| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
čeka se odgovor 3 godine i 3 meseca i 23 dana
Poštovani gospodine Drecun, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...
čeka se odgovor 4 godine i 6 meseci i 20 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 5 godina i 4 meseca i 27 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Uvaženi gospodine predsedniče Republike, predsedniče parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, Kosovo i Metohija je pitanje svih pitanja za vaskoliko srpski narod, za državu Srbiju i presudno će odrediti put Srbije i srpskog naroda u 21. veku. Izaziva mnogo emocija, rasprava, dilema, žuči, ali zahteva rešavanje.
Kosmetski problem je postao sastavni deo sveta koji se turbulentno menja. S jedne strane se neko poziva na kosovski presedan, s druge strane neko zahteva zbog rata u Ukrajini što reši kosmetsko pitanje, tektonski poremećaj na globalnom planu nam postavljaju pitanje i dilemu gde je mesto Srbije u tom svetu koji se stvara ubrzano, koji će biti policentričan. U tom svetu koji će nakon rata u Ukrajini graditi novu arhitekturu na političkom, ekonomskom, energetskom, trgovinskom, bezbednosnom planu. Ovo pitanje je izuzetno važno zato što ono definiše okvir u kome će se rešavati kosmetski problem i u kome se odvija sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji.
Vi ste gospodine predsedniče, juče rekli, govorili o vremenskom okviru u kome se dešava nova situacija koju imamo sa „non-pejper“, predlogom za postizanje mogućeg sporazuma, postavili ste pitanje, odnosno dilemu, prikloniti se onima koji su jači i stalno im se suprotstavljati. Postavili ste suštinska pitanja. Danas ste rekli da su trenutne geopolitičke okolnosti nikad teže po Srbiju. Malo bih baš da govorim o tim geopolitičkim okolnostima, jer mislim da moramo da ih razumemo, da bismo mogli da nađemo najbolji način za rešavanje našeg najvažnijeg problema, kosmetskog problema koji je od vitalnog državnog i nacionalno interesa. Da, menja se svet, stvara se policentričan svet. Sa jedne strane će biti Evroazijski sa svojim integracijama i savezništvima, poput recimo, Šangajske organizacije za saradnju, Evroazijske ekonomske unije, Organizacije dogovora kolektivne bezbednosti, pa i BRIGS-s. Taj svet predvode novi pol svetske moći Rusija i Kina.
Sa druge strane, je evroatlanski prostor, evroatlanski saveznici, koji imaju takođe svoje organizacije, svoje integracije, tu se nalazi i EU, tu se nalazi i Savet Evrope, tu se nalazi i NATO, dogovori o trgovinskim sporazumima, o energetskim sporazumima i mnogo toga. Gde se Srbija nalazi na tom prostoru? U Aziji ili u Evropi? Biće da je na evroatlanskom prostoru zato nam je bitno da vidimo kako da definišemo naše mesto u tom polu svetske moći. Jesmo li ga već definisali kada je u pitanju evroazijski pol svetske moći koji se stvara?
Ja bih da sve nas podsetim na neke izjave šta nam nudi zapadni, a šta nam nudi istočno pol moći koji se stvaraju, odnosno zapadni je već stvoren. Hajmo da pođemo od evroatlanskog prostora. Kada govorim o tome da Srbija treba da postigne strateške geopolitički dogovor sa evroatlanskim partnerima, ne govorim o članstvu Srbije, kako neki pogrešno tumače i sva sreća što gospodine predsedniče imate dovoljno političkog iskustva i mudrosti pa niste naseli na te priče, govorim o tome kako da nađemo naše mesto tamo gde je uspostavljeno evroatlansko partnerstvo, evroatlansko savezništvo. Ne govorim o članstvu Srbije u NATO jer duboko poštujem, uvažavam i podržavam politiku vojne neutralnosti Srbije.
Evo da citiram Dereka Šolea koji iznosi zvanične američke stavove. On kaže, ovo je ključan trenutak za Evropu zbog rata u Ukrajini, a samim tim i ključan trenutak za region. Postavili ste isto pitanje, gospodine predsedniče. Da, oni smatraju da je ovo trenutak da se rešava i kosmetski problem zbog rata u Ukrajini. Zatim kaže Šole, jedan od razloga zašto SAD insistiraju na sporazumu Kosova i Srbije je uklanjanje Ruske poluge iz Srbije, Srbija dugo zavisna od ruske energije, diverzifikuje svoje izvore energije, smanjuje rusku podršku.
Ovo je pitanje Kosova ostavilo kao poslednju polugu koju Moskva ima nad Beogradom, aspekt koji Vašingtonu ne izmiče. Nema boljeg dokaza da je kosmetski problem uvučen u geopolitičke igre velikih sila. Ambasador Hil kaže sledeće, sa Putinom Rusija je ušla u mračnu šumu, ne treba je čekati da izađe iz mraka, vreme je za Srbiju na zapadu. Zatim kaže, građani Srbije ne stoje ispred dva puta, sa znacima jedan na istoku, drugi za zapad. Put za istok je zatvoren na duže vreme, ali postoje otvoren put na zapad. Kaže, SAD vide Srbiju kao partnera, istorijskog prijatelja i u zavisnosti što Srbija preduzima i možda će ona u budućnosti ona postati naš saveznik, ali to će biti pitanje za Srbiju. Dakle, oivičen nam je prostor kojim bi zapad želeo da idemo.
Nakon sastanka sa Derekom Šoleom, izjavili ste gospodine predsedniče koliko se sećam da je dogovoreno da se započnu razgovori o strateškom partnerstvu. To partnerstvo sa SAD je nedostajuća karika naše međunarodne pozicije. Strateško spoljnopolitičko opredeljenje Srbije, članstvo u Evropskoj uniji, gradimo strateško partnerstvo sa istočnim silama, Rusijom i Kinom koje postavljaju temelje novog pola međunarodne moći. Nedostaju nam SAD koje odlučujuće kreiraju, usmeravaju, realizuju procese na evroatlanskom prostoru, na kome se i Srbija nalazi.
Sa druge strane, Rusija je prijateljska zemlja, naš strateški partner. U Ujedinjenim nacijama nam pruža punu podršku da odbranimo teritorijalni integritet, ali se i ona menja. I ona menja svoju poziciju. Menja se njena pozicija na međunarodnom planu.
Zato želim da vam to dokažem sa nekoliko citata. Da bismo znali u kom pravcu ide i istočni evroazijski i zapadni evroatlanski pol moći. Aleksej Drobinjanin, direktor departmana za spoljnopolitičku planiranje Ministarstva spoljnih poslova Rusije, 3. avgusta prošle godine kaže – epoha, saradnja za Zapadom je završena. Tridesetogodišnja epoha generalno konstruktivna saradnja sa Zapadom je već sada nepovratno okončana. Vreme je da se Rusija vrati sebi, da prepozna sebe kao istorijsko jezgro jedne originalne civilizacije najveće evroazijske i evropacifičke sile, ne evropske, evroazijske sile.
Lavrov kaže – Moskva ne vidi smisao održavanju svog ranijeg prisustva u zapadnim zemljama na ranijem nivou, preći ćemo na saradnju sa drugim državama, zemljama Afrike, Azije, Latinske Amerike, potrebna je dodatna pažnja. Ministarstvo inostranih poslova Rusije, trenutno sprovodi geografsku preorijentaciju svojih aktivnosti u inostranstvu.
Zašto ovo govorim? Pa da vidimo šta možemo realno da očekujemo od ruske politike, od ruske podrške i kako da na najbolji način obezbedimo dalji razvoj našeg strateškog partnerstva.
Ima li neko ko može da poveruje da u punom okruženju o kome ste gospodine predsedniče govorili, u pravu ste, NATO-a odnosno Zapada, možemo da razvijemo onom dinamikom i onim intenzitetom naše odnose sa Rusijom, sa Kinom i drugim zemljama koje se nalaze na istoku, ako postoji mehanizam za ograničavanje od strane Zapada, tog našeg partnerstva sa Zapadom.
Najbolji primer vam je nafta i naftovod Janaf, znači da moramo da definišemo naše mesto tu na evroatlanskom prostoru da bismo mogli dalje da razvijamo strateška partnerstva sa Rusijom i sa Kinom i da dobijemo njihovu podršku i političku i da organizujemo ekonomsku saradnju i bezbednosnu.
Šta se kaže u konceptu ODKB-a za 21. vek? Šta Rusi predviđaju? Šta govore o sebi, o svojoj poziciji? Oni govore o novoj geopolitičkoj situaciji, o prelasku sa jednog polarnog svetskog poretka, beloveškog na policentrični.
Govore o formiranju, slušajte ovo – evroatlantike i velike evroazije, kao polova moći političke, ekonomske, duhovne, kažu – Rusija prestaje da bude istočno krilo neodržive velike Evrope i postaje zapadno krilo velike evroazije koja se formira. Na evroazijskom prostoru takvu strategiju formiraju, kako velike države Rusija, Kina i Indija tako i koalicija država.
Dakle, kada pogledate politiku i jednog i drugog pola moći nema nikakve dileme da je za Srbiju od posebnog značaja i od presudne važnosti da naše mesto u evroatlanskom prostoru definiše na održiv način.
U osnovi definisanja tog našeg mesta generalno u svetu koji se tektonski menja, jeste rešavanje kosmetskog pitanja. Suočeni smo sa snažnom kampanjom Prištine i zapadnih zemalja koje su priznale Kosovo da se ostvari tzv. međusobno priznanje dobili smo tzv. francusko – nemački plan za postizanje prvog osnovnog sporazuma o normalizaciji odnosa.
Taj plan govori o tome o čemu Derek Šole govori, o tri koraka. Dakle, to nije konačni sporazum kako su predvideli oni koji su ga predložili. Dali su predlog za razgovor, platformu za razgovor, želeli bi oni da se to tako i postavi kao neki sporazum. Ali, tek nakon toga idu novi razgovori, ako bi se postigao taj prvi osnovni sporazum pa tek onda konačni sporazum.
I kada čujem da neko kaže da je predsednik Republike potpisao nekakav sporazum i ne što ne mogu, a da se ne otmem utisku da je to samo zlonamerno, da je to izazivanje neraspoloženja, tenzija u javnosti, da to nije delovanje koje je usmereno na zaštiti državnih interesa, jer mi moramo taj plan da tretiramo kao početnu platformu za razgovore pošto Aljbin Kurti veoma lukavo radi.
On kaže da je to tek osnova za nekakvu diskusiju, a ne sporazum koji je ponuđen po principu uzmi ili ostavi, to i Derek Šole govori, u tri koraka će se postići sporazum i hoću da vam upravo citiram Šolea, koji o tome govori, sporazum je moguć u tri koraka, na osnovu francusko-nemačkog predloga.
Prvi predlog je da Kosovo i Srbija normalizuju odnose bez potpunog međunarodnog priznanja, barem kao početni korak, i to je način da se Kosovo stavi na evroatlantski put. Srbi će na kraju, kaže Šole, morati da prihvate određeni nivo suvereniteta Kosova, ne punog suvereniteta, Kosovo da Srbima da veću autonomiju posebnu zajednicu srpskih opština na severu, govori o severu, ali verovatno nije dovoljno upoznat sa celom situacijom.
Zatim, šta kaže Aljbin Kurti, on kaže ovako, bez uzajamnog priznanja nema potpunog sporazuma o normalizaciji. Predlog EU ne pretenduje da je obavezna za prihvatanje u toj formi, već mora da se razgovara, to je zajednička platforma za razgovor, to nije konačna verzija, to nije princip uzmi ili ostavi, to nije tako predloženo i rečeno.
Ovde neki tvrde, da je ovo ultimatum da moramo da prihvatimo, da je već prihvaćeno, da mora da se odbije. Šta kaže Miroslav Lajčak? Predlog nije kraj priče koja se nastavlja pravno obavezujućim sporazumom o normalizovanju odnosa za sva otvorena pitanja, ne treba više niko da demantuje laži o tome da je postignut već nekakav sporazum, da je ovo što je bilo, tzv. francusko nemački, zapravo američko evropski predlog, gotova stvar.
Mi treba da se odnosimo prema evropskom planu, upravo kao platformi za razgovore. Da li razgovarati o tom planu? Apsolutno da, ali tek kada se formira zajednica srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumima i to je ovaj izveštaj o pregovaračkom procesu, koji je jedan opozicioni poslanik, predsednik stranke juče nazvao Izveštajem o radu Kancelarije za KiM. Zamislite da nije čovek pročitao šta nam je na dnevnom redu, a taj izveštaj će uskoro biti na Odboru za KiM. O tome moramo da razgovaramo i u potpunosti vas podržavam, predsedniče da se o tome razgovara. Razgovor ne treba izbegavati, jer ako ne razgovarate ne može nikada da se postigne dogovor. Ali razgovor o planu ne znači njegovo prihvatanje onako kako je to sada definisano.
Vi ste gospodine predsedniče juče jasno definisali našu platformu za razgovor o evropskom planu i mislim da imate apsolutnu podršku većine u Narodnoj skupštini i većine građana.
Ta naša platforma je prvo formiranje zajednica srpskih opština, i povratak, ali u skladu sa Briselskim sporazumom, povratak izabranih političkih predstavnika o primeni samouprave, nastavak razgovora, ne prihvatanja tuđih nametnutih rešenja, rešenje može da se postigne samo pod uslovom da se ne traži od Srbije da prizna lažnu državu Kosovo i da se ne složi sa njenim članstvom u UN.
O svemu drugom treba razgovarati. Stav koji ste juče više puta ponovili je od posebnog značaja za pet članica EU, koje ne priznaju Kosovo, ali i za druge zemlje, koje nisu priznale Kosovo da znaju da Srbija neće promeniti stav.
Čuo sam izjave da je ovih pet zemalja prihvatile evropski predlog za postizanje prvog osnovnog sporazuma što nije tačno. Gde ste to čuli i gde ste to videli?
Šta je prihvaćeno? Najbolji odgovor na to pitanje, ne čitate dovoljno neke kolege i ne pratite pažljivo šta se dešava je dao Kiparski ambasador u Beogradu, Dimitrije Teofilaktu, evo šta je rekao – Kipar je prihvatio predlog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, samo u cilju izbegavanja daljih eskalacija i normalizacije pregovaračkog procesa, ali nije promenio stav o nepriznavanju Kosova. Cilj tog predloga je da pomogne pregovarački proces i postoji konsenzus u EU, o diplomatskim aktivnostima koje je potrebno preduzeti radi podsticanja dijaloga.
U tom cilju Kipar je na istoj poziciji kao i partneri iz EU, kako bi omogućio da prevlada mir. To međutim, nikako ne znači i ne podrazumeva priznanja. Zbog toga su zemlje koje nisu priznale Kosovo pristale na ovaj predlog.
Krajnji cilj je da se spreči eskalacija na Kosovu i uglavnom radi normalizacije. Ponavljam. Normalizacija nikako ne podrazumeva priznanje. Dodao je kiparski ambasador jednu ključnu stvar - svi u EU znaju da bi bez Srbije izgubili Balkan. To govori o geopolitičkom značaju Srbije, to govori o našim mogućnostima da pronađemo manevarski prostor za rešavanje problema Kosmeta.
Imate moju maksimalnu podršku, gospodine predsedniče, kao neko ko se evo skoro 40 godina bavi kosmetskim pitanjem, koji je zajedno sa Ivanom, mojim ratnim drugom ili sa Đurkovićem koji je iz druge poslaničke grupe, sa Stošićem i ostalim, bio tamo gde se 1999. godine branilo Kosovo i Metohija, imaćete tu podršku uvek uz ove principe. Borite se da sačuvamo mir. Rat je nešto najgore što može da zadesi bilo koga. U ratu se strada, u ratu se ubijaju ljudi. Mi trebamo da se borimo za život, za što više dece, da žive normalno, da budu deo sveta koji se toliko brzo menja, a ne da robujemo nekim zabludama, tragičnim zabludama.
Na kraju, podstaknut izjavom jednog poslanika o nedostojnosti, ko je dostojan, a ko nije da obavlja neke poslove. Sada, da li sam ja koji sam odlikovan ordenom za hrabrost 1999. godine dostojan ili onaj koji juče brani Kosovo tako junački u Narodnoj skupštini, držeći neke krpe, sami procenite. Nije teško.
Hvala vam.
Poštovani predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, gospođo Brnabić, kandidati za ministre, želim da iskoristim ovo malo vremena da vam sa skoro četrdesetogodišnjim iskustvom bavljenja geopolitičkim i bezbednosnim temama ukažem na neke procese i dam nekoliko predloga za koje smatram da će biti od izuzetne važnosti u narednom periodu za odbranu interesa ne samo naše države, nego i interesa celokupnog srpskog naroda.
Kada ste izneli program Vlade Republike Srbije, u poglavlju „Očuvanje nezavisnosti samostalnog odlučivanja Srbije“ rekli ste, citiram: „Naša politika je bila i ostaće da budemo na evropskom putu, da čuvamo svoja tradicionalna prijateljstva i da vodimo samostalnu i nezavisnu politiku“. Slažem se, ali ono što je bitno, gospođo Brnabić, je da u narednom periodu, kao država, apsolutno ispravno, sa vizijom, bez stereotipa i bez predrasuda definišemo u kom pravcu ide svet, šta se dešava oko nas, da bismo mogli efikasno da sprovedemo politiku koju ste definisali, odnosno njene principe. Dešavaju se tektonske geopolitičke promene na međunarodnom planu i one će uveliko, ako ne i presudno determinisati i politiku Vlade Republike Srbije.
Umesto unipolarnog međunarodnog poretka koji je bio po dominacijom SAD, stvara se policentrični međunarodni poredak. Rusi u svojim strateškim aktima definišu to kao podelu na dva pola moći, jedan je evroatlantik, a drugi je velika Evroazija. Gde se mi nalazimo? I to je pitanje za sve nas, za sve naše građane, da dobro promislimo. Stvara se jedan međunarodni poredak koji predvode Rusija i Kina, ali se stvara na prostorima na kojima mi nismo. Mi smo na prostoru evroatlantskog savezništva i u okviru toga moramo da definišemo našu politiku, da bismo zaštitili efikasno naše interese. Naravno, složenost našeg položaja najbolje ilustruje par, rekao bih, možda i ne toliko bitnih pitanja.
Pogledajte situaciju sa naftovodom „Janaf“, pogledajte situaciju sa dolaskom ruskog ministra spoljnih poslova. Da li to zavisi od nas ili od nekog drugog? Što se tiče opredeljenja koje se od nas traži od strane Zapada, da li ćemo na jednu ili drugu stranu gvozdene zavese. Treba imati u vidu da je sama Rusija redefinisala svoju politiku. Ministar Lavrov pre nekoliko dana kaže: „Moskva ne vidi smisao održavanju svog prisustva u zapadnim zemljama na ranijem nivou“. „Tražićemo saradnju“, kaže Lavrov, „sa drugim državama u Aziji, Africi, Latinskoj Americi“.
Kada očekujemo i gradimo naše strateško partnerstvo sa Ruskom Federacijom, moramo da imamo u vidu da je za rusku spoljnu politiku ovaj geografski pravac sporedan, nije presudan. Drugo, nedavno je šef BIA, sadašnji kandidat za ministra, rekao da su sve izraženije hibridne pretnje kojima je naša zemlja izložena i da poprimaju obeležje hibridnog rata. Složiću se, ali uz ocenu da se već vodi hibridni rat uveliko. Na to sam i ovoj Skupštini ukazivao minulih 10 godina.
Želim da vam predložim, poštovana gospođo Brnabić, da neizostavno, hitno, formiramo kao država, i to nadilazi bilo kakve stranačke interese, uopšte se ne odnosi na to ko se nalazi trenutno ili ko će biti na vlasti, radi se o interesu države, da formiramo centar za istraživanje i prevenciju hibridnih pretnji.
Hoću da vam to obrazložim. Da biste shvatili težinu ovog predloga, inače izraz hibridna pretnja odnosni se na akcije koje sprovode državni ili nedržavni akteri, čiji je cilj nanošenje štete subjektu koji je predmet hibridnog napada, uticaje na njegovo odlučivanje na lokalnom, državnom ili institucionalnom nivou. Iako ne isključuje u potpunosti konvencionalne metode borbe, hibridni rat akcenat stavlja pre svega na informacioni prostor. Radi sprovođenja kampanje dezinformisanja na strategiju tzv. nenasilnih promena režima, upotrebom neregularnih jedinica, onlajn prostor i razne vrste subverzivnog delovanja, špijunaža, ekonomsko, kulturološko i političko devastiranje. Posebno je intenzivan uticaj hibridnih operacija na mlade ljudi koji pretežno komuniciraju preko onlajn prostora i na koje se može uticati destruktivnim fejk vestima, propagandom i raznim dezinformacijama.
Protiv naše zemlje, ali i celokupnog srpskog naroda, Republike Srpske se sprovodi niz složenih oblika hibridnih operacija sa više strana, na političkom, ekonomskom, medijskom, bezbednosnom planu, sa ciljem da državni i nedržavni nosioci tih operacija presudno utiču na unutrašnje procese i spoljnu politiku Republike Srbije, da potkopaju politički, ekonomski i socijalni sistem i ostvare uticaj na našu mladu populaciju, zarad destabilizacije društva i države.
Kritično je pojačano delovanje stranih obaveštajnih subjekata prema građanima i institucijama Republike Srbije, radi stvaranja saradničkih mreža, pri čemu su posebno na udaru pripadnici vojske i policije. Formirani su i deluju i ad hok centri za obaveštajno hibridno delovanje prema Republici Srbiji u našoj okolini, naročito izražen medijsko propagandni pravac hibridnog delovanja. Sprega spoljnih nosilaca hibridnog delovanja sa njihovim unutrašnjim osloncima, akterima, je mrežasto formirana, finansirana, medijski podržana, dobro povezana za profilisanim udarnim grupama za posebno osetljive operacije nasilnog karaktera, što možemo da vidimo posebno na severu Kosova.
Sve velike sile, NATO, Evropska unija, mnoge zemlje imaju formirane centre za hibridno, kako oni kažu, odnosno za antihibridno delovanje. Nadležni državni organi Republike Srbije odbranu od hibridnog delovanja sprovode, rekao bih, prilično konzervativno, značajno pasivno i u pojedinim trenucima inertno. Tekuće hibridne operacije će, s obzirom na to da su deo šireg geopolitičkog sučeljavanja, biti intenzivirane u narednom periodu po obimu i pravcima, sve raznolikije, dugoročnog su karaktera i kontinuirano će se izvoditi, zbog čega je neophodno identifikovati nosioce, način i metodologiju delovanja nosilaca hibridnih pretnji, detaljno ih proučiti i hitno formirati dodatni državni mehanizam za odbranu od tog kompleksnog destabilizujućeg delovanja. Potrebni su značajni napori na izgradnji društvenog, državnog okruženja, otpornog na razarajuće hibridno delovanje. Nacionalna bezbednost sve će se više oslanjati na otporno informaciono okruženje i populaciju koja se neprekidno edukuje protiv tehnika društvene manipulacije.
Sve velike sile, NATO, EU, imaju formirane centre za antihibridno delovanje. Primer su Hibrid COE u Helsinkiju i NATO StratKom COE u Rigi. Za rešavanje tih zadataka angažuju se multidisciplinarni timovi, specijalisti u oblasti matematike, informacione bezbednosti, antropologije, etnologije, socijalne psihologije i psiholingvistike, teorije sistema. Centar treba da bude platforma koja će okupiti stručnjake različitih profila i praktičare kako bi izgradili model, testirali novi dejej, vežbali i realizovali strategiju preventivnog suprotstavljanja i odbranu od hibridnih pretnji koje su prisutne ili će se pojaviti na unutrašnjem planu i koje dolaze spolja. Centar treba da definiše modele odbrane od hibridnih pretnji i može da pripremi predlog zakona za suprotstavljanje hibridnim pretnjama.
Još samo jednu stvar hoću da vam kažem. Znate, Priština je nedavno donela odluku o formiranju instituta za proučavanje ratnih zločina, sve sa namerom da pronađu nekakve navodne dokaze za izmišljenu tezu o genocidu nad Albancima. Država Srbija mora da se aktivno suprotstavi tome. Ja vas podsećam, gospođo Brnabić, da je Odbor za Kosovo i Metohiju šest godina radio na objedinjavanju kompletne dokumentacije kojima naši nadležni organi raspolažu o zločinima koje je počinila teroristička OVK. Slobodno mogu da kažem, uz napomenu da nismo imali dinara budžeta, nismo potrošili nijedan jedini dinar budžeta građana, da nije bilo te radne grupe ne bismo danas imali optužnicu protiv Tačija i ostalih i ne bismo imali onu kvalifikaciju, što najviše iritira Prištinu, udruženi zločinački poduhvat koji su sprovodili svi pripadnici OVK.
Zato tražim od vas da u narednom periodu država Srbija, na osnovu informacija koje se nalaze u bazi podataka koju smo formirali, pripremi jednu prezentaciju zločina koje je počinila teroristička OVK, sa izuzetno značajnom dokumentacijom kojom raspolažemo i video zapisima i da sa tom prezentacijom krenemo da upoznajemo sve subjekte, i političke subjekte, i nevladin sektor, i ugledne pojedince i medije, da bismo se istinom suprotstavili lažima koje Priština plasira.
Poslednje što želim da vam kažem je da vas zamolim da u godišnjicu obeležavanja bitke na Košarama 1999. godine, dodate da to bude godišnjica bitke na Košarama i na Paštriku 1999. godine.
Bio sam prisutan kao novinar i na Košarama i na Paštriku, to je sastavni deo jedne zajedničke neprijateljske operacije pod nazivom „Stela 1“ i „Strela 2“ i mislim da učesnici tih bitaka ne treba da se odvajaju.
Na Paštriku su bile još masovnije borbe od onih koje su bile na Košarama i zato predlažem da se taj dan preimenuje obavezno godišnjica bitke na Košarama i Paštriku 1999. godine. Hvala.
Poštovani predsedavajući, ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, pažnju ću usmeriti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti odbrane, koji je potpisan 9. juna 2021. godine.
Radi se o zakonu koji treba da zaokruži snažno bilateralno partnerstvo Srbije i Nemačke time što će stvoriti pravni okvir koji će omogućiti da se, pored postojećeg političkog i ekonomskog partnerstva, kontinuirano razvija intenzivna, napredna, inovativna saradnja u oblasti odbrane.
Saradnja u toj oblasti sa najmoćnijom zemljom EU je praktičan doprinos realizaciji Strategije nacionalne bezbednosti, u kojoj se između ostalog kaže: „Zbog izmenjenih geostrategijskih okolnosti, sve snažnijeg uticaja globalnih kretanja na bezbednost pojedinih država, bezbednosna politika Republike Srbije zasniva se na integralnom i multilateralnom pristupu problemima bezbednosti kojim se afirmiše koncept kooperativne bezbednosti“.
Posebna pažnja posvetiće se izgradnji i jačanju sveobuhvatne politike saradnje na više nivoa. To se pre svega odnosi na sadržinsku, bilateralnu, trilateralnu i multilateralnu saradnju sa svim subjektima međunarodnih odnosa, a naročito u oblasti ekonomije, radi unapređenja standarda građana, ubrzane integracije u EU, očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Strategija nacionalne bezbednosti, takođe, određuje da će radi izgradnje modernijeg i efikasnijeg sistema nacionalne bezbednosti Republika Srbija analizirati i koristiti dobru praksu država članica EU. Takođe, preduzeće mere radi povećanja interoperabilnosti sa sistemima bezbednosti i odbrane država članica EU radi unapređenja sopstvenih bezbednosnih sposobnosti i kapaciteta.
Predlog pomenutog zakona koji je na dnevnom redu ukazuje na snažnu posvećenost obe strane izgradnji bilateralne saradnje u oblasti odbrane. Kada se govori o dobroj praksi država članica EU, Nemačka kao članica Unije, NATO, UN, učesnik je u mnogim međunarodnim misijama u kojima je stečeno dragoceno iskustvo. Izgradila je snažne i moderne odbrambene kapacitete, kao i industriju naoružanja i vojne opreme, što je svrstava u red zemalja čija su iskustva dragocena i mogu se efikasno iskoristiti za podizanje naših odbrambenih kapaciteta.
Bilateralni odnosi Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke su i pored različitog pristupa jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova veoma dobri. Postoji aktivan politički dijalog uz razvijenu saradnju u brojnim oblastima, a posebno u oblasti privrede i kulture. U Nemačkoj živi oko 232.000 srpskih državljana. Ako se u obzir uzme i druga i treća generacija srpskih iseljenika, u Nemačkoj živi između 500 i 700 hiljada stanovnika srpskog porekla.
Važna karakteristika bilateralnih odnosa Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke je razgranata privredna saradnja koja je u stalnom usponu. Nemačka je najznačajniji trgovinski partner Srbije, jedan od najvažnijih investitora i najveći donator. U 2020. godini robna razmena iznosila je oko 5,3 milijarde evra, od čega je izvoz iznosio oko 2,2 milijarde, a uvoz 3,1. U 2019. godini ukupna robna razmena između dve zemlje iznosila je 5,29 milijardi evra. Izvoz Srbije u Saveznu Republiku Nemačku iznosio je 2,21 milijardu evra, a uvoz 3,08 milijardi.
U Srbiji posluje oko 400 izvorno nemačkih kompanija koje zapošljavaju nešto manje od 60.000 radnika. Do sada je između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke potpisano 95 ugovora. Kratak pregled naših političkih i ekonomskih odnosa pokazuje nepovratnu uzlaznu putanju i visok nivo saradnje koja je perspektivna jer postoji potencijal za dalje unapređenje i razvoj bilateralnog partnerstva.
Usvajanjem predloženog zakona stvorićemo pravni okvir da se dinamično radi na izgradnji naše saradnje u oblasti odbrane, koja treba da dostigne postojeći visoki nivo političke i ekonomske saradnje.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke u saradnji u oblasti odbrane, čije se potvrđivanje predlaže, nesumnjivo će unaprediti uzajamno poštovanje, poverenje, razumevanje dve strane. Doprineće razvoju celokupnih bilateralnih odnosa dve države, a samim tim i miru i bezbednosti u svetu. Izgradnja naprednog, međusobno korisnog i dugotrajnog partnerstva na planu odbrane nam je potrebna da bismo iskoristili sve benefite koje ta vrsta partnerstva donosi u savremenom svetu, u kome je napredak vojne tehnologije na pragu da revolucionarno promeni shvatanje i vođenje ratova i da stvori potpuno novi vrstu vojnika, robot-vojnike.
U bliskoj budućnosti borbene operacije će se voditi na sasvim drugačiji način od dosadašnjeg klasičnog i to nije daleka budućnost. Srbija treba da ide u korak sa revolucionarnim promenama na bojnim poljima budućnosti, a za to nam je neophodno da pored sopstvenih kapaciteta razvijemo saradnju sa tehnološki najnaprednijim armijama sveta i da zajedno sa njima gradimo tehnološki najsavremenije odgovore izazovima bezbednosti sa kojima se suočavamo ili ćemo se suočiti. To okretanje budućnosti je najracionalniji način da se prevaziđu teška nasleđa iz dalje, ali i bliže prošlosti, poput zločinačkog bombardovanja naše zemlje u kome je učestvovala i Nemačka, te priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Istorijski gledano, dobar primer za to je upravo francusko-nemačko partnerstvo koje poslednjih godina napreduje do mere formiranja zajedničkih vojnih jedinica i razvijanja zajedničkih projekata za proizvodnju najsloženijih i najmodernijih oružanih sistema, poput recimo projekta nemačko-francuskog tenka. Te dve zemlje su se, uprkos strašnom nasleđu iz Drugog svetskog rata, okrenule budućnosti da bi jedna drugoj pomagale u izgradnji odbrambenih kapaciteta, umesto da jedna drugoj budu pretnja. Srpsko-nemačka saradnja u oblasti odbrane je sastavni deo Partnerstva za mir kome je Srbija pristupila. Pravni status nemačkog osoblja koje bi boravilo na teritoriji Srbije u okviru saradnje u oblasti odbrane regulisan je Sporazumom SOFA od 19. juna 1995. godine.
Osnovni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog sporazuma je uspostavljanje pravnog okvira koji omogućava dalju saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane, odbrambena i bezbednosna politika, vojno-ekonomska, naučno-tehnička saradnja u vojnoj oblasti, vojno obrazovanje i obuka, vojna medicina, kao i drugi segmenti od zajedničkog interesa, imajući u vidu da njegovim stupanjem na snagu prestaje da važi Sporazum između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Savezne Republike Nemačke o vojnoj saradnji, potpisan 12. aprila 2006. godine.
Pobrojane u oblasti saradnje otvaraju mogućnost za naprednu i perspektivnu saradnju, za transfer i zajednički razvoj najsavremenije tehnologije u oblasti vojno-ekonomske i naučno-tehničke saradnje, za razmenu iskustava i poverljivih informacija koje su od presudnog značaja za odgovore na prekogranične globalizovane izazove bezbednosti, poput međunarodnog terorizma i organizovanog kriminala, te za unapređivanje sistema vojnog obrazovanje i obuke, koji moraju da se razvijaju tempom kojim napreduje tehnologija.
Vojna medicina je oblast saradnje koja može doneti mnogo benefita obema stranama. U realnim borbenim uslovima od operativnih medicinskih kapaciteta, stručnosti, iskustva i opremljenosti u mnogome zavisi ishod borbenih operacija. Sposobnost medicinskih kapaciteta da povređenim vojnicima sačuvaju živote, izleče ih i što pre vrate u jedinice je od vitalnog značaja za borbeni potencijal svake vojne jedinice. Očuvanje morala je efikasno izvršenje borbenih zadataka.
Dosadašnja saradnja u oblasti odbrane sa Saveznom Republikom Nemačkom može se oceniti kao dobra, a za veću dinamiku, intenzitet i unapređenje u pomenutim oblastima i oblicima saradnje neophodno je postojanje opšteg ugovora o saradnji u oblasti odbrane kojim bi se navedena pitanja pravno regulisala. Geopolitička pozicija, postojeći mogući izazovi i oblici ugrožavanja bezbednosti, te unapređenje i podizanje na viši nivo kapaciteta odbrane pokazuju da je realan interes Republike Srbije da se saradnja u oblasti odbrane dalje razvije sa Saveznom Republikom Nemačkom, posebno imajući u vidu dosadašnje planirane nabavke naoružanja, vojne opreme i složenih borbenih sistema za potrebe Vojske Srbije iz ove države.
Sa nemačke strane takođe postoji interes za saradnju sa Srbijom, koja je najznačajnija zemlja na jugoistoku Evrope, regionu u kojem je Nemačka politički i ekonomski i bezbednosno snažno prisutna i koji je od posebnog značaja za mir i stabilnost evropskog kontinenta.
Podržaćemo u danu za glasanje Predlog zakona o potvrđivanju ovog sporazuma, kao što ćemo podržati i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti odbrane.
Hteo bih nekoliko reči da kažem o ovoj saradnji.
Ovim zakonom će se uspostaviti pravni okvir za dalju saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane, odbrambena i bezbednosna politika, vojno-ekonomska i naučno-tehnička saradnja, vojno obrazovanje i obuka, vojna medicina, kao i drugi segmenti od zajedničkog interesa.
Srbija Kraljevini Maroko može ponuditi gotove proizvode iz programa odbrambene industrije Srbije, kao i usluge naših remontnih kapaciteta. Pored izvoza sredstava naoružanja vojne opreme Kraljevini Maroko možemo ponuditi saradnju u oblastima obuke, školovanja i usavršavanja pripadnika njihovih oružanih snaga na vojnoj akademiji, medicinskom fakultetu VMA i kurseve u centrima za obuku Vojske Srbije.
Za bezbednost Srbije od posebnog je značaja da se nakon usvajanja predloženog pravnog okvira pažnja usmeri na zajedničku borbu protiv terorizma koji počiva na radikalnoj islamističkoj osnovi i da se međusobnom saradnjom unaprede bezbednosni kapaciteti Maroka, kako bi se ta zemlja uspešno suprotstavljala ekstremistima i teroristima na svojoj teritoriji i sprečila njihovo prekogranično delovanje.
Srbija i Maroko se suočavaju sa zajedničkim bezbednosnim izazovima, posebno sa radikalnim islamističkim terorizmom, koji je posebno izražen u području Sahela na afričkom kontinentu, odakle pokazuje neprestanu tendenciju širenja i delovanja prema Balkanu i celoj Evropi, kao i području Magreba.
Na tom putu terorista nalaze se i Maroko i Srbija. Brojni ekstremisti u Evropi potiču iz zemalja Magreba. Vehabizam, ekstremno konzervativno učenje, smatra se plodnim tlom za nastanak terorističke formacije islamske države. Tokom 70. i 80. godina prošlog veka vehabizam je stigao i u Maroko. Među teroristima islamske države, pa i onima koji su planirali napad u Barseloni, mnogi imaju marokanske korene.
Godine 2015. osnovan je Centar za pravne istrage, koji se smatra glavnom marokanskom antiterorističkom centralom. Od početka rada tog centra razbijeno je 46 terorističkih ćelija u Maroku, preko 1.660 Marokanaca se pridružilo različitim džihadističkim grupama u inostranstvu. Većina je otišla u islamsku državu.
Za efikasno suprotstavljanje takvim i sličnim bezbednosnim pretnjama i izazovima, potrebno je jačati vojnu saradnju i razmenu poverljivih podataka između zemalja koje se nalaze na udaru nosioca prekograničnih međunarodnih ilegalnih delovanja.
Srbija ima poseban interes da sa Marokom izgrađuje zajedničku strategiju suprotstavljanja radikalnim islamističkim teroristima i džihadistima koji se nalaze na području Magreba, jer glavni pravac njihovog delovanja će u narednom periodu biti usmeren prema Evropi i preko Balkana.
S druge strane, interes Maroka je da saradnjom sa Srbijom unapredi i tehnološki podigne na viši nivo svoje vojne i obaveštajne kapacitete, da bi se efikasno suprotstavio rastućoj opasnosti od terorizma i džihadizma na njegovoj teritoriji.
Uspostavljanje pravnog okvira za saradnju u oblasti odbrane sa Nemačkom i Marokom je put ka realizaciji strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije u delu koji određuje da se bezbednosna politika naše zemlje zasniva na integralnom i multilateralnom pristupu problemima bezbednosti kojim se afirmiše koncept kooperativne bezbednosti. Hvala.
(Beograd, 14.12.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (predsednik odbora za Kosovo i Metohiju od 20.09.2012) | Republika | Mesečno | 154000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) | Republika | Mesečno | 55919.00 | RSD | 04.10.2022 - |