NENAD MITROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1973. godine. Živi u Bujanovcu.

Po zanimanju je ekonomista.

Predsednik opštinskog odbora SNS-a u Bujanovcu.

Bio član Srpske radikalne stranke i njen poslanik u sazivu 2004-2007. godine. U poslaničke klupe se vraća 2014. godine, ali sa liste Srpske napredne stranke, i na tom mestu je ostao sve do 03. juna 2016. godine.

Za narodnog poslanika je ponovo izabran 11. avgusta 2016. godine.

Mandat mu je potvrđen i nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 12:59

Osnovne informacije

Statistika

  • 46
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 28 dana

Poštovani gospodine Mitroviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju koru...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 4 meseca i 22 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 3 meseca i 1 dan

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2020.

Hvala.

Gospodine potpredsedniče, Narodne skupštine, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu i žao mi je što gospodin Šaip Kamberi nije danas, odnosno ovog momenta u sali i hoću da kažem da pozicija koja se odnosi na infrastrukturu i ekonomski razvoj u iznosu od 297 miliona dinara, gde predlagač predlaže da se za 30% ovaj iznos poveća.

Ono što svakako hoću da kažem jeste da u budžetu za ovu godinu na računu koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa ima 80 miliona dinara novca koji su namenjeni za opštinu Preševo, koji do ovog momenta nisu potrošeni.

Od 297 miliona dinara, 40 miliona dinara se konkursom, koji raspisuje Koordinaciono telo, prenosi privredi, odnosno malim i srednjim preduzećima i taj novac nije sporan. Zašto nije sporan? Nije sporan zato što svi koji su zainteresovani da konkurišu za ovaj novac moraju ispunjavati neke uslove i na osnovu ispunjenosti uslova, odnosno kriterijuma ostvaruju pravo na novac.

Šta je ovde sporno? Od 297 miliona, 257 miliona je namenjeno za infrastrukturu i to je nešto što je u ovom momentu sporno, jer taj novac Koordinaciono telo za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa svakako da prenosi na osnovu projekata koje predlažu lokalne samouprave. Ove projekte su lokalne samouprave dužne da usvoje na svojim lokalnim skupštinama i da u vidu odluke dostave Koordinacionom telu koje nadalje prenosi novac.

Pitam se ko će u ime Srba da predloži infrastrukturne projekte za sredine u kojima žive Srbi, s obzirom da je Šaip Kamberi formirao svealbansku većinu u opštini Bujanovac i 42% Srba izopštio iz lokalne vlasti 22. jula ove godine.

Mesec dana kasnije, takođe, i u Preševu donose odluku i iz preševske lokalne vlasti isključuju Srbe, iako su lokalni izbori u Preševu bili krajem 2017. godine, a lokalna vlast formirana početkom 2018. godine.

Gospodine ministre, ja tražim od vas da se pronađe mogućnost promene kriterijuma za transfere novca od Koordinacionog tela lokalnim samoupravama i da time zaštitimo interese svih građana koji žive u ovim opštinama.

Šaip Kamberi spominje pasifizaciju prebivališta, ali ne spominje redovan popis stanovništva iz 2011. godine, kada je albanska nacionalna manjina taj popis bojkotovala. Tražimo transfer novca od države, a nemamo broj stanovnika na terenu.

Nacionalni simboli koji se spominju, nismo čuli da li je albanska nacionalna manjina podnosila zahtev sa idejnim rešenjem nacionalnih simbola albanske nacionalne manjine resornom ministarstvu.

Albanska zastava nije simbol albanske nacionalne manjine u Srbiji. Albanska zastava je zastava strane države.

Diskriminacija albanske nacionalne manjine od Šaipa Kamberija, koji se bavi zaštite ljudskih prava, slušamo od 2002. godine. Predsednici opština Bujanovac i Preševo su Albanci. Predsednici skupština u Bujanovcu i u Preševu su Albanci. Svi zamenici, pomoćnici i načelnici su Albanci. Svi direktori javnih preduzeća i ustanova su Albanci. Nije li ovo diskriminacija, gospodo kolege narodni poslanici?

U svakom slučaju, podržavam odluku Vlade da se ovaj amandman odbije.

U Danu za glasanje, kao i poslanička grupa kojoj pripadam, glasaću za Predlog budžeta za 2021. godinu.

Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 23.07.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo-Tabanovce.

Kada smo kod izmena i dopuna Zakona o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti treba svakako imati u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države, kao i lica koja su u ranijim ratnim dejstvima dala značajan doprinos bezbednosti, odbrani suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnoj celovitosti države.

Polazeći od toga da je najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u državnim organima upravo među pripadnicima snaga bezbednosti, u cilju efikasnijeg sprovođenja postupka zaključkom Vlade Republike Srbije od 4. oktobra 2018. godine formirana je Komisija za koordinaciju aktivnosti u izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Jedan od zaključaka vladine komisije je potreba da se izmenom i dopunom važećeg zakona na način da se pravo kupovini stana po povoljnijim uslovima proširi i na borce, porodice palih boraca, ratne vojne invalide i mirnodopske vojne invalide i da se precizira na kom području pripadnici snaga bezbednosti, kao i navedena lica, mogu ostvariti pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima.

Hoću da pohvalim i podržim napore kako resorne ministarke Zorane Mihajlović i Vlade Republike Srbije, tako i napore i posvećenost predsednika Aleksandra Vučića, da se između ostalog i u Vranju gradi 186 stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

U neposrednoj blizini je kopnena zona bezbednosti. Veliki broj pripadnika snaga bezbednosti radi u kopnenoj zoni bezbednosti pod izuzetno specifičnim i složenim uslovima rada, a nemaju rešeno stambeno pitanje. Ovim bi pripadnici snaga bezbednosti rešili višedecenijski problem koji imaju.

Bitno je napomenuti da će se realizacijom projekta uticati na rast BDP-a u oblati građevinarstva, upošljavanje domaće građevinske industrije i rast zaposlenosti. Budući da je odredbama ovog zakona određena obaveznost učešća domaćih privrednih subjekata.

Na dnevnom redu današnje sednice imamo i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni i drumski saobraćaj Preševo-Tabanovce.

Predmet Sporazuma je uspostavljanje zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo-Tabanovce.

Zajedničke kontrole na graničnom prelazu biće uspostavljene na teritoriji obe strane i to tako što će granična kontrola i granične provere za izlazu iz Republike Srbije i granična kontrola i granične provere na ulazu u Republiku Severnu Makedoniju obavljati na teritoriji Republike Severne Makedonije na graničnom prelazu Tabanovce.

Granična kontrola i granične provere na izlazu iz Republike Severne Makedonije i granična kontrola i granične provere na ulazu u Republiku Srbiju obavljaće se na teritoriji Republike Srbije na graničnom prelazu Preševo.

U želji da se unapredi kretanje građana i promet roba između dve države i olakša saobraćaj preko zajedničke državne granice, naročito sada kada je sezona godišnjih odmora u toku, imamo prilike da vidimo gužve na graničnom prelazu Preševo, kako na izlazu, tako i na ulazu u Srbiju.

Donošenjem ovog sporazuma obezbedićemo brži protok na graničnom prelazu kako putnika, tako i robe i usluga, ali očigledno i povećanje obima saobraćaja kroz Srbiju izgradnjom i puštanjem u saobraćaj južnog kraka Koridora 10, tako da sada imamo više putničkih i teretnih vozila koja prolaze kroz našu državu.

Donošenjem ovog sporazuma biće još veće interesovanje za prolazak kroz Srbiju putnika, ali i transporta roba i usluga.

U danu za glasanje pozivam kolege narodne poslanike da podrže Predloge zakona. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sa saradnicima, danas imamo na dnevnom redu set zakona o trgovini, a ja ću posvetiti pažnju Predlogu zakona o trgovini. U trgovini je zaposleno oko 19% od ukupnog broja zaposlenih. Udeo trgovine u BDP-u kreće se oko 10%. U 2017. godini trgovinu na veliko i malo u Srbiji obavljalo je oko 33 hiljade privrednih društava, što čini oko 33% od ukupnog broja registrovanih privrednih društava.

Osnovni cilj ovog zakona je da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište uz što manje mešanja države u trgovinu, kako bi se obezbedila što efikasnija tržišna privreda. Ograničenje trgovine, koje je nužno za uspostavljanje i održavanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta, određuje se izuzetno i samo po propisanim uslovima i mora biti ukinuto, čim se utvrdi razlog zbog kojeg je preduzeta mera ograničenja uvedena.

U sistemu propisa koji uređuju promet robe i usluga Zakon o trgovini ima centralno mesto, jer uređuje celokupan promet i ponašanje učesnika u tom prometu, odnosno promet roba i usluga na opšti način.

Razvoj trgovinskog, a posebno maloprodajnog sektora privrede ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore i njihove učesnike. Modernizacija i rast maloprodajnog sektora direktno se preliva i na razvoj svih ostalih sektora privrede. U zvaničnim dokumentima EU ističe se da maloprodaja predstavlja ključnu vezu između proizvođača i finalnih potrošača, ali i da takođe ima glavni uticaj na okruženje, obezbeđujući direktne veze između razvoja ruralnih i urbanih područja.

Delatnost trgovine bila je regulisana Zakonom o trgovini iz 2010. i 2013. godine kojim su uređeni uslovi za obavljanje ove delatnosti. Primena je pokazala da određene odredbe treba preispitati, pa je 2016. godine Ministarstvo trgovine i turizma formiralo radu grupu za izradu analize propisa iz delokruga rada Ministarstva, a naročito propise koji uređuju funkcionisanje tržišta. Posle analize koju je uradila radna grupa došlo se do zaključka da se treba pristupiti izradi novog zakona, jer je bilo potrebno uraditi izmene velikog broja članova postojećeg zakona.

Ono što hoću posebno da istaknem kod ovog Predloga zakona o trgovini je to što ovaj predlog zakona posebno definiše prodajne podsticaje. U važećem zakonu prodajni podsticaji su bili uopšteno definisani, ali je to u primeni izazvalo niz nejasnoća.

Novim zakonom se uređuje trgovina i bliže su propisani uslovi i način nuđenja robe i usluga sa naročitim podsticajima i oglašavanje prodaje robe sa prodajnim podsticajem.

Predlogom zakona propisani su nadzor i stvarna nadležnost na sprovođenje zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona. U pogledu stvarne nadležnosti za vršenje inspekcijskog nadzora ovaj zakon zadržava ranije zakonodavno rešenje da se poveravaju poslovi inspekcijskog nadzora jedinicama lokalne samouprave.

Na ovaj način se vrši decentralizacija dela poslova inspekcijskog nadzora koji su u tesnoj vezi sa komunalnim redom, ulična trgovina, tezge i sl. kao i poslovi lokalne samouprave. Sa druge strane zadržava se jedinstveno organizaciono rešenje tržišne inspekcije u delu poslova inspekcijskog nadzora nad prometom robe i usluga koji je od suštinskog značaja za jedinstvo i celovitost tržišta Republike Srbije, kao jednak i pravni položaj subjekta na njemu.

Predlogom zakona uređene su mere koje izriče tržišna inspekcija u skladu svojih ovlašćenja, a to su: preventivne mere, otklanjanje utvrđene nezakonitosti, privremena zabrana trgovine robom i uslugama, privremeno zatvaranje prodajnog objekta, privremena zabrana trgovine ličnim nuđenjem, privremena zabrana obavljanja daljinske trgovine i oduzimanje robe.

Predloženi zakon je dobro zakonsko rešenje koje na celovit način reguliše oblast trgovine i zato pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Bujanovac, 09.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 11.08.2016 -
Odbornik Opština Bujanovac Opština Mesečno 16000.00 RSD 16.05.2016 -