Prvo bih želeo da razjasnim nesporazum do koga je došlo kada je prof. dr Labus bio za govornicom. Predsednik Marković je meni izrekao opomenu. Ja ni jednog trenutka od kad sam u ovoj skupštini, dugo se poznajemo profesor i ja, ni jednog trenutka nisam dobacivao sa mesta, pogotovo kada je profesor koga ja privatno i lično cenim. Ovo bih želeo zbog javnosti, ne vredi mi naknadno izvinjenje od predsednika, jer to je otišlo u javnost. Izvinjavam se profesoru Labusu, pre svega.
Što se tiče rezolucije, malo je čudno da 2004. godine raspravljamo o rezoluciji čiji su, većim delom, potpisnici koji od 2000. godine, ako ništa drugo, ono aktivno ili na neki drugi način učestvuju u vlasti i učestvuju u radu ove skupštine. Ova rezolucija bi trebalo, koliko sam ja razumeo, što je obrazložio i predstavnik predlagača, da obuhvati sve te evropske standarde kao uslove ulaska Srbije, odnosno zajednice Srbije i Crne Gore u EU.
Samo radi jasnoće i javnosti Srbije, da bude jasno o čemu se radi, ovo je kandidatura za ulazak Srbije u EU. Mi treba da se kandidujemo kao zajednica Srbije i Crne Gore, pa kao kandidati da budemo praćeni, da vidimo da li ćemo biti pred pragom EU, a onda ispred tog praga ulazimo u predsoblje, pa iz predsoblja u EU, to je mnogo. Zato su neki preuranjeno počeli da viču i najavljuju da je 2007. godina, godina kada zajednica Srbije i Crne Gore ulazi u EU.
Koliko su bili u pravu govori upravo njihova karijera, odnosno sudbina političara. Oni su odavno u političkoj penziji i kakva im je lična sudbina takva je i sudbina Srbije, odnosno zajednice Srbija i Crna Gora sa EU.
Naime, ova rezolucija sadrži određene standarde i to je jasno. Kada je u pitanju spremnost zajednice Srbija i Crne Gora da ispoštuje prava čoveka i manjinska prava, mi to odavno predočavamo EU, svim njenim forumima.
Tražimo da nam ukažu gde mi to u Ustavnoj povelji ili zakonskim aktima koja se odnose na ljudska, građanska, a pogotovo na manjinska prava, zaostajemo za evropskim standardima. Kad kažem "mi" pre svega mislim na većinu političkih partija i Vladu, nevezano od saziva i njihovog sastava. Uvek smo pozivali predstavnike EU da nam ukažu šta to fali u zakonodavstvu Srbije što ne ispunjava uslov da se kandidujemo u EU.
Do dana današnjeg bar mi, srpski radikali, nismo obavešteni šta to fali, šta treba da ugradimo, šta treba dodatno da uradimo da bi ispoštovali te evropske norme, kada su u pitanju ne samo prava čoveka, nego i manjinska prava.
S druge strane, svedoci smo da se u jednom gotovo cikličnom periodu ponavljaju pritisci od strane Evropske unije, kada su u pitanju manjinska prava. Sada smo suočeni sa činjenicom da nas Savet Evrope i te kako opominje za nepoštovanje manjinskih prava u Srbiji. Zahvaljujući upravo političkim liderima i političkim partijama mi smo u situaciji da sada još naknadno dokazujemo da imamo i dodatna prava u odnosu na stečena prava nacionalnih manjina. Gde to u Evropi jedna zemlja treba da ispuni ta dodatna prava? Gde je to uporedno pravo, da vidimo kako je to u Evropi, pa još dodatno?
Ako je u pitanju efikasnost rada zajedničkih organa državne zajednice Srbija i Crna Gora, oni su regulisani i definisani Ustavnom poveljom. Povelju je manje-više, hteli to ili ne da priznamo, nametnula upravo Evropska unija. Kako će to Srbija i na koji način da utiče da poboljša zajednički rad, odnosno rad zajedničkih organa kada ta ista povelja služi kao krunski dokument ili osnovni dokument drugoj Republici, odnosno drugoj državi za odvajanje iz zajednice Srbije i Crne Gore?
Tako definisana povelja, potpisana od strane lidera i predstavnika Srbije i Crne Gore služi crnogorskom rukovodstvu kao i te kako značajan argument da se izdvoji iz zajednice Srbije i Crne Gore. Neka nam kažu kako će nam to oni pomoći. Mi smo tu nemoćni. Možemo mi da se igramo, možemo da se nadmećemo na ovoj govornici ko je proevropski više ili manje naklonjen ili orijentisan, ali Evropa nam je nametnula ovu povelju. Mi nemamo šanse, ako Evropa ne insistira na izmenama te povelje da bilo šta poboljšamo u radu zajedničkih organa Srbije i Crne Gore.
Možemo da gledamo jedan skup zaslužnih političara koji se skupe u Palati federacije i donose kao neke kobajagi značajne odluke. Te odluke se najviše odnose na to koliko ćemo Srba, kada i kojim redom isporučiti Haškom tribunalu. Uz svo uvažavanje njihovih funkcija, imena, druga funkcija ne postoji. Funkcija u smislu da ima neku realnu vrednost.
Kada se govori o regionalnoj saradnji, to je moguće tumačiti po evropskim standardima ako je tzv. državna geografija završena, ali mi smo u geografiji kada još se nije formirala granica države Srbije ili zajednice Srbija i Crne Gora. Još smo svedoci vremena kada se rastače savezna republika, pa vidimo da je sada najaktuelnije razdvajanje Srbije i Crne Gore, ali kako to potpredsednik Vlade reče, a i mi to dobro znamo, 2005. godina je odlučujuća godina kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Kako može da se definiše jedna dugoročna regionalna saradnja jedne države koja još nije definisala svoje granice? To je nemoguće. Zašto je zajednica Srbija i Crna Gora na ovako nezahvalnom poslednjem mestu zapadno-balkanskih zemalja? Jedan od glavnih razloga je upravo činjenica da je Evropa svesna da predstoji još razdvajanja, ne samo zajednice Srbija i Crne Gora, odvajanje Crne Gore ili Srbije, nego predstoji odvajanje i izdvajanje još nekih delova Srbije.
Zar nismo svedoci da čak i u medijima visoki funkcioneri u ovoj predizbornoj kampanji za izbor američkog predsednika javno govore da 2005. godine najmanje ono što će dobiti Kosovo i Metohija, a u čemu će ih Amerika podržati, je republika Kosovo i Metohija? Zar nismo svedoci da se internacionalizacijom pitanja Vojvodine pravi prvi korak kako bi u skorijoj budućnosti, a kako i reče potpredsednik, samo nije apostrofirao Vojvodinu, ali svima nam je jasno ako je 2005. za Kosovo i Metohiju, 2006. godina je za Vojvodinu?
Da li će to biti drugi model ili će to biti viši stepen autonomije, sve zavisi od strukture vlasti u Skupštini Vojvodine, jer ako prepustimo onima koji su do sada ucenjujući preko pokrajinskog parlamenta ucenjivali i republički parlament i Vladu Republike Srbije onda će to možda biti i za kraći period. Slažem se sa vašim čuđenjem, gospodine Labus, i ja sam siguran da može da bude istovremeno kada i priča o Kosovu i Metohiji.
Ako pustimo one koji nam Vojvodini nametnuše grb, zastavu, vojvođansku Akademiju nauka, pa još imaju i pripremljen ustav, onda će to možda biti i pre nego Kosovo i Metohija. To je, iz prostog razloga, navođenje činjenica i uzroka koji ne zavise od nas. Mi ne možemo značajno da utičemo bez pomoći upravo ove Evropske unije.
Šta nam se ovde kroz ovu rezoluciju potura? Šta se podmeće? Podmeće se nešto što je uslov, a podmeće se i definiše kao neka vrsta standarda Evropske unije, a to je ispunjenje svih međunarodnih obaveza Republike Srbije i odlučno se podržava stav da sva lica osumnjičena za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u periodu 1991-2000. godine na teritoriji bivše SFRJ privedu pravdi u skladu sa pozitivno-pravnim propisima i međunarodnim obavezama.
Kakav je ovo standard? U krajnjem slučaju, kakav je to uslov? Ko ovaj uslov propisuje? Evropska unija? Nije ovo standard Evropske unije. Nije Hag standard niti sud Evropske unije. Evropska unija je transmisija svetske politike Saveta bezbednosti kada je u pitanju Haški tribunal. Evropska unija je, konkretno, realno transmisija uslova koje postavlja javni tužilac Haškog tribunala, Karla del Ponte, prema Srbiji.
Nema tu Evropska unija nikakav standard. Nema ni uslov. A da ima uslov, Evropska unija bi jedinstveno izašla i rekla da, posle izručenja, kidnapovanja Slobodana Miloševića, posle predaje Vojislava Šešelja, dobrovoljnog odlaska, imamo još potreba za tim i tim licima i tu se završava uslovljavanje. Evropska unija nije definisala ove uslove. Ne postavlja ona ove uslove. Nisu ovo njeni standardi. Ovo su uslovi koje diktira javni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte. Svedoci smo da iz dana u dan ni ona sama ne zna koji sve trebaju uslovi, a ti uslovi se, nažalost, sadrže u broju Srba, srpskih glava koje treba isporučiti.
Do čega smo došli? Došli smo do situacije kada u ime tih standarda i u ime ispunjenja uslova od strane Karle del Ponte treba da isporučimo četiri generala. Četiri generala koji su braneći Srbiju od NATO agresije ispunjavali svoje patriotske i profesionalne obaveze. Da li neko može ovde da pita šta je sledeći korak. Šta je sledeći uslov? Kakvi su to standardi koje nam nameće ta Evropska unija iz usta ili kroz Karlu del Ponte.
Ne može niko da pita. Zašto? Zato što se u cilju jeftinih političkih poena nakon održanih lokalnih izbora i u istom trenutku kada se kršeći sve rezolucije i odluke Vlade Srbije Srbi na Kosovu i Metohiji pozivaju na izbore, predlaže rasprava o ovakvoj jednoj rezoluciji. Dolazimo u situaciju da ovu Srbiju, ovakva kakva jeste, u zajednici sa Crnom Gorom udaljavamo sve više i više od Evropske unije.
Prijem u Evropsku uniju, gospodo, ne zavisi toliko od nas ili od aktuelne vlasti. Zar vam nije za primer, za nauk, primanje ili prijem u Savet Evrope. Kada je Srbija bila policijska država, u vreme vanrednog stanja, primljena je u Savet Evrope. To je presedan. Biće primljena onog trenutka kada raspoloženje i stav Evropske unije bude takav da Srbija uđe u Evropsku uniju. Nažalost, ja iskreno strahujem da će Srbija tada biti toliko mala da će se zvati beogradski pašaluk.