Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Nenad Mitrović

Nenad Mitrović

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo-Tabanovce.

Kada smo kod izmena i dopuna Zakona o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti treba svakako imati u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države, kao i lica koja su u ranijim ratnim dejstvima dala značajan doprinos bezbednosti, odbrani suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnoj celovitosti države.

Polazeći od toga da je najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u državnim organima upravo među pripadnicima snaga bezbednosti, u cilju efikasnijeg sprovođenja postupka zaključkom Vlade Republike Srbije od 4. oktobra 2018. godine formirana je Komisija za koordinaciju aktivnosti u izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Jedan od zaključaka vladine komisije je potreba da se izmenom i dopunom važećeg zakona na način da se pravo kupovini stana po povoljnijim uslovima proširi i na borce, porodice palih boraca, ratne vojne invalide i mirnodopske vojne invalide i da se precizira na kom području pripadnici snaga bezbednosti, kao i navedena lica, mogu ostvariti pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima.

Hoću da pohvalim i podržim napore kako resorne ministarke Zorane Mihajlović i Vlade Republike Srbije, tako i napore i posvećenost predsednika Aleksandra Vučića, da se između ostalog i u Vranju gradi 186 stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

U neposrednoj blizini je kopnena zona bezbednosti. Veliki broj pripadnika snaga bezbednosti radi u kopnenoj zoni bezbednosti pod izuzetno specifičnim i složenim uslovima rada, a nemaju rešeno stambeno pitanje. Ovim bi pripadnici snaga bezbednosti rešili višedecenijski problem koji imaju.

Bitno je napomenuti da će se realizacijom projekta uticati na rast BDP-a u oblati građevinarstva, upošljavanje domaće građevinske industrije i rast zaposlenosti. Budući da je odredbama ovog zakona određena obaveznost učešća domaćih privrednih subjekata.

Na dnevnom redu današnje sednice imamo i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni i drumski saobraćaj Preševo-Tabanovce.

Predmet Sporazuma je uspostavljanje zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo-Tabanovce.

Zajedničke kontrole na graničnom prelazu biće uspostavljene na teritoriji obe strane i to tako što će granična kontrola i granične provere za izlazu iz Republike Srbije i granična kontrola i granične provere na ulazu u Republiku Severnu Makedoniju obavljati na teritoriji Republike Severne Makedonije na graničnom prelazu Tabanovce.

Granična kontrola i granične provere na izlazu iz Republike Severne Makedonije i granična kontrola i granične provere na ulazu u Republiku Srbiju obavljaće se na teritoriji Republike Srbije na graničnom prelazu Preševo.

U želji da se unapredi kretanje građana i promet roba između dve države i olakša saobraćaj preko zajedničke državne granice, naročito sada kada je sezona godišnjih odmora u toku, imamo prilike da vidimo gužve na graničnom prelazu Preševo, kako na izlazu, tako i na ulazu u Srbiju.

Donošenjem ovog sporazuma obezbedićemo brži protok na graničnom prelazu kako putnika, tako i robe i usluga, ali očigledno i povećanje obima saobraćaja kroz Srbiju izgradnjom i puštanjem u saobraćaj južnog kraka Koridora 10, tako da sada imamo više putničkih i teretnih vozila koja prolaze kroz našu državu.

Donošenjem ovog sporazuma biće još veće interesovanje za prolazak kroz Srbiju putnika, ali i transporta roba i usluga.

U danu za glasanje pozivam kolege narodne poslanike da podrže Predloge zakona. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sa saradnicima, danas imamo na dnevnom redu set zakona o trgovini, a ja ću posvetiti pažnju Predlogu zakona o trgovini. U trgovini je zaposleno oko 19% od ukupnog broja zaposlenih. Udeo trgovine u BDP-u kreće se oko 10%. U 2017. godini trgovinu na veliko i malo u Srbiji obavljalo je oko 33 hiljade privrednih društava, što čini oko 33% od ukupnog broja registrovanih privrednih društava.

Osnovni cilj ovog zakona je da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište uz što manje mešanja države u trgovinu, kako bi se obezbedila što efikasnija tržišna privreda. Ograničenje trgovine, koje je nužno za uspostavljanje i održavanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta, određuje se izuzetno i samo po propisanim uslovima i mora biti ukinuto, čim se utvrdi razlog zbog kojeg je preduzeta mera ograničenja uvedena.

U sistemu propisa koji uređuju promet robe i usluga Zakon o trgovini ima centralno mesto, jer uređuje celokupan promet i ponašanje učesnika u tom prometu, odnosno promet roba i usluga na opšti način.

Razvoj trgovinskog, a posebno maloprodajnog sektora privrede ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore i njihove učesnike. Modernizacija i rast maloprodajnog sektora direktno se preliva i na razvoj svih ostalih sektora privrede. U zvaničnim dokumentima EU ističe se da maloprodaja predstavlja ključnu vezu između proizvođača i finalnih potrošača, ali i da takođe ima glavni uticaj na okruženje, obezbeđujući direktne veze između razvoja ruralnih i urbanih područja.

Delatnost trgovine bila je regulisana Zakonom o trgovini iz 2010. i 2013. godine kojim su uređeni uslovi za obavljanje ove delatnosti. Primena je pokazala da određene odredbe treba preispitati, pa je 2016. godine Ministarstvo trgovine i turizma formiralo radu grupu za izradu analize propisa iz delokruga rada Ministarstva, a naročito propise koji uređuju funkcionisanje tržišta. Posle analize koju je uradila radna grupa došlo se do zaključka da se treba pristupiti izradi novog zakona, jer je bilo potrebno uraditi izmene velikog broja članova postojećeg zakona.

Ono što hoću posebno da istaknem kod ovog Predloga zakona o trgovini je to što ovaj predlog zakona posebno definiše prodajne podsticaje. U važećem zakonu prodajni podsticaji su bili uopšteno definisani, ali je to u primeni izazvalo niz nejasnoća.

Novim zakonom se uređuje trgovina i bliže su propisani uslovi i način nuđenja robe i usluga sa naročitim podsticajima i oglašavanje prodaje robe sa prodajnim podsticajem.

Predlogom zakona propisani su nadzor i stvarna nadležnost na sprovođenje zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona. U pogledu stvarne nadležnosti za vršenje inspekcijskog nadzora ovaj zakon zadržava ranije zakonodavno rešenje da se poveravaju poslovi inspekcijskog nadzora jedinicama lokalne samouprave.

Na ovaj način se vrši decentralizacija dela poslova inspekcijskog nadzora koji su u tesnoj vezi sa komunalnim redom, ulična trgovina, tezge i sl. kao i poslovi lokalne samouprave. Sa druge strane zadržava se jedinstveno organizaciono rešenje tržišne inspekcije u delu poslova inspekcijskog nadzora nad prometom robe i usluga koji je od suštinskog značaja za jedinstvo i celovitost tržišta Republike Srbije, kao jednak i pravni položaj subjekta na njemu.

Predlogom zakona uređene su mere koje izriče tržišna inspekcija u skladu svojih ovlašćenja, a to su: preventivne mere, otklanjanje utvrđene nezakonitosti, privremena zabrana trgovine robom i uslugama, privremeno zatvaranje prodajnog objekta, privremena zabrana trgovine ličnim nuđenjem, privremena zabrana obavljanja daljinske trgovine i oduzimanje robe.

Predloženi zakon je dobro zakonsko rešenje koje na celovit način reguliše oblast trgovine i zato pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona. Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani u potrebi organizovanja efikasnijeg oblika za obavljanje poslova uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze podataka koje se vode za iste grupe korisnika u oblasti socijalnog osiguranja.

Uvođenjem centralne baze podataka o obveznicima doprinosa za socijalno osiguranje poslodavcima i osiguranicima, a što između ostalog treba da obezbedi efikasniju kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje, smanjenje troškova

administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja. Osvrnuću se na pojedine izraze iz člana 2. Predloga zakona gde se kaže da organizacije obaveznog socijalnog osiguranja jesu organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Korisnicima podataka smatraju se organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, ministarstvo nadležno za poslove finansija i ministarstvo nadležno za poslove državne uprave, organ nadležan za poslove javih prihoda, Republički zavod za statistiku, Inspektorat za rad i drugi organi koji su u tom svojstvu označeni ovim ili posebnim zakonom.

Ovim smo ispunili potrebu za organizovanjem efikasnijeg oblika za obavljanje poslova, uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze podataka koje se vode za istu grupu korisnika u oblasti socijalnog osiguranja. U danu za glasanje pozivam kolege poslanike da podrže Predlog zakona. Hvala.
Hvala predsednice.

Gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Ovaj predlog zakona predstavlja potpuno nov predlog zakona koji će na celovit način regulisati materiju iz ove oblasti. Imali smo prilike iz prošlosti da neefikasna administracija i neodgovorni poslodavci, koji su dovodili radnike u situaciju da nisu imali potpune informacije o tome da li su im uplaćene obaveze za obavezno socijalno osiguranje redovno i na vreme.

Usvajanjem ovog predloga zakona otklonićemo tu dilemu kod zapošljenih, jer će jednim pritiskom na dugme doći do informacija o uplati za njihovo obavezno socijalno osiguranje. U prilogu ovoga o čemu sam govorio, svakako ide i član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja u kome se kaže – u obavljanju poslova registracije i vođenja jedinstvene baze, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja rukovodi se sledećim načelima. Nezavisnost prema kojem će Centralni registar, u svom radu nezavistan, u okviru ovlašćenja, utvrđena ovim zakonom, odnosno drugim propisom. Načelo efikasnosti prema kojem se svi prijavljeni podaci bez odlaganja prenose u jedinstvenu bazu. Treće načelo, načelo ekonomičnosti prema kojem se postupak registracije i prenosa podataka organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja obavlja bez odlaganja i uz što manje troškova.

Pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže predlog zakona. Hvala.
Poštovana predsednice, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

U članu 1. Predloga zakona uređuje se: osnivanje, organi i delatnost Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, odnos između Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja organa nadležnog za poslove javnih prihoda, organa i organizacija nadležnih za registraciju pravnih i fizičkih lica, organa koji vode službene evidencije i registre o ličnim statusima građana i podataka koji su od značaja za obveznike uplate doprinosa, odnosi Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja sa drugim pravnim subjektima, kao i druga pitanja od značaja za rad Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, između ostalog, treba da obezbedi efikasniju kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

Pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona. Hvala.
Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 3. Predloga zakona utvrđeno je načelo prioriteta delovanja u sistemu smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.

Osnovni cilj i razlog za donošenje zakona je potreba da se sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, kao deo jedinstvenog sistema nacionalne bezbednosti u Republici Srbiji pravno uredi na jedinstven način - stvaranjem pravnih uslova za uspostavljanje jedinstvenog i integrisanog sistema, a da se istovremeno sistem organizacije i funkcionisanja uskladi sa realnim potrebama zaštite i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara od elementarnih i drugih nepogoda.

Takođe, u periodu primene Zakona o vanrednim situacijama, a na bazi iskustava u dosadašnjim vanrednim situacijama ukazala se potreba za donošenjem novog zakona sa željom da se preciznije definišu pojedine odredbe koje će učiniti jasniju, a samim tim i njegovu efikasniju i precizniju primenu. Na taj način bi se omogućilo svim subjektima sistema zaštite i spasavanja da tačno znaju svoja prava i obaveze, a takođe kakve posledice nastaju ukoliko se ne poštuju odredbe zakona.

Pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona. Hvala.
Gospodine predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, iskustva stečena u prethodnom periodu, pre svega prilikom katastrofalnih poplava 2014. godine, ali i drugih nepogoda manjeg intenziteta, koje su usledile u narednim godinama, ukazuju na to da trenutni normativni okvir u Republici Srbiji još uvek pokazuje određena ograničenja, da implementacija ostaje spora da Republika Srbija, fokusirana na reagovanja u slučaju katastrofe, dok koncept spremnosti i smanjenja rizika od katastrofa treba unaprediti.

Ovde je akcenat, pre svega, na nedovoljno razvijenoj svesti o značaju preventivnih aktivnosti i nepreduzimanju preventivnih aktivnosti od strane subjekata sistema.

Poznavanje i razumevanje različitih rizika, ključno je za identifikovanje njihovih uzroka i za proces planiranja i reagovanja u slučaju katastrofa.

Procenu rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja, kao osnovne dokumente za efikasno upravljanje rizicima, do danas je izradilo izuzetno mali broj jedinica lokalne samouprave i privrednih društava.

Do sada, ministarstvo je donelo 19 rešenja o davanju saglasnosti na procenu ugroženosti jedinica lokalnih samouprava, a za 20 lokalnih samouprava postupak je u toku.

Ono što hoću da kažem za opštinu Bujanovac je svakako Jošanički potok, koji kada su veće padavine dođe do izlivanja, poplave se domaćinstva u naselju Bujanovačka banja, ali ono što je još opasnije, to je da plavljenjem može da se ugrozi poslovanje dve fabrike mineralne vode, a to su „Bi voda“ i „Heba“ i kompleks Bujanovačke banje, gde ukupno imamo uposleno negde oko 350 radnika, a da lokalna samouprava Bujanovac ne preduzima ništa iz svoje nadležnosti. Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Definicije iz člana 2. odnose se na izraze koji se koriste u zakonu, a čija značenja nisu kasnije odredbama zakona posebno određena. Ukupno je obuhvaćeno 25 izraza, počev od osnovnog pojma katastrofe pa do velikog udesa. Kod utvrđivanja definicija u najvećoj meri je korišćena prihvaćena međunarodna terminologija, uz odgovarajuća prilagođavanja pravnom sistemu Republike Srbije i pravilima u duhu srpskog jezika. Definisani su pojmovi i izrazi čije značenje nije na obavezujući način utvrđeno u nekom drugom propisu, a za potrebe pravilne primene i razumevanje rešenja sadržanih u ovom zakonu neophodna je njihova precizna definicija.

Gospodine ministre, ono o čemu hoću da govorim je svakako migrantska kriza i da je veliki broj migranata prošao kroz opštine Preševo i Bujanovac, opštine koje su mešovitog nacionalnog sastava stanovništva. Ovde hoću da izrazim zahvalnost vama i pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova na visokom stepenu profesionalizma, jer nije bilo nijednog slučaja sukoba i incidenata između migranata i lokalnog stanovništva, iako je u pojedinim momentima u Preševu bilo i po par hiljada migranata. Tako da je Ministarstvo unutrašnjih poslova dalo pun doprinos rešavanju migrantske krize jer je kroz Srbiju prošlo oko 1,2 miliona migranata.

Pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona. Hvala.
Gospodine predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama je od posebnom interesa za Republiku Srbiju i predstavlja deo sistema nacionalne bezbednosti. Oblast upravljanja vanrednim situacijama uređena je Zakonom o vanrednim situacijama, koji je donet u decembru 2009. godine. Potom su usledile izmene i dopune i to 2011. i 2012. godine.

Sistem reagovanja u vanrednim situacijama, koji je glavni predmet uređivanja ovog zakona, našao se pred ogromnim izazovom tokom katastrofalnih majskih poplava 2014. godine. Poplavama su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od milion i 600 hiljada ljudi u 119 opština centralne i zapadne Srbije, a ukupna šteta od poplava iznosila je 1,7 milijardi evra što čini više od 4% BDP.

Osnovni ciljevi kome teži rešenje u Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa. Efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području.

Ja pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže predlog zakona. Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o građevinskim proizvodima, a član 4. Predloga zakona utvrđuje da se na sva pitanja postupka, koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju odredbe zakona koji je uređen opšti upravni postupak.

Građevinarstvo, kao kompleksna delatnost podrazumeva usluge i procese od projektovanja do izvođenja, kao i ugradnju gotovih građevinskih proizvoda. Pri čemu, završni rezultat objekat treba u svakom pogledu da zadovoljava zahteve projekta bezbednosti, i krajnjeg korisnika. Delatnost građevinarstva je uslovljena zaštitom životne sredine, predstavlja bitan faktor održivog razvoja.

Gospodine ministre, najveći građevinski poduhvat svakako da predstavlja izgradnju Koridora 10, koji treba da obezbedi sveobuhvatni razvoj Republike Srbije. Kada govorimo o Koridoru 10, hoću da spomenem sektor jug, od Grabovnice do Levosoja, u dužini od 74,2 kilometara, na kome je izgrađeno 107 mostova, ukupne dužine 9,4 kilometara. Izgrađeno je pet saobraćajnih petlji, petlja Grdelica, Vladičin Han, Vranje, Bujanovac 1, Bujanovac 2, dok je petlja Predejane u završnoj fazi. Tunel Predejane Lot3 oko jedna kilometar, građevinski radovi završeni. Tunel Manajle Lot4 1,8 kilometara, završenost radova 97%. Tunel Caričina dolina, Manajle Lot5 6,7 kilometara, radovi su završeni. Mogao bih još ovako da nabrajam ali zbog vremena koje mi je na raspolaganju, ne mogu više, tako da se zahvaljujem na pažnji i pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona. Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o građevinskim proizvodima.

Član 2. Predloga zakona o građevinskim proizvodima definiše pojmove upotrebljene u ovom zakonu, kao što su familija građevinskih proizvoda, bitne karakteristike građevinskih proizvoda, performanse građevinskih proizvoda, tip proizvoda, tehnička specifikacija i srpska tehnička specifikacija.

Cilj koji treba da postigne ovaj Predlog zakona je svakako stvaranje uslova da građevinski proizvodi koji se stavljaju i čine dostupnim na tržištu Republike Srbije, a koji se ugrađuju u objekte zadovoljavaju propisane zahteve u pogledu ispunjavanja osnovnih zahteva za objekte i postizanje veće konkurentnosti domaćih aktera na tržištu, proizvođača građevinskih proizvoda i tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Kako na domaćem tržištu građevinskih proizvoda tako i na tržištu EU i drugim globalnim tržištima. Ono što hoću da kažem da je izuzetno dobro, što je Vlada Republike Srbije donela odluku o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti, a kako je Ministarstvo izdalo dve građevinske dozvole na lokacijama u Vranju za 186 stanova i Nišu 190 stanova, i kada govorimo o Vranju, dobro je za 186, stanova da pripadnici snaga bezbednosti mogu da reše svoje stambeno pitanje, a naročito oni pripadnici snaga bezbednosti koji rade u kopnenoj zoni bezbednosti pod izuzetno teškim i komplikovanim uslovima sa povećanim stepenom rizika po bezbednost ovih pripadnika snaga bezbednosti.

Pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona. Hvala.
Gospodine predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona u kome se uređuje oblast građevinskih proizvoda na koje se primenjuje ovaj zakon.

U cilju obezbeđivanja standardizacije građevinskih proizvoda i sigurnosti na tržištu, stavljanjem u promet samo građevinskih proizvoda koji su pogodni z a predviđenu upotrebu, odnosno imaju karakteristike koje omogućavaju da objekti u koje se ugrađuju ispunjavaju bitne zahteve. Ovaj zakon sadrži tehničke i druge zahteve kojima se obezbeđuje zaštita bezbednosti života i zdravlja ljudi, zaštita životinja, biljaka i životne sredine, zaštita potrošača i drugih korisnika i zaštita imovine svih građana Republike Srbije, kao i svih investitora.

Ono što bih ja pomenuo je svakako rekonstrukcija železničke pruge Niš – Preševo, deonica Vranjska banja – Ristovac – Bukurevac, gde su pre rekonstrukcije ove deonice vozovi se kretali 20 kilometara na čas, a posle rekonstrukcije ove deonice brzina vozova je povećana na preko 100 kilometara na čas. Time smo povećali broj putnika u putničkom saobraćaju, ali ono što je, takođe, važno da je prevoz robe železnicama Srbije povećan što će ovo svakako uticati na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Pozivam svoje kolege poslanike da u Danu za glasanje podrže Predlog zakona. Hvala.
Gospodine predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam na osnovu Poslovnika o radu Narodne skupštine podneo amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima.

Moram da napomenem da je ovo potpuno nov predlog zakona kojim se uređuju uslovi za stavljanje na tržište i činjenje dostupnim na tržištu građevinskih proizvoda. U članu 1. Predloga zakona predviđa se sačinjavanje deklaracije o performansama i stavljanje znaka usaglašenosti na građevinske proizvode. Obaveza privrednih subjekata tehnički propisi za građevinske proizvode i srpske specifične specifikacije, pojednostavljeni postupci.

Najvažniji razlog za donošenje Predloga zakona o građevinskim proizvodima je potreba da se opštim propisom uredi stavljanje na tržište građevinskih proizvoda, što do sada nije bilo urađeno.

Drugi bitan razlog za donošenje ovog zakona je ispunjavanje obaveza i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU, iz pregovaračkog Poglavlja 1- sloboda kretanja robe. Imajući u obzir da se propisi EU u ovoj oblasti redovno menjaju i dopunjuju put Republike Srbije ka pridruživanju EU podrazumeva pored mnogih drugih reformskih procesa i pripremu za prilike i zahteve konkurentnog zajedničkog tržišta.

Poštovana ministarko, hoću da izrazim zahvalnost što je najveći deo deonice Srpska kuća-Levosoje, na Koridoru 10 puštena za saobraćaj i time se polako privodi izgradnja ove deonice koja će puno značiti za ekonomski razvoj opština Bujanovca i Preševa, a time i obećanja koja je dala Vlada Srbije i predsednik Republike Aleksandar Vučić, se ispunjavaju. Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.

Članom 3. Predloga zakona predlaže se dopuna zakona na način da se doda član 101a kojim se propisuje pravni osnov za izradu podzakonskog akta, pravilnika kojim bi se tačno definisalo šta će se proveravati kod korisnika IPARD podsticaja, a to znači da korisnici koji ostvaruju pravo na IPARD podsticaje iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u obavezi su da ispune odgovarajuće uslove zaštite životne sredine.

Kroz diskusiju hoću da spomenem dolinu Pčinje, predeo izuzetnih odlika koji se nalazi na jugu Srbije, na granici sa Makedonijom, na teritoriji opštine Bujanovac. Zaštićen prostor je omeđen padinama Staračke Kule i padinama planine Kozjak, dok središnjim delom protiče reka Pčinja, a pored koje se nalazi manastir Prohor Pčinjski koji datira iz perioda 11. veka.

Površina koju pokriva zaštićeno područje doline Pčinje zahvata 2.606 hektara. Iako po količini vode reka Pčinja predstavlja jednu od najsiromašnijih pritoka Vardara ubraja se u najčistije reke u Srbiji. U reci Pčinji nalazi se izuzetno retka vrsta pastrmke.

S tim u vezi, zaštita ovog vodotoka trebalo bi biti usmerena na očuvanje kvaliteta vode, istraživanju njenog živog sveta, kao i iznalaženje najboljih rešenja za ublažavanje negativnih uticaja koji svojim delovanjem vrše degradaciju ovog prostora.

Pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog izmena i dopuna zakona. Hvala.
Poštovani gospodine Arsiću, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.

Predloženim izmenama i dopunama zakona u članu 1. i 2. predlaže se još jedan izuzetak od propisane obaveze sprovođenja javnog konkursa i to za pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU, u skladu sa članom 89. stav 3. i 4. ovog zakona, kao i za nepredviđene troškove za realizaciju tih projekata.

Ja sam kroz jučerašnju diskusiju spomenuo deponiju u Opštini Bujanovac, pa hoću kroz ovaj amandman da vas upoznam sa još nekim stvarima. Naime, radi se o tome da je Republika Srbija preko koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu finansirala izgradnju transfer stanice koja je trebala da se izgradi u Bujanovcu. Znači od 2015. godine, do sada, za ove namene, preko koordinacionog tela je na račun Opštine Bujanovac uplaćeno 72.000.000 dinara. Otprilike toliko novca je opredelila i Opština Bujanovac za ove namene, a imamo informaciju da je i oprema koja je trebala da se montira u ovoj transfer stanici stigla iz donacija i da se nalazi u magacinu JKP ali se još uvek ne montira, razlog je taj što, praktično, izgradnja transfer stanice za ove četiri godine nije ni krenula.

Ja sam pričao koji se problemi stvaraju na toj deponiji i hoću i to da vas obavestim, znači, i pored toga što je oprema stigla lokalna samouprava je kroz budžet za 2018. godinu izdvojila 24.000.000 za nabavku opreme. Kada smo na sednici lokalnog parlamenta postavili pitanje i tražili izveštaj o utrošku budžetskih sredstava i dokle se stiglo sa izgradnjom transfer stanice, odgovor i izveštaj od predsednika Opštine Šaipa Kamberija nismo dobili. Pa vas ja molim da iz svoje nadležnosti, ukoliko ste u mogućnosti proverite o čemu se radi. Hvala.