dana da shvatite da to nije rešenje, moraćete da se naviknete na parlamentarizam i moraćete da se naviknete da čujete i drugu stranu, da čujete i ljude koji drugačije misle.
Još je ovde učinjena jedna velika obmana i red je da se to čuje sa ove govornice. Od 2000. godine do danas najveća greška Srbije, rukovodstva Srbije, vlade Vojislava Koštunice, jeste bilo pozivanje Srba da bojkotuju izbore na Kosovu i Metohiji. To će vam reći svaki ozbiljan čovek, svaki ozbiljan analitičar i svaki ozbiljan poznavalac kosovsko-metohijskog problema.
Nemojte manipulisati pitanjem Kosova i Metohije, jer dovoljno ste već na vlasti zahvaljujući toj manipulaciji i dovoljno vam je lepo zahvaljujući toj manipulaciji. Imajte malo srca i razumevanja za ljude koji dole žive. Imajte malo razumevanja za situaciju u kojoj se ova država nalazi.
Nemojte se junačiti sa govornice, jer dok se vi junačite sa govornice i svađate sa drugim rukovodstvima narod ispašta. Dok se političari svađaju, narod ide u zbegove. Dok se političari junače, narod gine. Tako je bilo od 1990. naovamo, a sada za poslednju slamku spasa se hvatate, vi iz vladajuće koalicije, i pokušavate istu retoriku, isti vokabular da primenite na pitanje Kosova i Metohije i na pitanje Crne Gore.
Ponovo vas pozivam, gospodine potpredsedniče, poštujte Poslovnik, Poslovnik je iznad nas, dajte pravo gospodinu Bošku Ristiću na repliku. On je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba Demokratske stranke.

Meni je žao ako je gospodin Ristić rekao za vas da lažete, ali onda nije trebalo da govorite ovo što ste sada govorili, jer je gospodin Ristić bio potpuno u pravu, jer nema potrebe da izlazi i da to ponavlja.
Što se tiče novinskih napisa, gospodine Obradoviću, jednom smo imali polemiku o novinskim napisima, odnosilo se na vaše partijske kolege, i tada smo zajednički zaključili da novinski napisi i nisu baš neki merodovan način da ovde vodimo diskusiju. U novinama može da se piše sve i svašta, i vi dobro znate da sve što ste ovde pričali vezano za pokojnog premijera Srbije jeste gruba neistina, kao u vreme kada ste bili na vlasti, ne znam šta ste sve pričali, kao i za vile na Ženevskom jezeru.
Što se tiče vas, gospodine predsedavajući, vi ste na jedan nekorektan način ponovo obmanuli javnost i ovu Narodnu skupštinu. Vi i ja smo u jednoj TV emisiji raspravljali o tome šta je ova Narodna skupština utvrdila povodom Kosova i Metohije i koliko to veze ima sa pozivom Srbima da izađu na izbore. Gospodin Tadić, predsednik Republike Srbije, ni na jedan način nije prekršio ni jednu jedinu odluku ove Narodne skupštine. To mora da bude jasno.
Vi ne možete opravdati vašu pogrešnu političku procenu po pitanju izlaska na izbore Srba na Kosovu i Metohiji time što ćete sada vređati predsednika svoje države. Vi ste tada pogrešili i priznajte grešku. Loša je procena bila, neizlazak Srba na Kosovu i Metohiji je naneo štetu Srbima na Kosovu i Metohiji i položaju Republike Srbije u međunarodnim odnosima, i razmerom po pitanju sudbine KIM.
Nemojte da pokušavate svoju lošu političku procenu da sakrivate time što ćete vređati predsednika svih nas, predsednika Republike Srbije, gospodina Borisa Tadića.

Nisam se setio Poslovnika, nego moram reći, od juče sam postao mnogo zabrinut za Poslovnik, kada sam video kako gospodin Žarko Obradović brani svaku tačku Poslovnika, pa sam odlučio i sam tako da ga branim. I da ponovim ono što je juče gospodin Žarko Obradović meni rekao, a sada kažem vama, gospodine Anđelkoviću: ako imate nešto da kažete narodnim poslanicima, stanite za govornicu i govorite, nemojte sa mesta komentarisati posle svakog našeg izlaganja šta imate, izvolite za govornicu i recite šta imate, i ne zloupotrebljavajte funkciju potpredsednika Skupštine Srbije.

Mislim da bi gospodin predsedavajući trebalo da zamoli nekoga da ga zameni da se malo odmori, jer ne znam šta je značila ova opaska da su sve retke životinje zaštićene i na koga se to odnosilo. Budite hrabri i recite na koga se odnosilo i pokažite vaš odnos prema državi i njenim institucijama.
Ovde reklamiramo član 100, jer gospodin Obradović, uprkos tome što se trudi i što hoće ljubazno, on uvek, kao i gospodin Šormaz, svojom pojavom za govornicom povredi dostojanstvo Narodne skupštine. Gospodine Obradoviću, gospodin Boris Tadić je predsednik Republike Srbije. Mi smo pričali o političkom odnosu prema izlasku Srba na izboru na Kosovu i Metohiji. Stav DS i predsednika Republike je bio da na te izbore treba izaći.
Ukoliko Srbi izađu na te izbore i budu činili 25% parlamenta Kosova i Metohije, koliko su mogli da čine da su izašli na izbore, predsednik Boris Tadić je rekao - u tom slučaju možemo da razgovaramo o izvesnim standardima koji treba da se ispune, i rok je dao – 90 dana. Kako vi sada tako nekorektno obrćete stvari. Srbi nisu izašli na izbore, a vi tražite da gospodin Boris Tadić ispuni obećanja.
To nije u redu. To nije ni logički normalno, znači, kako vi očekujete da predsednik Boris Tadić govori o onome što je stavio pod pretpostavkom da Srbi izađu na izbore. Ili je važno samo pljunuti po predsedniku Srbije i pljunuti po sopstvenoj državi. Dokle više?
Vi mislite da mi ne možemo tako po Vojislavu Koštunci, a Vojislav Koštunica je predsednik Vlade. Zar mi ne možemo tako po šefovima poslaničkih grupa ovde. Ali, oni predstavljaju građane. Ne možemo tako prema sopstvenoj državi. Dokle više? U blato smo se zatrpali, toliko smo jedni druge nabacali blata, da se više ne vidimo od tog blata.
Drugo pitanje, kakav je to način da vi tako paušalno komentarišete period od 2000. do 2003. godine? Vas mogu da pitam, gospodine Obradoviću, za vreme vladavine SPS se desilo to, to, to i to, kolone izbeglica. Na RTS-u kao da je kolektivno venčanje, a istovremeno kolona izbeglica iz Knina ide i biva bombardovana od strane hrvatskih aviona. To je bila vaša vladavina.
Ne kažem da ste vi bombardovali, da ste vi puštali, ali isto je pitanje objektivne odgovornosti partije koja je tada bila na vlasti, kao što postoji objektivna odgovornost partije koja je bila na vlasti u nekom drugom periodu, kao što postoji objektivna odgovornost sadašnje partije na vlasti za neka dešavanja u ovoj državi.
Tada, u vreme tih 10 godina, bile su i sankcije, i bombardovanje, i ubistva koja nisu rešena. A 29 ubistava je rešeno u toj akciji "Sablja". Vi toliko napadate akciju "Sablja" da se nekada pitam da li je vama žao što je rešeno 29 ubistava.
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, vreme.)
Završavam. Da li je u akciji "Sablja" bilo zloupotreba? Verovatno jeste. Naravno da je bilo, učestvovalo je 20.000 ljudi. Zloupotreba imate na opštinskom šalteru kada se pojavite, a ne tamo gde učestvuje 20.000 ljudi.
Ali, ne možete zbog jednog procenta zloupotreba da celu akciju, prvi ozbiljni pokušaj države da se suprotstavi organizovanom kriminalu, kao što vi želite, do te mere da kompromitujete, da do te mere poskidate sve ljude koji su učestvovali, da pohapsite one koji su vodili tu akciju.
Ko će sutra u ovoj državi biti hrabar da se suprotstavi organizovanom kriminalu? Koji će tužilac sutra smeti da pokrene nešto? Mi na ovaj način, gospodine Obradoviću, uništavamo sopstvenu državu.