Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS dali su svoje mišljenje i prilog za donošenje odgovarajućih brojnih, ali dobrih zakona. Prethodnici SRS koji su ukazivali na određene propuste i nedostatke očigledno su bili u pravu, ako se ima u vidu da se plate povećavaju, ako to bude tačno, samo sudijama, a ne ostalim zaposlenima i pitanje je u kom procentu.
Sud i tužilaštvo ne stoji samo, isključivo, na izabranim licima tj. na sudijama i na tužiocima. Veliki broj zaposlenih, među njima diplomirani pravnici sa pravosudnim ispitom, obavljaju značajne poslove i pomažu i sudijama i tužiocima. Ukoliko bi oni bili izostavljeni, a to je između 12.000,00 i 14.000,00 koji rade u pravosuđu, oni bi bili zapostavljeni i oštećeni, jer njihove plate između 10.000,00 i 12.000,00, u ovom trenutku, su izuzetno male.
Što se tiče plata sudija i tužilaca, naravno da treba povećati srazmerno moći države, ali imajući u vidu i ostale profesije koje obavljaju i te kako značajne dužnosti u našoj državi. Ono na šta sam hteo da ukažem, (kao što je i narodni poslanik Koprivica istakao i skrenuo pažnju) to je, da su sudske takse, ukoliko ovaj predlog bude usvojen, neprimereno povećane. One su bile izuzetno previsoke i mislim da nije primereno u ovom trenutku tolike takse propisivati i određivati, naročito ako se ima u vidu da naši građani, a pogotovu ovaj srednji i siromašni sloj želi da ostvari neka svoja prava koja na drugi način ne može da ostvari, već jedino može pred nadležnim sudom.
Ako se obrati za određenu odluku ili da ostvari neko pravo pred nadležnim sudom, biće mu jako otežano i sam će biti u situaciji da ne pokrene postupak zbog toga što su takse na tužbu, takse na presudu i ostale takse, odnosno troškovi postupka previsoki. Zbog toga naši građani, pogotovo siromašni slojevi, neće biti u mogućnosti da svoje pravo zatraže pred nadležnim sudom, jer će biti u situaciji da odustanu, a često da budu i oštećeni od strane prevaranata ili drugih, zbog kojih bi bili prinuđeni da se obrate sudu za pravičnu odluku
Kada je u pitanju broj sudija, naše pravosuđe treba reformisati i ne treba čekati. Ako imate u Evropi na sto hiljada stanovnika 20 sudija, a kod nas je 40 sudija na sto hiljada stanovnika, taj broj sudija i nosilaca pravosudnih funkcija u svakom slučaju treba uskladiti baš sa tim evropskim standardima. Nekoliko puta sam to napomenuo da Engleska ima 1.629 do 1.630 sudija, a mi imamo blizu 3.000. Sa sudijama za prekršaje da ne govorim. To je veliki broj.
Drugo, kada je reforma pravosuđa u pitanju, ne treba samo obraćati pažnju na to koliko imamo sudija i koliko koji sudija ima predmeta, nego koliko koji sudija rešava predmeta godišnje, koliko je kome sudiji potvrđena odluka, koliko je kome sudiji preinačena, koliko je kome sudiji presuda ukinuta i koliko puta. Dešava se, da se, pet ili šest puta, imamo u sudskoj praksi, sudijama ukidaju presude, ali takav sudija je zaštićen, kao što je rekao Koprivica, i može dok je na sudskoj dužnosti da tako radi i da ga niko ne kontroliše. Sada je izbor sudija i predsednika sudova.
Postoje podaci koji govore o falsifikovanim rezultatima. Imate sudiju, predsednika suda koji sada konkuriše za ponovni izbor. On ima tri puta veći broj rešenih predmeta, a ima u tom sudu sedam ili osam sudija. Ali, uporedimo, recimo, Ivanjicu i Čačak: koliko ima rešenih predmeta predsednik suda u Čačku, a koliko ima predsednik suda u Ivanjici. Izgleda da on u Ivanjici ima skoro tri puta veći broj rešenih predmeta. Dakle, o čemu se ovde radi?
Radi se o tome da, ako birate starešinu organa, morate birati oličenje poštenja i vrednoće: da je agilan, sposoban i stručan da vodi pravosudni organ i ne bi se desilo ono što je Koprivica rekao da se presuda piše dve godine posle zaključene rasprave, a da građanin plaća zateznu zakonsku kamatu dve godine. Dakle, da je plaća krivicom suda i zato ti građani imaju pravo da tuže državu Srbiju. Za dve godine zatezne zakonske kamate, zato što presuda nije blagovremeno stigla, a pogotovu ako je u pitanju vrednosti spora milion ili dva dinara, to je katastrofalno.
Naravno, treba povećati plate pravosudnim organima. Rekao sam da treba povećati plate i drugim zaposlenim, ali kada je u pitanju sudska taksa, ona po mom mišljenju treba da bude data u funkciju poboljšanja materijalnog položaja 100% pravosudnim organima. Ne ministru finansija da on u njegovu kožnu torbicu trpa i da uzima, i da to njemu treba, i usmerava tamo gde ne treba. Ako je sudska taksa u pitanju, onda je treba 100% dati za povećanje i unapređenje položaja pravosudnih organa.
Dame i gospodo, nisam imao priliku da kažem prošli put kada je narodni poslanik Aleksandar Vučić govorio o onome što se tiče Srebrenice i laži koje se u našem društvu lansiraju.
Moram reći da pravosudni organi ne mogu da ćute, ne mogu da prelaze preko činjenice da oni koji vrše krivična dela koje naše zakonodavstvo predviđa da se prave nemi i da ne preduzimaju mere protiv onih koji su počinili brojne zločine prema srpskom narodu.
Izmislili su da je Tomislav Nikolić činio neke nepravde ili neke zločine! To je jedna izmišljotina!! Gde su pravosudni organi da preuzmu krivično gonjenje onih koji ovo lansiraju i koji lažu! Istina je i u grobu živa, u okovima slobodna i u tamnici svetla i u glavu čista!!
Dame i gospodo, dozvolite mi, nemojte mi zameriti, nisam imao priliku prošli put, etničko čišćenje srpskih teritorija u opštinama Bratunac, Milići, Srebrenica, Skelani, Muslimani su započeli napadom na malo selo Gniona, u srebreničkoj opštini, 6. maja na "Đurđevdan".
Birali su Muslimani da na pravoslavne praznike čine najteže zločine prema srpskom narodu. Jedinice i divizija Nasera Orića ubila je (a to se ćuti, vojska ćuti, država ćuti), ubila je oko 3.000 ljudi srpske nacionalnosti na području opštine Bratunac, Srebrenica i Skelane.
Sudbina srpskog naroda, (i njeno stanovništvo) osobito njegovih delova van Srbije bila je odavno ugrožena. Dugo je Drina bila granica Srbije sa turskom imperijom, potom sa austrougarskim carstvom, a tokom Drugog svetskog rata i Hitlerom i Pavelićem, nezavisnom državom Hrvatskom. Svaki okupator je nastojao, ne birajući mnogo sredstava, da udalji i skloni Srbe iz Bosne od granice sa Srbijom.
Šta se radi? Laži treba fabrikovati, ako nikako drugačije, a ono bar skrivanjem istine. Ta nečasna rabota danas se smatra legitimnim i nazivamo – propagandni rat. Istinu je dovoljno jasno na pravi način izneti, u pravi čas, odgovarajućim sredstvima.
Dame i gospodo, samo nekoliko napomena, na ovom prostoru u selima Gniona, Blječeva, Oparci, Šadići, Ratkovići, Gostilj, Viogor, Loznica, Čičevci, Brežani, Metaljka, Zagoni, Obadi, Krnjići, Zalazje, Magašići, Ježestica, Rupovo Brdo, Fakovići, Boljevići, Podravanje, Braćan, Rogosija, Bjelovac, Sikirić, Kravica, Brana Bačići, Ćosići, Kušići, Vandžići, Babuljice, Božići, Blažijevići, Brezovica, Donja Bukovica, Butkovići, Banjevići, Biljača, Vrsinje Gornje, Višnjica, Vitkovići, Vraneševići, Hranča, Jaketići, Jasen, Gođevići, Gladovići, Gaj, Lipenovići, Gake, Kiprovo, Korita, Kostolomci, Međe, Mlečva, Mratinci, Pribanići, Orahovica, Osredak, Postolje, Pribidoli, Pribojevići, Opravdići, Radoševići, Toplica, Žabokvica, Stanatovići, Tegare, srpske kuće u Novoj Kasabi i srpski deo Neđeljišta i drugi meštani ovih sela su izginuli ili u izbeglištvu nastradali.
Zbog čega pravosudni organi ćute i o onome što se dogodilo u Tuzli 15. maja 1995. godine. Istoričari i neki novinari ćute, a znaju i poseduju materijalne dokaze da je tog dana 450 vojnika ubijeno, krećući se kroz Tuzlu nenaoružani, nakon potpisanog sporazuma sa gradonačelnikom Tuzle, a da odlože oružje, i teško i lako naoružanje! O tome ćuti i vojska, ćuti i država. Samo između 1941. i 1945. godine na tim prostorima je ubijeno 6.000 Srba! O tome se ćuti i niko ne govori.
Dame i gospodo, bio sam prinuđen, pošto prošli put nisam imao priliku zbog redosleda i rada Skupštine, postoji fotodokumentacija grobova o stradanju Srba na području o kome sam govorio.
Evo fotografije, Goran Drage Zekić, rođen 1956. godine, sudija, ubijen je, zaklan. Dame i gospodo ovo je Bratunac, srpsko groblje, jedno od najvećih.
Dame i gospodo, ovde na ovoj fotografiji, sahrana je u Ratkovićima, marta 1993. godine, kada majka Dobrinka Prodanović iz srpskog sela Ratkovići, opština Srebrenica, drži lobanju, glavu svog sina.
Dame i gospodo, u selu Milićima groblje i u Bajinoj Bašti, takođe, govori o masovnom masakru i pogromu nad srpskim stanovništvom.
Dame i gospodo imate u Bratuncu žrtve koje su daleko prevazišle sva moguća previđanja da se nešto moglo dogoditi u to vreme.
Na kraju, dame i gospodo, imate žrtve koje leže zaklane od strane muslimanskih zlikovaca, a radi se o Srbima u Skelanima.
Nemojte mi zameriti, dame i gospodo, prošli put nisam imao prilike da govorim o ovome, ali sam prinuđen da podsetim pravosuđe da mora preduzeti najhitnije mere kada je u pitanju laž, neistina i trošenje, odnosno prenošenje lažnih vesti i kaljanje ugleda srpskog naroda. Hvala.