... krivičnopravne zaštite koje nameću novi oblici kriminaliteta, preuzete obaveze iz međunarodnih ugovora, kao i nepostojanje ili nerazvijenost drugih sredstava kojima se bolje od krivičnog prava može suzbijati neko društveno opasno ponašanje, u sebi nosi opasnost da krivično pravo još u većoj meri optereti ograničene kapacitete pravosuđa i da bude još manje efikasno.
Iako se u izradi Predloga krivičnog zakonika vodilo računa da se ne pretera u širenju krivičnopravne zaštite (što ima niz drugih negativnih posledica), ipak je težnja za zaštitom određenih dobara bila dominantna, tako da bi se možda moglo zameriti i to što predlog nije bio smeliji u pogledu dekriminalizacije i jednog uopšte liberalnijeg pristupa u oblikovanju granica krivičnopravne zaštite. Međutim, stanje kriminaliteta, kao i opšte prilike u Srbiji predstavljali su realnu prepreku za jedan takav pristup.
Predlog krivičnog zakonika je nastojao da nađe pravu meru u zaštiti ličnih, individualnih dobara i opštih dobara. Poznato je da preterana krivičnopravna zaštita opštih dobara može čak i da ugrozi osnovna prava čoveka. Sa druge strane, nije opravdan ni individualistički pristup u oblikovanju krivičnopravne zaštite. Iako se na prvom mestu štite osnovna dobra čoveka, krivičnopravna zaštita je neophodna i onim opštim dobrima koja su u funkciji ostvarivanja tih osnovnih dobara (dakle, država, privreda, pravosuđe i drugo).
Prilikom izrade Predloga krivičnog zakonika korišćen je i uporedno-pravni metod. Uzeta je u obzir i većina krivičnih zakonika evropskih zemalja. Rešenja iz stranog zakonodavstva nisu nekritički preuzimana, već su prilagođavana potrebama, prilikama i stvarnosti u Srbiji. Upoređivanje sa rešenjima u stranom zakonodavstvu u nekim slučajevima je vodilo zaključku da su bolja rešenja iz našeg prava, te da ih stoga treba zadržati.
Inače, jedna od karakteristika Predloga krivičnog zakonika jeste da su u njemu sadržana ona rešenja iz našeg dosadašnjeg krivičnog zakonodavstva koja su se pokazala kao dobra, iako su neka od njih možda mogla biti još i bolja. Ona nisu menjana zbog kratkoće vremena u kome je trebalo izraditi ovaj zakonski projekat, kao i zbog stava sudske prakse koja nerado gleda na promene onih rešenja koja u praksi nisu stvarala probleme.
Jedna od karakteristika Predloga krivičnog zakonika jesu i nova rešenja na planu krivičnih sankcija. U opštem delu su uvedene nove krivične sankcije, a u posebnom delu su na drugačiji način propisane kazne za pojedina krivična dela, odnosno izvršena je jasnija diferencijacija pojedinih krivičnih dela prema njihovoj težini.
U odnosu na postojeća rešenja, kod nekih krivičnih dela propisana je blaža kazna (kod nekih imovinskih krivičnih dela), dok je kod drugih propisana stroža kazna (tu su najteža krivična dela, zatim oblici onih krivičnih dela koji imaju elemente organizovanog kriminala i drugo).
Posebno se zapaža da se vodilo računa o potrebi da se putem zakonskih rešenja utiče na sudsku praksu tako što će se smanjiti broj izricanih uslovnih osuda, a povećati obim kod primene novčane kazne, pa su predviđena određena rešenja u tom smislu.
Iako se ne može, iz više razloga, očekivati da u Srbiji novčana kazna postane dominantna sankcija, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja, između ostalog i zbog niskog životnog standarda, krivični zakonik će sigurno uticati da se ona izriče češće nego što je to slučaj do sada.
Sistematika opšteg dela Krivičnog zakonika nije zahtevala ozbiljnije izmene. U pogledu sistematike posebnog dela može se primetiti da se ona dosta razlikuje u odnosu na postojeću, i to ne samo zbog činjenice da je materiju u posebnom delu krivičnog zakonika trebalo regulisati na celovit način, a ne kao do sada na osnovu podeljene zakonodavne nadležnosti, već zbog drugačijih određivanja grupnih zaštitnih objekata pojedinih krivičnih dela, kao i njihovog redosleda, s obzirom na njihov značaj, međusobnu srodnost i drugo.
Predlog najnovijih rešenja u opštem delu predloženog krivičnog zakonika: na samom početku, u Glavi I Krivičnog zakonika sadržane su osnovne odredbe, koje su malobrojne, ali veoma važne, s obzirom na to da se njima ustanovljavaju osnovni principi krivičnog prava, dakle, načelo zakonitosti, načelo krivice, načelo legaliteta krivičnopravne represije, a propisana je i opšta svrha krivičnih sankcija.
Nastojalo se da se ova načela formulišu bez unošenja deklarativnih konstatacija, naročito na jedan koncizniji i precizniji način; načelo zakonitosti i načelo krivice (nullum crimen sine lege) su formalni i formulisani su na standardan način kao u većini evropskih krivičnih zakonika. Iako je sama formulacija načela zakonitosti mogla biti nešto drugačija, ona je dobra i izražena je na jedan klasičan način.
Još važnije od toga kako je formulisana odredba o načelu zakonitosti jeste to u kojoj meri je to načelo sprovedeno i poštovano kroz sam Krivični zakonik. Reč je, pre svega, o onom segmentu načela zakonitosti koji nalaže da norme i upotrebljeni izrazi budu što određeniji, što precizniji. Svakako, u Krivičnom zakoniku ima i onih odredaba kojima bi se u pogledu stepena određenosti moglo prigovoriti, ali u nekim slučajevima veoma je teško izbeći neodređene i suviše uopštene izraze, koji ponekad mogu imati i karakter generalnih klauzula.
Što se tiče načela legitimnosti ili tačnije rečeno onog njegovog dela koji se odnosi se na krivičnopravnu represiju, na nužnu meru i minimum krivičnog prava, retka su savremena krivična zakonodavstva koja ga eksplicitno sadrže. Na njega se uglavnom nailazi u krivičnim zakonodavstvima zemalja bivše SFRJ i u tom pogledu je jasno da je tome najviše doprinela slična odredba koju sadrži KZ SFRJ. U vezi sa tim se uticaj Krivičnog zakona SFRJ može oceniti pozitivnim, jer je reč o principu koji i danas jeste, bar deklarativno, usvojen.
U Glavi II sadržane su odredbe o važenju krivičnog zakonodavstva Srbije. Osim nekoliko manje značajnijih novina, npr. rešavanje do sada sporne situacije personalnog principa u slučaju promene državljanstva, u odnosu na postojeće rešenje poboljšana je i sistematika, jer nema razloga da se odredbe o prostornom i vremenskom važenju svrstavaju u različite glave opšteg dela.
U pogledu ranijih odredaba o važenju republičkih krivičnih zakona, zadržana su postojeća rešenja, s tim što se vodilo računa o tome da je sada reč o krivičnom zakonodavstvu država članica. Dakle, to je odredba Glave II.
U Glavi III, koja se odnosi na krivično delo, regulišu se opšta pitanja krivičnog dela (njegov opšti pojam, osnovi isključenja protivpravnosti, oblici i osnovi isključenja krivice). Iako neki evropski krivični zakoni ne sadrže odredbu o opštem pojmu krivičnog dela, ta odredba je zadržana, ali u odnosu na raniji način napravljena je značajna razlika.
Dosledno je sprovedena objektivna i subjektivna koncepcija opšteg pojma krivičnog dela u pogledu gde postoji saglasnost, kako u našoj teoriji, tako i u stranoj teoriji. Sadašnje rešenje koje posebno izdvaja krivičnu odgovornost shvaćeno je subjektivno, dakle, da je osnov da se krivično delo shvati čisto objektivno, što danas niko ne zastupa.
Dalje, odustalo se od unošenja društvene opasnosti kao obaveznog samostalnog elementa tog pojma, jer u savremenoj evropskoj teoriji krivičnog prava niko više ne zastupa to shvatanje koje je ranije bilo u socijalističkim zemljama.
(Predsednik: Gospodine Jojiću, vreme, molim vas.)
Dame i gospodo, ako mi dozvolite da zaključim, sigurno da je ovaj krivični zakonik jedna kodifikacija koja mnogo znači za Republiku Srbiju.
Dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam da vam kažem da je u Predlogu ovog zakonika preuzeto osamdeset i više posto odredaba iz Predloga krivičnog zakonika, a to su radili srpski radikali, tada sam bio savezni ministar pravde. Godinu i po dana smo neposredno radili na tome, na tome sam radio lično sa uglednim stručnjacima, a tada je potpredsednik Vlade bio Tomislav Nikolić, koji je učestvovao, Maja Gojković. Moram reći da su učestvovali ugledni profesori, ugledne sudije i ugledni tužioci. Pomenuću ovde jednog velikog stručnjaka iz oblasti krivičnog prava, a to je prof. Zoran Stojanović, inače profesor na Pravnom fakultetu. On je bio u grupi za izradu ovog krivičnog zakonika.
To je predlog, prva kodifikacija koju sam radio sa tim stručnjacima i članovima Savezne vlade SRJ. Od 430, koliko ima članova, reći ću vam da su iz ovog predloga krivičnog zakonika iz 2000. godine preuzeta od srpskih radikala 384 člana.
Svakako da treba reći da je republički ministar uvažio ove odredbe, što SRS uvažava i ceni, jer da nije bilo dobrog predloga zakona srpskih radikala, sigurno ne bi ovaj predlog prihvatio ni sam ministar gospodin Zoran Stojković.