MILOVAN DRECUN

Srpska napredna stranka

Rođen je 4.10. 1957. godine u Vranju. Živi u Beogradu.

Osnovnu školu je završio u Surdulici, a gimnaziju u Vladičinom Hanu. 1981. godine diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru međunarodni odnosi.

Počeo je da radi kao spoljno-politički urednik u listu “Narodna armija”, glasilu tadašnje JNA, koji je nakon raspada SFR Jugoslavije 1992. preimenovan u “Vojska”. U Radio-televiziju Srbije (RTS) prešao je 1993. i, kao vojno-politički komentator, uglavnom pratio zbivanja na Kosovu. U vreme bombardovanja NATO-a 1999. bio je izveštač RTS sa Kosova.
Odlikovan je Oredenom za hrabrost.

Napisao je nekoliko knjiga o sukobima na Kosovu i Metohiji i međunarodnim odnosima.

Bio je član Socijalističke partije Srbije (SPS), u koju se učlanio 1996. godine. Početkom 2000. osniva partiju “Preporod Srbije” čiji je bio predsednik i kandidat na predsedničkim izborima 2004. godine. U SNS se učlanio 2011. godine.

Nakon parlamentarnih izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. kada je bio predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, kao i šef Delegacije Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je i ima dvoje dece, ćerku i sina..
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:29

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 2
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 7 meseci i 4 dana i 14 sata

Poštovani gospodine Drecun, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 29 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 7 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2019.

Član 106. stav 3. u kritičnim danima po opstanak srpskog naroda i Srpske pravoslavne crve u Crnoj Gori, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u trenucima kada Vaskoliki srpski narod treba da pokaže jedinstvo i pruži punu podršku našoj braći i sestrama u Crnoj Gori, doživeli smo nezapamćen, brutalan incident, oni koji bi na vlast da dođu upotrebom fašističkih metoda i fizički napad na kolegu poslanika.

Da li je kraj takvom scenariju? Da li je slučajno? Prvo smo imali pripremu u Narodnoj skupštini optužbama da aktuelna vlast, maltene, podržava režim Mila Đukanovića u onome što radi, u pokušaju da otme svetinje SPC. Nakon te ideološke pripreme usledio je dobro isplanirani incident. Šta se želi postići time? Da li je sve završeno?

Prvo su išli da pred crnogorskom ambasadom, koja je eksteritorijalna i koju policija mora da štiti, da tamo protestuju i da šaraju po zidovima. Šta će se desiti ako se organizuje novi skup, pa neko pokuša da ugrozi bezbednost osoblja u crnogorskoj ambasadi? Policija će morati da reaguje. A onda može da dođe do sukoba sa onima koji protestuju.

Da li će se onda sve to pretvoriti u poziv Boška Obradovića i drugih jurišnika da se juriša na institucije Vlade Republike Srbije i na druge institucije, da se nasilno preuzme vlast? Zar ne mislite da je ovaj brutalan incident u našoj Skupštini sada u drugi plan potisnuo brutalno nasilje i hapšenje naših kolega poslanika u crnogorskom parlamentu?

Drugo pitanje – zar ne mislite da bi bilo kakva druga reakcija i protesti ispred ambasade Crne Gore mogli da izazovu i proteste sledbenika režima Mila Đukanovića ispred srpske ambasade u Podgorici? Zar to ne bio preveliki rizik da dođe do sukoba između srpskog naroda i onih koji podržavaju režim Mila Đukanovića?

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, gospodo oficiri časne i junačke vojske naše, kolege narodni poslanici, pred nama su dve izuzetno značajne strategije, zakon koji treba da omogući da naša vojska bude još naprednija, još kvalitetnija.

Ja bih da iznesem neko svoje mišljenje o tome, da možda uputim i neke predloge, imajući u vidu skromno znanje koje posedujem iz ove oblasti.

Pre renoviranja na nekim deonicama naših pruga se vozilo 10-20 kilometara na čas. Koliko juče sam došao iz Kine i tamo sam išao brzim vozom koji je dostigao brzinu od 310 kilometara na čas. Dvadeset kilometara i 310. Ima li ovo veze sa Strategijom nacionalne bezbednosti i odbrane? Čini mi se i te kako.

Upravo ovi vozovi pokazuju koliko se svet u kome živimo drastično brzo menja, koliko tehnološki napreduje i da je neophodno, ako želimo da imamo sigurnu, uspešno razvijenu državu, da se prilagodimo tom okruženju.

Upravo sam, čitajući ove strategije koje ste predložili, a imajući u vidu ovaj aspekt, bio veoma, veoma iznenađen, jer prvi put imamo ovako sveobuhvatan koncept koji je nadasve realan, koji sagledava globalne, regionalne, unutrašnje procese na način da je okrenut budućnost i koji omogućava dugoročno planiranje u procesima izgradnje nacionalne bezbednosti i odbrane, identifikovano je okruženje, odnosno svet koji se menja, izazovi, rizici, definisan koncept zaštite bezbednosti, interesa, ne samo države Srbije, već i celokupnog srpskog naroda.

Obe strategije koje se nikako ne mogu, naravno, posmatrati odvojeno, već, što bi rekao Njegoš – da se smiješane najbolje piju, predstavljaju inovativan, moderan, dinamičan i fleksibilan koncept koji identifikuje rizike bezbednosti i stvara mehanizam zaštite bezbednosti interesa celokupnog srpskog naroda u i van Srbije, jer srpski narod je ugrožen van Srbije, ali i u samoj Srbiji, na području Kosova i Metohije. Srpski narod je obespravljen u Crnoj Gori, u Hrvatskoj, u Albaniji i Srbija je matična država srpskog naroda i ona mora da zaštiti svoj narod na sve dozvoljene načine.

Pogledao sam informaciju koju ste nam dostavili o ove dve strategije i samo jedna sugestija u ovim uvodnom napomenama. Kažete da su ključna opredeljenja u izradi nacrta nove Strategije o nacionalnoj bezbednosti i odbrane bila: vojna neutralnost, sveobuhvatni odnosno integralni pristup bezbednosti, očuvanje AP Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, briga o srpskom narodu van granica Republike Srbije i opredeljenje za pristupanje EU.

Ja bih ovde dodao, na prvom mestu, multipolarni međunarodni poredak koji se upravo stvara, a koji predvode zemlje poput članica grupacije BRIKS.

Na kraju bih dodao da je prevencija rizika i izazova bezbednosti ono što je nama najvažnije. Ne odgovore na izazove i rizike, već prevencija.

Kada je u pitanju razrada ovih strategija, hoću samo na nekoliko aspekata da ukažem. Naravno, apsolutno sam saglasan sa izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti od značaja za odbranu koje ste definisali, jeste prioritetno protivpravno jednostrano proglašena nezavisnost teritorije koja administrativno obuhvata AP KiM.

To je jednostrani akt proglašenja nezavisnosti Kosova je ključna karika projekta velike Albanije. Nastavak realizacije tog projekta de fakto će ugroziti bezbednosti u drugim delovima centralne Srbije, poput juga centralne Srbije, Raško-polimske oblasti, a imajući u vidu da se najavljuje nekakvo ujedinjenje Kosova i Albanije, ukoliko bi do toga došlo, imali bismo tešku situaciju, jednu potpuno novo okruženje koje bi značajno uticalo negativno na bezbednost naše države i celokupnog srpskog naroda, jer je Albanija članica NATO-a. Tim više što je na KiM uspostavljena jedna snažna baza radikalnog islama, džihadizma i terorizma koji dodatno ugrožava bezbednost i napada već bezbednost i centralne Srbije i celokupnog srpskog naroda.

Definisali ste ovde asimetričnost pretnje terorizma i njegovu povezanost organizovanim kriminalom. Jako interesantna teza. Apsolutno se slažem. Samo da vas nešto priupitam – šta mislite da li ima ugrožavanja u ovom obliku koji ste definisali npr. sveprisutna pojava nameštanja sportskih rezultata u Srbiji? Ja mislim da ima i da treba obratiti pažnju. Kada neko namešta neku fudbalsku utakmicu, jedna grupacija ljudi, pojedinci znaju za to i onda na osnovu tog nameštenog rezultata uzimaju velika finansijska sredstva u kladionicama, kojima naše službe posle ne mogu da uđu u trag, jer službe najlakše prate tragove terorizma preko tragova novca. Onda to može dodatno da ugrozi bezbednost naše zemlje i da otvori prosto ne samo za delovanje terorista, već i za delovanje stranih obaveštajnih službi, a sa tim delovanjem smo i te kako suočeni, posebno naša Vojska, posebno naša namenska industrija, posebno naše državno rukovodstvo.

Takođe ste definisali da je za zaštitu bezbednosti Republike Srbije i njenih građana izuzetno bitna efikasna kontrola državne granice. Ja se slažem sa vama u tome i tu moraju da budu uloženi zajednički napori Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske. Da vas opet pitam nešto. Ako govorimo o efikasnoj kontroli državne granice, da li bezbednost države ugrožava situacija u kojoj je recimo vozilo nekog lokalnog političkog moćnika ili političara može da prelazi državnu granicu bez bilo kakve kontrole npr. prema Makedoniji, tamo i nazad, samo se podigne rampa? Da li ja kao građanin mogu da budem siguran da tim vozilom neće biti prenete neke opasne materije, prebačen neki terorista koji je tražen, koji može da izvede neku terorističku akciju? Zato vas u potpunosti podržavam u stavu da granica mora da bude detaljno obezbeđena. Tu ne sme da bude nikakvih privilegovanih pojedinaca, jer nemamo garancije da neko te privilegije, koje nisu zakonite, neće zloupotrebiti i ugroziti bezbednost države.

Sad nešto što hoću da vas pitam da mi pojasnite, ali i da vam nešto predložim. Vi u nekoliko navrata govorite o konceptu hibridnog i informacionog ratovanja. Ja ne bih to odvajao. Znate, glavni pravac hibridnog ratovanja koje postaje prioritetno je na informacionom planu. Govorite o pravovremenom otkrivanju i prevenciji izazova rizika i pretnji bezbednosti i kažete – uspostaviće se jedinstven sistem ranog upozoravanja. Baš taj koncept tog jedinstvenog sistema ranog upozoravanja me veoma zanima i on je gotovo identičan ličnim razmišljanjima i konceptima, koje ima, vezano za uspostavljanje nečega što želim da vam predložim, poštovani gospodine ministre i gospodo oficiri, a mislim da bi naša država trebala da ima to.

Baveći se tim problemima razradio sam nešto što bi trebalo da bude naš odgovor na hibridne pretnje. Nema nikakve dileme da je Srbija izložena u poslednje vreme izvođenju nekoliko paralelnih hibridnih operacije koje su uperene protiv naših interesa.

Neki od vas su možda pratili reakciju nekih bugarskih zvaničnika na moje izjave da je bugarska obaveštajna služba i te kako aktivna u Srbiji i da je bio interesantan kontekst u kome se stvaraju nekakve afere koje treba da nanesu štetu našoj namenskoj industriji a koje stvaraju novinari bugarske nacionalnosti.

Dobio sam odgovor od bivšeg bugarskog ministra odbrane koji je ipak znao o čemu govorim, a koji je predsednik Atlantskog saveta u Bugarskoj, koji je rekao, doslovce, citiram, prošlo je nezapaženo u našoj javnosti, vi ste gospodine ministre nešto odgovorili bugarskim zvaničnicima na tu temu, bivši bugarski ministar odbrane nama kaže ovako – da Bugarska treba da bude prisutna sa svojim obaveštajnim službama i da je prisutna i da treba da pojača svoje prisustvo zbog hibridnog delovanja Rusije u Srbiji. Zamislite to. Kaže taj bivši bugarski ministar odbrane da je to posebno potrebno zbog Ruskog humanitarnog centra, koji on naziva špijunskim centrom u Nišu, a Niš se po njegovom tumačenju nalazi na 30 kilometara od bugarske granice i niko ne reaguje na to i ni jedan bugarski zvaničnik nije demantovao i pitao kako je bre moguće da je bugarska granica na svega 30 kilometara od Niša? Jeste moguće, ali u onoj velikoj Bugarskoj, u planovima velike Bugarske.

Jel to opet neko aktivira planove velike Bugarske? Jel bugarski ministar odbrane govori upravo o tome da li je kao ministar odbrane sa svojim saradnicima razrađivao plan da Bugarska sa granicama dođe na 30 kilometara do Niša, tu negde do Bele Palanke? Znači, Dimitrovgrad i Pirot, jesu li to zaista zapadne bugarske pokrajine, kako su neki govorili?

Upravo su to te hibridne operacije koje se sprovode, naročito na informacionom planu.

Malo bih da pojasnimo taj koncept jer mislim da je tom konceptu trebalo posvetiti mnogo više pažnje. Da odmah kažem, sve ovo što ste napisali u strategijama jeste objašnjenje hibridnog ratova. Samo bih ga ja ipak definisao kao prioritetan način ugrožavanja bezbednosti i interesa naše zemlje, jer izraz hibridna pretnja odnosi se na akcije koje sprovode državni ili nedržavni akteri, čiji je cilj nanošenje štete subjektu koji je predmet hibridnog napada, u ovom slučaju, Srbije, uticajem na njegovo odlučivanje na lokalnom, državno ili institucionalnom nivou, iako ne isključuje komercijalne metode borbe.

Hibridni rat akcenat stavlja pre svega na informacioni prostor, mediji, društvene mreže radi sprovođenja kampanje dezinformisanja na strategiju tzv. nenasilnih promena režima, odnosno obojenih revolucija, upotrebu neregularnih jedinica, posebno su interesantne privatne vojne kompanije, on lajn prostor, odnosno sajber rat, kao i razne vrste subverzivnog delovanja, špijunaža ekonomskog, kulturološko i političko devastiranje države, ekstremizam, terorizam.

Sve je to sadržano u konceptima Strategija nacionalne bezbednosti i odbrane koju ste nam predložili. Posebno je opasan uticaj hibridnih operacija na mlade ljude koji pretežno komuniciraju preko on lajn prostora i preko kojeg se veoma lako može uticati destruktivnim fejk vestima, propagandom i raznim dezinformacijama. Složićete se da je takva hibridna operacija uveliko u toku u Srbiji.

Protiv Republike Srbije, celokupnog srpskog naroda i Republike Srpske se sprovodi niz složenih oblika hibridnih operacija sa više strana na političkom, ekonomskom, medijskom, bezbedonosnom planu sa ciljem da državni i nedržavni nosioci tih operacija presudno utiču na unutrašnje procese i spoljnu politiku Republike Srbije da potkopaju politički, ekonomski i socijalni sistem i ostvare masovno ispiranje mozga populacije za destabilizaciju društva i države. Kritično je pojačano delovanje stranih obaveštajnih subjekata prema građanima i institucijama Srbije radi ostvarivanja saradničkih mreža, pri čemu su posebno na udaru pripadnici Vojske i policije. Tu su nažalost izgleda napravljeni određeni prodori.

Formirani su i ad hok centri za obaveštajno hibridno delovanje prema Republici Srbiji, naročito je izražen medijsko-propagandi pravac, hibridno delovanje i narastanje kapaciteta za obojenu revoluciju. Sprega spoljnih nosilaca hibridnog delovanja sa njihovim unutrašnjim osloncima, političkim, medijskim, finansijskim, MVO sektor, akterima je mrežasto formirana, finansirana, medijski podržana, dobro povezana sa profilisanim udarnim grupama za posebno osetljive operacije nasilnog karaktera.

Sve velike sile, NATO, EU mnoge zemlje, MVO imaju formirane centre za antihibridno delovanje. Nadležni državni organi odbranu od hibridnog delovanja po meni ipak sprovode u značajnoj meri konzervativno, ponekad pasivno, čak inertno.

Tekuće hibridne operacije će, s obzirom da su deo šireg geopolitičkog sučeljavanja, u narednom periodu biti intenzivirane, po obimu i pravcima sve raznolikije, dugoročnog su karaktera i kontinuirano će se izvoditi, zbog čega je neophodno identifikovati nosioce, način i metodologiju delovanja nosioca hibridnih pretnji, detaljno ih proučiti i hitno formirati dodatni državni mehanizam za odbranu tog kompleksnog i destabilizujućeg delovanja.

Potrebni su značajniji napori na izgradnji društvenog, državnog okruženja, otpornog na razarajuće hibridno delovanja. Nacionalna bezbednost sve će se više oslanjati na otporno, informaciono okruženje i populaciju koja se neprekidno edukuje protiv tehnika društvene manipulacije.

Sve velike sile, NATO i EU, mnoge zemlje imaju formirane centre za antihibridno delovanje, primer su i oni koji bi da se pozabave ovim aktivnostima, pogledajte recimo, hibrid soje u Helsinkiju i NATO „StratCom“ centar u Rigi. Kada pogledate njihove analize, mnogo toga će vam biti jasnije šta se dešava u Srbiji i oko Srbije.

Po meni takav centar koji bi trebao da bude hitno formiran, treba zapravo da bude platforma koja će okupiti stručnjake različitih profila i praktičare, kako bi izgradili sposobnost, odnosno model, testirali nove ideje i vežbali, realizovali strategiju preventivnog suprotstavljanja i odbranu od hibridnih pretnji koje su prisutni ili će se pojaviti na unutrašnjem planu i koje dolaze spolja. Centar treba da definiše model odbrane hibridnih pretnji i može da pripremi predlog zakona za suprotstavljanja hibridnim pretnjama.

Mislim da bi to bila najkonkretnija realizacija svih ovih stvari koje ste napisali i to veoma dobro, uočili ste sve probleme u obe ove strategije. Što se tiče očuvanja mira i bezbednosti u regionu i svetu, kao jedan od prioriteta je definisano očuvanje Republike Srpske, koentitetu u sastavu BiH, u skladu sa Dejtonskim sporazumom i unapređenjem položaja Srba u regionu i svetu.

Postalo je neodvojivo i posebno, rekao bih, zahvaljujući ponašanju politici predsednika Republike Vučića, da su interesi Republike Srbije i Republike Srpske, odnosno srpskog naroda koji živi i sa jedne i sa druge strane Drine, neodvojivi i da će se kreirati zajednička budućnost.

Želeo bih takođe da vam ukažem na aktuelnu izjavu generalnog sekretara NATO-a. Stoltenberg u izjavi za nemačku agenciju „DPA“ kaže, da NATO posebno obraća pažnju na sve veći uticaj Kine u svetu, koja je čak možda opasnija od Rusije. Kina i Rusija su sasvim različiti slučajevi, ne radi se o tome da će NATO da krene u Južno Kinesko more, već o tome da nam se Kina bliži u svakom smislu, ulažu mnogo u evropsku infrastrukturu, posebno na zapadnom Balkanu. Prisutni su i u Africi, vidimo ih i na Artiku, ali u sajber prostoru. Zato moramo uzeti u obzir sve posledice po bezbednost, naglašava Stoltenberg.

Ova izvaja mora da nas usmeri u pravcu pojačanog suprotstavljanja hibridnom delovanju. Ovo što je Stoltenberg rekao je hibridna pretnja za nas. Kina je značajni investitor, veliki prijatelj države Srbije, ali izjava Stoltenberga i analize koje možete naći na sajtu „StratCom“ centra NATO-a, u Rigi, pokazuju da oni sve više tretiraju kineski kapital, kao korozivan kapital, kinesko prisustvo kao maligni uticaj i da su fokusirani na eliminaciju, kako kažu, hibridnog prisustva Rusije, Kine i Turske. Srbija će neminovno doći pod udar ovakvog tumačenja kineskih investicija i srpsko-kineskog prijateljstva, što se već dešava sa srpsko-ruskim odnosima.

Par reči bih samo želeo da vam kažem o konceptu vojne neutralnosti Srbije. Jedini mogući primeren koncept u mulitpolarnom svetu koji se uspostavlja i on ne znači, to nije tipičan, po meni, koncept vojne neutralnosti, već atipičan, aktivan koji znači, nećemo u članstvo ni jednog vojnog političkog saveza, ali hoćemo maksimalnu saradnju sa svima koji čak na tom korporativnom planu i na regionalnom planu uspostavljaju te regionalne ili globalne sisteme kolektivne bezbednosti.

Da li je u praksi to moguće? Jeste. Evo vam primer, recimo, prvo moramo da imamo u vidu, jedan poslanik je nešto diskutovao na tu temu, moramo da imamo u vidu naše okruženje, svuda oko nas su članice NATO-a, ne računajući BiH, mi smo dakle u okruženju NATO-a.

Moram da vam kažem da sam kao šef naše delegacije u ODKB-u u parlamentarnoj Skupštini, u više navrata bio prinuđen da objašnjavam predstavnicima parlamenata članica ODKB-a okruženje u kome se Srbija nalazi. Mi ne možemo da prenebregnemo situaciju da se nalazimo u jednom puno NATO okruženju, okruženju koje Evroatlantski savez smatra svojom zonom pune dominacije, želi da potpuno marginalizuje uticaje drugih sila.

Nama je koncept vojne neutralnosti nešto što nam omogućava saradnju sa svima. Mi imamo godišnje, zavise od godine do godine, između 120 i 150 zajedničkih aktivnosti različitog nivoa sa članicama NATO-a i SAD. Ali, paralelno imamo sa 30, 40 aktivnosti sa Ruskom Federacijom i sa zemljama, odnosno Organizacijom dogovora kolektivne bezbednosti. Istovremeno, što mnogi zaboravljaju kada govore o našem ključnom strateškom političkom opredeljenju, da postanemo članica EU, Republika Srbija je u 2017. godini podržala 24 od 48 deklaracija EU, to je 50%. Godine 2018. Srbija je 73 puta pozivana da se pridruži deklaracijama EU, pridružila se 38 puta, to je 52%. Od početka 2019. godine 59,30%. To znači da radimo na usklađivanju naše spoljne bezbednosne politike.

U operacijama EU, u četiri mirovne operacije, trenutno je angažovano 22 pripadnika Vojske Srbije, u misijama i operacijama UN 260 pripadnika Vojske Srbije. Pored njih, u multinacionalnim misijama i operacijama, angažovana su i dva pripadnika MUP-a.

Vlada Republike Srbije donela je 2015. godine odluku da se započnu pripreme za učešće pripadnika Ministarstva odbrane Vojske Srbije u borbenim grupama EU. Novembra 2016. godine, Srbija je pristupila tehničkom Sporazumu o uspostavljanju borbene grupe EU "Helbrok".

Da vam ne čitam dalje, paralelno se sprovode aktivnosti na odbrambenom bezbednosnom planu sa svim globalnim subjektima koji utiču na ovaj ili onaj način na našu poziciju. To je praktična definicija naše pozicije vojne neutralnosti.

Naravno da saradnja sa Organizacijom dogovora kolektivne bezbednosti bilo je pitanje jednog poslanika, ako se ne varam, može i treba da donese konkretne rezultate. Samo da vas podsetim, Organizacija dogovora kolektivne bezbednosti je posvećena prioritetno borbi protiv međunarodnog terorizma i organizovanog kriminala. To i jesu naši veoma važni izazovi bezbednosti. Da li treba posebno da govorimo o vezi radikalnih islamista, džihadista i terorista iz Centralne Azije, gde je zona odgovornosti ODKB-a, pa onda Kavkaza i ovih džihadista i terorista na Balkanu uspostavljena je veza, i te kako snažna, ali ta veza ide i dalje, ide prema …(ne razume se), odnosno sa ekstremnim Ujgurima u Kini, uspostavljeni preko islamske države i preko Al Kaide i mnogih drugih tih džihadističkih organizacija.

Ono što me posebno raduje, da ste veoma ispravno uočili da je za očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti Republike Srbije i njenih građana neophodna zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana, vladavina prava i dalje razvoj demokratije i demokratskih institucija.

Da ste rekli da je težište angažovanja na preventivnim merama i mislim da je to ključno. Neophodna je prevencija ekstremizma i terorizma, jer jedino u fazi regrutovanja i deologizacije moguć je odgovor, kad neko bude toliko, kad mu se da puška u ruke onda je teško boriti se protiv takvih.

Samo još pare rečenica vezano za vojsku. Onako kako vidim da proizilazi iz ove dve ključne strategije, iz predloženog zakona vezano za dopunu Zakona o vojsci, apsolutno sam siguran i zato i podržavam i ove strategije i zakon, da smo na najboljem putu da napravio mobilnu, fleksibilnu, prilagodniju vojsku sa visoko obrazovanim i utreniranim kadrom, sa najmodernijom opremom i naoružanjem, vojska koja će biti apsolutno posvećena zaštiti otadžbine i u kojoj njeni pripadnici otadžbinu stavljaju ispred života, Srbija je na prvom mestu što bi rekao američki predsednik, doduše on kaže - Amerika na prvom mestu, da je izgrađena i da se izgrađuje dinamičan sektor bezbednosnih službi, da je međunarodna dimenzija sticanje i razmena iskustva i te kako bitno u vojsci, naročito standard pripadnika vojske.

To je vojska koja, po meni, preventivno deluje, odnosno odvraća mogućeg agresora i to je zapravo najvažnija karakteristika i snaga sadašnje vojske. Odvraćanje od agresije je najefikasnije, najjeftinije i najuspešnije štiti živote ljudi, suverenitet i bezbednost države. Lično mislim da sa ova dva strateška dokumenta i sa vojskom koju stvaramo Srbija može da obezbedi jedno stabilno okruženje da se ekonomski razvija.

Zaista želim da iskoristim priliku da vama, gospodine ministre, i vašim saradnicima, potpuno mi je jasno koliko je ljudi učestvovalo u pisanju i izradi ovih dokumenata, odam priznanje i da vam kažem da ste veoma hrabro i odgovorno pristupili, prvo sagledavanju situacije oko nas i sveta u kome se nalazimo i definisanju nekih veoma smelih poteza u ovim strategijama. Zato ćete pretpostavljam i dobiti podršku ogromne većine narodnih poslanika. Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, SNS podržava izbor koleginice Milene Turk za člana Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja po zdravlje građana Srbije, kao i uticaja na životnu sredinu.

Uvereni smo da će marljivo, vredno i posvećeno raditi u toj Komisiji, a posao Komisije je od izuzetnog značaja, jer bombardovanje savremenim ubojnim sredstvima, uz velike ljudske žrtve i velika razaranja zemlje, nanelo je ogromnu, nepopravljivu i neprocenjivu štetu ekološkom sistemu Srbije, odnosno tadašnje SRJ.

Štetne posledice bombardovanja su dugoročne, a posledice po zdravlje ne samo sadašnje generacije građana Srbije, nego i po generacije potomaka, nesagledive. Cela zemlja je za vreme agresije bila poligon NATO-a za ispitivanje efikasnosti najsavremenije elektronske tehnike i novog oružja.

Tokom agresije NATO-a, NATO je vodio posredan hemijsko biološki rat protiv građana SRJ i njihove životne sredine. U eksplozivima i raketnim gorivima, tokom bombardovanja, korišćena su hemijska jedinjenja koja svojim sagorevanjem u toku eksplozije oslobađaju velike količine veoma otrovnih i kancerogenih jedinjenja ili hemijske radikale.

Osiromašenim uranijumom gađano je ukupno 112 lokacija na području tadašnje SRJ. Većina je bačena na teritoriju KiM. Bačeno je oko 15 tona osiromašenog uranijuma, koji je nus proizvod uranijuma 235, koji se inače koristi kao gorivo u nuklearnim elektranama. Ali, u posledice ovakvog bombardovanja, ne ubrajaju se samo tone osiromašenog uranijuma, već i tone štetnih i kancerogenih, hemijskih materija rasutih i sagorelih zbog posledica bombardovanja. Upotreba ove municije na civile je zabranjena Rezolucijom Podkomiteta za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina Komisije za ljudska prava iz 1996. i 1997. godine. Detonacijom različitih projektila koji sadrže konvencionalne eksplozive, u atmosferu je izbacivana velika količina gasova, od kojih nastaju kisele kiše. Oslobođeni gasovi su otrovni, a kada se kombinuju sa produktima sagorevanja određenih hemijskih jedinjenja, daju efekte pravog hemijskog rata.

Bombardovanjem ciljanih meta, industrijskih postrojenja i skladišta, hemijskih sirovina, kao i paljenje naftnih rezervoara i naftnih postrojenja posredno se izazivaju efekti sa posledicama kao da se koriste bojni otrovi. Usred eksplozije i požara, u vazduh zemljišne vodotokove su dospele ogromne količine vrlo otrovnih i po zdravlje opasnih materija. Takvim bombardovanjem se izazva ekološka katastrofa, ugrožavanje područja sa izvorima nezagađene vode i hrane. Gađanje fabrika hemijske industrije, kao što su "Petrohemija", "Azotara" i Rafinerija nafte u Pančevu i Novom Sadu, "Prva Iskra" u Bariču, rezervoari nafte na više lokacija i drugi objekti koji se inače nalaze na obalama reka Save i Dunava, osim zagađenja atmosfere i zemljišta, izazvalo je i zagađenje vodotokova. Pančevo je tokom agresije nekoliko puta bilo izloženo efektima pravog hemijskog rata.

Dakle, stratezi NATO-a su planski namerno zagadili vazduh, vodu i zemlju u Srbiji i time opasno ugrozili zdravlje njenih građana. U mnogim delovima Srbije, koji su bili i najčešće na udaru NATO avijacije, broj obolelih od raka, na primer, pet godina posle agresije 200% veći od uobičajenog proseka pre bombardovanja.

Čak je i američki Kongres formirao Komisiju koja je ispitivala stepen zagađenosti životne sredine Srbije nakon agresije NATO-a. U izveštaju koji je Komisija podnela, zapisano je da je stepen zagađenosti izuzetno visok, a da su najzagađeniji gradovi Pančevo, Kragujevac, Novi Sad.

Komisija je u izveštaju navela da su tražene dodatne informacije od američkog Ministarstva odbrane o bombardovanju, ali naravno nisu dobijene. Da je NATO počinio zločine namerno i planski, svedoči izjava američkog generala Majkla Šorta čiji je sin inače bio pogođen u avionu A-10 iznad Kosmeta, glavnokomandujućeg vazduhoplovnim operacijama nad SRJ. On kaže, citiram: "Ne može se dobiti rad ako ne uništimo mogućnosti normalnog života za većinu stanovništva. Moramo im oduzeti vodu, struju, hranu, pa čak i zdrav vazduh". Rečeno-učinjeno.

Ali, tadašnji generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson, je nakon završetka agresije rekao da nema naučnih dokaza da osiromašeni uranijum izaziva zdravstvene probleme. Međutim, istina je drugačija. U SAD i u NATO zemljama, dobro znaju koliko je upotreba municije sa osiromašenim uranijumom opasna po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Bivši major, Dag Rok, odgovoran za radiološku zaštitu Vojske SAD, profesor fizike i bivši direktor programa razvoja projektila sa osiromašenim uranijumom, još 1994. godine je objavio dokumenta kojima se potvrđuje da su vlasti SAD bile svesne genocidnih posledica primenom osiromašenog uranijuma još 1943. godine.

Vojni propisi SAD-a u oblasti zaštite od zračenja traže od svakog vojnika da prilikom treninga obuče zaštitno odelo i nosi zaštitnu masku prilikom svake aktivnosti na 20 do 50 metara od objekta pogođenog municijom sa osiromašenim uranijumom. Zašto, ako nema štetnih posledica? Radiološko oružje i po drugim američkim izvorima i saznanjima izaziva trajne posledice po stanovništvo i nakon prestanka ratnih dejstava. O tome u svojim radovima piše i dr Aleksandra Miler koja je radila u američkim vojnim strukturama.

Sve ovo je, dakle, bilo dobro poznato planerima upotrebe ove vrste oružja tokom zločinačke agresije NATO na našu zemlju 1999. godine. Zato i preduzimaju sada mere za zaštitu svojih jedinica i službenika na Kosovu i Metohiji. Pripadnici multinacionalne brigade „Zapad“, po ulasku KFOR-a na Kosmet novembra 1999. godine dobili su nuklearno-hemijsko-biološki priručnik, pod nazivom – KFOR internacionalne brigade „Zapad“ osiromašeni uranijum, informacije i instrukcije. Pored naziva priručnika, na naslovnoj strani je i mrtvačka glava koja upozorava na radioaktivnu opasnost. Sadržaji nekih delova priručnika upućuju na to sa kakvom će se vrstom opasnosti sretati na terenu pripadnici brigade i kako da postupaju. U delu nazvanom „Zlatna pravila“ stoji: „Držite se dalje od tenkova, vozila i zgrada pogođenih projektilima ili krstarećim raketama sa osiromašenim uranijumom, nosite zaštitnu masku ukoliko radite na udaljenosti do 500 metara od tenka, vozila ili zgrade pogođene projektilima ili raketama sa osiromašenim uranijumom. Udisanje nerastvorljivih čestica uranijumske prašine dugoročno je povezano sa zdravstvenim posledicama, uključujući kancer i deformacije novorođenčadi. Ove posledice mogu da da postanu vidljive tek nekoliko godina kasnije“, piše u uputstvu koje je podeljeno američkim vojnicima.

Kolike su razmere zataškavanja istine, i to međunarodne razmere, pokazuje izveštaj koji su u maju 1999. godine Ujedinjene nacije u celini sakrile od javnosti. To je šokantan izveštaj Senegalca Bakari Kantea, šefa prve misije UNEP-a, Program Ujedinjenih nacija za čovekovu okolinu o ekološkim posledicama bombardovanja SR Jugoslavije. Ovaj tekst Ujedinjene nacije nikad nisu objavile, ali su njegovi delovi procureli u javnost, zahvaljujući američkom nezavisnom novinaru Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi. Robert Parsons svedoči o tome kako su se u kancelarijama Ujedinjenih nacija, u atmosferi unutrašnjeg razdora, cenzurisali i frizirali izveštaji o zdravstvenim posledicama upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom na Balkanu. Posle 12 dana boravka u još bombardovanoj SR Jugoslaviji, u maju 1999. godine, gde je bio sa misijama drugih agencija iz sistema Ujedinjenih nacija, Bakari Kante je UNEP-u podneo izveštaj koji govori o ekološkom užasu: „Atmosfera i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno su zagađeni otrovnim materijama zbog bombardovanja industrijsko-hemijskog kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom“. Izveštaj je kategoričan u oceni da će naredne generacije koje žive na bombardovanom tlu patiti od kancerogenih oboljenja – leukemije, biće povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.

U osmom poglavlju cenzurisanog izveštaja Bakari Kantea govori se o zagađenju koje je prouzrokovala upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom. Prema raspoloživim podacima, piše u izveštaju, snage NATO upotrebile su municiju sa osiromašenim uranijumom gađajući vojne i civilne ciljeve. Upotreba ove municije ima užasne posledice po stanovništvo, jer pored telesnih povreda prouzrokuje radiološku kontaminaciju. Ta kontaminacija ima toksične i radijacijske posledice koje uzrokuju kancer, piše u Kantevom izveštaju, koji je tokom maja 1999. godine upućen generalnom direktoru UNEP-a Klausu Toferu.

Kante dalje navodi: „Prilikom upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom nastaje uranijumski oksid kao, između ostalog, veoma reaktivni gasovi radion i radon. Oksidne čestice su širine između 0,5 i pet mikrona i vetar može da ih raznosi na udaljenosti od više stotina kilometara“. Boraveći u Jugoslaviji maju 1999. godine, dok još traje bombardovanje, Kante je svedok ekološke katastrofe i piše: „Ozbiljna šteta nanesena je čovekovoj okolini uništavanjem naftnih rafinerija, naftno-hemijskog kompleksa, hemijskim i fabrikama veštačkog đubriva, farmaceutskim i drugim industrijskim postrojenjima“.

Klaus Tofer, generalni direktor UNEP-a, naredio je da se od javnosti sklone saznanja o ekološkoj katastrofi u Srbiji, bez presedana u evropskoj istoriji. Eksperti programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu odmah nakon NATO bombardovanja SR Jugoslavije, obavili su novu misiju za procenu ugroženosti životne sredine usred agresije. Izveštaj pod nazivom „Kosovski konflikt – posledica na životnu sredinu, ljudska naselja“, koji je UNEP publikovao u novembru 1999. godine, više se odnosio na hronologiju bombardovanja i političke ocene nego na ekspertsku ocenu stanja životne sredine. U pomenutom izveštaju ipak je priznata ugroženost životne sredine u četiri tzv. vruće tačke, u Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu i Boru. Problem korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom se sveo uglavnom na preporuke pripadnicima međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji kako da se ponašaju ukoliko borave u potencijalno ugroženim područjima.

Uznemirenost međunarodne javnosti zbog pojave tzv. „balkanskog sindroma“ tokom 2000. godine primorala je predstavnike UNEP-a da se ponovo pozabave posledicama korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom po životnu sredinu. U novembru 2000. godine eksperti UNEP-a su obavili misiju za procenu ugroženosti životne sredine na 11 lokaliteta na Kosovu i Metohiji. Izveštaj je publikovan u aprilu 2001. godine. U pomenutoj misiji nisu učestvovali jugoslovenski eksperti. Istraživanje je obavljeno na oko 12% lokaliteta, u samim zaključcima je umanjen na ugrožene životne sredine.

Ipak je evidentirano korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom, a u nekim uzorcima pronađen je čak i plutonijum, što unosi dodatnu zabrinutost o stepenu ugroženosti životne sredine u lokalitetima u kojima je korišćena municija. U periodu od 27. oktobra do 5. novembra 2001. godine eksperti UNEP-a i jugoslovenski eksperti obavili su novu misiju za procenu ugroženosti žive sredine na lokalitetima na jugu centralne Srbije i u Crnoj Gori.

Izveštaj je objavljen u aprilu 2002. godine. Izveštaj UNEP-a o osiromašenom uranijumu na jugu Srbije na rtu Arza u Crnoj Gori, koji je objavljen aprila 2002. godine, u osnovi je dosta sličan prethodnom UNEP-ovom izveštaju – Kosovo iz 2001. godine. I u jednom i u drugom izveštaju nedvosmisleno je potvrđeno da municija sa osiromašenim uranijumom jeste korišćena. Rezultati na jugu Srbije i u Crnoj Gori su egzaktniji nego što su uzorci uzimani na ranije identifikovanim lokacijama.

U ovom misiji korišćena je i oprema za uzorkovanje vazduha koja na Kosovu nije korišćena. Zapanjujuća je činjenica da su nakon dve i po godine detektovane radioaktivne čestice, i to u vazduhu. Ovakav nalaz stavlja pod veliku sumnju zaključke izveštaja za Kosovo, ali i zaključke izveštaja na jugu Srbije i u Crnoj Gori. To znači da se radioaktivne čestice još uvek prenose na velike daljine putem vazduha, ugrožavajući životnu sredinu i zdravlje stanovništava. Ovakav nalaz je argument više da se dekontaminacija, koja je još uvek moguća, u velikoj meri obavi što pre.

Na kraju, zavera međunarodnih razmera čiji je cilj da se sakrije istina o posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi od zločinačkog bombardovanja NATO pakta i upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom se nastavlja. Zato rad Komisije ima posebnu težinu i dugoročni značaj. Komisija mora da otkrije istinu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 07.04.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik odbora Narodna skupština Republike Srbije (Predsednik odbora za Kosovo) Republika mesečno 7000.00 RSD 20.09.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -