Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Prelazimo na sledeći amandman. Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za finansije prihvatio je ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi da da završnu reč? (Ne, nije tu.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANjE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Veroljub Arsić, Milivoje Vuković, Tihomir Đuričić, Dragoljub Anastasovski, Aleksandar Đorđević, Vojislav Milajić, Sreto Perić, Branislav Rankić, Nataša Jovanović, Lazar Čavić, Nemanja Šarović, Zlatko Radić, Dragoljub Stamenković, Dragan Čolić, Vjerica Radeta, Goran Cvetanović, Dragan Živkov, Igor Bečić, Momir Marković, Miloš Dišić, Miljko Četrović, Rodoljub Gačević, Tomislav Penezić, Zlatan Jovanović, Milan Stevović, Milan Škrbić, Radiša Ilić, Zoran Antić, Ivan Radić, Branislav Stevanović, Milan Veselinović i Sulejman Spaho.
Narodni poslanik Aleksandar Vlahović na sednici Odbora za finansije povukao je amandman koji je podneo na član 5. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, shodno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić..
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Da.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Da.

Zahvaljujem. Replika, narodni poslanik Miloljub Albijanić. Izvolite.

Kolega Četroviću, molim vas, momenat samo, kolega. Po Poslovniku, narodni poslanik Miljko Četrović, pozovite se samo na član. Odmah, kolega Albijaniću. Kolega Četroviću, molim vas, pozovite se na član Poslovnika po kom tražite reč.

Narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić, replika.

Jedno obaveštenje: danas, 5. jula 2005. godine u 14,00 časova, na četvrtom spratu, sednica Odbora za saobraćaj i veze.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Rodoljub Gačević.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Da li se još neko javlja za reč? Narodni poslanik Zoran Krasić.

Za repliku se javila narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Zahvaljujem. Da pročitam jedno obaveštenje: osamdeset četvrta sednica Zakonodavnog odbora održaće se danas u 13,20 časova u maloj sali u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, molim članove Zakonodavnog odbora da odu u malu salu.
Za reč se javio gospodin Krasić, po Poslovniku.

Replika, narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić, izvolite.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Penezić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Da.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, mi smatramo da se brisanjem člana 1. omogućava uvođenje dodatka na platu sudija, u slučaju rasta troškova života, u cilju očuvanja njihove nezavisnosti u radu.
Vi znate da i na prethodne amandmane nismo hteli da se javimo zato što su svi bili usmereni u dva pravca – ne pristajemo na ovakve izmene i dopune seta pravosudnih zakona, jer smatramo da se na ovaj način rade dve stvari. Jedna je za nas vrlo sporna, a to je, davanje ovlašćenja ministru da ima neku vrstu veta, odnosno da je potrebna njegova saglasnost na sve one odluke koje donosi Visoki savet pravosuđa, a koje se tiču materijalnog poslovanja.
Mi smo ukazali u raspravi o samom Zakonu da, bez obzira na određena ovlašćenja koja proizilaze iz samog Zakona o budžetu, (to je predviđeno članom 17. Zakona o budžetu, o tome da je ministar izvršilac stavke koja se odnosi na pravosudne organe, bez obzira na to,) smatramo da nema uporišta, ukoliko smo privrženici nezavisnosti pravosuđa, davanja ministru novih ovlašćenja koja bi se ticala njegove saglasnosti na odluke Visokog saveta pravosuđa.
Vi znate da je naš stav da budžet pravosuđa treba da bude nezavisan. Mi se nadamo da će se već u budžetu za narednu godinu predvideti drugačiji način utroška sredstava iz pozicije koja se odnosi na budžet pravosudnih organa. Mislimo da se ovakvim odredbama ide totalno u kontra smeru. To je naša prva primedba koja je predviđena prethodnim amandmanima koje je predsedavajući pročitao.
Druga primedba se odnosi, tu smo takođe intervenisali amandmanima koje je predsedavajući pročitao pre nekoliko minuta, na smanjenje pogodnosti koje imaju lica koja rade u Specijalnom sudu i Specijalnom tužilaštvu. Naime, mi smatramo da je neophodno da postoji adekvatna motivacija za one koji će obavljati poslove, odnosno raditi po tim veoma složenim predmetima. Ukoliko njihova motivacija ne bude adekvatna, možemo doći u situaciju da malo ko bude spreman ili malo ko kvalitetan bude spreman da se uhvati u koštac sa tim predmetima.
Na kraju, ovaj amandman koji sam malopre obrazložio opet je u skladu sa našim zalaganjem za meterijalnu nezavisnost pravosuđa, koja je uslov ukupne nezavisnosti pravosuđa, za koju se nadam da se svi ovde zalažemo.

Dakle, amandman (drugi) na član 2. je posledica ovog amandmana na član 1. Ukoliko budete ljubazni i prihvatite amandman na član 1. onda je neophodno prihvatiti i amandman na član 2. U pitanju je celovitost rešenja koje mi predlažemo.

Samo hoću jednu primedbu da stavim generalno, a vezana je za ovaj amandman i za sve druge amandmane. Odnosi se na izmene Zakona o sudskim taksama. Naime, u obrazloženju stoji: "Budući da je u proteklom periodu došlo do obezvređivanja iznosa sudskih taksi usled inflacije, predlaže se njihovo korigovanje u skladu sa stopom inflacije".
Međutim, mislim da su se sudske takse i ranije uvek određivale u odnosu na vrednost spora i onda one čine u određenom procentu prema vrednosti spora, a sada praktično dolazimo u situaciju kao da je inflacija uticala samo na vrednost sudske takse, a ne istovremeno i na vrednost spora. Znači, ovaj predlog zakona , u principu, kada se pogleda, u proseku se odnosi na povećanje u odnosu na 30 %, te sada imamo povećanje u iznosu od 30 % u odnosu na postojeću vrednost spora.
U tom smislu, ako je već inflacija onda je uticala na sve cene, na sve vrednosti koje se izražavaju u novcu, pa je tako uticala i na vrednosti spora. Ako bi neko sledeći put, usled inflacije, opet povećao 30 %, pa opet 30 %, onda bismo došli u situaciju da jednog dana taksa bude jednaka vrednosti spora. Naravno, ovo je samo slikoviti prikaz onoga što se može desiti, ukoliko se takse pomeraju nezavisno od pomeranja onih granica gde su vrednosti spora. Stoga, mislim da sam metodološki pristup povećanja vrednosti taksi nije dobar, jer narušava tu proporciju vrednosti spora i iznosa takse za, u ovom slučaju, nekih 30 %, ali perspektivno to se može nastaviti na veći postotak.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ja sam se već osvrnuo na ovu temu, pre jedno pola, sata kada smo govorili o amandmanima na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i tada sam rekao deo obrazloženja, a sada ću pročitati prvo obrazloženje za ovaj amandman.

Dakle, predloženim zakonom se smanjuju plate licima koja učestvuju u postupcima protiv organizovanog kriminala, čime se dovodi u pitanje rad po tim predmetima i slabi mogućnost borbe državnih organa protiv organizovanog kriminala.

Naravno, ne mislim na smanjenje plate u apsolutnom iznosu, već odnos plata onih koji se bave postupcima protiv organizovanog kriminala i oni koji se bave redovnim postupcima.

Dakle, naše mišljenje je potpuno jasno. Mi moramo stvoriti sve materijalne uslove da bi oni koji postupaju u postupcima koji se tiču organizovanog kriminala maksimalno mogli da ulože svoje znanje, svoj rad da se ti postupci dovedu do kraja i da se praktično država na jedan adekvatan način suprotstavi organizovanom kriminalu koji, nažalost, u našoj državi postoji u veoma izraženom obliku.

U ovom kontekstu su i ovi amandmani na čl. 6. i 7. Predloga zakona o sudijama i u tom smislu sam u onom prvom delu izlaganja, pomenuo ovaj predlog zakona, zbog toga što se članom 6. predviđa da Vi, kao ministar, odlučujete čak i o toj razlici koja je sada 100%, a bila je 300% u odnosu, dobro, ali da bih prosto pojasnio, da se vidi ta doslednost u davanju amandmana od strane DS. Znači, potpuno izvedeno do kraja, naša ideja je da ne bi trebalo da se ova lica dovode u položaj, manje povoljan položaj koja su do sada imala.

Što se tiče obrazloženja, koje ste dali u Predlogu zakona, smatram da obrazloženje nije ubedljivo i da obrazloženje u principu ne dotiče ovu temu, odnosno ovo pitanje koje mi pokušavamo da apostrofiramo ovde pred Narodnom skupštinom. Ne znam da li ste imali to na umu. Ukoliko niste, možda biste mogli da sada razmislite. Dakle, da li ste na ovaj način posmatrali ovo pitanje. Kada je bila načelna rasprava, ukazao sam i tada na još jednu činjenicu, a to je da u našoj javnosti donekle postoji izvesna konfuzija po pitanju odnosa aktuelne vlati prema ostalim odeljenjima sudova koji se bave organizovanim kriminalom i ratnim zločinima.

I tada sam rekao, uopšte ne želim da ulazim u pitanje koliko jesu osnovane te sumnje ili nisu, odnosno koliko imaju uporišta u nekim realnim činjenicama, ali nesporno je da je još od Vašeg stupanja na dužnost ministra pa nadalje prosto bilo nekih, možda nespretno prenesenih izjava u novinama koje su zaista dovele do konteksta svih onih dešavanja koja se ne tiču samo vašeg Ministarstva, već i Ministarstva policije, predaje prvooptuženog za ubistvo premijera Đinđića itd. da ne nabrajam sve te događaje. Ali, činjenica je da se u delu javnosti stvorila određena nejasnoća po pitanju stava Vlade Republike Srbije, i pre svega, DSS, prema odlučnosti i sposobnosti države da suzbije organizovani kriminal.

U tom smislu i zarad jednog opšteg uverenja u vaš odnos prema sposobnosti i potrebi države da se bori protiv organizovanog kriminala i zarad toga da bi ti ljudi koji rade u posebnim odeljenjima bili motivisani, istina, daleko više nego u redovnim sudovima, mislim da vreme u kojem živimo to prosto zahteva.

Zbog toga vas, zaista, molim da još jednom razmislite u ovom kontekstu o rešenjima koja ste predložili ovim izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, ne sporeći, pri tom, obrazloženje koje ste Vi dali, a koje obuhvata jedan drugi kontekst i ima jednu drugu dimenziju, kada je u pitanju usaglašavanje ovih rešenja, kako je sve i počelo u skladu sa izmenama, vezano za plate nosilaca pravosudnih funkcija. Hvala.