Prvo ministre vidim da ste za kraj ostavili, ja nisam u nikakvim emotivnim vezama sa bilo kojom osobom koja je u Vladi, niti bio niti imam nameru da budem, ja govorim o funkciji zato što pred sobom imam izveštaj koji je potpisala Ana Brnabić, kao predsednik Vlade Narodnoj Skupštini, godišnji izveštaj o istinitosti sprovođenja u cilju suzbijanja nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU.

To je nešto što je prisutno u Vladi, ne znam da li ste bili na sednici te Vlade, kada se usvajao ovaj dokument ministre. Govorim na bazi argumenata. To što vi zamenom teza želite da javnosti, u ovom slučaju, skrenete pažnju na drugu stranu, da je svako ko zna za te malverzacije dužan da prijavi, ostavite se toga. Ovo je suviše ozbiljna stvar, da nije ozbiljna ne bi vas ova agencija upozorila. Srbija se nalazi na listi sa Jemenom, na listi sa Sirijom, kada je u pitanju terorizam i to nije baš nimalo naivno ministre, da se mi sada ovde nadgornjavamo.

Što se tiče ovih ekonomskih parametara, niste vi tu ministre baš dobro, znam da imate zadatak i dobro je to da branite svoju Vladu, ali niste vi baš tu u materiji, tu bi trebao ministar finansija da dođe. Pokazaće se na kraju, jel nemoguće je da vraćate, a da dug je mnogo veći nego kada su bili tzv. bivši-bivši koje vi ocrnjujete, a među njima su i vaši sadašnji koalicioni partneri. Oni su imali 15 milijardi ukupnog duga, a sada je 24 milijarde, pa se mi sada licitiramo da li je 24 ili je 23. Kako to kada ste dizali jeftine kredite, kako niste uspeli da smanjite drastičnije, odnosno značajnije te dugove? Hvala.

Očigledno da nema više razloga da širimo priču. Naime, radi se o sledećem, suština svih ovih primedbi koje mi srpski radikali iznosimo je ipak da su ovi predlozi zakona koji su sada na dnevnom redu iznuđeni.

Što se tiče prethodne, prethodne vlasti, da budemo precizni, pa vaša politička opcija kojoj vi pripadate je došla na vlast dobrim delom zahvaljujući tome što su obećali građanima Srbije da će se beskompromisno boriti protiv svake vrste kriminala i da će tu biti nulta tolerancija. To je jasno da je doprinelo da SNS kojoj pretpostavljam da vi pripadate, došla na vlast.

Šta se desilo? Desilo se upravo ono što su ranije upozoravali, a kasnije alarmirali da se prodavalo oružje, da se trgovalo oružjem, da li prethodna- prethodna ili prethodna vlas sad to nije toliko bitno, ali je značajno iako je prethodna – prethodna gde je ministar vojni bio vama poznat, a vi ste posle toga bili ministar vojni, da li se tu nešto preduzelo. Da li je bilo ko od njih procesuiran? Da li je zabeležena bilo gde slučaj da se bilo kog predstavnika bivše-bivše vlasti procesuirali, osim ovo što ste najavljivali na velika zvona, Miškovića, Kosmajca i ostali. Nemojte da mislite da nije drago Srbiji. Drago je Srbiji da se oni nađu iza rešetaka, ali samo na osnovu zakonitosti, a ne na osnovu želje i volje. Evo, vi recite šta ste uradili kada je u pitanju sumnje za trgovinu oružjem u sklopu Vojske Srbije od prethodne-prethodne vlasti.

Reklamiram povredu člana 107. gospodine Arsiću.
Vi ste sada na insistiranje… (Isključen mikrofon.)

Sada ste na sufliranje kolega iz redova SNS izrekli kaznu tako što ste kaznili dva minuta poslaničku grupu.

Nemojte to da radite, kolega Arsiću. Nije dobro, mi smo ovde ostali da raspravljamo o ovom zakonu. Mi smo predložili određene amandmane i imamo strpljenja da vas saslušamo. Vidite da se ne protivimo, ne bunimo kada hvalite Vladu, da li jeste ili nije u kontekstu sa amandmanima i to nema nikakve veze.

Vaše je pravo da ističete šta je to Vlada uradila pozitivno, a naše je da branimo svoje amandmane i dozvolite nam bar u svojoj korektnosti da završimo današnji dan.

Kolega Orlić vam kaže, izrecite dva minuta i vi odmah dva minuta. Hajde jednom budite samostalni i pokažite tu odlučnost da budete samostalni.

Što bi slušali bilo koga od kolega? Vi sada predsedavate, gospodine Arsiću, imate dovoljno iskustva, ja bar verujem da ste taj minimum principa zadržali.

Možda živimo u zabludi, ali neka, imam pravo da živim u toj zabludi.

Prvo ovaj prefiks nacionalno sa Evropom ne ide ministre. To dobro znate. Ne trpi baš Evropa da Srbija bilo šta nacionalno ima, a pogotovo kada je okvirivanje nekih kvalifikacija.

Drugo, imate ovde u definisanju u članu 2. kvalifikacije koje se dokazuju ili potvrđuju sertifikatima i diplomama. Valjda treba da postoji neki program, treba da postoji neki plan, što je osnova te kvalifikacije.

Ako gledamo samo diplome, onda imamo strahovit problem koji će nas i ubuduće pratiti. Vi dobro znate kakvu je štetu izazvala tzv. Bolonjska deklaracija. Mi i dan danas imamo velike probleme sa usklađivanjem tih diploma, sa zvanjima. Čak i oni kako bi se reklo u Bolonji ne znaju šta je to Bolonjska, nije im jasno, a mi smo požurili u Srbiji, naravno na nagovor ovih proevropskih evrofila, kako se kaže, da usvojimo tu Bolonjsku deklaraciju i sada po toj Bolonjskoj deklaraciji imamo, pežurativno govoreći invalide obrazovanja.

Drugo, kada se gleda samo sertifikat ili diploma koji dokazuju kvalifikaciju, mi smo u proteklom periodu imali jedan fenomen. Vi se dobro sećate kada je krenula reforma u školstvu, kada je uvedeno usmereno obrazovanje u srednjem školstvu, tada su oni koji su predavali praktičnu nastavu, koji su završili zanate, trogodišnje školovanje, prekvalifikovani u nastavnike, profesore praktične nastave. Faktički, sa završenim zanatom oni su imali status profesora, kao i oni koji su pozavršavali fakultete. Onda su ih od milošte, dosetljiv narod, zvali „sorbonci“, jer samo u Srbiji može tako da se postane sorbonac, da postanete fakultetski obrazovani.

Nije to samo davna prošlost, nego se i nedavno dešavalo, recimo, da je u Srbiji izvršena kelnerizacija. Šta je kelnerizacija? Masovno se konobari, preko noći, proizvode u diplomirane pravnike, diplomirane menadžere, diplomirane ekonomiste. I faktički sada imamo jednu realnu situaciju da nam konobari rukovode i vode ovu državu. Nije to tekovina samo ove vlasti. Vi ste samo kontinuitet onih od ranije. To je umotvorina Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera.

Moramo da vodimo računa da iza te diplome ili sertifikata mora se obratiti pažnja na plan i program po kome se obrazovala određena ličnost. Da vam ne navodim primer pojedinca, ali, možda je karakteristično. Mi imamo slučaj da je čovek prijavio diplomu više škole u Prizrenu, gde se utvrdilo naknadno da ta škola uopšte ne postoji. Ima diplomu, ali nema program i plan te škole. Lako je manipulisati sa tim. Danas je taj čovek, kako bi on sam za sebe rekao, magistar doktorskih nauka. Zamislite dokle je dogurao!

Reklamiram povredu člana 106.

Naime, govornik je govorio o svemu, samo nije govorio o tački dnevnog reda. Nije govorio ono što je bila osnovna primedba.

Gospodine Rističeviću, kolega Rističeviću, vi ste pogrešno protumačili moje reči. Ne želim da polemišem sa kolegom, ali, imate dve vrste konobara. Znači, imate reonske konobare i imate opšte konobare. Postoji i ona treća u narodu koja se naziva – za svadbe i sahrane, ali, nije zvanično priznato.

Vi ste govorili možda o reonskim konobarima. To su konobari koji, recimo, primera radi, da vam slikovito prikažem, služe tri stola u restoranu, zato što ne mogu da zapamte kompletnu porudžbinu, pa onda tri stola. Ti su izjednačeni po kvalifikacijama, okvirima kvalifikacija, gospodo, sa ekonomistima. I kada se oni izjašnjavaju, kada ih pitate šta su po kvalifikaciji i obrazovanju, oni kažu ekonomisti. Zašto? Zato što je napravljena jedna velika greška, trogodišnje obrazovanje, nenamerno ili na drugi način prevedeno u nešto što traje četiri godine, tako da imate ljude koji ne samo što je spominjao Marijan Rističević, imate ljude koji imaju velike bombaste nadimke kao što su, Bebe, recimo, kad se predstavlja i onda kaže – ja sam ekonomista. A u stvari, on je konobar za sahrane i svadbe. O tome se radi, gospodine Rističeviću, niste me dobro razumeli.

Samo radi razjašnjenja. Očigledno je da je, uslovno rečeno, nesporazum. Radi se ovde o onome na čemu mi insistiramo. Insistiramo na tome da potvrda kvalifikacije ne bude samo diploma ili sertifikat, nego da bude plan i program, jer upravo je iz tog razloga nastala greška, ministre. Oni su sa planom i programom trogodišnjeg srednjeg obrazovanja, završenim zanatom, uz neke eventualno kurseve proizvedeni u nastavnike, profesore praktične nastave. A mi ovde imamo situaciju sada u novije vreme da završi, primera radi, ne iz neke loše namere, u Zaječaru neku višu koja traje taman toliko koliko on dođe do diplome, a onda nostrifikuje tu diplomu na nekom od fakulteta privatnih i sa takvim defektom u ličnom obrazovanju imenuje se ili proizvede se u profesora ili proizvede se u inženjera ili proizvede se u ekonomistu. Znači, mora ipak da bude nešto što se zove plan i program po kome je stečena ta diploma ili taj sertifikat, ako smo se dobro razumeli.

Amandman je podnet na član koji reguliše ravnopravnost polova. Meni je žao što ovde među nama nije naš cenjeni kolega Zoran Krasić, pa da vam on objasni detaljnije, kao vrsan pravnik, šta je to ravnopravnost u pravom, bukvalnom smislu reči.

Ono što se nadovezuje na ovu priču, obrazloženje SRS, kada je u pitanju kompletan ovaj zakon je objašnjenje koje daje ministar da Vlada ipak razmatra mogućnost da ove vaše amandmane, dobre amandmane ugradi u neke druge zakone. Bilo bi šteta, stvarno, ispustiti tu priliku da se ovako nešto kvalitetno ugradi u druge zakone, pogotovo ova objašnjenja.

U vašim neodmerenim objašnjenjima vi ne vodite računa o nečemu što je veoma, veoma bitno. Ovaj član koji vi obrazlažete, a koji reguliše opšti pojam šta je to „stranac“, zaboravili ste da u toj diskriminaciji, kada je u pitanju status stranca, deo porodice Aleksandra Vučića su po našim zakonima stranci, kao i moji. Što niste vodili računa da u svojim obrazloženjima dajete mogućnost tim ljudima koji su Srbi, a žive u Federaciji, da im se omogući lakše, da nemaju taj tretman stranaca. Govorim i o onima koji su deo porodice Aleksandra Vučića, kao i moji, koji dolaze da studiraju u Srbiju i imaju tretman stranaca, jer žive u Federaciji. To ste zaboravili, a revnosno neki zaboravljaju da spomenu Aleksandra Vučića. Dobro je što postoji sukob, pozitivan, unutar SNS. Vidim da kritikujete Vesića, Sinišu Malog, samo tako nastavite.

Član 109. i član 107.

Član 109. govori kakva su prava, odnosno ovlašćenja predsedavajućeg kada govornik govori o nečemu što nije tema dnevnog reda, kada se uvredljivo odnosi prema drugim poslanica, i sve je to jasno izdefinisano u ovome članu. Malo pre ga je primenio vaš kolega kada je govorila Nataša Jovanović, ali je bolje rečeno, zloupotrebio ovaj član, tako što je neopravdanu primedbu Nataše Jovanović, reklamiranje povrede poslovnika, on neke stare račune još raspravlja sa nama, srpskim radikalima, nečista savest, šta da radimo. Ali, suština je u sledećem. Mi od samog početka rasprave o ovim amandmanima doprinosimo, kada kažem mi, onda mislim na sve, svi jednako, a „jednakije“ doprinose oni koji su u vlasti, da se narušava ugled Narodne skupštine.

Prvo, i malopređašnji govor nije bio u skladu sa temom dnevnog reda, pogotovo sa amandmanom. Ono što je potpuno jasno, da 350 amandmana koje je uložila vladajuća koalicija na predlog zakona koji je njihova Vlada dala, jasno govori o čemu se radi. Tu se radi ili o nesposobnosti Vlade ili o inatu ili frakcionaštvu unutar vladajuće koalicije. Jer, kada predstavnici Vlade i dalje tvrde da ne prihvataju te amandmane, jer nisu utemeljeni ne samo u zakonu, nego u zdravom razumu i logici, oni i dalje, uporno iz inata ili nekog meni nerazumljivog razloga brane te svoje amandmane.

Koliko su dobri ovi predloženi zakoni o strancima, o azilantima, najbolje govori odluka Evropske zajednice da će osnovati kamp van granica zajednica evropskih zemalja, u kome će biti smešteni azilanti i oni koji idu, imaju namere prema zapadnoj Evropi. Želim da se izjasni Skupština o ovoj primeni.

Slušamo već bezbroj puta, u beskonačnost, kako je jedini uslov da čovek bude investitor i da na taj način ispuni uslove da dobije državljanstvo, odnosno potrebu dokumentaciju u Republici Srbiji.

Slušali smo pre nekoliko godina nešto slično, kada je finansijski ekspert Mlađan Dinkić, podsećam vas, ovde govorio – mi treba da ukinemo sva ograničenja za ulazak stranog kapitala, nebitno je kakva je priroda tog kapitala, bitno je da se taj kapital investira u našoj državi. To što neko prigovara, kako je on govorio, da je to prljav kapital, kapital koji je nastao trgovinom droge ili bilo čim, to nas ne treba da interesuje, mi smo siromašna država, mi moramo da izvučemo ovo društvo iz krize. I šta se desilo? Skupilo se „s koca i s konopca“, slični Mlađanu Dinkiću, kriminalci sa svih strana sveta, kao proleteri nekad što su se udruživali, svih zemalja, došli u Srbiju i ono malo što je ostalo upropastili, dobili pare od Ministarstva za finansije na čijem čelu je bio kriminalac Dinkić i nestali netragom.

Sada ponovo vlada ta euforičnost, ne ista ali slična – bitno da je stranac i da hoće da uloži novac ovde. A onda se ide toliko daleko da se objašnjava na bazi investicija da običan čovek, običan građanin koji ovde sluša, prosto ne može da poveruje da živi u Srbiji i da tako skromno, da ne kažem siromašno živi, a toliko zainteresovanih investitora i toliko Srbija raspoložena da im izađe u susret.

Ne kažete, gospodo, pri ovim vašim obrazloženjima, da radna snaga koja se angažuje kao najjeftinija radna snaga u proseku ima 23 hiljada dinara primanja. Od 23 hiljade u proseku, jel ste razmišljali, gospodo, kako ćete finansirati one koji su već stekli pravo na penziju, koriste to pravo i oni koji tek treba da steknu to pravo? Ti koji treba da steknu to pravo imaju mnogo veći prosek nego što je prosek primanja kod tih stranih investitora. Jel ste razmišljali, gospodo, kakva je struktura tog tzv. izvoza koji vi hvalite na sva usta? Pa, BMV proizvodi ovde, pa onda proizvodi delove, te delove ugrađuje u svoje automobile, svoje gotove proizvode, a vi vodite u strukturi izvoza. Ono jeste formalno izvoz, ali kada posmatrate gde je suštinska dobit, doći ćete do potpuno druge računice.

Nemojte da kao što smo dolazili do naknadne pameti, pa nas glava i dan danas boli od toga, kada je u pitanju kapital, kada su u pitanju investicije, nemojte i sada da dođemo u takvu situaciju.

Što se tiče ovih velikih kompanija koje su otvorile pogone u Srbiji, a rade na konfekciji kablova za automobilsku industriju, ja ću vam reći, a to i vi dobro znate, čitav kapital koji su oni uneli, to su pokretne tezge i jedna konstrukcija na kojoj vise ti kablovi koji radnici koji rade uparuju te kablove, pakuju i to je suština čitavog rada. Nit su uložili u hale, nit su uložili u objekte, sve im je dato bez dinara naknade i oni su bukvalno u situaciji, kada potroše sve pare koje su dobili na ime beneficija, pokupe te svoje tezge, završe posao. Šta ćemo onda? Te hale ostaje da zvrje prazne.

Da ste negde ponudili u industrijskim zonama, da ste rekli – evo, ne radi nam u Novom Sadu „27. mart“, ne radi nam „Novkabel“, „Novomont“, evo vam pogoni, izvolite, imate već infrastrukturu, ne, nego se prave novi objekti u oranicama u sred plodnih oranica po Vojvodini, a onda ti pogoni služe za konfekcioniranje proizvoda. To je najniži produktivni rad koji može da se obavlja, nemojte tako da ste grlati. Sutra ćete možda doći u situaciju da se malo i stidite ovoga što sada tako zastupate.

Nemamo, mi srpski radikali, ništa protiv da hvalite dobre poteze vaše Vlade, pa i one koji su manje dobri, ali nemojte baš toliko da insistirate da vršite pritisak na nas iz opozicije i na javnost u Srbiji, da javnost ništa ne zna. Videćete, u svim bilansima i dalje raste uvoz, a i dalje pada izvoz, pogotovo kada je u pitanju struktura izvoza. Bolje vam je, ipak, imajte malo razumevanja i za ono što vam upućuje kao primedbu, opozicija, nemojte toliko da ste oholi.

Vi, koji se ponosite i hvalite sa rezultatima iz Beograda, za te rezultate vaše nije zaslužna SNS, niti bilo koja stranka, već ste stavili ime Aleksandra Vučića, a gledaću vas gospodo, kada kola krenu nizbrdo, među vama već prepoznajem one koji će mu okrenuti leđa. Jednom izdajnik, uvek izdajnik.

Nema ovde nikakve zajedljivosti, ovde je u pitanju racionalnost kada se raspravlja o ovakvim temama i suštinska razlika je u tome koliko ko sagledava, kada je u pitanju razvoj privrede i na koji način treba razvijati privredu.

Nemamo mi ništa protiv investitora niti mi ih delimo na ovakve i onakve, ali ministar je dobar šlagvort dao i već više puta naveo primer Smedereva. Pa, mi srpski radikali insistiramo da što više kineskih investicija, investicija iz Rusije dođe u Srbiju. To su investicije koje ne traže donaciju, ne traže dodatna izdvajanja kada je u pitanju republički budžet. To je svakome jasno. Nažalost, oni koji bi trebalo to da rade nisu baš napravili neki veliki pomak kada je u pitanju ruski kapital. Vi znate da je najveća investicija u kompaniji „Gasprom“ NIS. To je ruski kapital. Od velikog gubitaša, kakav je bio NIS sada je napravljena kompanija koja ostvaruje najveći neto prihod.

Ali, šta je suština u sagledavanju, gospodo. Da ne govorimo o tehnologiji, kolega očigledno nije razumeo moje primedbe, ali evo, želim da pomognem, kada je u pitanju konfekcioniranje tih kablova, kako vi kažete, žica. Žice su nešto drugo, a kablovi su izolovane žice. Zovu se automobilski porovodnici. Oni se rade od specijalnih masa, izolacija se radi, koje su otporne na benzin, na ulje, na temperaturu. Te automobilske provodnike proizvodi Fabrika kablova Jagodina i Novosadska fabrika kablova – NOVKABEL. Nema te proizvodnje nego se gotov proizvod transportuje u Srbiji koji je proizveden na istoku ili ne znam gde, a onda se tu koristi prednost jeftine radne snage. To je suština.

A u sagledavanju situacije u kakvoj može da se nađe Srbija, mi radikali uvek imamo oprez. To gospodo što se vi uljuljkujete pohvalama sa zapada, sa rejtinzima na pojedinim kreditnim listama, to će vam trajati taman onoliko dok ne ispunite prvi zahtev koji Amerikanci stave ispred vas. Videćete kako će vam prisedati investicije ako se suprotstavite ovom zahtevu Amerike da priznate Kosovo i Metohiju, odnosno da se pomirite sa stolicom koje će imati Kosovo i Metohija u UN. Probajte da se usprotivite, pa ćete videti kako ćete kada su u pitanju investicije, kada su u pitanju krediti i kada su u pitanju uopšte privredni ambijent koji potiče ulaganjem zapadnog kapitala. Vi sve to dobro znate, nego vi kao nojevi, glavu u pesak, šta vas boli briga. Neće se na to dugo čekati. Nažalost, već vam najavljuju dolazak njihovih specijalnih predstavnika koji će staviti ultimatum pred Srbiju, pa da vidimo gospodo da li će BMW, BOSH i ostali ostati u Srbiji, a Srbija se usprotivi zahtevima EU, odnosno Nemačke i Amerike.

Neće, gospodo, okrećite se Ruskoj Federaciji, ogroman potencijal je tu. Samo u prehrambenoj prerađivačkoj industriji ogroman je kapital. Pa, šta vi nama savetujete?

Vi nas savetujete da je budućnost i perspektiva, po postojećem stanju, na zapadu, u Nemačkoj, a ta Nemačka se okreće prema ruskom tržištu. Pa, ko je ovde zbunjen, da ne kažem ono drugo? Ne možete u beskonačnost da igrate na tu kartu da nam fali radne snage. Broj zaposlenih, odnosno nezaposlenih zavisi i od broja onih koji napuštaju ovu državu.

Nemojte zaboraviti gospodo, statistika je neumoljiva kada su u pitanju mladi ljudi koji napuštaju ovu državu, jer ne mogu da se zaposle ovde. Nemojte gospodo da nas zavaravate sa takvim podacima koji vam služe samo da zamajavate javnost, da kažete javnosti – pa, znate, mnogo je veći standard nego što vi imate u džepu novaca. Ne govori ovo statistika, nego novac koji se nalazi na ime zarade u džepovima građana.

NJima objasnite da je mnogo veći prosek nego što vi govorite. Mi nošeni iskustvom, a i vi drage kolege ste svedoci, 2000. Godine kada je dolazila ona „buldožer revolucija“, sećate se tadašnjeg lidera te buldožer revolucije, evo Meho Omerović najbolje to zna, on je sa tom revolucijom došao prvi put u parlament, sećate se kada je Zoran Đinđić govorio da će nama faliti radne snage, da ćemo mi radnu snagu uvoziti iz Rumunije, iz Bugarske, iz okolnih država, a mi srpski radikali smo jedini tad rekli da je na vlast došla banda kriminalaca, na čijem čelu je najveći kriminalac, koji ima zadatak da uništi Srbiju.

Sad vama ne govorimo pojedinačno da ste kriminalci, ali nemojte da se svrstavate na tu stranu, nije to nimalo zahvalno. Vreme će pokazati ko je u pravu, a vi možete da terate do sutra sa tom svojom statistikom koja ništa ne znači običnom građaninu.

Mi samo želimo da vas upozorimo da tehnološka zavisnost u kojoj se nalazi Srbija je mnogo opasnija nego svi ovi politički pritisci. Zavisnost od uvoza je sve veća i veća i to je velika opasnost. Da li ćete vi shvatiti na ovakav ili na onakav način, to je stvar vašeg shvatanja i odnosa prema Srbiji.

Što se tiče Kosova i Metohije, jednako je volimo i mi kao i vi i nemojte da prisvajate vi Srbiju, da više volite Srbiju nego što je neko drugi voli ovde u ovoj sali ili onaj ko živi u Srbiji. Jednako isto volimo Srbiju i mi samo iz straha i iz predostrožnosti upozoravamo šta može da se desi.

Da li bolje zna predsednik države šta treba raditi od nekih pojedinaca koji su u redovima SRS, o tome može da se govori i polemiše, da se vodi rasprava, ali nije to stvar rasprave. To je stvar samo odnosa prema državi.

Ono što je veoma, veoma bitno, više puta spočitavate da mi iz SRS, a pri tome generalizujući opoziciju, nismo doveli ni jednog investitora. Videćete kada radikali dođu na vlast kako će da krenu investitori iz Ruske Federacije.

Samo vi grakčite sa druge strane, ali nemojte zaboraviti, još je velika zabrana kada je u pitanju otvaranje ruskih banaka. Još i dalje ima prepreka za ruski kapital.

Što se tiče kineskog kapitala, nama je drago što je ušao, ali morate među sobom da raspravite da li je to zasluga Tomislava Nikolića ili Aleksandra Vučića, da li je zaslužniji Milan Bačević i Toma Nikolić nego Aleksandar Vučić. To vi sami raspravite.

Zadovoljstvo mi je odgovoriti na ovako logično pitanje – moraće da promene mišljenje o onima koji ih varaju. Vi ih varate, zamajavate. Nećete koliko vi mislite, nego onoliko koliko sazre svest u građanima da ste ih prevarili i obmanuli.

Setite se samo kako je to radio vešto Boris Tadić odlazeći u Hrvatsku, odlazeći da prizna da je Nikola Tesla Hrvat. Vidite gde je sada Boris Tadić? Niko se i ne osvrće na njega.

Uostalom, ne treba ići toliko „daleko“. Setite se svog lidera, koga ste hvalili kao sada Aleksandra Vučića, Tome Nikolića. Pa ne gleda ga više ni Dragica njegova, a ne vi.

Ono od čega smo se udaljili, što smo zaboravili, to je da se vrši selektivnost kada je u pitanju pravo stranaca. Mi ovde delimo strance na one koji investiraju i na one koji ne investiraju. Dajemo prednost onima koji investiraju i koji izraze želju da postanu državljani i to na neki način može da se tretira kao diskriminacija.

Što se tiče svih ovih priča koje imaju za cilj da afirmišu ličnost i dela sadašnjeg predsednika, nemojte se truditi da nama srpskim radikalima objašnjavate kakav je i šta radi čovek koji je dobar deo svog života i karijere proveo u SRS.

Samo, nemojte da zaboravite da kada se obeležavao dan kada su Srbi prognani iz Republike Srpske Krajine, da u mestu Busije koje je niklo zahvaljujući Vojislavu Šešelju i SRS, niste pozvali Vojislava Šešelja. Kako to da ste zaboravili, neko ko pripada srpskom korpusu pa na kraju krajeva, bar da ste se setili nekog srpskog radikala da pozovete, ali i to selektivno radite?

Meni je malo zbunjujuće, ta upornost u tvrdnji da ćete zastupati interese i onih koji žive u Hrvatskoj i onih koji žive u Glini i u drugim gradovima, kako to da posle posete Hrvatskoj u ranije dogovorenoj akciji da se stavi van snage odluka Oslobodilačkog narodnog odbora oko izjašnjavanja Bunjevaca, da se Bunjevci popisuju kao Hrvati, da je bio gotovo završen dogovor da se to proceduralno provuče kroz Skupštinu Vojvodine?

Kako da se odjednom nakon posete u Hrvatskoj predsednika Srbije odustalo od te ideje? Nema od te ideje više ništa. Na insistiranje na primedbu hrvatske predsednice, odustali ste od toga da bar koliko-toliko satisfakciju napravite Bunjevcima da imaju bar neki dokument da se kaže – Evo, prisilno smo terani da se izjašnjavamo kao Hrvati, a mi smo Bunjevci, pripadamo jednoj etničkoj grupi.

Pa me je iz toga strah, a pogotovo pojačan je kada sam čuo izjavu predsednika Republike koji je rekao da mu niko nikad u porodici nije bio četnik, a on dugo, dugo vremena bio član četničke stranke. To me malo zbunjuje, pa ako možete vi da objasnite ili da možda iskoristim priliku njega lično da pitam.

Oduševljava me predsedavajući. Kojoj god partiji pripada ili pređe toliko je odan, toliko je veran da prosto pleni. To je model kako treba da se ponaša čovek kome je najlakše da promeni ideologiju i sve.

Ja tražim repliku da odgovorim kolegi Martinoviću.

Kolega Martinoviću, vama radi informacije. Jedan od najviših funkcionera SRS, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine, Smiljana Glamočan Varga je Bunjevka, majka njena je Bunjevka i to vi treba da znate. Ako niste znali, meni je žao i nemojte da spočitavate nama srpskim radikalima tako što ćete prozvati nekog i kažete da li se slobodno izjašnjava kao Bunjevac.

Radi se o tome da je posle Drugog svetskog rata, odlukom jednom partijskog, jednoumnog sistema, čemu vi težite, donesena odluka da se Bunjevci izjašnjavaju, popisuju kao Hrvati i sada najmanje što možemo da učinimo je proceduralno inicijativa profesora Slobodana Orlovića, profesora sa Pravnog fakulteta, vašeg kolege, samo da se proceduralno kroz Skupštinu AP Vojvodine donese odluka da se stavi van snage takva diskriminatorska odluka.

Vi menjate stav. Predsednik Vlade Vojvodine je primio predstavnike Bunjevaca u Vojvodini i čvrsto obećao. Međutim, posle posete i susreta Kolinde Grabar Kitarović sa Aleksandrom Vučićem, odjednom sve se promenilo. Nije to valjda, generalno, politika koju vodite, ili je to predsednik Vlade uradio na svoju ruku, ali u svakom slučaju, nanešena je istorijska velika nepravda Bunjevcima. To je suština čitave priče, a ne mi ovde da se nadgornjavamo ko ima više ovih ili onih pripadnika nacionalnih manjina.

Nije to suština. Oni su građani ove države u kojoj mi svi živimo zajedno, imaju pravo, jednaka, ista prava imaju kao većina i ne možete to više da spočitavate SRS, a naglašavate da je sin Vojislava Šešelja pozvan u Veternik, kao da je to neka ekskluziva sa kojom vi raspolažete.

Svaki Srbin, svaki poslanik treba da bude pozvan da prisustvuje, to je njegova odluka da li će biti prisutan kada se obeležava taj tužni trenutak, odnosno dam, to ste u pravu.

Neko se javlja ovde, ako mogu da artikulišem taj glas, možda je neko od poslanika.