MILOVAN DRECUN

Srpska napredna stranka

Rođen je 04. oktobra 1957. godine u Vranju. Živi u Beogradu.

Osnovnu školu je završio u Surdulici, a gimnaziju u Vladičinom Hanu. 1981. godine diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru međunarodni odnosi.

Počeo je da radi kao spoljno-politički urednik u listu “Narodna armija”, glasilu tadašnje JNA, koji je nakon raspada SFR Jugoslavije 1992. preimenovan u “Vojska”. U Radio-televiziju Srbije (RTS) prešao je 1993. i, kao vojno-politički komentator, uglavnom pratio zbivanja na Kosovu. U vreme bombardovanja NATO-a 1999. bio je izveštač RTS sa Kosova.
Odlikovan je Oredenom za hrabrost.

Napisao je nekoliko knjiga o sukobima na Kosovu i Metohiji i međunarodnim odnosima.

Bio je član Socijalističke partije Srbije (SPS), u koju se učlanio 1996. godine. Početkom 2000. osniva partiju “Preporod Srbije” čiji je bio predsednik i kandidat na predsedničkim izborima 2004. godine. U Srpsku naprednu stranku se učlanio 2011. godine.

Nakon parlamentarnih izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. kada je bio predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, kao i šef Delegacije Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika. U ovom skupštinskom sazivu obavljao je funkciju predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju, bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen mandat, kada se našao na 41. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.

Služi se engleskim jezikom.

Oženjen je i ima dvoje dece, ćerku i sina.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 2
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 3 dana i 9 sati

Poštovani gospodine Drecun, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 28 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 6 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva (konstitutivna) sednica, 22.10.2020.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, danas biramo predsednika Narodne skupštine u ovom sazivu. Neću govoriti o njemu jer je dobro poznat, dugo je na javnoj i političkoj sceni, a posebno ne treba da ga predstavljamo nakon onog slikovitog prikaza za kolege, uvaženog kolege Palme. Ja ću se više koncentrisati na ono što će u narednom periodu svakako biti jedna od najznačajnijih tema kojom ćemo se kao poslanici zajedno sa našim predsednikom Narodne skupštine baviti u narednom periodu.

Reč je naravno o našoj južnoj pokrajini. Kosovo i Metohija je pitanje od strateškog značaja za budućnost države Srbije i celokupnog srpskog naroda i za kvalitet i za boljitak svih građana koji žive ne samo u Republici Srbiji nego i posebno u regionu. Zato je rešavanje Kosmetskog problema na jedan miran dugoročno održiv kompromisan način vitalno i nacionalno i državno pitanje.

Osnova politike koja je vođena u prethodnom periodu i koja će se nastaviti u narednom je nepodeljeno jedinstvo i zajedničko delovanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i njegovih političkih predstavnika i države Srbije. To je temelj. Bez tog temeljnog stuba politike najpre prema Kosovu i Metohiji ne bi bilo nikakvih rezultata. U minulom periodu koji smo ispratili kao prethodni saziv Narodne skupštine, a posebno Odbor za Kosovo i Metohiju suočili smo se sa brojnim rizicima od obespravljenosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, njegove veoma loše bezbednosti, terorizma, upada parapolicijskih albanskih snaga na sever Kosova, etnički motivisanih napada na pripadnike srpskog naroda, pokušaja dovršavanja etničkog čišćenja, otimanja imovine, ubistava poput ubistva Olivera Ivanovića, pa preko taksi, neispunjavanja prvog Briselskog sporazuma, posebno zajednice srpskih opština, međunarodne kampanje Prištine u članstvo u međunarodnim organizacijama, do blokade razgovora u Briselu.

Priština je jednostranim potezima u minulom periodu obesmišljavala nastavak svakog razgovora i normalizaciju odnosa dve strane, a to je praktično sprovodila najčešće kroz neizvršavanje i opstrukcije obaveza iz dijaloga, donošenje zakona kojima se otima imovina Srba i Republike Srbije u pokrajini, ugrožavanje demokratskih i ljudskih prava srpskog naroda i posebno njihove lične imovinske bezbednosti.

Nad Srbima u pokrajini se vrše gotovo svakodnevni akti zastrašivanja i nasilja, sprovode se brojna ograničenja njihove slobode kretanja i protiv njih vode fingirani sudski postupci koji imaju za cilj sprečavanje povratka, dalje etničkog čišćenja i ugrožavanje ostanka Srba na prostoru KiM.

Ne vidim da će se ovi rizici po opstanak bezbednost srpskog naroda na KiM u narednom periodu izgubiti, da će nestati. Naprotiv, čini mi se da će se pojačavati zbog izvesnih trendova koji se već vide u ponašanju Prištine.

Uprkos svim tim izazovima i rizicima sa kojima smo se suočili, Beograd je uporno nastoja da dođe do razgovora sa Prištinom da se sedne za sto i da se svi problemi reše na jedan miran način, ali postizanjem kompromisa.

Sa druge strane nismo imali odgovor koji smo očekivali. Izostala je iskrena posvećenost Prištine pregovorima, videli smo potpuno odsustvo bilo kakve spremnosti na kompromis od strane Prištine. Došlo je do zastoja u razgovorima između Beograda i Prištine kada su uvedene takse u jesen 2018. godine. Tek 20 meseci kasnije nakon što je pod uticajem Vašingtona prekomponovana politička scena u Prištini imali smo nastavak tih razgovora koji su možda na prvi pogled i obećavali da nešto može da se uradi, dogovorena je agenda, dogovorena su dva paralelna koloseka. Međutim, vidimo da kada je u pitanju realizacija ZSO, Priština odmah odustaje od svega toga.

Uprkos svim ovim problemima koje smo imali u razgovorima sa Prištinom Beograd je uspeo da jednom veoma dinamičnom, inovativnom, krajnje konstruktivnom politikom koja je bila usmerena ka rešavanju problema, a ne ka generisanju novih problema i prepreka za razgovor i moguće dogovore postigao veoma značajan rezultat.

Na međunarodnom planu 18 zemalja koje su priznale Kosovo kao nekakvu državu je povuklo priznanja, sprečeno je članstvo u više međunarodnih organizacija, ako se ne varam u sedam, osam organizacija, uključujući ono što je možda i najvažnije članstvo u UNESKO i u Interpol.

Beograd je uspeo da, tamo gde je možda bilo najteže napravi veoma dobar politički prodor, a to su odnosi sa SAD koje nesumnjivo silom svog oružja stoje iza samoproglašene države Kosovo i to najviše preko Sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa koji je postignut u Vašingtonu.

Ono što je najvažnije u politici koja je vođena i koju ćemo voditi u narednom periodu, kada je u pitanju naša južna pokrajina jeste puna podrška države Srbije opstanku srpskog naroda na KiM. Bez te podrške Srbi ne bi mogli da opstanu na KiM, već bi bio dovršen proces etničkog čišćenja.

Ja samo hoću da podsetim na deo onoga što je država Srbija uradila da pomogne opstanku jačanja bezbednosti i svaku drugu perspektivu pored ekonomske koja je najvažnija srpskom narodu na KiM. Izgrađeno je više hiljada stambenih jedinica za interno raseljena lica, povratnike, socijalno ugrožena domaćinstva. Izgrađen je zdravstveno rekreativni kompleks „Rajska Banja“ u Banjskoj, finansirana je izgradnja rekonstrukcija i sanacija desetina kilometara puteva i ulica, mostova, nadvožnjaka. Uređene su deponije, rekonstruisana je vodovodno kanalizaciona mreža, infrastrukturno su uređeni tereni, objekti za sportske namene.

Programima razvoja poljoprivrede podržano je preko 1.300 poljoprivrednih domaćinstava, što je za opstanak Srba na KiM za njegovu ekonomsku perspektivu od posebnog značaja. Izgrađene su i opremljene dve pivare na teritoriji opštine Zvečan.

Projekat izgradnje povratničkog naselja „Sunčana Dolina“ na lokaciji Mali Zvečan finansiran je da bi se stvorili uslovi za život i rad skoro 1500 ljudi oko 350 porodica, unapređen je rad svih medija u sastavu Mreže Most.

Danas na Kosovu i Metohiji po planu i programu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije radi ukupno 103 škole, 68 - osnovnih, 35 - srednjih.

Na teritoriji AP KiM imamo 17 predškolskih ustanova i 40 izdvojenih odeljenja predškolskih ustanova. U sastav Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici nastava se obavlja na deset fakulteta i tri visoke škole strukovnih studija. Postoji studenski centar za smeštaj studenata.

Na teritoriji AP KiM funkcionišu dva kliničko-bolnička centra. Jedan zdravstveni centar je u Gnjilanu, dva doma zdravlja. Dodeljuje se svakodnevna pomoć porodicama povratnika, pruža se pravna zaštita srpskom narodu.

To su rezultati koji su omogućili, da dalje ne nabrajam opstanak srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Svakako da rezultati koji su postignuti u dijalogu uprkos tome što su se pojavljivala različita tumačenja od toga da je potpisivanjem prvog Briselskog sporazuma Beograd navodno priznao samoproglašenu državu Kosovo su potpuno drugačiji.

Iz čitavog procesa političkog dijaloga moguće je izvući nekoliko glavnih zaključaka koji ne mogu da budu osporeni nikakvim dnevnim politikanskim izjavama.

Prvi zaključak je da je Republika Srbija odabirom mirovnog principa za aktivno i posvećeno angažovanje u pregovorima napravila svojevrsno strateško iznenađenje. Politički dijalog je u svakom smislu radio za interese srpske strane koja je u periodu pregovora uspela da očuva mir na prostoru pokrajine, što nam je najvažnije za opstanak srpskog naroda.

Kako god bili složeni, i čak neproduktivni i pojedini periodi u dijalogu činjenica je da tokom trajanja intenzivnijih razgovora nije bilo ozbiljnijih bezbednosnih kriza ili one koje su se pojavljivale poput upada parapolicijskih albanskih snaga na sever Kosova su veoma brzo bile rešavane.

Treći zaključak odnosi se na činjenicu da je angažovanje Republike Srbije i političkom dijalogu očigledno uspelo da delimično amortizuje jedan beskompromisan, nepovratan stav onih koji podržavaju nezavisnost Kosova.

Oni sve češće traže da su u pregovorima nađe sveobuhvatno trajno rešenje za pitanje Kosova i Metohije i od čega je jasno da oni više ne smatraju da je takozvana kosovska nezavisnost, naprosto završena stvar od gotove stvari, od završenog pitanja, uspeli smo da ponovo na dnevni red stavimo pitanje Kosova i Metohije.

To je moglo da se uradi jednom mudrom politikom koja je u prvi plan stavila miran način rešavanja svih, pa i najtežih sporova. Stav je bio mnogih, uključujući vodeće zapadne sile da je pitanje Kosova i Metohije rešeno jednostranim proglašenjem nezavisnosti i da Srbija mora da se sa time saglasi, pa čak i da sama pomogne ostvarivanje efektivne vlasti Prištine nad celom pokrajinom. Albanci su želeli da zloupotrebe Prvi Briselski sporazum nadajući se da će uzeti ono što im odgovara, da će uspeti da uspostave punu kontrolu nad Severom Kosova, a onda odustati od formiranja zajednica srpskih opština.

Četvrti zaključak koji može da se izvuče, a vezan je za razgovore koje je Beograd imao sa Prištinom u celom minulom periodu je da je Republika Srbija u osnovi uspela da u potpunosti zaštiti svoj interes u pokrajini i u kontekstu evropskih integracija, bez davanja suštinskih ustupaka.

Uprkos kritikama vezanim za navodnu predaju srpskih institucija na Severu Kosova, na tom prostoru Srbi trenutno dominiraju u svim političkim, policijskim i pravosudnim institucijama i ta njihova dominacija je priznata i od Prištine i međunarodnog činioca. Mnogo se vremena potrošilo oko toga da li je Srbija Prvim Briselskim sporazumom priznala samoproglašenu državu Kosovo i mnogi su govorili da jeste.

Mi smo tvrdili da su ti razgovori i postignut dogovor bili u statusno neutralnom okviru. Ko je govorio istinu, a ko je lagao? Može sada lako da se vidi. Ako je prvim Briselskim sporazumom Beograd priznao lažnu državu „Kosovo“, pa zato predstavnici te lažne države „Kosovo“ sada traže da u nastavku razgovoru u Briselu se razgovara isključivo o priznanju „Kosova“ od strane Srbije. Toliko, čisto zbog javnosti, da shvate ko im govori istinu svih ovih godina, ko ih obmanjuje zbog nekih svojih političkih trikova i poena.

I konačno, istinski povratak Republike Srbije u procesu odlučivanja o Kosovu i Metohiji, i na Kosovu i Metohiji, koji je počeo 2013. godine sa razgovorima u Briselu, a koji je sproveden na angažovanje o političkom dijalogu, doneo je opipljive i značajne koristi srpskom narodu u našoj južnoj pokrajini, o čemu sam već izneo neke podatke.

Dakle, paralelno sa razgovorima sa Prištinom kojima smo pokušali da rešimo neka veoma bitna pitanja, jačali smo i borili se za opstanak i perspektivu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Istovremeno su nam ti razgovori otvorili put da poboljšamo odnose sa nekim zapadnim zemljama, posebno sa Vašingtonom.

U tom smislu, postizanje sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa, ne samo da je otvorilo put da se realizuju neki infrastrukturni projekti za koje smatramo da su veoma značajni za sve ljude koji žive i na teritoriji Republike Srbije i u nekim susednim zemljama, ne samo zato što je otvoren put i da naša južna pokrajina učestvuje u ideji „mini Šengen“ zone, već je zato što mislimo da je ekonomski napredak nešto što može u budućnosti da dovede do relaksacije političkih napetosti i da stvori možda jedan novi politički ambijent u kome bi se mnogo mirnije razgovaralo i u kome bi bilo spremnosti za kompromis i na strani Prištine.

Preko Vašingtonskog sporazuma Beograd je uspeo da u značajnoj meri unapredi svoje bilateralne odnose sa Vašingtonom i da u narednom periodu obezbedi, posebno ako bude ostala sadašnja administracija u Beloj kući, obezbedi poštovanje naših interesa i razumevanje naše pozicije od strane Vašingtona. Prvi put smo sada posle Vašingtonskog sporazuma u poziciji da možemo da kažemo da u odnosima sa najvećom silom na svetu, više nismo puki predmet kome će se samo diktirati, nametati i ucenjivati, sada smo subjekat u tim odnosima i to je ogroman napredak. Za taj napredak je veoma bitan Sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa.

Nažalost, čekaju nas veliki izazovi, naročito u dijalogu. Pre toga, samo hoću da vam kažem da sam u svojstvu predsednika Odbora u prethodnom sazivu za Kosovo i Metohiju, koji vodim već osam godina, formirao Radnu grupu koja se bavila prikupljanjem činjenica i dokaza o zločinima koja je počinila teroristička zločinačka formacija „oslobodilačka vojska Kosova“, sa nemarom da pomognemo rad specijalizovanog tužilaštva i specijalizovanih sudskih veća, i u tome smo napravili veoma, veoma značajne pomake i čak dobili u pisanoj formi zahvalnost tadašnjeg specijalizovanog tužioca.

Mi ćemo nastaviti da radimo na tom planu, jer rešavanje zločina i sudbine nestalih ne može da bude jednostrano. Put ka pomirenju vodi ka utvrđivanju pune istine, bez obzira ko je počinio zločine, bez obzira na nacionalnost zločinaca. Ako želimo da zatvaramo taj ogroman ponor koji postoji između Srba i Albanaca, moramo da rešimo i pitanje nestalih osoba i da utvrdimo istinu o zločinima koji su počinjeni. Ponavljam, to ne može jednostrano da se radi, a da se samo jedna strana okrivljuje za to.

Trenutno stanje u dijalogu između Beograda i Prištine po meni je u fazi duboke kome. Ja ne vidim perspektivu za nastavak ovih razgovora zbog ponašanja Prištine.

Najnovija izjava takozvanog „premijera“ u Prištini, Hotija, da neće biti sporazuma ako nema priznanja i ako nema sporazuma onda će oni vratiti takse, ne ostavlja ni malo prostora za postizanje bilo kakvog kompromisnog rešenja.

Samo da vas podsetim da su oni da bi u startu minirali nastavak razgovora usvojili platformu za dijalog sa Beogradom, koji ima tri principa: 1) O teritorijalnom integritetu Kosova se ne pregovara, 2) Sukob Kosova i Srbije treba da se okonča kroz sporazum o normalizaciji odnosa i recipročnom priznanju, 3) Sporazum da bude u skladu sa „ustavom“ Kosova i ne sme da bude međuvlasti. Govori o nekakvoj ratnoj šteti, o stolici u UN, ne podržava se model dve Nemačke, da pet zemalja EU treba da prizna samoproglašenu državu „Kosovo“.

Ova platforma je protiv dijaloga i vidimo da čitava sada aktuelna pozicija Prištine proizilazi upravo iz ove platforme. Priština hoće da onemogući nastavak razgovora sa Beogradom po svaku cenu i da zato prebaci odgovornost na Beograd i neće da formira zajednicu srpskih opština, već hoće da pitanje zajednice srpskih opština, odnosno njenog formiranja, da se ubaci u eventualno sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji, a taj sporazum ako bi i bio postignut, on bi bio realizovan tek kada bi Beograd priznao samoproglašenu državu „Kosovo“ – znači nikad. To znači da nikad ne može da se realizuje zajednica srpskih opština.

Naš stav je da prvo mora da se realizuje zajednica srpskih opština onako kako je dogovoreno, a dogovoreno je sa izvršnim nadležnostima, a onda može da se razgovara o postizanju sveobuhvatnog sporazuma.

Na kraju, poštovane kolege, pošto će pitanje Kosova i Metohije biti od izuzetnog značaja, želim sve da vas podsetim na Rezoluciju, koju je usvojila Narodna skupština Republike Srbije, o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samoupravljanja na Kosovu i Metohiji, 13. januara 2013. godine. Ovo što ću vam sada, samo delove, čitati to je okvir iz koga mi ne možemo da izađemo i to je poruka i mene kao poslanika i smatram i nas kao Skupštine da treba da bude poruka i Prištini i međunarodnoj zajednici, da izvan ovog okvira nije realno očekivati bilo kakve ustupke države Srbije.

U želji da ostvari dugoročni državni nacionalni cilj, očuvanje celovitosti državne teritorije, suvereniteta, ekonomski razvoj, zaštitu političkih ekonomskih i bezbedonosnih interesa Republike Srbije na području Kosova i Metohije, polazeći od toga da svako rešenje bilo opšteg ili nekog posebnog pitanja o privremenom, prelaznom ili konačnom statusu Kosova i Metohije, o položaju Srba u pokrajini ili o zaštiti srpskog, verskog i kulturnog nasleđa mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. To je granica. To je crvena linija ispod koje ne možemo da idemo.

Republika Srbija u skladu sa međunarodnim pravom, Ustavom i voljom građana ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Cilj razgovora je stvaranje uslova za srpsku zajednicu i sve druge nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji kojima se garantuje sigurnost i puna zaštita ljudskih prava. Vlada Republike Srbije se ovlašćuje i obavezuje da u nastavku dijaloga o rešavanju tehničkih i političkih pitanja sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini i predstavnicima međunarodne zajednice, buduće sporazume postižu u skladu sa stavovima, osnovnim ciljevima ove rezolucije, nastojeći da se sa predstavnicima PIS u Prištini postigne sveukupan dogovor o kome se sada govori.

Sve nadležnosti koje kao rezultat pregovora budu poverene privremenim institucijama samouprave u Prištini biće potvrđene ustavnim zakonom i prenete organima AP Kosovo i Metohija.

Predstavnici Republike Srbije će kroz pregovore težiti iznalaženju sporazumnog i sveobuhvatnog rešenja za Kosovo i Metohiju. Republika Srbija spremna je da učini dodatne ustupke radi prevladavanja trenutnog stanja u odnosima između srpskog i albanskog naroda. Istovremeno, Republika Srbija nije spremna da čini dodatne ustupke koji bi mogli da dovedu do ugrožavanja njenih državnih i nacionalnih interesa. Republika Srbija pristupa dijalogu sa PIS u Prištini svesna značaja koji bi postizanje obostranog prihvatljivog rešenja za Kosovo i Metohiju imalo u kontekstu dalje i ubrzane integracije čitavog regiona zapadnog Balkana u EU.

Ova rezolucija i njome utvrđeni pravac, smernice i ciljevi državne politike obavezujući su za sve državne organe i organizacije i mogu biti izmenjeni jedinom novom rezolucijom Narodne skupštine Republike Srbije.

Dakle, poštovane kolege imamo okvir za ono sa čime ćemo se suočiti u narednom periodu, a to je rešavanje kosmetskog problema. Verujem da ćemo uspeti da postignemo potrebno jedinstvo i da se suočimo sa tim trenutno najznačajnijim pitanjem za budućnost i države Srbije i srpskog naroda. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2019.

Član 106. stav 3. u kritičnim danima po opstanak srpskog naroda i Srpske pravoslavne crve u Crnoj Gori, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u trenucima kada Vaskoliki srpski narod treba da pokaže jedinstvo i pruži punu podršku našoj braći i sestrama u Crnoj Gori, doživeli smo nezapamćen, brutalan incident, oni koji bi na vlast da dođu upotrebom fašističkih metoda i fizički napad na kolegu poslanika.

Da li je kraj takvom scenariju? Da li je slučajno? Prvo smo imali pripremu u Narodnoj skupštini optužbama da aktuelna vlast, maltene, podržava režim Mila Đukanovića u onome što radi, u pokušaju da otme svetinje SPC. Nakon te ideološke pripreme usledio je dobro isplanirani incident. Šta se želi postići time? Da li je sve završeno?

Prvo su išli da pred crnogorskom ambasadom, koja je eksteritorijalna i koju policija mora da štiti, da tamo protestuju i da šaraju po zidovima. Šta će se desiti ako se organizuje novi skup, pa neko pokuša da ugrozi bezbednost osoblja u crnogorskoj ambasadi? Policija će morati da reaguje. A onda može da dođe do sukoba sa onima koji protestuju.

Da li će se onda sve to pretvoriti u poziv Boška Obradovića i drugih jurišnika da se juriša na institucije Vlade Republike Srbije i na druge institucije, da se nasilno preuzme vlast? Zar ne mislite da je ovaj brutalan incident u našoj Skupštini sada u drugi plan potisnuo brutalno nasilje i hapšenje naših kolega poslanika u crnogorskom parlamentu?

Drugo pitanje – zar ne mislite da bi bilo kakva druga reakcija i protesti ispred ambasade Crne Gore mogli da izazovu i proteste sledbenika režima Mila Đukanovića ispred srpske ambasade u Podgorici? Zar to ne bio preveliki rizik da dođe do sukoba između srpskog naroda i onih koji podržavaju režim Mila Đukanovića?

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, gospodo oficiri časne i junačke vojske naše, kolege narodni poslanici, pred nama su dve izuzetno značajne strategije, zakon koji treba da omogući da naša vojska bude još naprednija, još kvalitetnija.

Ja bih da iznesem neko svoje mišljenje o tome, da možda uputim i neke predloge, imajući u vidu skromno znanje koje posedujem iz ove oblasti.

Pre renoviranja na nekim deonicama naših pruga se vozilo 10-20 kilometara na čas. Koliko juče sam došao iz Kine i tamo sam išao brzim vozom koji je dostigao brzinu od 310 kilometara na čas. Dvadeset kilometara i 310. Ima li ovo veze sa Strategijom nacionalne bezbednosti i odbrane? Čini mi se i te kako.

Upravo ovi vozovi pokazuju koliko se svet u kome živimo drastično brzo menja, koliko tehnološki napreduje i da je neophodno, ako želimo da imamo sigurnu, uspešno razvijenu državu, da se prilagodimo tom okruženju.

Upravo sam, čitajući ove strategije koje ste predložili, a imajući u vidu ovaj aspekt, bio veoma, veoma iznenađen, jer prvi put imamo ovako sveobuhvatan koncept koji je nadasve realan, koji sagledava globalne, regionalne, unutrašnje procese na način da je okrenut budućnost i koji omogućava dugoročno planiranje u procesima izgradnje nacionalne bezbednosti i odbrane, identifikovano je okruženje, odnosno svet koji se menja, izazovi, rizici, definisan koncept zaštite bezbednosti, interesa, ne samo države Srbije, već i celokupnog srpskog naroda.

Obe strategije koje se nikako ne mogu, naravno, posmatrati odvojeno, već, što bi rekao Njegoš – da se smiješane najbolje piju, predstavljaju inovativan, moderan, dinamičan i fleksibilan koncept koji identifikuje rizike bezbednosti i stvara mehanizam zaštite bezbednosti interesa celokupnog srpskog naroda u i van Srbije, jer srpski narod je ugrožen van Srbije, ali i u samoj Srbiji, na području Kosova i Metohije. Srpski narod je obespravljen u Crnoj Gori, u Hrvatskoj, u Albaniji i Srbija je matična država srpskog naroda i ona mora da zaštiti svoj narod na sve dozvoljene načine.

Pogledao sam informaciju koju ste nam dostavili o ove dve strategije i samo jedna sugestija u ovim uvodnom napomenama. Kažete da su ključna opredeljenja u izradi nacrta nove Strategije o nacionalnoj bezbednosti i odbrane bila: vojna neutralnost, sveobuhvatni odnosno integralni pristup bezbednosti, očuvanje AP Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, briga o srpskom narodu van granica Republike Srbije i opredeljenje za pristupanje EU.

Ja bih ovde dodao, na prvom mestu, multipolarni međunarodni poredak koji se upravo stvara, a koji predvode zemlje poput članica grupacije BRIKS.

Na kraju bih dodao da je prevencija rizika i izazova bezbednosti ono što je nama najvažnije. Ne odgovore na izazove i rizike, već prevencija.

Kada je u pitanju razrada ovih strategija, hoću samo na nekoliko aspekata da ukažem. Naravno, apsolutno sam saglasan sa izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti od značaja za odbranu koje ste definisali, jeste prioritetno protivpravno jednostrano proglašena nezavisnost teritorije koja administrativno obuhvata AP KiM.

To je jednostrani akt proglašenja nezavisnosti Kosova je ključna karika projekta velike Albanije. Nastavak realizacije tog projekta de fakto će ugroziti bezbednosti u drugim delovima centralne Srbije, poput juga centralne Srbije, Raško-polimske oblasti, a imajući u vidu da se najavljuje nekakvo ujedinjenje Kosova i Albanije, ukoliko bi do toga došlo, imali bismo tešku situaciju, jednu potpuno novo okruženje koje bi značajno uticalo negativno na bezbednost naše države i celokupnog srpskog naroda, jer je Albanija članica NATO-a. Tim više što je na KiM uspostavljena jedna snažna baza radikalnog islama, džihadizma i terorizma koji dodatno ugrožava bezbednost i napada već bezbednost i centralne Srbije i celokupnog srpskog naroda.

Definisali ste ovde asimetričnost pretnje terorizma i njegovu povezanost organizovanim kriminalom. Jako interesantna teza. Apsolutno se slažem. Samo da vas nešto priupitam – šta mislite da li ima ugrožavanja u ovom obliku koji ste definisali npr. sveprisutna pojava nameštanja sportskih rezultata u Srbiji? Ja mislim da ima i da treba obratiti pažnju. Kada neko namešta neku fudbalsku utakmicu, jedna grupacija ljudi, pojedinci znaju za to i onda na osnovu tog nameštenog rezultata uzimaju velika finansijska sredstva u kladionicama, kojima naše službe posle ne mogu da uđu u trag, jer službe najlakše prate tragove terorizma preko tragova novca. Onda to može dodatno da ugrozi bezbednost naše zemlje i da otvori prosto ne samo za delovanje terorista, već i za delovanje stranih obaveštajnih službi, a sa tim delovanjem smo i te kako suočeni, posebno naša Vojska, posebno naša namenska industrija, posebno naše državno rukovodstvo.

Takođe ste definisali da je za zaštitu bezbednosti Republike Srbije i njenih građana izuzetno bitna efikasna kontrola državne granice. Ja se slažem sa vama u tome i tu moraju da budu uloženi zajednički napori Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske. Da vas opet pitam nešto. Ako govorimo o efikasnoj kontroli državne granice, da li bezbednost države ugrožava situacija u kojoj je recimo vozilo nekog lokalnog političkog moćnika ili političara može da prelazi državnu granicu bez bilo kakve kontrole npr. prema Makedoniji, tamo i nazad, samo se podigne rampa? Da li ja kao građanin mogu da budem siguran da tim vozilom neće biti prenete neke opasne materije, prebačen neki terorista koji je tražen, koji može da izvede neku terorističku akciju? Zato vas u potpunosti podržavam u stavu da granica mora da bude detaljno obezbeđena. Tu ne sme da bude nikakvih privilegovanih pojedinaca, jer nemamo garancije da neko te privilegije, koje nisu zakonite, neće zloupotrebiti i ugroziti bezbednost države.

Sad nešto što hoću da vas pitam da mi pojasnite, ali i da vam nešto predložim. Vi u nekoliko navrata govorite o konceptu hibridnog i informacionog ratovanja. Ja ne bih to odvajao. Znate, glavni pravac hibridnog ratovanja koje postaje prioritetno je na informacionom planu. Govorite o pravovremenom otkrivanju i prevenciji izazova rizika i pretnji bezbednosti i kažete – uspostaviće se jedinstven sistem ranog upozoravanja. Baš taj koncept tog jedinstvenog sistema ranog upozoravanja me veoma zanima i on je gotovo identičan ličnim razmišljanjima i konceptima, koje ima, vezano za uspostavljanje nečega što želim da vam predložim, poštovani gospodine ministre i gospodo oficiri, a mislim da bi naša država trebala da ima to.

Baveći se tim problemima razradio sam nešto što bi trebalo da bude naš odgovor na hibridne pretnje. Nema nikakve dileme da je Srbija izložena u poslednje vreme izvođenju nekoliko paralelnih hibridnih operacije koje su uperene protiv naših interesa.

Neki od vas su možda pratili reakciju nekih bugarskih zvaničnika na moje izjave da je bugarska obaveštajna služba i te kako aktivna u Srbiji i da je bio interesantan kontekst u kome se stvaraju nekakve afere koje treba da nanesu štetu našoj namenskoj industriji a koje stvaraju novinari bugarske nacionalnosti.

Dobio sam odgovor od bivšeg bugarskog ministra odbrane koji je ipak znao o čemu govorim, a koji je predsednik Atlantskog saveta u Bugarskoj, koji je rekao, doslovce, citiram, prošlo je nezapaženo u našoj javnosti, vi ste gospodine ministre nešto odgovorili bugarskim zvaničnicima na tu temu, bivši bugarski ministar odbrane nama kaže ovako – da Bugarska treba da bude prisutna sa svojim obaveštajnim službama i da je prisutna i da treba da pojača svoje prisustvo zbog hibridnog delovanja Rusije u Srbiji. Zamislite to. Kaže taj bivši bugarski ministar odbrane da je to posebno potrebno zbog Ruskog humanitarnog centra, koji on naziva špijunskim centrom u Nišu, a Niš se po njegovom tumačenju nalazi na 30 kilometara od bugarske granice i niko ne reaguje na to i ni jedan bugarski zvaničnik nije demantovao i pitao kako je bre moguće da je bugarska granica na svega 30 kilometara od Niša? Jeste moguće, ali u onoj velikoj Bugarskoj, u planovima velike Bugarske.

Jel to opet neko aktivira planove velike Bugarske? Jel bugarski ministar odbrane govori upravo o tome da li je kao ministar odbrane sa svojim saradnicima razrađivao plan da Bugarska sa granicama dođe na 30 kilometara do Niša, tu negde do Bele Palanke? Znači, Dimitrovgrad i Pirot, jesu li to zaista zapadne bugarske pokrajine, kako su neki govorili?

Upravo su to te hibridne operacije koje se sprovode, naročito na informacionom planu.

Malo bih da pojasnimo taj koncept jer mislim da je tom konceptu trebalo posvetiti mnogo više pažnje. Da odmah kažem, sve ovo što ste napisali u strategijama jeste objašnjenje hibridnog ratova. Samo bih ga ja ipak definisao kao prioritetan način ugrožavanja bezbednosti i interesa naše zemlje, jer izraz hibridna pretnja odnosi se na akcije koje sprovode državni ili nedržavni akteri, čiji je cilj nanošenje štete subjektu koji je predmet hibridnog napada, u ovom slučaju, Srbije, uticajem na njegovo odlučivanje na lokalnom, državno ili institucionalnom nivou, iako ne isključuje komercijalne metode borbe.

Hibridni rat akcenat stavlja pre svega na informacioni prostor, mediji, društvene mreže radi sprovođenja kampanje dezinformisanja na strategiju tzv. nenasilnih promena režima, odnosno obojenih revolucija, upotrebu neregularnih jedinica, posebno su interesantne privatne vojne kompanije, on lajn prostor, odnosno sajber rat, kao i razne vrste subverzivnog delovanja, špijunaža ekonomskog, kulturološko i političko devastiranje države, ekstremizam, terorizam.

Sve je to sadržano u konceptima Strategija nacionalne bezbednosti i odbrane koju ste nam predložili. Posebno je opasan uticaj hibridnih operacija na mlade ljude koji pretežno komuniciraju preko on lajn prostora i preko kojeg se veoma lako može uticati destruktivnim fejk vestima, propagandom i raznim dezinformacijama. Složićete se da je takva hibridna operacija uveliko u toku u Srbiji.

Protiv Republike Srbije, celokupnog srpskog naroda i Republike Srpske se sprovodi niz složenih oblika hibridnih operacija sa više strana na političkom, ekonomskom, medijskom, bezbedonosnom planu sa ciljem da državni i nedržavni nosioci tih operacija presudno utiču na unutrašnje procese i spoljnu politiku Republike Srbije da potkopaju politički, ekonomski i socijalni sistem i ostvare masovno ispiranje mozga populacije za destabilizaciju društva i države. Kritično je pojačano delovanje stranih obaveštajnih subjekata prema građanima i institucijama Srbije radi ostvarivanja saradničkih mreža, pri čemu su posebno na udaru pripadnici Vojske i policije. Tu su nažalost izgleda napravljeni određeni prodori.

Formirani su i ad hok centri za obaveštajno hibridno delovanje prema Republici Srbiji, naročito je izražen medijsko-propagandi pravac, hibridno delovanje i narastanje kapaciteta za obojenu revoluciju. Sprega spoljnih nosilaca hibridnog delovanja sa njihovim unutrašnjim osloncima, političkim, medijskim, finansijskim, MVO sektor, akterima je mrežasto formirana, finansirana, medijski podržana, dobro povezana sa profilisanim udarnim grupama za posebno osetljive operacije nasilnog karaktera.

Sve velike sile, NATO, EU mnoge zemlje, MVO imaju formirane centre za antihibridno delovanje. Nadležni državni organi odbranu od hibridnog delovanja po meni ipak sprovode u značajnoj meri konzervativno, ponekad pasivno, čak inertno.

Tekuće hibridne operacije će, s obzirom da su deo šireg geopolitičkog sučeljavanja, u narednom periodu biti intenzivirane, po obimu i pravcima sve raznolikije, dugoročnog su karaktera i kontinuirano će se izvoditi, zbog čega je neophodno identifikovati nosioce, način i metodologiju delovanja nosioca hibridnih pretnji, detaljno ih proučiti i hitno formirati dodatni državni mehanizam za odbranu tog kompleksnog i destabilizujućeg delovanja.

Potrebni su značajniji napori na izgradnji društvenog, državnog okruženja, otpornog na razarajuće hibridno delovanja. Nacionalna bezbednost sve će se više oslanjati na otporno, informaciono okruženje i populaciju koja se neprekidno edukuje protiv tehnika društvene manipulacije.

Sve velike sile, NATO i EU, mnoge zemlje imaju formirane centre za antihibridno delovanje, primer su i oni koji bi da se pozabave ovim aktivnostima, pogledajte recimo, hibrid soje u Helsinkiju i NATO „StratCom“ centar u Rigi. Kada pogledate njihove analize, mnogo toga će vam biti jasnije šta se dešava u Srbiji i oko Srbije.

Po meni takav centar koji bi trebao da bude hitno formiran, treba zapravo da bude platforma koja će okupiti stručnjake različitih profila i praktičare, kako bi izgradili sposobnost, odnosno model, testirali nove ideje i vežbali, realizovali strategiju preventivnog suprotstavljanja i odbranu od hibridnih pretnji koje su prisutni ili će se pojaviti na unutrašnjem planu i koje dolaze spolja. Centar treba da definiše model odbrane hibridnih pretnji i može da pripremi predlog zakona za suprotstavljanja hibridnim pretnjama.

Mislim da bi to bila najkonkretnija realizacija svih ovih stvari koje ste napisali i to veoma dobro, uočili ste sve probleme u obe ove strategije. Što se tiče očuvanja mira i bezbednosti u regionu i svetu, kao jedan od prioriteta je definisano očuvanje Republike Srpske, koentitetu u sastavu BiH, u skladu sa Dejtonskim sporazumom i unapređenjem položaja Srba u regionu i svetu.

Postalo je neodvojivo i posebno, rekao bih, zahvaljujući ponašanju politici predsednika Republike Vučića, da su interesi Republike Srbije i Republike Srpske, odnosno srpskog naroda koji živi i sa jedne i sa druge strane Drine, neodvojivi i da će se kreirati zajednička budućnost.

Želeo bih takođe da vam ukažem na aktuelnu izjavu generalnog sekretara NATO-a. Stoltenberg u izjavi za nemačku agenciju „DPA“ kaže, da NATO posebno obraća pažnju na sve veći uticaj Kine u svetu, koja je čak možda opasnija od Rusije. Kina i Rusija su sasvim različiti slučajevi, ne radi se o tome da će NATO da krene u Južno Kinesko more, već o tome da nam se Kina bliži u svakom smislu, ulažu mnogo u evropsku infrastrukturu, posebno na zapadnom Balkanu. Prisutni su i u Africi, vidimo ih i na Artiku, ali u sajber prostoru. Zato moramo uzeti u obzir sve posledice po bezbednost, naglašava Stoltenberg.

Ova izvaja mora da nas usmeri u pravcu pojačanog suprotstavljanja hibridnom delovanju. Ovo što je Stoltenberg rekao je hibridna pretnja za nas. Kina je značajni investitor, veliki prijatelj države Srbije, ali izjava Stoltenberga i analize koje možete naći na sajtu „StratCom“ centra NATO-a, u Rigi, pokazuju da oni sve više tretiraju kineski kapital, kao korozivan kapital, kinesko prisustvo kao maligni uticaj i da su fokusirani na eliminaciju, kako kažu, hibridnog prisustva Rusije, Kine i Turske. Srbija će neminovno doći pod udar ovakvog tumačenja kineskih investicija i srpsko-kineskog prijateljstva, što se već dešava sa srpsko-ruskim odnosima.

Par reči bih samo želeo da vam kažem o konceptu vojne neutralnosti Srbije. Jedini mogući primeren koncept u mulitpolarnom svetu koji se uspostavlja i on ne znači, to nije tipičan, po meni, koncept vojne neutralnosti, već atipičan, aktivan koji znači, nećemo u članstvo ni jednog vojnog političkog saveza, ali hoćemo maksimalnu saradnju sa svima koji čak na tom korporativnom planu i na regionalnom planu uspostavljaju te regionalne ili globalne sisteme kolektivne bezbednosti.

Da li je u praksi to moguće? Jeste. Evo vam primer, recimo, prvo moramo da imamo u vidu, jedan poslanik je nešto diskutovao na tu temu, moramo da imamo u vidu naše okruženje, svuda oko nas su članice NATO-a, ne računajući BiH, mi smo dakle u okruženju NATO-a.

Moram da vam kažem da sam kao šef naše delegacije u ODKB-u u parlamentarnoj Skupštini, u više navrata bio prinuđen da objašnjavam predstavnicima parlamenata članica ODKB-a okruženje u kome se Srbija nalazi. Mi ne možemo da prenebregnemo situaciju da se nalazimo u jednom puno NATO okruženju, okruženju koje Evroatlantski savez smatra svojom zonom pune dominacije, želi da potpuno marginalizuje uticaje drugih sila.

Nama je koncept vojne neutralnosti nešto što nam omogućava saradnju sa svima. Mi imamo godišnje, zavise od godine do godine, između 120 i 150 zajedničkih aktivnosti različitog nivoa sa članicama NATO-a i SAD. Ali, paralelno imamo sa 30, 40 aktivnosti sa Ruskom Federacijom i sa zemljama, odnosno Organizacijom dogovora kolektivne bezbednosti. Istovremeno, što mnogi zaboravljaju kada govore o našem ključnom strateškom političkom opredeljenju, da postanemo članica EU, Republika Srbija je u 2017. godini podržala 24 od 48 deklaracija EU, to je 50%. Godine 2018. Srbija je 73 puta pozivana da se pridruži deklaracijama EU, pridružila se 38 puta, to je 52%. Od početka 2019. godine 59,30%. To znači da radimo na usklađivanju naše spoljne bezbednosne politike.

U operacijama EU, u četiri mirovne operacije, trenutno je angažovano 22 pripadnika Vojske Srbije, u misijama i operacijama UN 260 pripadnika Vojske Srbije. Pored njih, u multinacionalnim misijama i operacijama, angažovana su i dva pripadnika MUP-a.

Vlada Republike Srbije donela je 2015. godine odluku da se započnu pripreme za učešće pripadnika Ministarstva odbrane Vojske Srbije u borbenim grupama EU. Novembra 2016. godine, Srbija je pristupila tehničkom Sporazumu o uspostavljanju borbene grupe EU "Helbrok".

Da vam ne čitam dalje, paralelno se sprovode aktivnosti na odbrambenom bezbednosnom planu sa svim globalnim subjektima koji utiču na ovaj ili onaj način na našu poziciju. To je praktična definicija naše pozicije vojne neutralnosti.

Naravno da saradnja sa Organizacijom dogovora kolektivne bezbednosti bilo je pitanje jednog poslanika, ako se ne varam, može i treba da donese konkretne rezultate. Samo da vas podsetim, Organizacija dogovora kolektivne bezbednosti je posvećena prioritetno borbi protiv međunarodnog terorizma i organizovanog kriminala. To i jesu naši veoma važni izazovi bezbednosti. Da li treba posebno da govorimo o vezi radikalnih islamista, džihadista i terorista iz Centralne Azije, gde je zona odgovornosti ODKB-a, pa onda Kavkaza i ovih džihadista i terorista na Balkanu uspostavljena je veza, i te kako snažna, ali ta veza ide i dalje, ide prema …(ne razume se), odnosno sa ekstremnim Ujgurima u Kini, uspostavljeni preko islamske države i preko Al Kaide i mnogih drugih tih džihadističkih organizacija.

Ono što me posebno raduje, da ste veoma ispravno uočili da je za očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti Republike Srbije i njenih građana neophodna zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana, vladavina prava i dalje razvoj demokratije i demokratskih institucija.

Da ste rekli da je težište angažovanja na preventivnim merama i mislim da je to ključno. Neophodna je prevencija ekstremizma i terorizma, jer jedino u fazi regrutovanja i deologizacije moguć je odgovor, kad neko bude toliko, kad mu se da puška u ruke onda je teško boriti se protiv takvih.

Samo još pare rečenica vezano za vojsku. Onako kako vidim da proizilazi iz ove dve ključne strategije, iz predloženog zakona vezano za dopunu Zakona o vojsci, apsolutno sam siguran i zato i podržavam i ove strategije i zakon, da smo na najboljem putu da napravio mobilnu, fleksibilnu, prilagodniju vojsku sa visoko obrazovanim i utreniranim kadrom, sa najmodernijom opremom i naoružanjem, vojska koja će biti apsolutno posvećena zaštiti otadžbine i u kojoj njeni pripadnici otadžbinu stavljaju ispred života, Srbija je na prvom mestu što bi rekao američki predsednik, doduše on kaže - Amerika na prvom mestu, da je izgrađena i da se izgrađuje dinamičan sektor bezbednosnih službi, da je međunarodna dimenzija sticanje i razmena iskustva i te kako bitno u vojsci, naročito standard pripadnika vojske.

To je vojska koja, po meni, preventivno deluje, odnosno odvraća mogućeg agresora i to je zapravo najvažnija karakteristika i snaga sadašnje vojske. Odvraćanje od agresije je najefikasnije, najjeftinije i najuspešnije štiti živote ljudi, suverenitet i bezbednost države. Lično mislim da sa ova dva strateška dokumenta i sa vojskom koju stvaramo Srbija može da obezbedi jedno stabilno okruženje da se ekonomski razvija.

Zaista želim da iskoristim priliku da vama, gospodine ministre, i vašim saradnicima, potpuno mi je jasno koliko je ljudi učestvovalo u pisanju i izradi ovih dokumenata, odam priznanje i da vam kažem da ste veoma hrabro i odgovorno pristupili, prvo sagledavanju situacije oko nas i sveta u kome se nalazimo i definisanju nekih veoma smelih poteza u ovim strategijama. Zato ćete pretpostavljam i dobiti podršku ogromne većine narodnih poslanika. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 11.06.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik odbora Narodna skupština Republike Srbije (Predsednik odbora za Kosovo) Republika Mesečno 7000.00 RSD 20.09.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -