Dobili ste predsednika pravde kakvog zaslužujete.
Gospodine ministre, sve bi to bilo lepo kada biste nam objasnili kako to da je vreme podnošenja ostavke 23,30 časova, a vreme glasanja 23,31 časova. A vi tvrdite da ste podneli ostavke posle polaganja zakletve, koja je bila u 23,40 i nešto časova.
Znači, prvo ste položili zakletvu, pa ste u 23,31 glasali za izbor Vlade. Ponavljam još jednom zbog gledalaca koji imaju zdravog razuma, a vi nemate. Gospodin Petrović je u 23,30 časova podneo ostavku na funkciju narodnog poslanika. To je dokument narodne skupštine, na kome piše 23,30 časova.
Gospodine Petroviću, ako tada više niste bili poslanik - niste imali pravo da glasate. Ako ste bili poslanik, niste mogli da budete izabrani za ministra, tako da vi uopšte nemate izgovor za ovo. Posle glasanja napravljena je pauza, pa je posle pauze polagana zakletva.
Vi sada ovde tvrdite da ste tek posle polaganja zakletve podneli ostavku. Sada ste to rekli ovde.
Gospodine Petroviću, nedostojni ste funkcije ministra pravde, zato što ste direktno uticali na presudu u slučaju ubistva predsednika Vlade Zorana Đinđića. Proces je u toku, izrečena je samo prvostepena presuda. Vi ste, gospodine ministre, već uticali na dalji tok suđenja, pohvalili ste sudije koje su izrekle prvostepenu presudu, pohvalili ih za hrabrost, što znači da ste se direktno umešali u proces.
Pitam vas, pošto sledi reizbor svih sudija, šta će sad da rade sudije u drugostepenom veću, koje ćete vi možda optužiti da nisu imale hrabrosti? Hoće li uopšte smeti da se upuste u proces koji je odvijan pred prvostepenim većem ili će morati da potvrde presude, kako biste i njih pohvalili da imaju hrabrosti i kako bi računali da će imati platu posle izbora novih sudija.
Veoma ozbiljan propust, gospodine Petroviću, motivisan stranačkim razlozima. Završavam, izvinjavam se.
Svakom građaninu Srbije je u interesu da ubice budu otkrivene, da budu osuđene po zakonu, ne po volji Vlade, po volji ministara, ne po volji Demokratske stranke, koja je jasno javnosti stavila do znanja da želi da utiče na izrečene mere, bar na način što u momentu izricanja presude svi poslanici se pojavljuju u sudu ili pred sudom, pa čak vređali porodice prvostepeno osuđenih i njihovu malu decu.
Dakle, svačije dete zaslužuje brigu i pažnju, svačije dete i svako dete. Jer, ako bismo na taj način delili decu, onda bi, kako se vlast promeni, jedna deca plakala, a druga se smejala, a želeo bih da nijedno dete ne plače kada se promeni vlast.
Dakle, gospodine ministre, nemojte prepravljati stenografske beleške, uzmite beleške da vidite šta ste izgovorili sada za ovom govornicom, a mi ćemo onda da utvrdimo da li je vaš glas uopšte bitan. Bez vaših glasova bilo je dva glasa više za izbor vlade. To su bila dva predstavnika manjina koji nisu bili u vladi, ali su glasali za vas.

Niste naučili od mene kako se vodi sednica. Tako čitava ta lakrdija vam nije bila potrebna.

Ministre, imala je Srbija takav proces. To je bio proces protiv Draže Mihailovića, vođen na isti način, presuda isto tako doneta zahvaljujući volji moćnika. Tako da niste vi presedan i vaši preci su to radili kada su sudili Draži Mihailoviću.
Postoji druga stvar: ne smete da se izjašnjavate o presudama i ne smete da govorite o sudijama koje su presude izrekle. Da ste rekli da sudije nisu imale hrabrosti, to bi bilo tumačeno na način da nisu smeli da ih oslobode. Kad ste rekli da su imali hrabrosti, to se tumači na način - dobro je što su ih osudili.
Nije to vaše, gospodine ministre. Čak dozvoljavam da poslanici to mogu da rade. Poslanici to mogu da rade, eto, kao i građani Srbije. Sede u kafani i kažu - mislim malo je dobio, mislim mnogo, mislim nisu smeli organizatore da pozovu da istraže celo ubistvo, pozadinu ubistva, pripremu ubistva. To građani mogu. Ministar pravde to ne sme. Nijedan ministar to ne sme da radi, ne samo ministar pravde. Jer je svaka vaša javna reč direktni pritisak na nekoga.
A kada taj pritisak vršite na onoga ko je nezavisan u svom radu, onda potpuno odudarate od najvažnijeg postulata u Ustavu. Uostalom, presuda protiv ove dece koja su lepila plakate na zgrade u jednoj ulici u Beogradu je direktno mešanje u pravosuđe. Kako vas to nije zainteresovalo?
Kažnjeni su po tački po kojoj se kažnjavaju prosjaci ili opšti izazivači ugrožavanja javnog mira. Nijedan građanin se nije pobunio kada su lepili, izuzev vas poslanika što za to dobijate platu, i niko se u Srbiji nije pobunio što će neka ulica da se nazove ulica generala Ratka Mladića, niko.
Vi ste ih odmah, pazite sad ovo, vi ste ih pozvali na informativni razgovor iako su za prekršaj osuđivani, pa mi sada recite kao ministar pravde koji to sudija onoga koji je osumnjičen za prekršaj poziva na informativni razgovor. Moraćete u neke stvari da se upustite, da biste znali o čemu se radi.
Zašto su odmah upućeni na izdržavanje kazne, za prekršaj, bez žalbe veću, ne, nego odmah na izdržavanje kazne, ko radikali u Gnjilanu. Da li vam to liči na gnjilanski slučaj, kada su radikali uhapšeni na ulici, odvedeni u sud za prekršaje i ujutru odatle pravo u zatvor. Učite se malo na tuđim greškama ministre. Čak razumem i vaše ljudske motive za neko ponašanje, ali vas je sada zakon usmerio da ne smete da radite ono što biste hteli, nego samo ono što je dozvoljeno zakonom.

Izvinjavam se. Ovo što ste uradili u poslednja dva dana nije vam dozvoljeno zakonom.

Volim kada narodni poslanici govore izvan teme i treba da govore.
Ne zameram vama, gospodine Ristiću, što govorite izvan teme, ali vam zameram što govorite neistine.
Dakle, vi ste sad ovde rekli da su toliko nesaglasni satovi u Narodnoj skupštini da je vreme koje je upisano u pisarnici 23,30, u stvari vreme koje je ovde bilo 23,50, da 20 minuta kasni sat u pisarnici u odnosu na sat ovde. To je laž, gospodine Ristiću, u šta ne treba verovati.
Ako biste tako sudili o satovima, onda treba da povučete krivičnu prijavu protiv službe Skupštine podnetu u vreme kada je uvažena ostavka poslanika G17 plus. Tada ste isto ukazivali na vreme podnošenja, a oni su mogli lepo da vam odgovore da nisu u saglasnosti satovi.
Međutim, mislim da ste uvredili čak i mene lično, ali nisam toliko bitan, koliko ste ukazali na jednu pojavu koja se i mene tiče, a odnosi se na mnoge građane Srbije. Vi ste nas ovde optužili da svako ko komentariše neku odluku, mislili ste na presudu u slučaju ubistva Zorana Đinđića, daje podstrek teroristima, onima koji oružjem i atentatima žele da izvrše promenu vlasti. To je tako bezobrazna optužba sa ove govornice da ne bi ni zasluživala moju pažnju da niste dobili aplauz za to.
Dakle, gospodine Ristiću, ako se usudim da nekada komentarišem neku presudu tog procesa, nemojte da me optužujete da to želim da podstičem terorizam u Srbiji, jer je ta optužba veoma ozbiljna i mogao bih od vas da zahtevam objašnjenje.
Najpre, i to je krivično delo, lažnog optuživanja. Voleo bih da podnesete krivičnu prijavu protiv onoga za koga smatrate da ovog časa, sada, komentarišući sve ono što se dešava u vezi sa presudom grupi koja je navodno organizovala i izvršila ubistvo Zorana Đinđića, da time čine podršku terorističkim aktima u Srbiji. Sve to piše u stenografskim beleškama.
Dakle, gospodine Ristiću, niko u Srbiji ne podržava terorizam, niko u Srbiji ne podržava kriminalce, posebno ne SRS. Ako mislite o podršci kriminalcima, nije trebalo da birate Đelića za ministra, nije trebalo Dinkića da birate za ministra, i još neke, sa izuzetkom gospodina Petrovića, koji se odavno ne bavi kriminalom, to moram da priznam.
Ova dvojica direktno iz kriminala upadaju u ministarske fotelje. Zato ne zavijajte u lepe reči veoma teške optužbe. Ako imate nameru da optužite nešto Tomislava Nikolića ili bilo kog radikala recite to otvoreno u oči, neću da se naljutiti. Mene mnogo više nervira taj blagoglagoljivi ton kojim iznosite najteže moguće optužbe. Dakle, kada budem ubeđen da ste kriminalac, gospodine Ristiću, to ću vam reći u oči, sa govornice, u intervjuu ili gde god hoćete.
(Predsednik: Vreme.)
Nemojte to, to perfidno, to je Tito još radio. To je i Milošević radio. Pojavi se na televiziji i ceo narod optuži sa dve-tri rečenice i niko ne sme da se protivi tome. Ako mislite da me je sramota i da ne smem da vam se protivim kada kažete da je moje komentarisanje onoga što radite na tom suđenju, da je podrška onima koje ste osudili, ne možete uopšte da me sprečite da to komentarišem.
Bolje razmišljajte o tome zašto ovaj zakon, donet 2001. godine, nije mogao da predvidi ovako teška krivična dela. Nije mogao da predvidi ko će sve doći na vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih svima nama da uputim jednu poruku povodom ovih naših produžavanja sednica Narodne skupštine, da vas upozorim da time povređujemo Ustav. Vama nije ni to svetinja.
Član 60. stav 4. kaže - svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme. Niko se tih prava ne može odreći.
To je Ustav, pa bih vas zamolio da ubuduće, kada predlažete produženje radnog vremena, pomislite na Ustav koji vam to zabranjuje, i vi koji za to glasate, kada nekada treba da glasate, pomislite na to da nemate prava da se odreknete prava na radno vreme, i videćete kako bi Skupština efikasnije radila kada biste znali da ne možete unedogled jednu sednicu da održavate.
Kako izgleda kada vlade kratkih mandata vode državu? Ova dva zakonika su tipičan primer. Prvo da vam pročitam ono što je ministar potpisao, potpisao Božidar Đelić, ali ono što je izašlo, pretpostavljam iz kabineta ministra, dve nelogičnosti, jedna jezička, a jedna koja pokazuje da ovaj zakon nije razmišljao o smislu.
Naime, vi u razlozima za donošenje zakona kojim se odlaže primena jednog zakona za 19 meseci, ali zato hoćete da promenite neke odredbe u zakonu koji ne važi, kažete - predlažemo ove izmene da bi već sada obezbedili njihovo usaglašavanje sa sistemskim rešenjima koje predlaže novi Zakonik o krivičnom postupku.
Znači, danas usvajamo izmene kako bismo obezbedili usaglašavanje sa zakonom koji će stupiti kroz 19 meseci na snagu. Apsolutno besmisleno. Poznajem vaš stil rada, gospodine Petroviću, ovo vi nikada ne biste odobrili da ste videli.
Slušajte sada ovu rečenicu, koja bi trebalo onoga ko je napisao da vrati negde u drugi razred osnovne škole. "Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku - predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku budući da bi se sprečile štetne posledice po rad državnih organa".
Sada treba da pričam nešto o tom zakonu koji mi predlažu ovakvi ljudi. Hajde sa malo o tome progovorim. Vi vozite sami kola do provalije, a onda kažete - stoj Srbijo, Skupštino, pomaži da ne padnemo u provaliju.
Otprilike na to vam liči donošenje ovog zakona, a pokazuje apsolutnu nesposobnost Vlade pre vas, apsolutnu, ali nešto govori i o vašem karakteru kada sa tom vladom pravite novu vladu. Jeste li vi sigurni da ta vlada može da vam obezbedi do 31. 12. 2008. godine sprovođenje Zakonika o krivičnom postupku? Niste i neće.
Sami ste rekli, gospodine ministre, u svom obraćanju poslanicima da uopšte ne razmišljate o tome da vršite pripreme da bi Zakonik mogao da bude sproveden, nego da ćete ovo vreme iskoristiti za potpuno novi zakonik o krivičnom postupku. Znate na koliko je otpora naišao ovaj zakonik kod stručne javnosti.
Prva zamerka da uopšte nije konsultovana, zato što je jedan profesor rešio da je on alfa i omega i da će sam da napiše, bez konsultacija sa bilo kime, a onda ste raspalili da mešate babe i žabe, anglosaksonsko i kontinentalno pravo, da naše vrednosti utapate u vrednosti onoga što ste prepisivali po nalozima iz Evropske unije i došli do rešenja koja su u potpunosti suprotstavljena zakonodavstvu Evropske unije.
Na stranu to što odlažete primenu tog zakonika. Govorilo se nekoliko meseci unazad da niko ne osposobljava posebno tužilaštvo za novu ulogu koja mu je zakonikom pripremljena. To na stranu, nešto drugo me interesuje.
Sami ste rekli 2001. godine, kada je donošen ovaj zakonik, to je rekao jedan vaš vrli poslanik ovde, niko nije mogao da pretpostavi kakva će sve krivična dela da budu od tada naovamo izvršena, pa je pisan normalan zakonik, posebno o dužini trajanja pritvora. Onda vam je poslanik Krasić ukazao kada se Vlada lupala po čelu, najčešće pod pritiskom javnosti koja bolje prati kada kome ističe pritvor, pa smo nekada i noćne sednice održavali da bismo produžili rokove za pritvor.
Čini mi se da je ovaj predlog zakona nastao u vreme kada niste bili sigurni da će biti izrečena prvostepena presuda u slučaju ubistva Zorana Đinđića. Možda je postojala mogućnost, nisam baš do detalja to proučio, da neko od njih izađe iz pritvora na slobodu. Vi ste nam naravno rekli - šta hoćete, da izađu iz pritvora ovi koji još nisu osuđeni?
Ne postavlja se pitanje šta ti ljudi koji su u pritvoru žele. Oni isključivo žele da se nađu na slobodi, čak i oni koji su počinili najteža krivična dela. Ljudska je, normalna želja svakog čoveka da se nađe na slobodi. Mene interesuje kako vi možete da prihvatite činjenicu da će neko suđenje da traje šest, sedam godina? To nije parnica oko međe i da ćete sve to vreme čoveka držati u pritvoru.
Nemojte da se ugledate na Haški tribunal. On ima jednu odrednicu u kojoj kaže da ne nadoknađuje štetu, tako da Vojislav Šešelj, kad bude oglašen nevinim i kada bude pušten na slobodu, neće imati pravo ni na kakvu materijalnu ili bilo koje druge vrste nadoknadu. Tako radi Haški tribunal.
Ali vas upozoravam na slučajeve iz "Sablje", u kojima ste tako grubo postupali prema građanima Srbije pod firmom da su svi kriminalci, a sada država plaća velike odštete onima koji su utamničeni bez ikakvog osnova i držani u pritvoru bez ikakvog osnova.
Neko je ovde pomenuo izraz - da izjednačimo dželata i žrtvu. Dželat je izvršilac ubistva zato što mu je to profesija. On nije ubica, on je državni izvršilac smrtne kazne, a mi ovde treba da pričamo o ubicama koje zakon nije ovlastio na to.
Šta ćemo mi sada da radimo? Da kažemo - nećemo da vam izglasamo ovaj zakon? Šta to vredi kada ne može da se primenjuje? Da kažemo da ćemo glasati za taj zakon, onda i radikali kažu - vidimo nesposobna je Vlada, dajemo joj novi mandat u kome će pokušati ta vlada da se popravi.
Pošto su u ovu vladu ušli nedozvoljeno mladi ljudi, znam da će njihov osnovni interes biti da četiri godine vladaju. Nezrelost i ozbiljnost da shvate kada su dojadili narodu, nego želja da budu četiri godine na vlasti. Za očekivati je da u te četiri godine vi ponešto i otklonite, da ponešto i ispravite.
Nemojte da mi se pozivate na entuzijazam, ako ga je neko imao 2001. godine, to ste ga imali vi koji ste sada u nekom drugom sastavu na vlasti, a kada saberemo rezultate svega onoga što ste uradili ne bismo našli dovoljno posla za jednu ozbiljnu vladu. Zaboravili ste da je imperativ održavanja sednice bio izveštaj o Kosovu i Metohiji, zaboravljate da je imperativ funkcionisanja države, sami ste podneli ustavnu prijavu, donošenje novog budžeta.
Samo što ste položili zakletvu, zaboravili ste sve imperative. Sada počinjete da vladate. Upali ste u mašinu. To je uglavnom činovnička mašina, ali jako dobro opremljena u poslednjih nekoliko godina kadrovima Vojislava Koštunice, koji je sebi i zakonom predvideo mogućnost da sve nas, koji možemo da pobedimo na izborima, sačeka sa svojim kadrovima, koje ne možete da otpustite iz službe. Vi ćete sada ući u mašinu, gospodine Petroviću, u mašinu državnih ministarstava koja će vam nalagati šta su vaši prioriteti.
Počeli ste jako lošim zakonom, zakonom kojim priznajete da vaš prethodnik nije uradio posao koji mu je propisan Zakonom o ministarstvima i Zakonom o Vladi. Sve što od vas očekujem, gospodine Petroviću, na šta sam upozoravao sve dosadašnje ministre pravde, jeste da se bavite sudovima kao objektima i kao mestima u kojima se održavaju suđenja, da ih organizujete, da ih opremite, da im obezbedite budžet kojim će sami da raspolažu da bi primali plate.
Ne kao što je neko od vaših poslanika rekao, mi ćemo da im obezbedimo dobre plate. Ne, oni će sami sebi da obezbede dobre plate. Nemate, naravno, Vrhovni sud, nemate kasacioni sud, pitanje je ko bi sada raspolagao tim budžetom, to može da vam bude izgovor, ali kažem vam, ako se držite toga, gospodine Petroviću, bićete dobar ministar. Ako opremite sudove, ako se pobrinete da sudije rade i sude po zakonu, vi ćete biti dobar ministar.
Ako počnete da hvalite sudije ili da ih hudite zbog nekih presuda koje su doneli, bićete jako loš ministar. Videli ste, jako loši ministri se uopšte dugo ne zadržavaju na funkciji ministra i niko više ne računa sa njima. Prava su vremena kada ministar snosi sudbinu svoje stranke, pređe u opoziciju, ali ako njegova stranka pobedi ponovo, narod zna da će on ponovo biti ministar.
Kada će narod sada da kaže da bi Batić trebalo da bude ponovo ministar pravde? Nikada. Stojković. Nikada. Iskreno vam od srca želim da ne doživite tu sudbinu njihovu. Kako to ne biste doživeli, poslušajte me, ne mešajte se u rad sudova, samo im omogućite da rade.
Kada vam stranački aktivisti i ulični demonstranti, kada vas svi pozovu i kažu, izađi Petroviću i kaži ovde je trebala smrtna kazna, vi im recite, izvinite, to nije moj posao, imamo mi sudije, imamo mi sudove. Ako to ostvarite, to će biti vaš najveći uspeh. Mi vam nećemo pomagati da dobro radite, jedva čekamo nove izbore, a što sam mislio i za vas, a što vam od srca ponovo želim.
Dakle, nove izbore, da Srbija odluči ili će vladati SRS, što će prvo biti, izvinite, nemojte da se ljutite, ili će vladati DS, što po prirodi demokratije verovatno će biti posle našeg jednog, najviše posle dva naša mandata. Ako vam treba savet pre sednice, izvolite, slobodno dođite, videli ste, ima ovde vrsnih pravnika, rado ćemo vam pomoći.

Dame i gospodo poslanici, ne znam otkud informacija da je to dogovor sa šefovima poslaničkih klubova.
Sve vreme dok sam bio na tom sastanku, o tome nismo postigli saglasnost, niti se o tome uopšte govorilo i nikada ne bih dao takvu saglasnost da me je bilo ko pitao, zato što je nemoguće i neprihvatljivo poniziti funkciju potpredsednika Narodne skupštine na nivo člana odbora.
Ako predsednika Skupštine biramo na jedan način, i tu nema objedinjavanja rasprave ni sa kojom tačkom dnevnog reda, kako ćete tako birati onoga koji treba da ga zamenjuje. Vi vidite da je gospodin Mrkonjić alfa i omega danas u političkom životu Srbije.
Ne može rasprava o izboru potpredsednika da bude objedinjena sa nekim tamo tačkama dnevnog reda. Nemoguće je, neprihvatljivo je. Ne treba izbegavati raspravu o izboru ljudi na najvažnije funkcije u Skupštini Srbije, možda neko ima o tome nešto da kaže, možda će neko da izađe iz sale, možda neko neće hteti da učestvuje u tome. Zaista ne mogu, niti bih prihvatio odgovornost, da u ime poslanika SRS prihvatim ideju ponižavanja potpredsednika Narodne skupštine.
Kada bih terao mak na konac sa vama demokratama, onda bi danas Nataša Jovanović podnela ostavku na mesto potpredsednika, zatim bismo je ponovo kandidovali, tako da vas nateramo da i vi učestvujete u izboru Nataše Jovanović za potpredsednika Narodne skupštine.
Zato što mi ne želimo da ovde imamo potpredsednike izabrane jedne noći, kada je bila noć istine, kada se znalo šta ko misli, a druge potpredsednike po danu kada se istina krije i kada može da se glasa za koga god hoćete.
Dakle, za mene su potpuno jednaki svi potpredsednici Narodne skupštine, jednaki sa predsednikom Narodne skupštine onog časa kada on nije u mogućnosti da funkciju obavlja.
Ne može da se spoji rasprava o ovim tačkama dnevnog reda. I ako je ovo najava da ćete spajati nespojivo, kao što je i vaša vlada sastavljena, onda znajte da mi u tome nećemo da učestvujemo. Apsolutno smo protiv spajanja rasprave za izbor potpredsednika i za članove odbora.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas treba da izaberemo predsednika Narodne skupštine, po shvatanju SRS, najvažniju funkciju u zemlji. Uostalom, mislim da će više glasova danas biti za predsednika Narodne skupštine nego za izbor Vlade, tim pre što vas sada upozoravam da su u glasanju za Vladu učestvovali narodni poslanici koji su minut pre toga podneli ostavke, a minut posle toga postali ministri.
Sada vas upoznajem sa činjenicom da je mandat narodnog poslanika Božidaru Đeliću, Milanu Markoviću, Dušanu Petroviću, Draganu Šutanovcu prestao minut pre nego što su glasali za sebe da budu izabrani za ministre.
Lepo ste počeli. Mlađan Dinkić je bio još gori. Prvo je glasao za sebe, pa je posle šest minuta podneo ostavku na funkciju poslanika. To samo da vam ukažem na to kako vi shvatate Narodnu skupštinu i ovu funkciju predsednika Narodne skupštine.
Naravno, možete jednom pitanju da priđete iz više uglova, sa više aspekata da cenite, pa tako i mladost kandidata za predsednika Skupštine. Mladost je uvek prednost i svaki put kad ovde izađete i kažete - mlad je čovek, retko ko od nas starijih će se usuditi da vam u tome protivureči, jer će to biti pripisano Katonovoj izreci o starim ljudima - da smo puni zlobe, da zameramo mladim ljudima.
Međutim, ima nešto što Srbiji izborom gospodina Dulića svakako nedostaje, a to je ta zrelost, iskustvo, karijera.
Šta mi da diskutujemo o gospodinu Duliću? Da nije bilo one noći, ne bismo imali ništa ni negativno da kažemo o njemu, ali ništa ni pozitivno. Jednostavno, postoje godine u kojima niste zaslužili najvažniju državnu funkciju. Ima vremena za sve.
Da sam otac gospodina Dulića, zamislio bih se zašto napušta lekarsku karijeru. Predsednik Narodne skupštine ne može da bude lekar, posebno ne onaj ko u svojoj ruci drži nož, i vi to dobro znate. Pitajte naše poslanike koji su u jednom mandatu bili poslanici, u drugom se vraćali u salu, trebalo im je vreme, a neki se više nisu ni vratili.
Vidim vaš životni put, potpuno je bio posvećen politici, trebalo je da otvorite knjige iz politike odmah i da se ne zamajavate medicinom, tim pre što su sve vaše specijalizacije potom bile političke specijalizacije, menadžerske itd.
Šta sad mogu tu da vam zamerim? Vi ste tipičan kadar DS. Prvo angažovanje u drugoj političkoj stranci, zatim u DS, ali istovremeno osnivanje jedne firme, pa druge, što ne piše u vašoj biografiji. Jedna od njih se slučajno bavila fiskalizacijom, u vreme kada je DS uvodila fiskalne kase.
Vaša izjava da ne možete da stavljate interes na Kosovu i Metohiji iznad interesa da uđemo u Evropu, po meni, vas potpuno diskredituje i odbacuje kao nekoga za koga bismo uopšte mogli da glasamo. Imali ste još dve izjave, za jednu ste dali izvinjenje, koje po meni nije dovoljno za gospodu potpredsednike, a meni, kao onome koji je tada predsedavao, uopšte nije bilo ni potrebno.
Da li ste zaista rekli da će se jednostavno popljuvati ljudi koji sednu pored Mrkonjića i ostalih za predsedničkim stolom. Sedećete suvi za nekoliko minuta pored Mrkonjića i Mrkonjić će drage volje da vam prepusti ovu svoju funkciju.
Ali ste rekli, gospodine Duliću, nešto što me strašno boli, što u stvari potpuno odbacuje priču onoga ko vas je ovde predložio o tome da stiže tolerancija, da ste mlad čovek neopterećen prošlošću. Vi ste rekli - mojim izborom poslanici su omogućili da neki građani Srbije idu uzdignute glave. To je bilo na B92. To je najopasnija izjava za jednog predsednika Narodne skupštine. U Srbiji svi treba da idu uzdignute glave.
Razumem da vas je ponela iskrenost one noći, ali bih voleo da budete iskreni sve vreme obavljanja svoje funkcije predsednika Narodne skupštine. To neće biti nadgledano predsednikovanje Narodnom skupštinom. Kao što sam protiv toga da nas neko nadgleda na Kosovu i Metohiji, tako sam i protiv toga da nas nadgledaju oni koji su od vas stvorili političku ličnost i da nadgledaju kako mi to ovde u Skupštini radimo.
Suočićete se sa velikim problemima, gospodine Duliću. Najpre, morali biste da prekinete sednicu posle izbora i da odmah u dnevni red uvrstite izveštaj našeg tima za Kosovo i Metohiju, pošto je to bio imperativni stav svih vas koji one noći niste hteli da učestvujete u radu sednice. Podsećam vas da je od onda proteklo, čini mi se, skoro dve nedelje, tog imperativnog stava više nema.
Dalje, rekli ste - zakon o Narodnoj skupštini. Tu ćete se sukobiti sa Demokratskom strankom, koja je u dva navrata zaustavila donošenje zakona o Narodnoj skupštini. Tada je bila opoziciona skupštinskoj većini i smatrala je da treba u javnosti da obruka poslanike koji traže zakon o Narodnoj skupštini. Znači, imaćete težak zadatak da obrazložite zašto vašim izborom Demokratska stranka odustaje od toga da bruka poslanike koji traže zakon o svom radu.
Nisam shvatio da li ste za TV prenose ili protiv njih, ali onaj ko se usudi da učestvuje u ukidanju TV prenosa rizikuje da mu se ponove neki događaji iz naše bliže prošlosti, tako da vam preporučujem, toplo i od srca, da vam nikada ne pada na pamet da popustite pred pritiscima da sednice Narodne skupštine ne budu prenošene.
Vi ćete preseliti Skupštinu u Dom narodne skupštine. Pitajte gospodina Mićunovića koliko je muka i para otišlo da se taj dom osposobi posle veličanstvenog događaja 5. oktobra 2000. godine. Da se vaša politička nomenklatura pita, u toj zgradi se više nikada ništa ne bi održalo ili će ta zgrada da funkcioniše samo kada ste vi na vlasti.
Sada se suočavate sa prošlošću kao mlad čovek, ja sam to iskustvo imao 2000. godine kao zreo čovek, skoro star. Možda ćete vi lakše da prebolite ponešto što će da vam se desi, ali videćete kako mašina koja se zove Vlada želi da lomi Narodnu skupštinu Republike Srbije.
I to ste videli već jutros kada je stigao predlog, besmisleni i bezumni predlog Vlade, da danas po hitnom postupku rešavamo kadrovska pitanja u Vladi. Baš njih briga za Ustavni sud, za Kasacioni, za mnogo zakona koje nismo uskladili, njih interesuje šta će biti sa činovnicima koje treba ovde izabrati ili sačekati dogovore da bi bili izabrani, i da bi Vlada i državna administracija uspeli nekako da funkcionišu.
Mnogo je predsednika Narodne skupštine predsedavalo Narodnom skupštinom Republike Srbije. Svi su bili u službi Vlade Republike Srbije, sve ih je Vlada smatrala svojim činovnicima, svi su ponižavali Narodnu skupštinu, sazivajući je u roku od nekoliko sati. Evo, otkako je DOS čvrsto preuzeo poluge zemlje svi zakoni se donose po hitnom postupku, skoro svi bez izveštaja nadležnih odbora, tako da ćete verovatno imati tih pritisaka od nove Vlade Republike Srbije. U nešto drugačijem obliku, svi su već bili na vlasti.
Kada vam budemo ovde zatražili tačku dnevnog reda, na kojoj ćemo da raspravljamo o najvažnijim pitanjima u zemlji, o tome da li je, recimo, potpredsednik vlade kriminalac, da li u tome učestvuju njegovi prijatelji sa kojima je, nakon prestanka funkcije ministra finansija, osnovao firme koje i dan-danas pljačkaju zemlju, nećete moći da se oglušite o taj naš zahtev. Ima nas toliko da možemo da ili vas uverimo da neke tačke moraju da budu na dnevnom redu ili da vas uverimo da sednice ne može da bude ako ne rešavamo najvažnija pitanja u zemlji.
Sada vam kažem da nisam slučajno ministra Milosavljevića pitao sa ove govornice kakvo je njegovo učešće u dve firme čiji je osnivač Božidar Đelić, koje su stotine miliona preturile preko svojih ruku.
Za mene ono što se dešava na Kosovu Metohiji je delimično u našim rukama, a mnogo više u rukama naših prijatelja. To što budemo mogli da uradimo, šta uradimo - uradimo, ako niko od nas ne izda, niko neće moći ni da nam zameri. Ali, hoćemo li da raščistimo sa kriminalom i korupcijom preko Narodne skupštine? To možemo, i ne samo da možemo, mi to moramo, i to svi vi dobro znate.
Ne zaboravite da pripadate političkoj stranci koja je i vas uvela jednom u Narodnu skupštinu, a Ustavni sud poništio taj vaš izbor. Vi ste bili, u stvari, supstrat za nekog iz Demokratske stranke Srbije, ne znam kako se baš zvao taj poslanik koga su najurili da biste vi bili poslanik.
To je kratko trajalo i ne bih navodio to u biografiji, jer vi niste ni bili narodni poslanik, iako je Skupština u to vreme donela mnogo zakona i o našem zahtevu da se Ustavni sud izjasni o ustavnosti tih zakona nikada nije raspravljano, pošto je u pitanju Demokratska stranka. Znači, moraćete da učinite, gospodine Duliću, mnogo više od crteža na zidu da biste nas ubedili da imate osećaj za demokratiju. Znate, kada učiteljica detetu zada da nacrta konja, ono nacrta, izmakne se i vidi da baš ne liči, ono dole napiše - ovo je konj. Tako se i vi nazivate Demokratskom strankom da bi nekoga ubedili da u vama ima demokratije.
Dakle, ubedite nas da Skupština može da bude demokratska, da može da bude narodna. Ubedite nas da nam nije potreban odbor za zaštitu prava opozicije, na primer, ubedite nas da su svi poslanici u ovoj skupštini jednaki predsedniku Narodne skupštine i da svi oni na izvestan način kontrolišu Vladu.
Ne dajte da vam Vlada kontroliše barem poslanike vladajuće većine, pošto nas ne bi uspela ni Radikalska vlada, takvi smo vam mi, da kontroliše, i možda će odnosi biti na nivou kakav bismo mi obezbedili, da je slučajno izabran neki radikal za predsednika Narodne skupštine.
Dok nas ne ubedite, mi ćemo biti protiv vašeg izbora i vi to razumete. Mi ćemo glasati za sve potpredsednike, za sve članove odbora.
To je pravo koje su birači dali na izborima, a ovo pravo koje ste vi stekli, kao deo dogovora vladajuće koalicije, ne zanima SRS i u tome ćemo učestvovati na način na koji smo učestvovali uvek do sada.
Narodnoj skupštini želim zaista mnogo sreće. Čekaju nas teške i burne sednice, čekaju nas sednice na kojima ćemo morati da pokažemo da mi zaslužujemo mesto u ovim klupama. Videćete, na tim burnim sednicama mi se nećemo ponašati kao vi, na tim burnim sednicama mi ćemo biti deo Srbije, a ne deo onih koji su protiv vaše funkcije. To što smo protiv vaše funkcije, to što ćemo vam srušiti i predsednika Republike, i Vladu ove godine, to nas ne sprečava da u ovoj skupštini radimo u interesu Srbije sa svakim od vas.

Dame i gospodo narodni poslanici, znam da ima ljudi, nažalost evo i poslanika, koji ne samo što nisu zadovoljni ustavnim rešenjima, nego se ponašaju protivustavno u javnim nastupima. Srbija je demokratska zemlja, pa je i to dozvoljeno.
Ali, ako je jedini razlog član 102. stav 2. Ustava da ste vi protiv Ustava, vi onda uopšte nemate razloga da budete protiv Ustava Srbije.
Naime, prvi put u istoriji Srbije narodni poslanik je dobio nekakvu slobodu. Znači, sada je narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci sa čije liste je izabran za narodnog poslanika.
Sada je poslanik slobodan da stavi svoj mandat. Vi mu se obratite, gospodine Čanak, i kažete, dajte mi ostavku, a on vam kaže - ne, slobodan sam da to uradim, to mogu da uradim, a ne moram, slobodan sam.
To je jedna od najboljih odredaba Ustava, toliko dobra da je Venecijanska komisija okretala, uvijala kao zmija oko drveta kako će da zameri to, a da se ne vezuje za formulaciju koja je lepo sročena. Jeste, bila je malo muka oko nekih stvari, ali i to smo sročili.
Molim samo poslanike SRS da se uzdaju u moje iskustvo kada vam kažem da ne treba polemisati sa gospodinom Čankom. To vam kažem kao seljačko, radničko dete. Da bi se nešto ugojilo morate da ga hranite.
Znači, ako ne hranite gospodina Čanka, on će biti prinuđen da se bavi politikom. Idealno mu je da se bavi politikom tako što će da se prepire sa radikalima. Onda je on ugrožen, onda on brani tamo nečija prava, onda on vatrira, pa kaže - vi ste ideologija krvi i tla... Zna da nismo, ali mu dobro dođe da prikupi glasove onih koji u to mogu da poveruju.
Za razliku od gospodina Čanka, dozvoljavam mu da se koristi bilo kojom političkom metodom u prikupljanju glasova. Meni je to potpuno opravdano, samo da "ovca ne kori kozu". To je najvažnije.
Dakle, izvolite, gospodine Čanak, govornica je vaša, javni nastupi su vaši, tu vam je i poslanička grupa SRS, ali samo ukoliko želite da razgovaramo zaista o ozbiljnim stvarima.
A o tome da li ste vi ovde ostavili neke neugodne mirise kada ste odlazili sa govornice ... (Nenad Čanak, sa mesta: To je od prethodnog govornika.)
Nisam video da ste se požalili na miris, to je ostalo posle vas.
Previše sam ozbiljan da o tome s vama razgovaram, ali sam spreman da razgovaramo o Srbiji, o tome šta zamerate Ustavu, šta zamerate rešenjima za Pokrajinu Vojvodinu u kojoj živite, o tome šta treba učiniti da podignemo toleranciju, demokratiju, da zakonima omogućimo i privreda da funkcioniše. Vi vrlo dobro znate da od ove vlade to uopšte ne može da se očekuje.
Ali, nemojte da očekujete da vam SRS u pomogne da imate određeni broj glasova. To kažem i nekim pripadnicima manjina, koji se u javnim istupima neretko pozivaju na SRS i kažu - mi moramo da se borimo protiv takvih, oni su ovo, oni su ono - i time plašite određeni broj građana za koje računate da će za vas glasati.
Dakle, imate posla sa izuzetno ozbiljnom poslaničkom grupom, sa demokratski profilisanom političkom strankom, što je apsolutno dokazano, ako ne ranije, a ono u poslednjih 10 dana rada Narodne skupštine Republike Srbije.
Okanite se toga. Navalite vi ponovo na Demokratsku stranku i Koštunicu, to vam iskreno savetujem, tu postoji još nešto glasova što biste mogli da iščeprkate. A ovo što se opredelilo za SRS, to više Bog neće oteti, ja vam kažem.

Malopre je jedan govornik u sličnom tonu govorio o nečemu što je u Srbiji obaveza svakog građanina, posebno svakog narodnog poslanika.
Dakle, nemojte da očekujete od gospodina Dulića da pomaže pravima nacionalnih manjina samo zato što je iz Subotice, pa on kao poznaje situaciju. To znači da od nas koji ne živimo u Subotici ne očekujete ništa, a opet trebaće vam bar 126 glasova za bilo koju odluku, to gospodin Dulić ne može sam.
Nemojte da nas odbacujete kada govorite o tome da vam treba pomoći da narod kome pripadate što bolje živi, jer mi smo tu i mi to sve razumemo, i imamo pripadnike vašeg naroda u svojoj poslaničkoj grupi. To što je gospodin Dulić iz Subotice nije preporuka da će on najbolje da rešava vaše probleme. Cela Srbija treba da rešava svačije probleme, probleme manjina posebno, s tim što sve analize i svi izveštaji govore da smo mi to uglavnom na izvanredan način već rešili, možemo samo da poboljšavamo.
Što se prestruktuiranja okruga tiče, to ste mogli da tražite od gospodina Dulića kada je bio načelnik okruga, a ne sada kada je predsednik Narodne skupštine.
Ograničite se na to da vam u ovoj skupštini treba podrška mnogo velikog broja poslanika, nemojte da se svojatate vi iz Subotice, ili vi iz Vojvodine, ili vi iz Kragujevca, ili vi iz Pirota. Jedna smo celina nedeljiva i istu sudbinu svi snosimo.
Zbog toga bih voleo da izbegavate da se uopšte sukobljavamo oko nečega što neće biti uopšte osnov za sukob među nama. To već smatram nekom vrstom diskriminacije. Nikada ne bih rekao da Mađari iz Subotice ne razumeju Srbe, da ne razumeju mene koji sam iz Kragujevca.
Vama se već omače, pa i gospodinu Čanku, ali njega razumem, ali vama se već omače da će vas najbolje razumeti onaj ko je iz Subotice. Nije tačno. Samo nemojte da se zatvarate. Širite svoje veze i svoju saradnju sa svim građanima Srbije, samo tako možete da me ubedite da smo mi zaista u jednoj državi i u jednoj Narodnoj skupštini.

Gospodine Mrkonjiću, nisam vas zato ostavio tu, tu sam vas ostavio da vodite brigu ...
(Predsedavajući: Hteo sam da se zahvalim malo kasnije ...)
Znate, ovo više nije konstitutivna sednica, ovo je potpuno normalna sednica.
Nenormalno stanje je da smo izabrali Vladu, ali nismo izabrali predsednika Skupštine, ali to zaista nije predviđeno, tako da vi ne možete sada da stavite na glasanje izbor predsednika Skupštine pre nego što kažete kada će biti dan za glasanje. Mi smo sada u potpuno normalnoj sednici. Ne možete da razdvajate tačke.
Zaista sam spreman da gospodin Dulić bude izabran, i sad kažem, sutra sat od otpočinjanja sednice taj izbor će biti završen. Ali, nemojte da povređujete Poslovnik. Nemoguće je sad glasati za izbor predsednika Skupštine, mora da prođe rasprava o potpredsednicima i članovima odbora, zakazujete dan za glasanje, to može da bude pet minuta po završetku sednice i onda se glasa o svim tačkama dnevnog reda koje smo prešli.
Sada, ovog časa, uz moju dobru volju da što pre važe ove pozivnice koje dobijamo, nemoguće je da vi pristupite glasanju, i to treba da vam kaže sekretar ili zamenik sekretara, kako se već naziva gospodin Danilović, ali sudeći po tome kako se službe revnosno utrkuju da sve bude obavljeno kako žele žuti, vidim da su spremni i vas da prevare, gospodine Mrkonjiću.
Zato vas savetujem, ovako prijateljski, vi ste bili bolji prijatelj Slobodanu Miloševiću nego ja, ali vas molim prijateljski, nemojte da nasedate, nemojte da organizujete ovo glasanje, nemojte da gazite Poslovnik, jedva čekaju da vas smene odatle, pa da ih ponovo bude sramota što sedite pored njih. Iskoristite ovo vreme da pokažete koliko u vama ima i demokratije i poštovanja svih regula po kojima parlament radi.
Zakažite vi nastavak sednice sutra u 10,00, sa ostalim tačkama dnevnog reda, onda zakažite dan za glasanje, pristupamo glasanju. Mi više nemamo o čemu da diskutujemo sutra, mi o potpredsednicima nećemo diskutovati, o članovima odbora nećemo diskutovati, za razliku od vas, mi ćemo prisustvovati i kada gospodin Dulić bude izabran i kada preuzme rukovođenje sednicom Narodne skupštine, ali to sve u svoje vreme, u skladu sa ovako krnjim Poslovnikom, ali ga bar poštujte.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zadržavajući pravo da diskutujemo o amandmanima G 17 plus, za koje je gospodin Albijanić rekao da ostaje pri njima i da može da se za njih glasa, u želji da vam objasnimo zašto su ti amandmani toliko bitni za firmu G 17 plus, SRS obaveštava građane Srbije da je Ustav Srbije pisan za normalne države, normalne političare i za normalan demokratski višepartijski sistem u jednoj državi. Takav normalni Ustav, za normalne ljude, predvideo je da je tri meseca dovoljno za konstituisanje vlade posle održanih izbora.

Međutim, Ustav nešto nije predvideo, da mogu da se pojave političari kojima tri meseca nije dovoljno da se dogovore, koji će izgubiti tri meseca da konstituišu vladu, iako znaju kada je poslednji rok, a onda će da se obrate Narodnoj skupštini da u poslednjih 48 sati učini ono za šta je njima bilo potrebno tri meseca rada.

Ssrpska radikalna stranka bi mogla, demokratskom procedurom, poštujući Ustav, zakone i Poslovnik, da onemogući današnji izbor Vlade Republike Srbije. Da ličimo na vas, koji ste one noći izašli iz sale kada je izabran predsednik Skupštine, koji niste hteli da date kandidate za odbore, niste hteli da uđete u salu dok jedan od izabranih narodnih poslanika vodi sednicu Narodne skupštine, noćas bi Narodna skupština Republike Srbije bila raspuštena. Sve bi to bilo u skladu sa pravilima, čak i sa interesima Srpske radikalne stranke.

Ima nešto važnije od toga, a to je naša želja da ne sprečavamo poslaničku većinu u sprovođenju onoga što želi. Ne želimo da vas procedurom ometemo kada vas ima 126 koji ovo želite. Upamtite današnji dan. Uvek kada budete stavljali klipove u točkove jačima od sebe, pomislite na to da je Ustav predvideo da kada su dovoljno jaki ne samo da ne treba da ih sprečavate da sprovedu ono što žele, već da u tome treba da im pomognete.

Svoje mišljenje o ovoj vladi reći ću kad saslušam ekspoze. Ubeđen sam da bih mogao odmah da diskutujem o tome. Narodni poslanici Srpske radikalne stranke će održati sva obećanja koja su dali javno građanima Srbije. Zato molim pripadnike Ssrpske radikalne stranke, koji pokušavaju da saznaju zašto vas ne ometamo noćas, da imaju strpljenja, mudrost vodi SRS.

Mi danas ispunjavamo obećanja koja smo dali, a vi danas možete slobodno da nastavite, bez učešća poslanika SRS, u formalnom privođenju sednice kraju.

Sada vam kažemo da ćemo pred ponoć da vam ostavimo dovoljno vremena da pristupite glasanju i da izaberete svoju vladu. Moja je dužnost da vas opomenem, dragi narodni poslanici koji ćete činiti poslaničku većinu, da time sebi i Srbiji činite zlo. Ja vas na to sada opominjem. Saberite se još jednom, ima vremena da odustanete od ovog poteza kojim uništavate sebe, a naći će se načina da vas sprečimo da uništite Srbiju. Mi ćemo u tome da učestvujemo samo toliko koliko jedan dobar savet izrečen kroz naše diskusije o sastavu vlade bude pomogao.

Ja vas molim, pposlanici iz Srpske radikalne stranke, da više o ovoj tački dnevnog reda ne diskutujete. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas Republika Srbija dobija marionetsku vladu skoro u najvišem sastavu. Zaista cinično zvuči reklama, izgovarana već nekoliko dana na Javnom servisu, kojom se citiraju reči predsednika Vlade da su stranke koje obrazuju Vladu odlučile da svoje međusobne partijske razlike i stranačke interese ostave po strani a da iznad njih stave interese države, nacije i građana. Vaša mimoilaženja se upravo odnose na interes države, nacije i građana.
Ne možete vi da ostavite po strani međusobne razlike kada se one tiču budućnosti Srbije. Demokratska stranka Srbiju vidi na jedan način, Demokratska stranka Srbije se do sada javnosti predstavljala kao stranka koja Srbiju vidi na drugi način.
Razumem ove male, što su trljali ruke i jedva čekaju da se dogovorite kako bi postali ministri, neki od njih zato da bi direktno izbegli hapšenje i zatvor. Uspeli ste samo delimično, nemojte previše da se radujete. Štete koje ste naneli Srbiji i pohlepa nekih od vas načinili su najveće kriminalce u Srbiji.
Pričate nam o tome da je neprihvatljiva nezavisnost Kosova i Metohije za Vladu i da je to jasno definisana državna politika. Pa, šta ste tu imali da definišete? To piše u Ustavu Republike Srbije. Sve što piše u Ustavu, niste morali uopšte da definišete.
Nije valjda da ste se oko Kosova i Metohije tri meseca dogovarali? Oko toga niste imali pravo da se dogovarate. Taj stav svih građana Srbije je jedinstven i stav je i Narodne skupštine. Kosovo i Metohija zauvek su sastavni deo teritorije Republike Srbije. Niko nije ni sumnjao da ćete ovde tako nešto izreći.
Po ko zna koji put, mene interesuje šta će biti. Vaša priča oko Kosova i Metohije zasnovana je na jednom ovde iznetom uverenju, za koje znate da je netačno i da je obmana narodnih poslanika, da će velike države, članice Saveta bezbednosti, voditi računa o Povelji UN, o međunarodnom pravu, o pravu države na svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Istovremeno nas obaveštavate da su neke velike države, članice Saveta bezbednosti, već podnele predlog rezolucije kojim se to ne poštuje.
Definišite se, gospodine predsedniče Vlade. Hoće li Amerika štititi suverenitet nezavisne države priznate u Ujedinjenim nacijama i odustati od rezolucije o Kosovu i Metohiji, ili će nastaviti da gura rezoluciju o Kosovu i Metohiji?
Nemojte da nas uljuljkujete da bi vlada bila izabrana. Mnogo će teže biti ako ta vlada padne za mesec ili dva, nego da je danas ne izaberete. Vrlo dobro znate da će doći do pojedinačnog priznavanja Kosova i Metohije od strane država na kojima kasnije temeljite našu politiku. Temeljite našu politiku na odnosima sa SAD, pre nego na odnosima sa Kinom i Rusijom.
Prihvatam da je to stav ove vlade, ali šta će biti kada Amerika proglasi nezavisnost Kosova i Metohije? Kako će ta saradnja da izgleda sa SAD?
Idemo na Evropsku uniju. Temeljite čitav potencijal srpski, sve što će nam se ubuduće dešavati, na odnosima sa Evropskom unijom, čak ste rekli da je izuzetno skupo prevođenje zakona, pravnih dostignuća EU, pa mora da se specijalna ustanova ili deo vlade formira koji će da prevodi pravna dostignuća EU, da bismo mogli to da primenimo.
Ako Evropska unija u roku od nekoliko dana kaže - Kosovo i Metohija je nezavisna država, hoćemo li da temeljimo, hoćemo li da trošimo i dalje pare za prevođenje pravnih dostignuća EU na srpski jezik, baš tako ste rekli, i, naravno, na jezike ostalih građana Srbije koji u njoj žive.
Čitav koncept na kome je Vlada zasnovana, po prvoj i drugoj tački, jer su apsolutno povezane, mi je nejasan. Preskočili ste da nam kažete da li ste se oko toga dogovorili. To definitivno i direktno odlučuje o našoj sudbini.
Vi znate šta nas čeka i izbegli ste da nam kažete šta će biti sa Vladom ako dođe to što nas čeka. Čeka nas priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Sa koliko cinizma ste napisali da ne brinu građani Kosova i Metohije, Srbija će uvek smatrati da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
I to im obezbeđuje sigurnost? Mislite li da se oni više boje da li će Vlada priznati da to nije deo Srbije, ili da li će Šiptari da udare nogom u vrata i da ulete u kuće, ili da li će dotrčati predstavnici međunarodnih snaga da ih, tobož, spasu, da ih stave u auto kojim će da napuste kuće, a da im Albanci upale kuće?
Takvi se još nisu vratili, evo, već tri godine. Ne moraju Albanci da ubiju nikoga, da ne bi doživeli nekakvu osudu, samo će da upale kuće, a mi nemamo ni ovde, na teritoriji van Kosova i Metohije, mesta gde će ljudi da spavaju, još ćemo samo da brinemo i o tome šta ćemo sa kućama na Kosovu i Metohiji.
Šta u slučaju proglašavanja nezavisnosti Kosova i Metohije i ako Srbija kaže: "Mi to ne prihvatamo, nama je to neprihvatljivo"?
Prihvatili ste terminologiju predsednika Republike. Nama je, kaže, neprihvatljiva nezavisnost Kosova i Metohije. Neprihvatljiv je i meni paprikaš, pa kad ga skuva žena, ja jedem. Kao da čovek u životu radi sve što je prihvatljivo. Onda ćete kroz dva meseca reći: "Jeste, bilo mi je neprihvatljivo, ali sad moramo tako da živimo".
Šta da očekujete od ovakve vlade - jedinstvene stavove, jedinstveno mišljenje, jasan i čvrst stav o tome šta ćemo dalje da radimo? Ne, uvili ste sve u paučinu i maglu. Ne samo za građane Kosova i Metohije, celu Srbiju ste uvili, čak, mislim, za svoje mentore sa Zapada ste uvili u paučinu i u maglu ovu vladu i njene interese.
Vi smete da kažete Americi direktno: "Da, isključivo brinemo o odnosima sa vama i da, odbacujemo vaš predlog za nezavisnost Kosova i Metohije"? Ala ste vi vlada!
Imate jasan stav Demokratske stranke Srbije da će svako priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije od strane Evropske unije predstavljati potpunu prepreku za saradnju sa EU. Pre dva dana je to izrekao šef Poslaničke grupe DSS-a. Nisam čuo predstavnika Demokratske stranke da je tako rekao. Neće to predstavnik DS nikada ni reći, niti će vam članovi vlade koji su iz DS-a prihvatiti da Vlada prekine razgovore sa Evropskom unijom, da obustavi ispunjavanje svih uslova, da obustavi prevođenje zakona, ukoliko EU insistira i prihvati nezavisnost Kosova i Metohije.
Šta će biti tog dana, gospodine predsedniče? Ili mislite da ćemo biti previše zaokupljeni sudbinom nesrećnika na Kosovu i Metohiji i da nam neće pasti na pamet da vas pitamo šta to vi radite?
Ne temeljim svoj odnos prema Vladi samo na odnosu Kosova i Metohije. Samo znam da je to najbolnije, najteže i da nas čeka koliko juče. Uostalom, vi već imate nezavisnost Kosova i Metohije, verovatno, odlagano dok vi ne formirate vladu. U to sam ubeđen. Ubeđen sam da su vas čekali da formirate vladu, i, naravno, da se vrati vrednost akcija na berzi, vrednost evra, šta smo ono beše još imali kao tragičnu posledicu izbora radikala za predsednika Skupštine.
Da vam zahvalim, gospodine Mrkonjiću, što ste prihvatili da predsedavate kad pred vama DOS polaže zakletvu, jer vas cenim, gospodine Mrkonjiću, kao velikog graditelja i kao prijatelja Slobodana Miloševića, ne samo ideološkog, nego i kao ličnog prijatelja, tako da vas zaista doživljavam kao čoveka iz starog režima, iz devedesetih godina.

Ja bih pred vama položio zakletvu, a za ove koji bi vas oterali na bunjište, ne znam šta ih je nateralo.
Hag? Nije saradnja sa Hagom hapšenje Ratka Mladića. To može da priča Karla del Ponte, to može da vam govori neko ko dođe ovde da vas ubeđuje kako još niste zaslužili tu mrvicu koja vam se pruža. Saradnja sa Hagom je pitanje odnosa prema našim građanima u Hagu, sa osnovnim postulatom prezumpcije nevinosti. Nisu to tamo ratni zločinci. Kada ih osude, onda možete da kažete da su ratni zločinci, a ima nas koji za neke od njih mislimo da jesu, a za neke od njih mislimo da nisu.
Vi imate ambasadora u Holandiji koji kaže da su ljudi koji su pritvoreni u Hagu samo đubre i smrad. Zaboravlja ustavnu obavezu da štiti građane Srbije ma gde se oni nalazili, posebno kada su na teritoriji zemlje u kojoj on predstavlja Srbiju. Onako besno, masno, pijano, ambasador kaže: "Nisu to za mene ljudi, ja takve ne obilazim". Razumem da to neko u Skupštini može da kaže i da ga ne opomene predsedavajući, ali da to kaže predstavnik Vlade?!
Da li ste videli kako Bugari ginu za dve žene, koje su zalužile visoku kaznu, naravno, ono što im preti, jer su znale gde se bave opasnim poslom, znale su kakva im kazna preti, ali Bugarska se podigla na noge da spasi očigledne kriminalce, apsolutno, očigledne kriminalce, jer to su njeni građani.
Vi kažete da želite da saradnju sa Hagom okončate što pre. Hajde da vidimo kako.
Demokratska stranka je na vlasti od 2001. godine, Demokratska stranka Srbije od 2004. godine, a DS za to vreme ima predsednika Republike. Koje su to nove snage koje će da hapse Mladića i Karadžića? Pogledajte se, sve isti ljudi. Svaka čast damama, ali, nažalost, i o nekima od njih ću morati da progovorim danas. Vas muškarce, koji bi trebalo da se isprsite i da hapsite, viđam već sedam godina na vlasti.
Gde su vam te junačke grudi sedam godina? Ili će da se pojavi odjednom uhapšeni Mladić?! Nova organizacija službi bezbednosti, novi koordinator službi bezbednosti i, čas posla, uhapsio Ratka Mladića?
Opominjem vas - kako se ponašate prema ljudima u Hagu, tako ćemo mi da se ponašamo prema nekima od vas koji će biti u zatvoru kad mi budemo na vlasti. Vi sad gledajte. Sve će to biti po sistemu ravnopravnosti.
Nastavak borbe protiv organizovanog kriminala i svakog oblika korupcije? Ovo je smešno. Sedam godina borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Valjda ste to iskorenili: trojica pumpadžija, četvorica rampadžija, tri carinika. Gde je onaj šef drumske mafije? Šef drumske mafije nije uhapšen, samo je promenio resor, smanjio resor. Tako to vama izgleda.
Ko da vam veruje, kada za sve vreme vladavine DOS-a mi nemamo Ustavni sud? Formalno, dve i po godine smo imali Ustavni sud, faktički, nikada. Svi naši zahtevi, svi naši podnesci završavali su u košu. Ustavni sud nema rokove, nema obaveze. Dozvoljava vam da radite šta god hoćete i vi radite šta god hoćete.
Kad treba da budu izabrane sudije Ustavnog suda, vi, jednostavno, ne birate sudije. Predsednik Republike godinu i po dana ne predlaže sudije Ustavnog suda, ne ispunjava osnovnu ustavnu obavezu. Još mesec dana imamo vremena da formiramo Ustavni sud. U kojoj smo fazi posla oko formiranja Ustavnog suda?
Gde vam je Kasacioni sud, koji na opštoj sednici treba da bira pet sudija Ustavnog suda? Gde je predlog predsednika Republike Skupštini od 10, gde je predlog Skupštine predsedniku Republike od 10 kandidata za sudije Ustavnog suda?
Gde je zakon o Ustavnom sudu, koji sada ima 15 sudija? A, država funkcioniše iz dana u dan. Gde je zaštita ljudskih prava u Srbiji? Na kojoj sudskoj instanci? Nema je, demokrate su na vlasti. Ko hoće da se obrati Strazburu, ne može, nije iscrpeo sve mogućnosti odbrane svojih prava na teritoriji zemlje u kojoj živi. A, ko da mu da da ih iscrpi, kad on nema ustavnu sudsku zaštitu.
Najlakše je tako voditi državu. To ste činili i vanrednim stanjem.
Kada pročitam ustavne odredbe o tome da je Kosovo i Metohija, ako neko proglasi nezavisnost, okupirana teritorija, cela Srbija skoči na mene.
Danas i vi iz Demokratske stranke, koji ste me za to optuživali, potpisujete ekspoze predsednika Vlade u kome ćete reći da je to okupirana ili zauvek naša teritorija. Idite, bar, na TV B92, pa recite - nečasno smo optužili onog čoveka pre tri godine.
Pre tri dana, kada sam rekao da postoji još jedno ustavno rešenje za prevazilaženje krize, ne ovo naše popuštanje, jer vi to nikada ne biste uradili, vi biste terali mak na konac i vi biste još pet dana govorili da radikali treba da budu izabrani, ne znate šta je odgovornost za državu, rekao sam - može Vlada da predloži uvođenje vanrednog stanja . Zašto ga onda nije predložila? Zato što nije stiglo nijedno proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Da vidim kakvo će stanje biti kada bude proglašena nezavisnost Kosova i Metohije. Da li će to biti redovno stanje? Mislim da neće. Hoće li se predsednik Vlade obratiti slučajno Skupštini za uvođenje vanrednog stanja? Ne znam. U stvari, više ne znam šta će da uradi predsednik Vlade. Više neću ni da slušam, šta god uradi, ni da gledam, zato što tu ne možete da nađete istinu. Žalosno je ako ne možete baš nijednu reč da poverujete predsedniku Vlade. Od tada, kada kaže - sutra će biti sunce, ja ću poneti kišobran.
Već ste nas obavestili da će doći do pljačke NIS-a, Elektroprivrede Srbije. Zato ste se i sastali ovde. Niste se sastali da nam donesete nešto dobro.
Čitao sam sastav ministarstava. Nikada do sada nisam govorio o kandidatima za ministra. Smatram da je to vaša odgovornost. Ali, stvarno mi ovde nešto bode oči. Najbogatiji ljudi u Srbiji obogatili su se od kada ste vi na vlasti. Neki kriju svoju imovinu. Neke nije ni sramota što su stekli imovinu zahvaljujući tome što su u DOS-u.
Jedan ministar je radio u privredi - Predrag Bubalo. Da li je još neko radio u privredi? Nije. Ali, ste po Americi i Zapadu završili sve kurseve koji su mogli da budu završeni.
Božidar Đelić je sakrio čak i od svojih partijskih drugova da je zaradio ogroman kapital zato što je bio ministar finansija, ogroman neprijavljeni kapital. Zaradio si, sposoban si, vojvodo od finansija, reci to javnosti: dragi moji građani, i ovog meseca još jedan milion u moj džep. Ali, ja sam stručni konsultant. Kako baš da banke u Srbiji, nije mi jasno.
Neću o spoljnim poslovima. Nemamo sreće, već godinama nemamo ministarstvo spoljnih poslova.
Ministarstvo odbrane kupiće jedno 30.000 pari hulahopki. To je predsednik već obećao i rekao da ćemo se osavremeniti naoružanjem i opremom u Vojsci Srbije.
Za gospodina Jočića nemam lošu reč. Ne bojim se ni policije, ni ministra policije. Mogu samo da vam pročitam šta su o njemu rekle njegove kolege ministri, u zahtevu za izglasavanje smene ministra Jočića, koji su potpisali i Šutanovac, i Milan Marković, i Petrović Dušan. Biće zanimljivo kako će ministar pravde da progoni krivična dela ministra unutrašnjih poslova.
Optužili su ga za drastično povećanu stopu kriminaliteta u Srbiji od kako je on ministar, za odnos prema ubistvu Đinđića, koji je sraman i suprotan zakonu, za kadrovsku politiku na principu nepotizma, revanšizma i selekcije po osnovu političke orijentacije, za kriminalnu prošlost ministra Jočića, za dovođenje u pitanje dobrih međunacionalnih i verskih odnosa u Srbiji i znatno ugrožen ugled naše zemlje u svetu, da nikada nije dao jasan odgovor na pitanje o uništavanju droge, da je nedopustiv ignorantski odnos ministra Jočića prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, koja ga je izabrala na tu funkciju.
Ministar Slobodan Milosavljević. Da li znaju vaše kolege za firmu ''Altis konsalting''? Za dve firme na istoj adresi? Da li znaju za vaš ulog od 400 dolara za poslovanje firme koje se godinama meri stotinama miliona dinara? Da li ste vi to prijavili negde, gospodine Milosavljeviću?
Da li treba da vam pominjem dalje? Samo me interesuje, obećao sam, interesuje me kada će Tomica Milosavljević da podnese ostavku? Pretpostavljam, to bi mu bila tek četvrta po redu. Jadna je Vlada koja četvrti put zaredom bira ministra koji je davao ostavke. Izgleda da je to najčasniji čovek u Srbiji. On da ostavku jer ne valja vlada. Padne vlada, izaberu se ponovo oni, i on je ponovo ministar. Ponovo da ostavku kao najčasniji, padne vlada, izaberu se ponovo, i on je ponovo ministar.
Ja sam malo stariji čovek. Imali smo jednog ministra vera. Mislim da je od Hrista on bio ministar vera. Tako se broji. E, tako i vi, ministar zdravlja. Zahvalite se na tome. Šta će vam to? Vi ste vrstan lekar. Šta će vam da vas prozivam ja koji o tome ništa ne znam? Da vas prozivam sa ove govornice, hoću, jedva čekam.

Ministar bez portfelja pobeže. Za Investicioni plan, to će verovatno biti novo uređenje Novog Beograda. Malo mu je ona zgrada koju je napravio zahvaljujući poslovima, gle čuda, sa kadrovima Demokratske stranke Srbije, državnim preduzećem.
Naravno, da pitam ministra omladine i sporta, Snežanu Samardžić-Marković, šta je nju preporučilo na ovu funkciju? Da li je to što je osam godina radila u Ambasadi Norveške, pa zatim nekoliko godina u Ambasadi Srbije i Crne Gore, ili Jugoslavije, u Norveškoj, a odatle direktno za pomoćnika ministra odbrane, najvažnijeg pomoćnika ministra odbrane. Odatle za ministra za omladinu i sport.
Znate šta, Srpska radikalna stranka ima jednog pilota, kapetana Šakotu Branka. Mislim da je već pred penzijom. Kada letite negde u Evropu, pitajte ko je kapetan Šakota Branko. On samo dva tipa aviona vozi. Sve zna o tome kako se avioni voze, ali je rekao - znate šta, nemojte da me terate da vozim i treći tip, to je previše za ljudski mozak.
A, vi ste, draga moja gospođo, odšetali s kraja na kraj Vlade, vi ste stvoreni za sve resurse u Vladi.
Ako ste još i kadar G17 plus, onda sam ubeđen da vi svoju funkciju uopšte nećete umeti da obavljate.
Ali, ništa vi niste krivi, gospodo ministri, vas je predložio Zapad, onaj zbog koga Demokratska stranka Srbije nije htela da sarađuje sa Demokratskom strankom.
Šta vam je uradio za noć ili dve, ne znam, ali da znate, i apel na patriotizam, i apel na državno jedinstvo, apel i na očuvanje Kosova i Metohije, i dalje će pomagati kod Srpske radikalne stranke. Ko god da te apele uputi.
Samo vas od sad molim, izađite na državnu televiziju, Javni servis, koji je servis vaše dve stranke, pa mi se obratite isključivo preko Javnog servisa.