Izvinjavam se, očigledno je moja greška pošto smo malopre poveli onu diskusiju o situaciji u parlamentu.
Odeljak III. Glava 20. – Proizvodi od povrća, voća, uključujući jezgrasto voće i ostalih delova bilja (neću čitati sve tarifne oznake, pročitaću obrazloženje i smatram da će to biti dovoljno).
Navedeni predlozi u okviru Glave 20 – proizvodi od povrća, voća, uključujući jezgrasto voće i ostalih delova bilja, definišu unošenje posebnih tarifnih stavova za koncentrisane voćne sokove od voća koje se ne gaji u Srbiji, a koje proizvođači voćnih sokova koriste kao sirovinu za dalju proizvodnju.
Utvrđivanjem niže stope carine za koncentrisane voćne sokove od agruma i ananasa, uz istovremeno utvrđivanje više stope carine za voćne sokove za široku potrošnju, domaćim proizvođačima bi se stvorili uslovi za podizanje konkurentnosti njihovih proizvoda na svetskom tržištu, kao i u odnosu na voćne sokove za široku potrošnju iz uvoza.
Sličnu podelu napravila je Hrvatska, a želimo da ukažemo i na tu paralelu. To ukazuje na to da EU ne bi trebalo da predloži ovaj način tarifikacije. Dakle, opet je naš amandman usmeren na to da se pomogne domaćim proizvođačima, u ovom slučaju sokova i to na dva načina –jedno je kada je u pitanju od domaće sirovinske baze, a drugo je kada je u pitanju sirovinska baza iz uvoza, dakle ono voće koje mi u Srbiji ne možemo da proizvodimo. Hvala.

Ovo je izazov govoriti pred 14 poslanika, ali dobro, takva je vladajuća koalicija, i normalno, predstavnika DS.
U Predlogu zakona, Odeljak X Glava 48. – Hartija i karton; proizvodi hartijine pulpe, hartije ili kartona, tarifnim oznakama 4802 55 carinska stopa – 5 zamenjuje se carinskom stopom – 1; u tarifnim oznakama 4811 90 00 00 – ostala hartija, karton, celulozna vata i trake i listovi od celuloznih vlakana, carinska stopa – 5 zamenjuje se carinskom stopom – 1.
Zašto smo predložili ovaj amandman? Jedini proizvođač papira iz tarifne oznake 4802 55 je bio "Matroz" iz Sremske Mitrovice. Ova fabrika unazad nekoliko godina ne proizvodi ovaj papir, niti ga ima u proizvodnom programu, te je grafička industrija Srbije prinuđena da uvozi papir kao svoj repromaterijal. Predložena carinska stopa od 5% dovodi štampariju u Srbiji u nepovoljan položaj u odnosu na sve prisutniju konkurenciju ino-štamparija. Kako je sporazumom, zakonom o ratifikaciji, protokolom i prilozima uz protokol predviđeno da države ugovornice ne naplaćuju carinu niti druge kakve namete prilikom uvoza, odnosno da carina za štampane proizvode bude 1%, izdavači se odlučuju za usluge stranih štamparija.
Sa carinskom stopom od 1% na papir iz ove tarifne oznake, grafička industrija Srbije bi uposlila svoje ne male kapacitete sa tehnologijama sa kojima raspolaže i tako postala konkurentna ne samo na domaćem, već i na inostranom tržištu.
Takođe smatram da ne postoje opravdani razlozi za promenu do sada važeće stope od 1% za tarifnu oznaku 4811 90 00 00 na 5%, pa stoga predlažem da se zadrži 1%. Mislim da je stvar vrlo jasna. Vama je poznato da veliki broj mesečnika koje kupujemo na trafikama, nažalost, štampaju se u inostranstvu. Mnogo bi bolje bilo da pokušamo da omogućimo našim štamparima da budu konkurentni i da se uposle i naši kapaciteti i ljudi koji rade u štamparijama. Da na taj način pomognemo domaću štamparsku industriju. Zbog toga sam predložio ovaj amandman. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, čudna su ta evropska pravila na koja se vi pozivate, ali još malo ćemo u sali ostati vi i ja sami, pa ćemo jedan drugome da se obraćamo ...

Gospodine predsedniče, vi znate da je ovo Srbija. Pričali smo o tome. Naš parlament je naš parlament. Problemi srpskog parlamentarizma su problemi srpskog parlamentarizma. Ugled srpskog parlamenta je takav kakav je i ne ga možemo porediti sa Engleskom, sa Francuskom ili sa bilo kojom drugom zemljom, ali u redu.         To je naša polemika još od vremena kada smo menjali Poslovnik i mislim da smo mi iz opozicije tada bili dovoljno jasni zašto smo protiv izmena tog poslovnika. Vi ste predsednik parlamenta i predlagač izmena Poslovnika. Vi ćete, u krajnjem slučaju, nositi neku vrstu političke odgovornosti za ovakav rad parlamenta. Dakle, vi, ja i još uvek 14 poslanika, od 250, koliko ima Parlament Srbije.
U svakom slučaju, podneo sam amandman u Predlogu zakona, Odeljak XI Glava 52. – Pamuk, u tarifnim oznakama 5206 41 00 00, finoća po jednoj žici 714,29 deciteksa ili veće (metričke numeracije), carinska stopa – 5 zamenjuje se carinskom stopom – 1. Dakle, opet idemo na smanjenje carinske stope i odmah ću objasniti zašto.
Pored ovoga, predlažem i smanjenje carinske stope kod veštačkih ili sintetičkih vlakana, sečena – u tarifnim oznakama 5501 10 00 00, zatim nizom drugih carinskih stopa koje nema potrebe sada da čitam.
Jednostavno, radi se o proizvodima koji se ne proizvode u Srbiji. To jeste ključni problem, a srpska industrija ih koristi. Ukoliko ta carinska stopa ostane 5%, normalno je da će i naša proizvodnja biti skuplja i da će finalni proizvod biti manje konkurentan od onog proizvoda koji dolazi iz uvoza. Da ne govorim o mogućnosti da naš proizvod ode u izvoz. Zbog toga mi predlažemo da se ove carinske stope smanje.
Čuo sam da je ovakav zakon o carinskoj tarifi predložen kao neka vrsta početne pregovaračke pozicije sa EU, pa eto, ajde mi da krenemo sa višim carinskim stopama, pa da ih onda smanjimo itd. To donekle može imati veze u nekim stvarima, ali ne verujem ni da su oni koji samo treba da pregovaraju, tako da kažem, prosto neinteligenti, pa ćemo mi sada njih na neku našu srpsku foru da prevarimo, jer ulazimo u pregovore sa ne znam kakvim stopama, a oni sve naivni, pa će da se zadovolje ne znam čime.
Mislim da taj argument nije dobar i mislim da zbog toga treba prihvatiti ove amandmane. Prihvatiti i one koji se tiču poljoprivrede, tako i ove koji znače neku vrstu podsticaja za domaću industriju, kako bi kako-tako naše proizvode (koje, nažalost, malo ko kupuje zbog njihove cene i zbog kvaliteta) na bilo koji način učinili konkurentnim, ako nigde, ono bar na domaćem tržištu. Činjenica je da smo preplavljeni stranom robom i od toga ne treba bežati, to je normalno, ali opet kažem, treba omogućiti koliko-toliko neki ravnopravan razvoj domaće industrije. Hvala.

Gospodine predsedniče, znam da je ovo neka familijarna atmosfera, nema nas desetak koji ovde sedimo, pa je to možda nekome interesantno. One odredbe Poslovnika protiv kojih smo bili, mi smo jasno rekli i u medijima i za govornicom. To je naš stav i nema tu nikakve dileme. Jedna od tih stvari jeste upravo ...

Gospodine predsedniče, zar niste vi malo pre komentarisali, hteli ste da objasnite kako ja nisam glasao protiv tog poslovnika. Rekao sam da sam protiv bio i tada i sada. Vi ste sedeli u prvom redu, ispred mene, kada sam vam rekao: gospodine predsedniče, sve je ovo tačno da postoji u nekim parlamentima, ali gospodine predsedniče, vi ste predsednik Parlamenta Republike Srbije koji ima podršku svega 3 ili 4% građana Srbije.
Ugled je vrlo nizak, naš rejting će dalje padati itd. To je bio moj stav, to je bio stav DS. Neki delovi ovog poslovnika jesu dobri. Mi nismo želeli da učestvujemo u tom donošenju poslovnika i zbog toga se, praktično, nismo izjašnjavali. Daleko od toga da neko pomisli da smo možda bili za. Da ste nas poslušali, vi ovakav poslovnik ne bi donosili. Nije fer što ste malo pre pokušali na neki način da me diskreditujete. Nema razloga.

Dakle, ovde se isto radi o uvozu repromaterijala po sniženim carinskim stopama. Znači, generalno, cela naša priča svodi se na to da moramo omogućiti, kada je u pitanju uvoz sirovina, odnosno kada je u pitanju uvoz repromaterijala, niže carinske stope iz razloga da bi naši uvoznici, odnosno oni koji od toga posle prave finalni proizvod, imali veće šanse da budu konkurentni na tržištu. Dakle, o tome se radi i ovde.
Isto se radi, uštedeću i vama vreme i kolegama poslanicima, u sledećim amandmanima na odeljak XIV Glava 84. Tu se radi o kotlovima, mašinama, mehaničkim uređajima i njihovim delovima. Dakle, to su isto proizvodi koji se ne proizvode u Srbiji. Znači, zbog toga smo smatrali da treba smanjiti carinsku stopu na 1%. Isto se odnosi i na auto delove i opremu. Dakle, u Srbiji postoji, da li se slažete, gospodine predsedniče, da se ne javljam svaki put, zbog ekonomičnosti , da sve odjednom izložim.
(Predsednik: Svakako, vrlo je korektno. Hvala vam.)
Dakle, u okviru sektora proizvođača auto delova i opreme u Srbiji postoji preko 120 preduzeća, 30.000 zaposlenih. Domaći proizvodni program pokriva sve gore navedene tarifne oznake sa dovoljnim količinama i kvalitetom. Ovaj sektor je jedan od najperspektivnijih izvoznika. Ukupan godišnji promet iznosi oko 150 miliona evra, od čega je izvoz skoro 60 miliona evra. U toku je proces restrukturiranja i privatizacije automobilske industrije, što ugrožava njihovu trenutnu tržišnu poziciju.
U proteklih nekoliko godina naše tržište izloženo je prekomernom uvozu neatestiranih proizvoda sa tržišta Turske i Kine, čime je plasman domaćih proizvoda na domaćem tržištu ugrožen. Sigurno ste i vi, narodni poslanici, kolege, imali priliku da vam kao rezervi deo u nekom servisu ugrade deo koji je iz Turske, posebno za folksvagenova vozila, vrlo često se ti delovi prave u Turskoj i to se uvozi. Realno je, ako se već ne uzima originalni deo, onda da se uzme deo domaćeg proizvođača koji je sigurno kvalitetniji od toga koji dolazi iz Kine ili Turske.
S obzirom da prosečne carinske stope za navedene tarifne oznake u EU iznose 2,6%, kao i da sve zemlje EU imaju izgrađen sistem carinske zaštite, što nije slučaj, nažalost, kod nas, neophodno je uvesti veću carinsku zaštitu za delove i opremu.
Dakle, ponavljam – za delove i opremu da ovde ne bi bilo neke dileme, ne govorim o automobilima, nego o delovima i opremi. Predlažemo, možda visoku carinsku stopu, to je 8%, ali opet ponavljam – predlažemo zbog toga što je u pitanju industrija koja u Srbiji dobro funkcioniše, ostvaruje dobar izvoz, dobar promet, veliki broj zaposlenih i potrebno ih je zaštiti sa 8%. Mislim da je bolje kupovati te delove, nego one iz Kine i Turske.
Dakle, to bi bili amandmani Demokratske stranke. Izvinjavam se što sam sve odjednom obrazložio, ali bolje je ovako, nego da oduzimam dalje vreme. Nadam se da ćete deo ovih amandmana uvažiti. Hvala na pažnji.

Da li se još neko javlja za reč? Za reč se javio narodni poslanik Bojan Kekić. Izvolite.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Vojkan Tomić i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Blagica Kostić, Staniša Stevanović i Milan Ninić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Da, reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vlahović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 36. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Leila Ruždić-Trifunović, Bojan Kekić i, sa ispravkom, Ljubiša Đoković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 36. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vjerica Radeta, Vojkan Tomić i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li se neko javlja za reč? Da, narodni poslanik Momir Marković.

Reč ima narodni poslanik Vojkan Tomić.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.