Reklamiram član 103. Poslovnika o radu Narodne skupštine, proceduralno. Mi smo svedoci da u poslednjih nekoliko sati prisustvujemo određenim problemima sa kojima se suočavaju poslanici kada je u pitanju glasanje i izglasavanje predloga od kolega poslanika koji imaju te predloge.

Problem je nastao onog trenutka kada elektronski sistem, pod znacima navoda, je zakazao. Zakazao je iz razloga što vladajuća koalicija ne može da obezbedi dovoljan broj poslanika koji će prisustvovati ovde. Mi iz SRS smo prisustvovali sve vreme, nismo hteli da učestvujemo u ovoj farsi.

Ali, rekao sam proceduralno, po članu 103. molim predsednika Skupštine Maju Gojković da za sutra i za naredne dane obezbedi da ovaj elektronski sistem funkcioniše, jer vi ste najodgovorniji, a vi vidite kako ćete to sa predsednicima poslaničkih grupa koje čine većinu, da taj elektronski sistem konačno proradi, jer nije suština da se vraćamo 10 godina unazad, kada smo to radili ručno. Ručno može da se radi dosta toga, ali nemojte da parlament baš svedemo na ručno izglasavanje ili na nešto što se zove nadgornjavanje, da li je to dobro ili nije, da li je dovoljno glasalo za ili ne. Nije to lepo zbog javnosti.

Mi na kraju vidimo da se približava trenutak kada treba izglasati dnevni red. Upozoravamo vas da nećemo više da gledamo i da ćutimo kako se nadgornjavaju dve, uslovno rečeno, strane, oko toga da li radi ili ne radi ovaj elektronski sistem.

Cilj i smisao amandmana koji podnosi SRS je da se nađe jedno celovito rešenje, a ne ovako parcijalno, i zbog toga SRS je predložila da se ovaj član briše.

Zašto? Zato što nije suština problema sa kojima se suočava Srbija fizička lica koja će eventualno moći da kupuju zemljište u Srbiji. Problem je suštinski mnogo dublji i mnogo veći. Mi želimo i cilj SRS u našim govorima i raspravama je da vas nagovorimo da odustane od pogubnog sporazuma za saradnju i pridruživanje, da odustanete u suštini od puta ka EU. Vi sada nastavljate kontinuitet politike koju je vodio nekad DOS, DS. Vi u stvari sanjate jedan san u koji su vas uvukli ovi iz EU, a taj san je možda lep za vas, ali nije ni malo dobar ni koristan za Srbiju.

Svako koga stranci dovedu da vlada Srbijom od 2000. godine, ubede ga, nabede da je on istorijski veoma značajan za Srbiju i da svaki zakon koji donese ili koji predloži, to je istorijski veoma značajno za Srbiju, a pogotovu za EU. Setimo se samo iz oblasti poljoprivrede, nije to tako davno bilo, kada su tadašnju garnituru DOS-ovske vlasti, Evropa podržavala, EU podržavala, u privatizaciji šećerana, u privatizaciji poljoprivrednih kombinata i tada su govorili – to je pravi način, to je najkraći put da Srbija stigne u EU.

Šta se dešavalo? Prisustvovali smo ili svedoci smo apsurda, da za tri evra kupovane su šećerane. Nije problem da se kupila oprema, objekti, infrastruktura, nego je problem, suštinski problem, što su te šećerane posedovale velike obradive površine poljoprivrednog zemljišta.

Sada smo i te kako svesni posledica, ne samo što su jeftino prodate šećerane, pa su vlasnika oslobađali uredbama Vlade od svih obaveza prema državi, kako bi još više profitirao, odnosno još jeftinije prošao, a sada su te šećerane i to zemljište, naglašavamo, u vlasništvu stranaca, stranih kompanija, jer je vlasnik šećerana većinski većeg broja šećerana u Srbiji, sklopio ugovor i sporazum na koje ima pravo sa strancima, sa stranim kompanijama i oni su sada vlasnici zemljišta.

Da ne govorimo i da ne ponavljamo šta se sve dešavalo u proteklom periodu. Svedoci smo da na volšeban način narko karteli šiptarski i crnogorski kupuju, peru novac, tako što kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji. To su suštinski problemi. To su mnogo veći problemi nego što će neko fizičko lice da dođe i da kupi u Srbiji, sa svim ovim jasno izdefinisanim pravima i obavezama da mora da živi ili boravi 10 godina, da maksimalno može da kupi dva hektara. Nije to suštinski problem.

Srbija ima mnogo problema kada je u pitanju poljoprivredno zemljište. Mi imamo problema kada je u pitanju srpska Vojvodina, kada je u pitanju restitucija. Zatvaramo oči pred surovom realnošću. Vraćanje zemlje, samo je pitanje trenutka kada će biti realizovano kada su u pitanju potomci folksdojčera. Nemojte gospodo da gubite to iz vida. Potomci folksdojčera su u najvećem broju promenili državljanstvo, sad su austrijski državljani i kao austrijski državljani imaju pravo da im se vrati zemlja i imovina, a u Vojvodini je to gorući problem.

Sad imamo potpuno nerazumljiv potez da se u srednjem Banatu i severnom Banatu jednoj kompaniji stranoj daje u zakup 5.000 hektara. Mi imamo nešto što će doprinositi da oni koji su potomci kolonista budu u pravom smislu reči bezzemljaši. Šta će oni kad ostanu bez zemlje? Kažu ovi što apeluju da im se vrati zemlja kao pravo nasledstva - nećemo uzimati potomcima kolonista, nećemo uzimati kuću samo nam treba zemlja. Pa, šta će mu kuća bez zemlje? Mi zatvaramo oči.

Mi imamo slučaj i kod vas ministre u Sremu, vi to dobro znate, u Erdeviku, vinogradi koji su privatizovani, vlasnik i kupac je jedan od narkodilera iz Crne Gore, a u njegovo ime pojavljivao se već čuveni svedok-saradnik Mile Jerković. To je taj što je zajedno sa Mlađanom Dinkićem učestvovao da se „Metals banka“ potpuno rasturi, kako bi se zemlja sa kojom raspolaže, kao hipotekarni zalog, „Metals banka“ podelila prijateljima ili onima koji su bili bliski sa Mlađanom Dinkićem. Duh Mlađana Dinkića je i dalje ovde.

Mi srpski radikali kada govorimo i upozoravamo kakve su opasnosti od primene sporazuma i kakva je opasnost kada je u pitanju ulazak Srbije u EU govorimo iz najboljih namera. Ne želimo da polemišemo sa pojedinim skorojevićima, koji za predsednika SRS i dalje viču da je komunista. Najmlađi disident na ovim prostorima, antikomunista najpoznatiji, sada doživljava da mu neko ko je do juče za šaku dolara promenio ideologiju, i veru, i partiju i sve, da mu spočitava da je komunista ili da je podržavao SSP. Sramno je to. To nije argumentacija koja će doneti dobro Srbiji.

Znaju svi da istorijska uloga ne stiče se tako što će vas stranci hvaliti, Evropljani gurati u nešto što je loše za Srbiji i za naše građane, stiče se tako što ćete istorijski biti opravdani kao politička ličnost i vaši potezi, odnosno odluke, istorijski, sa jedne istorijske distance biti ocenjeni kao dobri za narod. Vojislav Šešelj je odavno svoju poziciju jasno izdefinisao. Ovi koji se služe takvim podvalama, podmuklim napadima, oni će biti samo zapamćeni po tome da li su izdali Slobodana Miloševića ili nisu, a drugi će biti zapamćeni po tome da li su izdali Vojislava Šešelja ili nisu. Tako će ih istorija i pamtiti, tako pamti i Brankoviće. I danas kad kažete prezime Branković, svako vam kaže - šta vam je Vuk Branković? LJudi su menjali prezimena. Tako će i ovi koji su Vojislava Šešelja i politiku SRS izdali biti zapamćeni. Hvala vam.

Smisao ovog amandmana je da se ovako precizno navedeni uslovi pod kojima državljani članica EU mogu steći pravo na kupovinu dva hektara zemlje je upravo da se spreči na neki način diskriminacija između građani koji su zainteresovani eventualno da povećaju svoje imovno stanje tako što će dva hektara da kupe zemlje u Srbiji. Nije na odmet malo humora da unesemo u ovo. Ne preti opasnost Srbiji, kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, od onih koji će kupiti dva hektara. Mi moramo da razmišljamo kako ćemo da sprečimo one koji su, primera radi, pokušali na Zlatiboru da poljoprivredno zemljište, zadruge na Zlatiboru pretvore u građevinsko zemljište, pa su bili umešani čak i članovi Vlade. To je bila velika afera u javnosti. Zorana Mihajlović je tu prednjačila i ušla je u sukob sa lokalnom samoupravom tako što je jednostavno došla na ideju da poljoprivredno zemljište koje je pretežno pašnjaci pretvori u građevinsko zemljište. Šta mislite, zbog čega je atraktivno PKB? Nalazi se većim delom na teritoriji Grada Beograda, pa vi vidite kolika je korist eventualna ako se to pretvori u građevinsko zemljište?

Ministre, ja uvažavam što vi negirate, ali, znate, ima jedna istinita anegdota, kada je Maknamara došao u posetu tadašnjoj Jugoslaviji, pitao je tadašnjeg predsednika Savezne vlade, Branka Mikulića – ko garantuje da će se vratiti eventualno krediti koje da Svetska banka? Branko Mikulić je rekao – ja, lično i moja Vlada. Tako mi izgleda ovo vaše odmahivanje glavom, vi ste promenjivi, doći će jedna nova garnitura, pa će to da se doseti, nije suština ovako precizno navesti. I šta će biti ako vam neko iz Komiteta EU kaže da je ovo diskriminacija? Hoćemo ponovo zasedati i stavljati ovo van snage?

Ispred poslaničke grupe SRS postavljam pitanje ministru odbrane gospodinu Vulinu i vrhovnom komandantu Vojske Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću, koji je istovremeno i predsednik Srbije.

Koji su to razlozi koji su odlučili da se uključi Vojska Srbije u vežbe NATO pakta koje se održavaju između 17. i 22. jula na prostoru Bugarske, Rumunije i Mađarske? Da li je to u sklopu vojne saradnje u periodu kada smo svedoci da NATO snage se koncentrišu na granicama Ruske Federacije, kada konkretno za ove vojne vežbe na teritoriji Rumunije glavnokomandujući NATO snaga Ben Hodžis, general glavni za NATO snage u Evropi, kaže da vežbe u Rumuniji su direktno vežbe koje su usmerene protiv Ruske Federacije?

Da li je razlog ovakve odluke možda u promeni i u zaokretu politike koju u novije vreme vodi vlast, a ogleda se u činjenici da je prava poseta novoizabranog predsednika Srbije upravo poseta Americi? Da li se možda nešto novo dešava u sprovođenju politike vladajuće koalicije, kada napušta tzv. poziciju neutralnosti, poziciju sedenja na dve stolice, pa se okreće jednoj stolici, stolici koja označava dominantnost američke politike? Da li je možda razlog u činjenici da se na taj način još jednom po ko zna koji put dodvori NATO snagama i Americi, posle one sramne inspekcije u Nišu, koja je sprovedena od strane američke ambasade? Ništa nije moglo da bude sramnije nego upravo učešće u ovakvim vežbama, gde sam general NATO pakta kaže da su to vežbe priprema za eventualni napad na Rusku Federaciju.

Možda je to razlog u činjenici da razgovor sa potpredsednikom Amerike koji je obavi predsednik Srbije je ostao tajna za javnost Srbije. Možda tu leži neki razlog. U svakom slučaju, moramo da dobijemo jasan odgovor ne u smislu da pokažemo koliko smo mi napredovali kada je u pitanju spremnost naše vojske ili koliko smo dobri, odnosno bolji od pripadnika NATO pakta. To je već potrošena fraza koja ne zadovoljava nikog u ovoj Srbiji, nego da se jasno kaže, ako je to zaokret u politici koju vodi vlast ove države, onda da se zna, da građani znaju šta ih u budućnosti očekuje, da se ne nadamo ničemu što bi bilo blagonaklonost od strane Ruske Federacije, jer svedoci smo da evo već mesecima čekamo isporuku naoružanja i sredstava za Vojsku Srbije od strane Ruska Federacija.

Kako to sad u ovom trenutku da tumačimo da je Vojska Srbija angažovana u ovakvim vežbama, a sa druge strane očekujemo da po veoma povoljnim uslovima Rusija nam pomogne da ojačamo tehnički i taktički Vojsku Srbije.

Mi iz SRS jednostavno želimo odgovor i od vrhovnog komandanta, a i od ministra odbrane.

Ono što bih želeo kao drugo pitanje da postavim, to je pitanje koje se odnosi na NBS, odnosno guvernera NBS. Kojim sredstvima, čijim novcem je plaćeno putničko vozilo Audi A8 blindirani za potrebe NBS, navodno za prevoz guvernera NBS, u visini od 500 hiljada evra, kada radnici u Kragujevcu štrajkuju, kada se u „Goši“ radnici odlučuju na štrajk glađu, kada u Srbiji vlada beda, nemaština? Kojim novcem i čijem novcem je isfinansiran ovakav luksuz NBS? Posle masažera za noge, evo još jednog velikog troška, velike avanture guvernera NBS.

U suštini, ove tri tačke dnevnog reda su kadrovska pitanja i u nekim drugim okolnostima i uslovima to bi bila možda rutina. Ali, ovde se dodatno iskomplikovala stvar zato se što kroz ova kadrovska pitanja i kadrovska rešenja ogleda politika i bivše i sadašnje vlasti.

Šta je zajedničko i za jednu i za drugu? Zajedničko je – čovek koji je bio na funkciji Zaštitnika građana. I jedni i drugi sad, sa istim žarom i istom žestinom, pričaju i pozitivno i negativno o istoj ličnosti. A ni jedni ni drugi nisu imali direktnog uticaja u izboru te ličnosti na tu funkciju.

I samo da još jednom skrenemo pažnju javnosti Srbije – više puta smo ukazivali na štetnost postupaka Saše Jankovića. Mi, srpski radikali, nismo to radili zato što imamo nešto za ili protiv imena i prezimena, nego da se spreče posledice, pogubne posledice za nas koji živimo u Srbiji. I u jednom trenutku čak je i sadašnji predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, shvatio kolika može biti potencijalna opasnost i krenuo je žestoko, pre svega u politički obračun Zaštitnika građana.

Međutim, šta se desilo? Na očigled javnosti, ambasador Amerike, Skot a ne Skat, je održao sastanak sa Aleksandrom Vučićem i posle toga svi hvalospevi, sve pohvale su išle na račun Saše Jankovića. I sada smo svedoci, kada više ne postoji potreba od strane Amerike, odnosno američkog ambasadora za takvom ličnosti kao što je Saša Janković, sada je slobodno napadati ga, sada je slobodno udarati svim raspoloživim političkim sredstvima na tu ličnost. To je potpuno jasno.

I ova predstava, ova farsa koju vi pravite, nemojte da mislite da je neće prozreti građani Srbije, a pogotovo oni koji žive na teritoriji grada Beograda. Vi jedni druge prozivate kako bi koristili pravo na repliku, kako bi imali što više prostora, ne bi li što bolje rezultate na beogradskim izborima zabeležili. Ali, i to je viđeno.

Ono što je veoma bitno i značajno, iskoristiti ovaj trenutak, to je - na primeru Saše Jankovića ukazati kakva je sudbina svih onih koji misle da neograničeno poverenje u njih imaju službenici američke ambasade. Imaju, dok su od koristi. Imaju, dok služe cilju Amerike u Srbiji. Kada ih iskoriste, kada im više ne trebaju, onda ih bace kao toalet papir. Evo, imali smo priliku da vidimo.

Saša Janković je, kao Zaštitnik građana, po proceni američkih službi bio izuzetna ličnost da pokuša da objedini opoziciju. Kažem – pokuša, zato što su oni bili svesni da je nemoguće objediniti nešto što je potpuno rastureno. Ali su iskoristili Sašu Jankovića kako bi eventualno izvršili dodatni pritisak na Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku, dajući im do znanja da mogu ponovo vratiti one koje su nekada oni dovodili na vlast. I čitava ta zavrzlama se odvijala sve do trenutka dok se i sami Amerikanci nisu uverili da od Saše Jankovića nema nikakve koristi, nikakve vrednosti. Znali su oni da on nije neka vrednost, da je čovek koji je iskompromitovan, koji ima sumnju da je umešan u ubistvo, koji ima dosta tih kompromitujućih radnji, ali su baš takvu ličnost i tražili.

Uostalom, i vi ste svedoci, kada ste poslušni, kada ste servilni, kada ste na usluzi američkom ambasadoru Skotu, on vas hvali, on slavopojke priča o vama. A kada niste, on vas na najgori mogući način opominje.

Vidite, došli ste sada u situaciju da možda po prvi put posle Saše Jankovića neko vodi, pod znacima navoda, samostalnu kadrovsku politiku. Iz tog razloga je Srpska radikalna stranka bila ponukana da kandiduje ženu koja je briljantno završila Pravni fakultet, koja je po godinama mlada, ali relativno je to ko je mlad a ko je star. Kako rekoše, nema dovoljno životnog iskustva. Ali smo iz najboljih namera hteli da ponudimo Srbiji da na toj funkciji bude neko ko će biti nezavistan od bilo kakvog stranog uticaja.

I vi ste sada u prilici da nekim svojim kadrovskim rešenjem dovedete čoveka koji će biti na toj čelnoj funkciji. Da li je dobro vaše kadrovsko rešenje ili nije, to je sad već veliki znak pitanja. To ćemo videti u budućnosti. Ali, ako bude po volji većine, biće hvaljen, biće podizan na najveći pijedestal, a ako ne bude, proći će gore nego sad što pričate o Saši Jankoviću.

Ono što je veoma interesantno to je da mi pokušavamo, srpski radikali, da vam pomognemo koliko možemo i koliko to vi uvažavate. Mi pokušavamo da vas ubedimo da prekinete sa kontinuitetom vođenja pogrešne ekonomske politike.

Jedan segment te pogrešne ekonomske politike ogleda se i u Fiskalnom savetu. Vi ste to nasledili. Tu umotvorinu je smislio Mlađan Dinkić, uz svesrdnu podršku Međunarodnog humanitarnog fonda. Trebao mu je neko da fingira opoziciju, neko ko će biti dežurni kritičar. Zašto? I on ima neka iskustva koja su još od ranije poznata. Komunisti kada su videli da njihov sistem neminovno propada, oni su u svojim redovima tražili opoziciju, pa su fingirali da je to opozicija. Mlađan Dinkić je mnogo prepredeniji, mnogo vispreniji, kada su u pitanju marifetluci, a pogotovo kada je u pitanju lopovluk.

Ostavio vam je Fiskalni savet koji vi u kontinuitetu birate. A šta vam je u suštini Savet? Savetodavno telo, kao što i sam naziv tog organa govori, ali, nema nikakvu ulogu. Što bi rekli – kao bogojavljanska vodica, nit pomaže, nit odmaže. Ali ih držite, zato što su vam po volji, zato što određena… (Isključen mikrofon.)

Odmah da odgovorim preko vas, predsednice, kolegi uvaženom. Možemo mi srpski radikali da gubimo ili dobijamo izbore, ali nismo izgubili obraz. Kada to izgubi čovek, teško ga vraća.

Građani Srbije će proceniti koliko je korisna ili koliko je negativna politika koju vode pojedine političke partije, ali ono što izgubite, a u narodu se zove obraz, nikada više nećete povratiti. Možete vi da budete glasnogovornik čiji god želite.

Što se tiče informisanosti, kad-tad sve izbije na površinu, sve ispliva, sve se vidi. Kontakti sa ambasadama, ne samo američkim, nego i drugim, to su već obelodanjene stvari. Znaju se pojedinci koji su kontaktirali. Što bi mi ovde licitirali? Nemam ja nikakvih potreba, niti bilo ko od srpskih radikala, da se pravdamo, odakle nam informacija. Pa, čitava javnost srpska je videla pred televizijskim kamerama kada je bio u jeku taj sukob politički između Aleksandra Vučića i Saše Jankovića, da je posredovao američki ambasador, da je posle toga Aleksandar Vučić odmah dao izjavu da nema nikakvih problema u saradnji i da mu je drago što Saša Janković traži podatke koji su mu uskraćeni zbog eventualno vojne tajne.

Vas da podsetim, a i javnost, to je bilo kada je Bratislav Gašić bio vojni ministar. To je bilo sve u javnosti, pred kamerama. Nema potrebe za bilo kakvim tajnim sastancima, a daleko bilo, pogotovo za nas srpske radikale. Sve radimo transparentno, javno, u javnosti iznosimo sve podatke do kojih dođemo i sve ono što znamo. Hvala.

Ne razumem ovo uopšte, predsedavajući, vi na uštrb mog govora uskraćujete nekom pravo po Poslovniku. Onda da bi ispali da imate alibi, pozivate se na mene. Ja ću sačekati, ali poštujte bar Poslovnik.

Evo, i ja vas nešto molim, ako bi mogla ministarka buduća…

Samo trenutak, nemojte da budete nervozni, vi mene molite i ja vas nešto molim. Ako bi mogla buduća ministarka Zorana Mihajlović malo ovu haljinu da povuče. Znate, provokativno to deluje. Ne znam kako to vama izgleda, ali ja sam čovek od krvi i mesa.

A vi nemate ta osećanja?

Ne vidim zbog čega je tolika nervoza, ali da ne komentarišem. Ja se zahvaljujem Zorani Mihajlović što je uslišila moju molbu, a vi nastavite i dalje da neartikulisano reagujete pa dokle doguramo.

Ono što je veoma čudno, a to je iz ekspozea, da umesto da se bavimo životnim problemima sa kojima se Srbija većinska suočava, da vidimo, primera radi, kako da rešimo ovu glad, bedu, nemaštinu, nezaposlenost, mi smo ovde slušali ekspoze koji potpuno odudara od realnosti. Kako odudara? Tako što na prvom mestu ili u žiži budućeg interesovanja ove Vlade, po rečima mandatarke, biće digitalizacija, kao nekad elektrifikacija kad je bila posle rata, tako je taj opšti pokret digitalizacija veoma, veoma aktuelan.

Evo, danas smo u novinama pročitali da se i bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović zalaže za digitalizaciju regiona. Zamislite kakva je to slučajnost. Budući mandatar kaže da je prioritetni posao, prioritet svih prioriteta, da izvršimo digitalizaciju u Srbiji. I kada to sluša običan građanin, on ima utisak da je to veoma bitno, da je to najbitnije, da će sutra mnogo bogatije da živi, da će digitalizacijom nestati sve veći broj narodnih kuhinja, da će digitalizacijom sve veći broj ljudi biti zaposlen, a pri tome ne pada mu na pamet da je digitalizacija najvećim delom tehnički posao. Zamislite koliko je to smešno, da u državi koja ima ukupno sedam miliona i 200 hiljada stanovnka vi kao prioritet svih prioriteta stavljate digitalizaciju. To se u ozbiljnijim kompanijama uradi za nepunih godinu dana.

Drugo, ako ste mislili da je ovo kontinuitet bivšeg ministra lokalne samouprave, grdno se varate. Kako zaboravljate zasluge Kori Udovički? Kori Udovički je kao resorni ministar započela ovaj projekat, dovela ga maltene do kraja. Šta je sprečilo? Sprečilo je lažno svedočenje sadašnjeg mandatara kada je u pitanju afera vetrogeneratora. To je sprečilo Kori Udovički da ostane kao ministar i završi započeti posao. To je suština. Umesto ovde da slušamo kako će se budući predsednik Vlade, a i sama Vlada boriti protiv narastajućeg kriminala, mi se ovde bavimo potpuno marginalnim, sporednim stvarima.

Da vidimo šta je to sa tim Kosmajcem, najvećim kriminalcem, kriminalac nad svim kriminalcima. Kako to odjednom preko noći čovek je na slobodi, nije više narkodiler? Kako to da Stanko Subotić, zvani Žabac, na volšeban način je preko noći izašao na slobodu? Šta vi mislite, gospodo, da će se kriminal sprečiti tako što ćete sitne male džeparoše, prevarante, kriminalce nižeg ranga, hapseći njih da sprečite kriminal? Ne, kriminal je najopasniji onaj koji je povezan sa vlašću. Vi morate pre svega da očistite redove Vlade od onih koji su u kriminalu ili skloni kriminalu. Svi oni koji su se bavili falsifikovanjem, svi oni koji su se bavili prevarama moraju da izađu pred lice pravde i da snose određene konsekvence. Setite se samo da je bivši ministar odbrane u nemačkoj vladi podneo ostavku zato što je, pod znacima navoda, falsifikovao svoj doktorski rad, doktorsku disertaciju. Falsifikat se sastojao u tome što nije u fusnoti naveo autore koje je koristio u svom radu. Iz moralnih razloga

je podneo ostavku, a mi ovde imamo, već godinama javnost priča o tome koliko je sumnjiv ili manje sumnjiv doktorski rad pojedinih ministara, kako su i na koji način stekli diplomu. Ne možete valjda očekivati od takvih da se oni bore protiv kriminala.

Mi iz SRS vidimo simboliku u danu i u datumu kada se bira ova Vlada. Uvek kada ovi sa zapada, pogotovo Amerikanci, žele da napakoste Srbiji i srpskom narodu, biraju Vidovdan. Nemojte to da gubite iz vida. Tako je Vidovdan izabran da se kidnapuje predsednik, više puta izabran, Slobodan Milošević, a njegovi sledbenici, rukovodstvo njegove partije potpisalo je sramni Briselski sporazum. Na tu stolicu, na to mesto doći ćete i vi, samo nastavite ovako. Hvala vam.

Reklamiram povredu člana 108. Poslovnika o radu Skupštine.

Naime, on definiše jasno da red na sednici Skupštine kontroliše predsednik Skupštine. Mi smo malopre prisustvovali nečemu što se retko dešava.

Kada je predsednik odsutan, onda potpredsednik predsedava Skupštinom, a mi smo očevidci da je predsednik sedeo ovde, a potpredsednik je vodio Skupštinu i ako već želi da menja Maju Gojković u potpunosti, bar da preduzima mere prema određenim poslanicima koji nemaju ni načina, niti želje da saslušaju kolegu koji suprotno misli, a vi gospođo predsednice Skupštine morate da vodite računa, ne smete da pravite diskriminaciju.

Može vama da se sviđa ili ne sviđa izjava bilo kog poslanika, ali morate jednako i isto, dok predsedavate Skupštinom, da postupate prema svakom poslaniku. Druga je stvar da li ćete vi polemisati preko sredstava javnog informisanja ili ne, ali kad sedite na tom mestu morate jednako tretirati sve poslanike. Da li je poslanik, u ovom slučaju Živković, povredio vas, povredio koleginice, o tome može da se raspravlja i na odborima, može i na ovoj Skupštini, ali ne smete tako da postupate.

(Marija Obradović: A da je povredio vašu ćerku?)

Što se tiče vas koleginice, koja se sada javljate iz klupe, vi ste…

Nisam nikome dobacio.

Samo sam rekao kao opšte mesto, jer ona ne postoji uopšte sa imenom i prezimenom, ona je nas srpske radikale nazvala majmunima. Prema tome…