Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Nenad Mitrović

Nenad Mitrović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, odmah na početku ću reći da smo ovde stekli utisak kao da se brani pravo na izbor za nacionalni savet, naročito albanskoj nacionalnoj manjini. Moram da kažem da se predloženim izmenama i dopunama Zakona o savetima nacionalnih manjina garantuje izbor za nacionalne savete. Ovde se vodi polemika samo koliki će broj članova da broji Albanski nacionalni savet.
Amandmanom, koji su podneli moje kolege poslanici Riza Halimi i Šaip Kamberi, traži se, zbog toga što podaci zadnjeg popisa stanovništva nisu potpuni, da se prihvati popis iz 2002. godine. Moram da kažem da je popis stanovništva iz 2011. godine potpun i tačan. Međutim, ovde imamo to da je jedan deo albanske nacionalne manjine, naročito iz Preševa i Bujanovca, bojkotova popis stanovništva i da se nisu popisali na zadnjem popisu. Po podacima koje imamo, ukupno u Srbiji je popisano negde oko 5800 pripadnika albanske nacionalne manjine i oni imaju pravo na izbor za nacionalni savet, ali imaju pravo i na izbor 15 članova Albanskog nacionalnog saveta.
Slažem se da trebamo da nađemo neku mogućnost preko koje ćemo da utvrdimo pravi broj pripadnika albanske nacionalne manjine koji žive u Srbiji i takođe pozivam da zajednički i Srbi i Albanci na jugu Srbije, a naročito u Bujanovcu i Preševu, radimo na ekonomskom razvoju juga Srbije, jer podjednako loše u Preševu i Bujanovcu žive i Srbi i Albanci. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina donesen je 2009. godine i njime se ne definiše jasno konstituisanje Nacionalnog saveta, mandatni period saveta, obavezu izbora saveta posle raspuštanja Nacionalnog saveta pre roka na koji je izabran, prestanak mandata Nacionalnog saveta, trajanje mandata članovima Nacionalnog saveta, sprovođenje izbora za Nacionalni savet, da li su oni posredni ili neposredni, da li su izbori za Nacionalni savet redovni ili vanredni i ko će sprovoditi te izbore.
Ovo su samo neki od problema zbog kojih je moralo da dođe do izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Slobodno možemo da kažemo da je nacionalni savet jedne nacionalne manjine predstavničko telo pripadnika te nacionalne manjine, preko koga nacionalna manjina ostvaruje svoja prava u četiri izuzetno bitne oblasti, a to su: obrazovanje, kultura, obaveštavanje i službena upotreba jezika i pisma.
Ovim predloženim izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima tačno se predviđa koliki procenat birača treba da bude upisan u posebni birački spisak, kako bi se steklo pravo da se sprovedu neposredni izbori za Nacionalni savet, a to je 40% pripadnika nacionalne manjine u odnosu na rezultat poslednjeg popisa stanovništva.
Svi oni koji žele da se upišu u posebni birački spisak to rade isključivo na dobrovoljnoj osnovi i da kada dođe vreme izbora mogu po svom opredeljenju izabrati kandidata koji će biti član Nacionalnog saveta. Uslovi za obrazovanje posebnog biračkog spiska su da zahtevom od 5% punoletnih pripadnika nacionalne manjine u odnosu na rezultat poslednjeg popisa, a da ne bude manje od 300 lica, mogu da pokrenu inicijativu za pokretanje obrazovanja posebnog biračkog spiska.
Novina u ovom predlogu o izmenama i dopunama Zakona o Nacionalnom savetu je što daje mogućnost da mogu da se organizuju vanredni izbori za članove Nacionalnog saveta, što sa prethodnim zakonom nije bio slučaj. Nova odredba je, takođe, odredba koja kaže da je Nacionalni savet konstituisan onda kada se potvrde mandati svih članova Nacionalnog saveta.
Sadašnji zakon nedovoljno garantuje stručnu prirodu organa koji sprovode neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta. Po ovom predlogu, neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta sprovodiće RIK, a za sprovođenje elektorske skupštine odbor od tri člana koje imenuje RIK.
Članom 9. predloženim izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđeno je koliko će članova imati određeni nacionalni savet, a zakonska odredba je najmanje 15, a najviše 35 članova, sve u skladu sa rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.
U slučaju nacionalne manjine čiji je broj prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva manji od 10.000 lica, Nacionalni savet broji 15 članova. Radi se o tome da se na poslednjem popisu stanovništva 2011. godine u Bujanovcu popisalo 244 Albanaca, a u Preševu 416, što je svakako manje od 10.000, a odredba ovog zakona je da ukoliko imamo manje od 10.000 lica pravo na obrazovanje Nacionalnog saveta od 15 članova.
Odluka albanske nacionalne manjine 2011. godine o bojkotu popisa nije dobra, jer ne iskazuje pravi broj pripadnika albanske nacionalne manjine koji žive u opštinama Bujanovac i Preševo. Međutim, moram da kažem da je dobra politička odluka bila albanskih političkih partija sa juga Srbije, kada su 2012. i 2014. godine izašli na parlamentarne izbore u Srbiji. Time su poslali poruku da su za iskrenu integraciju Albanaca u državni sistem Republike Srbije.
Izbori za članove nacionalnih saveta usklađeni sa novim pravilima biće održani krajem 2014. godine, tako da će nacionalne manjine moći slobodnom voljom da izaberu svoje nacionalne savete, preko kojih će ostvarivati svoje potrebe u oblastima obrazovanja, obaveštavanja, kulture i službene upotrebe jezika i pisma.
Pozivam narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže predložene izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ispred poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj.
Amandmanom tražim da se član 1. briše. Zašto? Zato što predloženi zakon nije dobar i smatramo da dovodi državu u nekontrolisano zaduživanje. Potrebno je prestati sa daljim zaduživanjem, pogotovo iz razloga što je ova vlada, kao i prethodna, nesposobna da vodi državu, što se vidi u povećanju broja nezaposlenih, padu životnog standarda i proizvodnje u celini, tako da ovakvi krediti postaju besmisleni i samo predstavljaju teret državi i narodu.
Očigledno je da i Međunarodno udruženje za razvoj više ne priznaje Srbiju i Crnu Goru kao državu, pa se prihvatanjem ovakvih zakonskih predloga od strane Skupštine Srbije unapred rastura i ponižava država. Kao što sam rekao, mi iz SRS smatramo da Vlada Republike Srbije uvodi Republiku Srbiju u nekontrolisane obaveze i smatramo da to nije dobro.
Govoriću malo o ovom amandmanu, obraćam se gospodi iz vlasti, trebalo bi malo više da povedu računa o srpskom narodu koji živi na Kosovu i Metohiji. Moram da kažem da sam ispred SRS, zajedno sa Nemanjom Šarovićem, pre nekoliko dana obišao Kosovo i Metohiju i da smo prilikom tog obilaska obišli nekoliko škola u Štrpcu i dom zdravlja. Moram da kažem da je situacija na Kosovu i Metohiji očajna. Vlada treba da povede malo više računa o našem narodu koji živi na Kosovu i Metohiji.
Napominjem da smo obišli nekoliko škola u Štrpcu. Moram da kažem da su to institucije koje su pod nadležnošću Vlade Republike Srbije, da Vlada Republike Srbije u jednom delu izmiruje obaveze koje se odnose na plate profesora i nastavnika, ali da u drugom delu, što se tiče materijalnih troškova, Vlada Republike Srbije ta sredstva ne obezbeđuje, već, kako su nam ljudi u neposrednom razgovoru rekli, upućuju ih na institucije UNMIK-a i KFOR-a. Pitam vas, gospodo, da li je potrebno da se naši ljudi zadužuju kod ovih institucija, da bi ih ove iste institucije koje sam pomenuo kasnije ucenjivale?
Kada se govori o ovim materijalnim troškovima, to su pre svega troškovi ogreva i troškovi goriva neophodnog za rad agregata. Takođe moram da napomenem da nam je u razgovoru sa lekarima iz Doma zdravlja Štrpce rečeno da istovremeno po tri lekara ordiniraju u jednoj ordinaciji, što znači da rade u nemogućim uslovima. Zato pozivam gospodu iz vlasti – ako zadužujete državu, pomozite i našem narodu na Kosovu i Metohiji da živi u normalnim uslovima.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o amnestiji, koji u svom prvom članu kaže da se daje amnestija licima koja su od 7. oktobra 2000. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona učinila, odnosno za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivična dela, pa se nabraja: odbijanje primanja i upotrebe oružja, neodazivanje pozivu i izbegavanje vojne službe, izbegavanje vojne službe onesposobljenjem ili obmanom i samovoljno udaljenje ili bekstvo iz Vojske Jugoslavije.
Dame i gospodo narodni poslanici, pomenutim predlogom zakona o amnestiji sadašnja vlast ima zadatak da uništenu vojsku uništi do kraja, tj. ono što je počeo bivši ministar odbrane Boris Tadić, pa nastavio Prvoslav Davinić, najverovatnije će dokrajčiti sadašnji ministar, Zoran Stanković, koji navodno ima moralnu obavezu prema svom kumu, predsedniku opštine Bujanovac, Nagipu Arifiju, da preko ovog zakona koji se sada nalazi pred poslanicima, amnestira teroriste. Imamo primer na jugu Srbije u opštinama Preševo i Bujanovac, gde su Šiptari izbegavali da služe vojni rok, ali su zato na drugoj strani bili pripadnici samoproklamovane terorističke OVK i OVK BM.
Što znači da su na drugoj strani pucali na našu vojsku i policiju. Sada će država i ova vlada da amnestiraju pomenute teroriste.
Moram da kažem da sadašnja vlast, kao i ona pre nje, nije sposobna da skine albanske zastave sa spomen obeležja šiptarskim teroristima koja se nalaze u Velikom Trnovcu. Te iste albanske zastave su pre neki dan nošene u gradu Bujanovcu, kada su šiptarske političke partije organizovale skup koji je trebalo da ima probni karakter, da vide da li će vlast u ovoj državi reagovati na isticanje separatističkih i terorističkih obeležja. Ta ista vlast nije reagovala, a Šiptari su ovom proverom ustanovili da vlast verovatno neće reagovati ni ukoliko se teroristi late oružja.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre dvadesetak dana predsednik opštine Bujanovac, Nagip Arifi, naredio je da se zamene i obiju brave na prostorijama vojnog odseka koje se nalaze u zgradi skupštine opštine. Zaposlena lica koja rade u vojnom odseku ceo dan nisu mogli da uđu i da obavljaju svoje redovne dužnosti, a da su, na drugoj strani, poverljiva vojna dokumenta mogla vrlo lako da dođu u ruke šiptarskim teroristima.
Umesto da ministar i Ministarstvo odbrane reaguju i da izdaju nalog da se predsednik opštine Bujanovac, Nagip Arifi, uhapsi i da po zakonu odgovara za učinjeno delo, Ministarstvo odbrane istoga dana daje saopštenje za javnost u kome se navodi da je došlo do nesporazuma. U stvari, moram da napomenem da je ovde jedina istina da Zoran Stanković, kao što sam na početku svog govora rekao, ima moralnu obavezu prema svom kumu, predsedniku opštine Bujanovac, i da zato nije reagovao, u skladu sa Ustavom i zakonom, kako bi zaštitio poverljivu vojnu dokumentaciju i imovinu.
Dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem ovog zakona uništićete i ovo malo vojske što je ostalo u našoj zemlji. Zato pozivam ministra pravde, kao predlagača ovog zakona, da zakon povuče iz skupštinske procedure, jer će uništiti vojsku, a uništavanjem vojske uništićete i državu.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS, a na osnovu člana 145.  Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na Predlog zakona o hipoteci, na član 34.
Član 34. glasi: "Ako dužnik ne isplati dug do dana pravosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja prođe rok od 30 dana, poverilac na osnovu rešenja može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe".
Amandmanom smo predložili da se posle reči "pogodbe" briše tačka, a da se doda zapeta i dodaju se reči "ukoliko aukcijska prodaja nije uspela".
Stav 2. pomenutog člana 34. glasi: "Izbor jednog načina prodaje ne isključuje mogućnost primene drugog načina prodaje, ako nepokretnost ostaje neprodata". Amandmanom smo predložili da se stav 2. briše, a da stav 3, znači, "Pre pristupanja prodaji poverilac je dužan da utvrdi orijentacionu tržišnu vrednost nepokretnosti angažovanjem ovlašćenog sudskog veštaka", postane stav 2. U obrazloženju smo naveli da je neophodno utvrditi redosled načina prodaje da bi se izbegla eventualna zloupotreba poverilaca. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 104. Poslovnika.
Na sednici, koja je održana 8. decembra, ministar Dinkić je nas poslanike iz SRS nazvao barabama. Rekao je da neće da se osvrće na naše primedbe na zakone, da smo primitivni ljudi i barabe.
Na sve zakone koje ministar Dinkić predlaže u ime Vlade, jedino poslanici iz SRS izlaze i ukazuju ministru i Vladi da ti zakoni nisu dobri i da te zakone treba popravljati. Ako je ministar Dinkić mislio da zbog toga što izlazimo i govorimo kako zakoni nisu dobri, da zbog toga treba da nas nazove barabama, to nije u redu.
Moram da kažem da se zovem Nenad Mitrović, pitam vas kolege poslanike i građane Srbije da li je malo što živim u Bujanovcu i što moja glava i glava moje porodice stalno visi u džaku od terorista, nego treba i da me ministar Dinkić naziva barabom. Tražim izvinjenje od premijera Koštunice, da se za uvredu koju je naneo član njegovog kabineta, Mlađan Dinkić, javno izvini poslanicima SRS.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 6. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović, glasi: ''U članu 6. Razdeo 7, Funkcija 180, u ekonomskoj klasifikaciji 463, iznos 55.375.000.000 zamenjuje se iznosom 69.955.212.000, a iznos 15.400.000.000 zamenjuje se iznosom 16.113.020.000''. Predloženo je amandmanom da se iznos od 713.020.000, koji je namenjen Koordinacionom telu Savezne vlade i Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, briše i da se ta novčana sredstva usmere vojsci.
Amandman je odbijen. Rečeno je da se amandman odbija iz razloga što je članom 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu utvrđeno da predlog za povećanje izdataka u budžetu mora da sadrži mere za uvećanje prihoda ili umanjenje drugih izdataka za isti iznos.
Kada se radi o vojsci, ističe se da je za Ministarstvo odbrane, odnosno Vojsku SCG, u skladu sa članom 18. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, u okviru transfernih sredstava za
obavljanje poverenih nadležnosti i dodatih poslova, iz budžeta Republike Srbije predviđeno 46 milijardi 990 miliona dinara. To je 2,55 procenata bruto domaćeg proizvoda i više je od prosečnog izdvajanja u državama u okruženju, koje iznosi 2,5 procenata
Mi smo predloženim amandmanom hteli da novčana sredstva, koja su namenjena za Koordinaciono telo Savezne vlade i Vlade Republike Srbije, u iznosu od 713.020.000, preusmerimo vojsci. Ta novčana sredstva su potrebna da se materijalni položaj vojske poboljša. Smatramo da se novčana sredstva koja dolaze, po budžetu, preko Koordinacionog tela za ove tri opštine na jugu Srbije, ne usmeravaju na adekvatan način.
Mogu da vam navedem primer, pošto dolazim iz opštine Bujanovac, da vam kažem da se ta sredstva troše nenamenski. Imamo primer gde je za asfaltiranje nekog puta 2003. godine bilo izdvojeno 2.250.000 dinara. Taj novac još uvek stoji na nekim žiro-računima, a put još uvek ne počinje da se gradi.
Mogu da vam kažem da su pojedinim članovima ''Otpora'' plaćali hotelske smeštaje sa računa Koordinacionog tela. To su neki bivši članovi ''Otpora''.
Imamo i poslednji primer smene predsednika opštine Preševo, Rize Halimija, gde je jedan od razloga za njegov opoziv i nenamensko trošenje novčanih sredstava iz novca Koordinacionog tela. Ta novčana sredstva se ne raspoređuju namenski. Iz tog razloga tražimo da se ta sredstva usmere vojsci.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predloženi zakon o policiji, po mišljenju SRS, nije dobar. Iz tog razloga smo podnosili amandmane, kako bismo predloženi zakon popravili i kako bi zakon u praksi bio primenljiv.
U izlaganju ministra čuli smo da je donošenje zakona uslov za ulazak u EU, kao i to da ovaj predloženi zakon obezbedi samostalnost policije, pošto se predlaže da se policija organizuje na direkcije, znači na policijske direkcije, područne policijske uprave i policijske stanice.
Mi iz SRS ne vidimo tu samostalnost policije u odnosu na ministra i Vladu, jer je i ovde predlagač dao da je uslov za imenovanje direktora direkcije policije radni staž od devet godina, što znači da ministar, kao predlagač, ima kadrovsko rešenje, jer je već dao uslov da direktor ima radni staž od devet godina pre imenovanja na mesto direktora policije, što znači da od samostalnosti policije nema ništa.
Prokomentarisao bih član 6, koji kaže da policija sarađuje sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave na preduzimanju mera radi ostvarivanja bezbednosti ljudi i imovine.
Takođe, policija sarađuje i sa drugim organima i ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama, manjinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima radi razvijanja partnerstva u sprečavanju ili otkrivanju delikata i njihovih učinilaca i ostvarivanja drugih bezbednosnih ciljeva.
Mi iz SRS smatramo da je od velike važnosti i saradnja policije sa građanima.
U članu 20. Predloga zakona se kaže da će policija će biti organizovana kroz direkciju policije, kojom rukovodi direktor, a u čiji sastav ulaze područne policijske uprave i policijske stanice. Niste preciznije naveli i objasnili kako će i na koji način, odnosno prema kojim kriterijumima biti formirane.
Mi iz SRS se ne slažemo sa stavom u ovom članu koji kaže: "Angažovanje specijalnih jedinica policije za posebne bezbednosne zadatke može se vršiti samo uz prethodno odobrenje ministra". Mi smo ovde predložili amandman, gde bi vlada davala ovlašćenje za angažovanje specijalnih jedinica policije, kao kolektivni organ, a ne ministar kao pojedinac.
Što se tiče prijema u radni odnos u policiji, naveli ste da, pored opštih uslova, svaki kandidat treba da ispunjava i posebne uslove. Pored toga, znači, za svakog kandidata je potrebno uraditi bezbednosnu proveru i da, ukoliko kandidat ispunjava tu bezbednosnu proveru, može da zasnuje radni odnos u policiji.
Pitam vas, po prethodnom zakonu o policiji, konkretno govorim za opštine na jugu Srbije, Bujanovac, Preševo i Medveđu, tamo su u multietničkoj policiji zaposlena lica koja su bila pripadnici OVK i bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe. Vi, verovatno, imate podatke da takva lica rade u multietničkoj policiji, pa vas pitam da li će i po ovom zakonu provere, koje budu rađene, biti tipa kao i provere koje su rađene po prethodnom zakonu?
Nigde ovde u Predlogu zakona ne vidim odredbu koja daje ovlašćenje policiji da reaguje na isticanje separatističkih obeležja. Konkretno govorim o isticanju albanske zastave u Bujanovcu, koja se već par godina vijori tamo na spomen obeležju šiptarskom teroristi Rizvanu Ćazimiju, odnosno komandantu samoproklamovane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe.
Znači li da i posle donošenja ovog zakona, kojim se ne predviđa odredba za sprečavanje ovakvih pojava, albanska zastava ostaje da se vijori u Bujanovcu, koja daje podstrek albanskim teroristima, a na drugoj strani unosi strah među Srbe i drugi albanski i nealbanski živalj.
Sve u svemu, zakon nije dobar. Gospodine ministre, prihvatite predložene amandmane SRS, time ćete poboljšati Predlog zakona koji će u praksi biti primenjiv. Ovako ne verujem da će ovaj predlog zakona o policiji imati efekata pri njegovoj primeni.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, a na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine podnosim amandman na član 17. Predloga zakona o osiguranju depozita, a član 17. Predloga zakona glasi: "Deponent ima pravo da od Agencije zahteva isplatu osiguranog iznosa, a Agencija je dužna da obezbedi da mu se osigurani iznos isplati u roku od 90 dana od dana podnošenja tog zahteva. Deponent je dužan da uz zahtev iz stava 1. ovog člana priloži overenu ispravu kojom dokazuje osnovanost potraživanja". Znači, ugovor o novčanom depozitu, o štednom ulogu, o bankarskom tekućem računu, štednu knjižicu, rešenje o nasleđivanju i drugo.
"Zahtev iz stava 1. ovog člana ne može se podneti posle isteka tri godine od dana donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad banci. Agencija za dinarske depozite osigurani iznos isplaćuje u dinarima, a za devizni depozit u evrima – po kursu evra prema određenoj valuti koja važi na dan donošenja rešenja iz stava 3. ovog člana".
Amandmanom tražim da se ovaj član Predloga zakona o osiguranju depozita briše, zato što u ovom slučaju sve poslove ste poverili agenciji i nastavili sa praksom da svi poslovi idu preko agencije, a ne preko nadležnih organa za obavljanje ovih poslova.
Država i Narodna banka Srbije garantuju fizičkim licima da sredstva deponuju kod banaka, a mi iz SRS ne verujemo ni ministru finansija, ni guverneru Narodne banke, pa sumnjamo u njihove namere.
Imajući u vidu da dozvole za rad banaka daje država, odnosno Narodna banka, sasvim je normalno da oni odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno smanjivati kamate koje poslovne banke daju na depozite fizičkim licima. Ovakav jedan zakon još više će povećati i onako skupe kredite koje koriste pravna i fizička lica.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana na član 1. Predloga zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova, koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo Zoran Krasić. Ovim amandmanom se traži da se član 1. Predloga zakona briše.
Ovde imamo primer da je ovo još jedan predlog zakona koji je zasnovan na političkim motivima, a ne na stvarnom dejstvu koje treba da ima predloženi zakon. Istovremeno, potpuna okupacija finansijskog sektora, fiskalne i monetarne politike države Srbije, kao i zloupotreba, pa i pljačka takvih resursa države Srbije, osnovno je političko delovanje Mlađana Dinkića. Takođe, zatvaranje četiri velike državne banke, bez analize o stanju tih banaka, bez ijedne kompetentne ocene o stanju potraživanja tih banaka na Kipru i Njujorku, čime je počelo rušenje domaćeg bankarskog sistema.
Nisu pomagali ni protesti hiljada zaposlenih koji su ostali bez posla, jer je Dinkić imao jasan nalog i sproveo ga je do kraja. Uvedene su inostrane banke na tržište Srbije, gde je dozvoljeno da nemačke i austrijske banke bez ikakvog ograničenja pokupe štednju u Srbiji i omogućeno tim bankama da tako pokupljenu deviznu štednju iznesu na račune svojih centrala u inostranstvu i da, uz ogromne zarade na razlici kamatnih stopa, kupuju srpsku privredu i pljačkaju građane Srbije.
Mi iz SRS-a smatramo da su sve odluke i svi predlozi zakona koje donosi i predlaže Mlađan Dinkić direktno upereni protiv građana Srbije, pa je tako i ovaj predlog zakona na štetu građana Srbije. Pozivam vas da u danu za glasanje glasate za amandman koji je ispred poslaničke grupe SRS predložio gospodin Zoran Krasić. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SRS smatramo da  predloženi zakon nije razvojni, nije socijalni. Znači, od toga neće imati koristi radnici i seljaci, ali će koristi imati prijatelji predsednika Republike Borisa Tadića preko ugovora za pružanje usluga.
U ime poslaničke grupe SRS, a na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, podneo sam amandman na član 7. razdeo 7, funkcija 180, da se u ekonomskoj klasifikaciji 463 reči "Koordinaciono telo Savezne Vlade i Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i Koordinacioni centar Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju" zamene rečima "subvencije u poljoprivredi".
Moj amandman je odbijen, a Vlada je dale sledeće obrazloženje: amandman se odbija zbog toga što Koordinaciono telo i Koordinacioni centar imaju za cilj da sredstva budžeta koriste za otklanjanje svih oblika ugrožavanja ustavno-pravnog poretka i narušavanja državnog suvereniteta
i teritorijalnog integriteta Republike Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore na teritoriji AP Kosovo i Metohija, kao i u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Ne verujem da će sa dve milijarde i 250 miliona Vlada ostvariti ovo obrazloženje koje je dala. Ne verujem zbog toga što je ustavno-pravni poredak ugrožen, državni suverenitet i teritorijalni integritet je takođe narušen. Razlog svemu ovome je spomen obeležje u opštini Bujanovac, u mestu Veliki Trnovac, koje je podignuto šiptarskom teroristi Ridvanu Ćazimiju, zvanom kapetan Leši, iznad koga se vijori albanska zastava.
Napominjem da je ustavno-pravni poredak ugrožen, kao i državni suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije. Dosadašnji rad ovih organa, osim velikih finansijskih troškova, nije imao nikakav drugi rezultat. U tri opštine na jugu Srbije, Preševo, Bujanovac i Medveđa, sva namenjena novčana sredstva od strane Koordinacionog centra su trošena nenamenski.
Navešću nekoliko primera. Kancelariji "Otpor" plaćen je telefonski račun u iznosu od oko 300.000 dinara. Plaćen je hotelski smeštaj nekoj Jeleni Urošević u Bujanovačkoj Banji "Vrelo", u iznosu od oko milion i po dinara. Ista Jelena Urošević vozi službeno vozilo MUP-a Srbije, a nije radnik MUP-a. Ona je svojim ponašanjem i činjenjem dodatni faktor nestabilnosti prilika u Bujanovcu. Ali, izgleda da je dobra prilika da se finansira iz novčanih sredstava Koordinacionog tela.
Navešću i primer da su novčana sredstva od dva miliona 235 hiljada sa računa Koordinacionog tela prebačena na račun opštine Bujanovac za izgradnju asfaltnog puta od železničke stanice Bujanovac do Fabrike "Felcvat". Taj projekat još uvek nije započet, što znači da su i ta novčana sredstva koja su prebačena verovatno potrošena u neke druge svrhe.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije očekuju nova radna mesta, očekuju povećanja plata i penzija, a vi povećavate novčana sredstva za Koordinacioni centar od milijardu 650 miliona na dve milijarde 250 miliona, novčana sredstva poreskih obveznika koja će se u narednom periodu nenamenski trošiti. Dobro je da se kaže da su novčana sredstva namenjena za razvoj tri opštine na jugu Srbije. Ali, nažalost, i ova sredstva će završti kao i ona prethodna. Zato mi iz SRS predlažemo da ta novčana sredstva usmerimo u poljoprivredu, od koje će korist imati seljaci i radnici, građani i država u celini. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste već čuli radi se o amandmanu na član 34. Predloga zakona o izvršnom postupku, a odnosi se na izvršnost poravnanja. U ime poslaničke grupe SRS na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na član 34. Predloga zakona o izvršnom postupku.
Znači, amandman 34. menja se i glasi: „Sudsko poravnanje, odnosno poravnanje zaključeno u upravnom postupku, izvršno je ako je potraživanje po poravnanju dospelo. Dospelost potraživanja dokazuje se zapisnikom o poravnanju, ili javnom ispravom, ili po zakonu overenom ispravom. Dospelost koja se ne može dokazati na način iz stava 2. ovog člana dokazuje se pravosnažnom odlukom donesenom u parničnom postupku kojom se utvrđuje dospelost”.
Obrazloženje za ovakav amandman je da treba zadržati postojeće rešenje iz važećeg Zakona o izvršnom postupku, koje je predlagač prepisao iz važećeg zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz poslaničke grupe SRS podnosimo amandmane da predlog zakona bude precizniji i u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Ne želimo da se zakoni u Narodnoj skupštini donose na brzinu kako ne bi bili na štetu građana Srbije. Zato vas pozivamo da u Danu za glasanje prihvatite amandmane poslaničke grupe SRS na ovaj predlog zakona.