MILOVAN DRECUN

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Milovan Drecun je bio narodni poslanik četiri puta do sada. Prvi put je izabran za poslanika u devetom sazivu, 2012. godine, a zatim i u naredna tri skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2012. godine do danas.

U desetom sazivu bio je predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, kao i šef Delegacije Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

U 11. sazivu bio je predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju i član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.

U 12. sazivu bio je predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju i član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 66 sati, šest puta se obraćao u plenumu, nije učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 245 puta, i svaki put glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 28. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve. Član je Odbora za Kosovo i Metohiju, zamenik člana Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i šef Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

BIOGRAFIJA

Rođen je 04. oktobra 1957. godine u Vranju.

Osnovnu školu je završio u Surdulici, a gimnaziju u Vladičinom Hanu. 1981. godine diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru međunarodni odnosi.

Počeo je da radi kao spoljno-politički urednik u listu Narodna armija, glasilu tadašnje JNA, koje je nakon raspada SFR Jugoslavije 1992. preimenovano u Vojska. U Radio-televiziju Srbije (RTS) prešao je 1993. i, kao vojno-politički komentator, uglavnom pratio zbivanja na Kosovu. U vreme bombardovanja NATO-a 1999. bio je izveštač RTS sa Kosova.

Odlikovan je Oredenom za hrabrost.

Napisao je nekoliko knjiga o sukobima na Kosovu i Metohiji i međunarodnim odnosima.

Bio je član Socijalističke partije Srbije, u koju se učlanio 1996. godine. Početkom 2000. osnovao je partiju Preporod Srbije čiji je bio predsednik i kandidat na predsedničkim izborima 2004. godine. U Srpsku naprednu stranku se učlanio 2011. godine.

Živi u Beogradu.
Poslednji put ažurirano: 31.08.2022, 08:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 2
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 11 meseci i 28 dana

Poštovani gospodine Drecun, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 godine i 2 meseca i 22 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 5 godina i 1 mesec i 18 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga posebna sednica , 26.10.2022.

Poštovani predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, gospođo Brnabić, kandidati za ministre, želim da iskoristim ovo malo vremena da vam sa skoro četrdesetogodišnjim iskustvom bavljenja geopolitičkim i bezbednosnim temama ukažem na neke procese i dam nekoliko predloga za koje smatram da će biti od izuzetne važnosti u narednom periodu za odbranu interesa ne samo naše države, nego i interesa celokupnog srpskog naroda.

Kada ste izneli program Vlade Republike Srbije, u poglavlju „Očuvanje nezavisnosti samostalnog odlučivanja Srbije“ rekli ste, citiram: „Naša politika je bila i ostaće da budemo na evropskom putu, da čuvamo svoja tradicionalna prijateljstva i da vodimo samostalnu i nezavisnu politiku“. Slažem se, ali ono što je bitno, gospođo Brnabić, je da u narednom periodu, kao država, apsolutno ispravno, sa vizijom, bez stereotipa i bez predrasuda definišemo u kom pravcu ide svet, šta se dešava oko nas, da bismo mogli efikasno da sprovedemo politiku koju ste definisali, odnosno njene principe. Dešavaju se tektonske geopolitičke promene na međunarodnom planu i one će uveliko, ako ne i presudno determinisati i politiku Vlade Republike Srbije.

Umesto unipolarnog međunarodnog poretka koji je bio po dominacijom SAD, stvara se policentrični međunarodni poredak. Rusi u svojim strateškim aktima definišu to kao podelu na dva pola moći, jedan je evroatlantik, a drugi je velika Evroazija. Gde se mi nalazimo? I to je pitanje za sve nas, za sve naše građane, da dobro promislimo. Stvara se jedan međunarodni poredak koji predvode Rusija i Kina, ali se stvara na prostorima na kojima mi nismo. Mi smo na prostoru evroatlantskog savezništva i u okviru toga moramo da definišemo našu politiku, da bismo zaštitili efikasno naše interese. Naravno, složenost našeg položaja najbolje ilustruje par, rekao bih, možda i ne toliko bitnih pitanja.

Pogledajte situaciju sa naftovodom „Janaf“, pogledajte situaciju sa dolaskom ruskog ministra spoljnih poslova. Da li to zavisi od nas ili od nekog drugog? Što se tiče opredeljenja koje se od nas traži od strane Zapada, da li ćemo na jednu ili drugu stranu gvozdene zavese. Treba imati u vidu da je sama Rusija redefinisala svoju politiku. Ministar Lavrov pre nekoliko dana kaže: „Moskva ne vidi smisao održavanju svog prisustva u zapadnim zemljama na ranijem nivou“. „Tražićemo saradnju“, kaže Lavrov, „sa drugim državama u Aziji, Africi, Latinskoj Americi“.

Kada očekujemo i gradimo naše strateško partnerstvo sa Ruskom Federacijom, moramo da imamo u vidu da je za rusku spoljnu politiku ovaj geografski pravac sporedan, nije presudan. Drugo, nedavno je šef BIA, sadašnji kandidat za ministra, rekao da su sve izraženije hibridne pretnje kojima je naša zemlja izložena i da poprimaju obeležje hibridnog rata. Složiću se, ali uz ocenu da se već vodi hibridni rat uveliko. Na to sam i ovoj Skupštini ukazivao minulih 10 godina.

Želim da vam predložim, poštovana gospođo Brnabić, da neizostavno, hitno, formiramo kao država, i to nadilazi bilo kakve stranačke interese, uopšte se ne odnosi na to ko se nalazi trenutno ili ko će biti na vlasti, radi se o interesu države, da formiramo centar za istraživanje i prevenciju hibridnih pretnji.

Hoću da vam to obrazložim. Da biste shvatili težinu ovog predloga, inače izraz hibridna pretnja odnosni se na akcije koje sprovode državni ili nedržavni akteri, čiji je cilj nanošenje štete subjektu koji je predmet hibridnog napada, uticaje na njegovo odlučivanje na lokalnom, državnom ili institucionalnom nivou. Iako ne isključuje u potpunosti konvencionalne metode borbe, hibridni rat akcenat stavlja pre svega na informacioni prostor. Radi sprovođenja kampanje dezinformisanja na strategiju tzv. nenasilnih promena režima, upotrebom neregularnih jedinica, onlajn prostor i razne vrste subverzivnog delovanja, špijunaža, ekonomsko, kulturološko i političko devastiranje. Posebno je intenzivan uticaj hibridnih operacija na mlade ljudi koji pretežno komuniciraju preko onlajn prostora i na koje se može uticati destruktivnim fejk vestima, propagandom i raznim dezinformacijama.

Protiv naše zemlje, ali i celokupnog srpskog naroda, Republike Srpske se sprovodi niz složenih oblika hibridnih operacija sa više strana, na političkom, ekonomskom, medijskom, bezbednosnom planu, sa ciljem da državni i nedržavni nosioci tih operacija presudno utiču na unutrašnje procese i spoljnu politiku Republike Srbije, da potkopaju politički, ekonomski i socijalni sistem i ostvare uticaj na našu mladu populaciju, zarad destabilizacije društva i države.

Kritično je pojačano delovanje stranih obaveštajnih subjekata prema građanima i institucijama Republike Srbije, radi stvaranja saradničkih mreža, pri čemu su posebno na udaru pripadnici vojske i policije. Formirani su i deluju i ad hok centri za obaveštajno hibridno delovanje prema Republici Srbiji u našoj okolini, naročito izražen medijsko propagandni pravac hibridnog delovanja. Sprega spoljnih nosilaca hibridnog delovanja sa njihovim unutrašnjim osloncima, akterima, je mrežasto formirana, finansirana, medijski podržana, dobro povezana za profilisanim udarnim grupama za posebno osetljive operacije nasilnog karaktera, što možemo da vidimo posebno na severu Kosova.

Sve velike sile, NATO, Evropska unija, mnoge zemlje imaju formirane centre za hibridno, kako oni kažu, odnosno za antihibridno delovanje. Nadležni državni organi Republike Srbije odbranu od hibridnog delovanja sprovode, rekao bih, prilično konzervativno, značajno pasivno i u pojedinim trenucima inertno. Tekuće hibridne operacije će, s obzirom na to da su deo šireg geopolitičkog sučeljavanja, biti intenzivirane u narednom periodu po obimu i pravcima, sve raznolikije, dugoročnog su karaktera i kontinuirano će se izvoditi, zbog čega je neophodno identifikovati nosioce, način i metodologiju delovanja nosilaca hibridnih pretnji, detaljno ih proučiti i hitno formirati dodatni državni mehanizam za odbranu od tog kompleksnog destabilizujućeg delovanja. Potrebni su značajni napori na izgradnji društvenog, državnog okruženja, otpornog na razarajuće hibridno delovanje. Nacionalna bezbednost sve će se više oslanjati na otporno informaciono okruženje i populaciju koja se neprekidno edukuje protiv tehnika društvene manipulacije.

Sve velike sile, NATO, EU, imaju formirane centre za antihibridno delovanje. Primer su Hibrid COE u Helsinkiju i NATO StratKom COE u Rigi. Za rešavanje tih zadataka angažuju se multidisciplinarni timovi, specijalisti u oblasti matematike, informacione bezbednosti, antropologije, etnologije, socijalne psihologije i psiholingvistike, teorije sistema. Centar treba da bude platforma koja će okupiti stručnjake različitih profila i praktičare kako bi izgradili model, testirali novi dejej, vežbali i realizovali strategiju preventivnog suprotstavljanja i odbranu od hibridnih pretnji koje su prisutne ili će se pojaviti na unutrašnjem planu i koje dolaze spolja. Centar treba da definiše modele odbrane od hibridnih pretnji i može da pripremi predlog zakona za suprotstavljanje hibridnim pretnjama.

Još samo jednu stvar hoću da vam kažem. Znate, Priština je nedavno donela odluku o formiranju instituta za proučavanje ratnih zločina, sve sa namerom da pronađu nekakve navodne dokaze za izmišljenu tezu o genocidu nad Albancima. Država Srbija mora da se aktivno suprotstavi tome. Ja vas podsećam, gospođo Brnabić, da je Odbor za Kosovo i Metohiju šest godina radio na objedinjavanju kompletne dokumentacije kojima naši nadležni organi raspolažu o zločinima koje je počinila teroristička OVK. Slobodno mogu da kažem, uz napomenu da nismo imali dinara budžeta, nismo potrošili nijedan jedini dinar budžeta građana, da nije bilo te radne grupe ne bismo danas imali optužnicu protiv Tačija i ostalih i ne bismo imali onu kvalifikaciju, što najviše iritira Prištinu, udruženi zločinački poduhvat koji su sprovodili svi pripadnici OVK.

Zato tražim od vas da u narednom periodu država Srbija, na osnovu informacija koje se nalaze u bazi podataka koju smo formirali, pripremi jednu prezentaciju zločina koje je počinila teroristička OVK, sa izuzetno značajnom dokumentacijom kojom raspolažemo i video zapisima i da sa tom prezentacijom krenemo da upoznajemo sve subjekte, i političke subjekte, i nevladin sektor, i ugledne pojedince i medije, da bismo se istinom suprotstavili lažima koje Priština plasira.

Poslednje što želim da vam kažem je da vas zamolim da u godišnjicu obeležavanja bitke na Košarama 1999. godine, dodate da to bude godišnjica bitke na Košarama i na Paštriku 1999. godine.

Bio sam prisutan kao novinar i na Košarama i na Paštriku, to je sastavni deo jedne zajedničke neprijateljske operacije pod nazivom „Stela 1“ i „Strela 2“ i mislim da učesnici tih bitaka ne treba da se odvajaju.

Na Paštriku su bile još masovnije borbe od onih koje su bile na Košarama i zato predlažem da se taj dan preimenuje obavezno godišnjica bitke na Košarama i Paštriku 1999. godine. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

Poštovani predsedavajući, ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, pažnju ću usmeriti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti odbrane, koji je potpisan 9. juna 2021. godine.

Radi se o zakonu koji treba da zaokruži snažno bilateralno partnerstvo Srbije i Nemačke time što će stvoriti pravni okvir koji će omogućiti da se, pored postojećeg političkog i ekonomskog partnerstva, kontinuirano razvija intenzivna, napredna, inovativna saradnja u oblasti odbrane.

Saradnja u toj oblasti sa najmoćnijom zemljom EU je praktičan doprinos realizaciji Strategije nacionalne bezbednosti, u kojoj se između ostalog kaže: „Zbog izmenjenih geostrategijskih okolnosti, sve snažnijeg uticaja globalnih kretanja na bezbednost pojedinih država, bezbednosna politika Republike Srbije zasniva se na integralnom i multilateralnom pristupu problemima bezbednosti kojim se afirmiše koncept kooperativne bezbednosti“.

Posebna pažnja posvetiće se izgradnji i jačanju sveobuhvatne politike saradnje na više nivoa. To se pre svega odnosi na sadržinsku, bilateralnu, trilateralnu i multilateralnu saradnju sa svim subjektima međunarodnih odnosa, a naročito u oblasti ekonomije, radi unapređenja standarda građana, ubrzane integracije u EU, očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Strategija nacionalne bezbednosti, takođe, određuje da će radi izgradnje modernijeg i efikasnijeg sistema nacionalne bezbednosti Republika Srbija analizirati i koristiti dobru praksu država članica EU. Takođe, preduzeće mere radi povećanja interoperabilnosti sa sistemima bezbednosti i odbrane država članica EU radi unapređenja sopstvenih bezbednosnih sposobnosti i kapaciteta.

Predlog pomenutog zakona koji je na dnevnom redu ukazuje na snažnu posvećenost obe strane izgradnji bilateralne saradnje u oblasti odbrane. Kada se govori o dobroj praksi država članica EU, Nemačka kao članica Unije, NATO, UN, učesnik je u mnogim međunarodnim misijama u kojima je stečeno dragoceno iskustvo. Izgradila je snažne i moderne odbrambene kapacitete, kao i industriju naoružanja i vojne opreme, što je svrstava u red zemalja čija su iskustva dragocena i mogu se efikasno iskoristiti za podizanje naših odbrambenih kapaciteta.

Bilateralni odnosi Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke su i pored različitog pristupa jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova veoma dobri. Postoji aktivan politički dijalog uz razvijenu saradnju u brojnim oblastima, a posebno u oblasti privrede i kulture. U Nemačkoj živi oko 232.000 srpskih državljana. Ako se u obzir uzme i druga i treća generacija srpskih iseljenika, u Nemačkoj živi između 500 i 700 hiljada stanovnika srpskog porekla.

Važna karakteristika bilateralnih odnosa Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke je razgranata privredna saradnja koja je u stalnom usponu. Nemačka je najznačajniji trgovinski partner Srbije, jedan od najvažnijih investitora i najveći donator. U 2020. godini robna razmena iznosila je oko 5,3 milijarde evra, od čega je izvoz iznosio oko 2,2 milijarde, a uvoz 3,1. U 2019. godini ukupna robna razmena između dve zemlje iznosila je 5,29 milijardi evra. Izvoz Srbije u Saveznu Republiku Nemačku iznosio je 2,21 milijardu evra, a uvoz 3,08 milijardi.

U Srbiji posluje oko 400 izvorno nemačkih kompanija koje zapošljavaju nešto manje od 60.000 radnika. Do sada je između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke potpisano 95 ugovora. Kratak pregled naših političkih i ekonomskih odnosa pokazuje nepovratnu uzlaznu putanju i visok nivo saradnje koja je perspektivna jer postoji potencijal za dalje unapređenje i razvoj bilateralnog partnerstva.

Usvajanjem predloženog zakona stvorićemo pravni okvir da se dinamično radi na izgradnji naše saradnje u oblasti odbrane, koja treba da dostigne postojeći visoki nivo političke i ekonomske saradnje.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke u saradnji u oblasti odbrane, čije se potvrđivanje predlaže, nesumnjivo će unaprediti uzajamno poštovanje, poverenje, razumevanje dve strane. Doprineće razvoju celokupnih bilateralnih odnosa dve države, a samim tim i miru i bezbednosti u svetu. Izgradnja naprednog, međusobno korisnog i dugotrajnog partnerstva na planu odbrane nam je potrebna da bismo iskoristili sve benefite koje ta vrsta partnerstva donosi u savremenom svetu, u kome je napredak vojne tehnologije na pragu da revolucionarno promeni shvatanje i vođenje ratova i da stvori potpuno novi vrstu vojnika, robot-vojnike.

U bliskoj budućnosti borbene operacije će se voditi na sasvim drugačiji način od dosadašnjeg klasičnog i to nije daleka budućnost. Srbija treba da ide u korak sa revolucionarnim promenama na bojnim poljima budućnosti, a za to nam je neophodno da pored sopstvenih kapaciteta razvijemo saradnju sa tehnološki najnaprednijim armijama sveta i da zajedno sa njima gradimo tehnološki najsavremenije odgovore izazovima bezbednosti sa kojima se suočavamo ili ćemo se suočiti. To okretanje budućnosti je najracionalniji način da se prevaziđu teška nasleđa iz dalje, ali i bliže prošlosti, poput zločinačkog bombardovanja naše zemlje u kome je učestvovala i Nemačka, te priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Istorijski gledano, dobar primer za to je upravo francusko-nemačko partnerstvo koje poslednjih godina napreduje do mere formiranja zajedničkih vojnih jedinica i razvijanja zajedničkih projekata za proizvodnju najsloženijih i najmodernijih oružanih sistema, poput recimo projekta nemačko-francuskog tenka. Te dve zemlje su se, uprkos strašnom nasleđu iz Drugog svetskog rata, okrenule budućnosti da bi jedna drugoj pomagale u izgradnji odbrambenih kapaciteta, umesto da jedna drugoj budu pretnja. Srpsko-nemačka saradnja u oblasti odbrane je sastavni deo Partnerstva za mir kome je Srbija pristupila. Pravni status nemačkog osoblja koje bi boravilo na teritoriji Srbije u okviru saradnje u oblasti odbrane regulisan je Sporazumom SOFA od 19. juna 1995. godine.

Osnovni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog sporazuma je uspostavljanje pravnog okvira koji omogućava dalju saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane, odbrambena i bezbednosna politika, vojno-ekonomska, naučno-tehnička saradnja u vojnoj oblasti, vojno obrazovanje i obuka, vojna medicina, kao i drugi segmenti od zajedničkog interesa, imajući u vidu da njegovim stupanjem na snagu prestaje da važi Sporazum između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Savezne Republike Nemačke o vojnoj saradnji, potpisan 12. aprila 2006. godine.

Pobrojane u oblasti saradnje otvaraju mogućnost za naprednu i perspektivnu saradnju, za transfer i zajednički razvoj najsavremenije tehnologije u oblasti vojno-ekonomske i naučno-tehničke saradnje, za razmenu iskustava i poverljivih informacija koje su od presudnog značaja za odgovore na prekogranične globalizovane izazove bezbednosti, poput međunarodnog terorizma i organizovanog kriminala, te za unapređivanje sistema vojnog obrazovanje i obuke, koji moraju da se razvijaju tempom kojim napreduje tehnologija.

Vojna medicina je oblast saradnje koja može doneti mnogo benefita obema stranama. U realnim borbenim uslovima od operativnih medicinskih kapaciteta, stručnosti, iskustva i opremljenosti u mnogome zavisi ishod borbenih operacija. Sposobnost medicinskih kapaciteta da povređenim vojnicima sačuvaju živote, izleče ih i što pre vrate u jedinice je od vitalnog značaja za borbeni potencijal svake vojne jedinice. Očuvanje morala je efikasno izvršenje borbenih zadataka.

Dosadašnja saradnja u oblasti odbrane sa Saveznom Republikom Nemačkom može se oceniti kao dobra, a za veću dinamiku, intenzitet i unapređenje u pomenutim oblastima i oblicima saradnje neophodno je postojanje opšteg ugovora o saradnji u oblasti odbrane kojim bi se navedena pitanja pravno regulisala. Geopolitička pozicija, postojeći mogući izazovi i oblici ugrožavanja bezbednosti, te unapređenje i podizanje na viši nivo kapaciteta odbrane pokazuju da je realan interes Republike Srbije da se saradnja u oblasti odbrane dalje razvije sa Saveznom Republikom Nemačkom, posebno imajući u vidu dosadašnje planirane nabavke naoružanja, vojne opreme i složenih borbenih sistema za potrebe Vojske Srbije iz ove države.

Sa nemačke strane takođe postoji interes za saradnju sa Srbijom, koja je najznačajnija zemlja na jugoistoku Evrope, regionu u kojem je Nemačka politički i ekonomski i bezbednosno snažno prisutna i koji je od posebnog značaja za mir i stabilnost evropskog kontinenta.

Podržaćemo u danu za glasanje Predlog zakona o potvrđivanju ovog sporazuma, kao što ćemo podržati i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti odbrane.

Hteo bih nekoliko reči da kažem o ovoj saradnji.

Ovim zakonom će se uspostaviti pravni okvir za dalju saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane, odbrambena i bezbednosna politika, vojno-ekonomska i naučno-tehnička saradnja, vojno obrazovanje i obuka, vojna medicina, kao i drugi segmenti od zajedničkog interesa.

Srbija Kraljevini Maroko može ponuditi gotove proizvode iz programa odbrambene industrije Srbije, kao i usluge naših remontnih kapaciteta. Pored izvoza sredstava naoružanja vojne opreme Kraljevini Maroko možemo ponuditi saradnju u oblastima obuke, školovanja i usavršavanja pripadnika njihovih oružanih snaga na vojnoj akademiji, medicinskom fakultetu VMA i kurseve u centrima za obuku Vojske Srbije.

Za bezbednost Srbije od posebnog je značaja da se nakon usvajanja predloženog pravnog okvira pažnja usmeri na zajedničku borbu protiv terorizma koji počiva na radikalnoj islamističkoj osnovi i da se međusobnom saradnjom unaprede bezbednosni kapaciteti Maroka, kako bi se ta zemlja uspešno suprotstavljala ekstremistima i teroristima na svojoj teritoriji i sprečila njihovo prekogranično delovanje.

Srbija i Maroko se suočavaju sa zajedničkim bezbednosnim izazovima, posebno sa radikalnim islamističkim terorizmom, koji je posebno izražen u području Sahela na afričkom kontinentu, odakle pokazuje neprestanu tendenciju širenja i delovanja prema Balkanu i celoj Evropi, kao i području Magreba.

Na tom putu terorista nalaze se i Maroko i Srbija. Brojni ekstremisti u Evropi potiču iz zemalja Magreba. Vehabizam, ekstremno konzervativno učenje, smatra se plodnim tlom za nastanak terorističke formacije islamske države. Tokom 70. i 80. godina prošlog veka vehabizam je stigao i u Maroko. Među teroristima islamske države, pa i onima koji su planirali napad u Barseloni, mnogi imaju marokanske korene.

Godine 2015. osnovan je Centar za pravne istrage, koji se smatra glavnom marokanskom antiterorističkom centralom. Od početka rada tog centra razbijeno je 46 terorističkih ćelija u Maroku, preko 1.660 Marokanaca se pridružilo različitim džihadističkim grupama u inostranstvu. Većina je otišla u islamsku državu.

Za efikasno suprotstavljanje takvim i sličnim bezbednosnim pretnjama i izazovima, potrebno je jačati vojnu saradnju i razmenu poverljivih podataka između zemalja koje se nalaze na udaru nosioca prekograničnih međunarodnih ilegalnih delovanja.

Srbija ima poseban interes da sa Marokom izgrađuje zajedničku strategiju suprotstavljanja radikalnim islamističkim teroristima i džihadistima koji se nalaze na području Magreba, jer glavni pravac njihovog delovanja će u narednom periodu biti usmeren prema Evropi i preko Balkana.

S druge strane, interes Maroka je da saradnjom sa Srbijom unapredi i tehnološki podigne na viši nivo svoje vojne i obaveštajne kapacitete, da bi se efikasno suprotstavio rastućoj opasnosti od terorizma i džihadizma na njegovoj teritoriji.

Uspostavljanje pravnog okvira za saradnju u oblasti odbrane sa Nemačkom i Marokom je put ka realizaciji strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije u delu koji određuje da se bezbednosna politika naše zemlje zasniva na integralnom i multilateralnom pristupu problemima bezbednosti kojim se afirmiše koncept kooperativne bezbednosti. Hvala.

Peta posebna sednica , 22.06.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, predsedniče Republike, članovi Vlade, drage sestre i braćo sa Kosova i Metohije, vi koji predstavljate naš narod u našoj južnoj pokrajini, tamo gde je koren svakog Srbina, svake Srpkinje, ma gde god bio rođen, ma gde god živeo, koleginice i kolege, Odbor za Kosovo i Metohiju je razmotrio i jednoglasno usvojio izveštaje o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju u periodu od maja prošle godine do juna ove, kao i o pregovorima sa privremenim institucijama samouprave.

Iskoristio bih priliku da ispred Odbora kažem nekoliko rečenica, ono što sam uočio tokom ovih sastanaka u ovom sazivu. Odbor snažno podržava napore naše države da pomogne srpskom narodu da opstane na Kosovu i Metohiji, da se razvija, da bude bezbedan i da ima perspektivu.

Uočili smo veoma izraženo delovanje Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Vlade Republike Srbije koji pomažu srpskom narodu na način da su pokrili sve oblasti života srpskog naroda i da se ravnomerno raspoređuje podrška u svim opštinama gde Srbi žive na Kosovu i Metohiji.

Bez sigurnog krova nad glavom nema opstanka, nema ni povratka i zato posebno podržavamo izgradnju stanova, kuća, povratničkog naselja. Bez škola, vrtića, zdravstvenih, obrazovnih ustanova koje su od vitalnog značaja za razvoj i opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ne može se opstati i živeti normalno.

Ekonomsko snaženje Srba, posebno u poljoprivredi, je od vitalnog značaja za ekonomsku perspektivu srpskog naroda. Infrastruktura, vodovodi, time se čuva srpski narod na Kosovu i Metohiji. Zaštita kulturnog i istorijskog nasleđa je bitna za očuvanje duhovnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda. Informisanje, od posebnog značaja.

Znate, 1988. godine, pre 33 godine, uradio sam kao novinar prvi izveštaj o Kosovu i Metohiji i od tada do danas baveći se tim pitanjem nikada nisam mogao bez snažne emocije da govorim o tome i to je verovatno osećaj svih nas.

Pored svega ovoga što je državno rukovodstvo uradilo na podršci srpskom narodu, ispunjavanje osnovnih, svuda u svetu garantovanih ljudskih prava i sloboda i bezbedan život su temelj za opstanak srpskog naroda koji je na Kosovu i Metohiji neravnopravan, diskriminisan, omalovažen.

Privremene institucije na Kosovu i Metohiji tretiraju Srbe kao građane drugog reda. Zato je od presudnog značaja da nastavimo kao i do sada da maksimalno pomažemo našem narodu da opstane, da se što više proteranih vrati na svoja ognjišta, da se naš narod razvija, da se umnoži. To ćemo moći da ostvarujemo očuvanjem dijaloga sa privremenim institucijama samouprave i snažnim opredeljenjem i insistiranjem da se kosmetski problem rešava isključivo na miran način, političkim dogovorima, a ne pretnjama, ucenama, jednostranim odlukama.

Odbor za Kosovo i Metohiju pruža punu podršku državnom rukovodstvu da u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave maksimalno štiti državne i nacionalne interese i integritet države Srbije uz iskrenu posvećenost traganju za postizanjem kompromisnog rešenja koje ne može da se postigne, odnosno može da se postigne jedino u okvirima dijaloga, a nikako u okvirima jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Samo uspešan dijalog može da stvori uslove za početak jednog iskrenog poverenja između Srba i Albanaca, koje nam je toliko neophodno.

Jeste, gospodine predsedniče Republike, na ovoj generaciji odgovornost da stvorimo uslove da mladi Srbi i Albanci ne vide jedni u drugima arhi neprijatelje, već da u jednom trenutku prihvate da je nešto što je realno zajednički život i na Kosovu i Metohiji i svuda gde god se nađu. Ovo nije dobra situacija. Ovim putem ne treba ići. Nažalost, Priština nikako da shvati ovu stvar.

Još samo jedna stvar. Zaista me raduje kada ste spomenuli da će preživeli pripadnici boja na području karaule Košare biti pozvati da prisustvuju vežbi na Pešteru uz jednu napomenu – znate, poput junaka sa Košara podjednakih junaka bilo je svuda po Kosovu i Metohiji i na Paštriku i na Gorožupu i na Ćićevici, u Drenici, u Kosovskom pomoravlju i na Bajgori. Rame uz rame pripadnici naše vojske, naše policije, dobrovoljci, pripadnici naših snaga bezbednosti borili su se na Kosovu i Metohiji za slobodu Srbije.

Ne mogu da zaboravim nikako jednu scenu 1999. godine na samom početku zločinačkog bombardovanja naše zemlje kada je jedna vojna jedinica sa borbenim vozilima pešadije kod sela Gornja Trpeza posle nekoliko dana…

Imovinska karta

(Beograd, 07.09.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik odbora Narodna skupština Republike Srbije (Predsednik odbora za Kosovo) Republika Mesečno 7000.00 RSD 20.09.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 - 03.08.2020.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.08.2020 -