Reklamiram povredu člana 104. Zaista smo dužni da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine. Kakvo je to dostojanstvo i kakva je to Narodna skupština, predsedava iz G17 plus, pomaže mu u radu iz CESID-a. Je l' to volja građana? Je l' to volja birača? Je 'l to bila volja birača? Nije.

Gospodin koji se predstavljao da je nevladina organizacija, formirao mišljenje birača tri ili četiri godine, odjednom se pojavljuje kao neko koga vladajuća većina u ovoj skupštini bira na odgovornu funkciju u Narodnoj skupštini. Mi tu farsu hoćemo da razotkrijemo pred biračima Srbije.

Dakle, svako ko je u nevladinoj organizaciji pripada žutima ili nekom ko je delimično žut.

Ovaj se predstavljao kao nevladina organizacija koja brine o izborima, demokratiji, regularnosti izbora, prognozira rezultate izbora, prati, a odjednom posle izbora pojavljuje se u funkciji nekoga koga biraju poslanici Demokratske stranke na funkciju.

Sada vam kažem, ući ćemo u opstrukciju dnevnog reda ove sednice sve dok ne promenite zamenika sekretara koji sedi pored vas ili dok ne dođe izabrani sekretar da vodi ovu sednicu.

To je naše pravo, a vi razmišljajte o tome šta radite sa biračima u Srbiji i u šta pretvarate Narodnu skupštinu Republike Srbije, ako otvoreno i jasno pokazujete šta su za vas tzv. nevladine organizacije. Jer je to vaš servis, vaši pastorčići, oni koji za vas obavljaju prljave poslove. Dakle, mi ćemo vam ukazivati na sve povrede Poslovnika danas, sve do momenta dok sednica ne uđe u svoj normalni tok.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS-a su dovoljno govorili o budžetu, govoriće i dalje. Videćete da iz te rasprave proističe naš odnos prema prihodima i rashodima, naša želja da to sve bude apsolutno pod kontrolom Narodne skupštine, i dok smo u opoziciji i kad budemo na vlasti.
Samo želim da ukažem na nekoliko problema koje nam stvarate ovakvim donošenjem budžeta. Nije slučajno Ustavni zakon za sprovođenje Ustava predvideo neophodnost prvog i drugog zasedanja, u kojima se donose mnogi zakoni. Predvideo je to i zbog budžeta.
Očekivao sam da će budžet biti donet ranije, pa da ćemo morati da vršimo rebalans, da prilagođavamo budžet novoj državi koju Ustav stvara. Međutim, mada imate novu državu, vi niste prilagodili aparat Ustavu, a budžet biste da donesete za aparat koji ćete prilagoditi Ustavu.
Zato vam kažem da je nemoguće diskutovati o troškovima predsednika Republike, zato što niste doneli zakon o predsedniku Republike. Samo Bog zna koliko troškova će imati predsednik Republike u obavljanju svojih poslova, pošto su ti poslovi, generalno, predviđeni Ustavom, a nikada razrađeni zakonom.
Vi kažete - za njegov zakonodavni deo, za deo za spoljne poslove. Po kom zakonu?
Koliko će tih obaveza biti, koliko će biti stalno zaposlenih kod predsednika Republike?
Dalje, Ministarstvo odbrane. Ne samo što je pitanje na koji ste način došli do sredstava predviđenih za finansiranje Ministarstva odbrane, već se postavlja pitanje po kom zakonu ste zamislili Ministarstvo odbrane?
Kada vam je Skupština odobrila zakon o odbrani? Tu spada i finansiranje Vojske. Kada vam je Skupština odobrila zakon o Vojsci?
Vi znate kako se budžet pravi - finansirate obaveze nastale zakonom. Kojim zakonom je nastala obaveza finansiranja Vojske, odbrane, predsednika Republike, MIP-a?
Gde vam je zakon o spoljnim poslovima? Po kom osnovu ste izmislili ovde MIP, kada uopšte nemamo zakon o spoljnim poslovima? Koliko će biti predstavništava, koliko će predstavništava raditi za više zemalja, koliko para ima država da nam da za to.
Dalje, u svakoj glavi, u svakoj funkciji, skoro svih ministarstava, imate tu čuvenu, mislim, klasifikaciju 551, u kojoj pominjete (naravno, i zakon o Skupštini, u pravu ste, samo vi se s tim sprdate, a ja o tome razmišljam ozbiljno i u tome je samo razlika između nas), sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, pa ćemo tako odbranu finansirati iz Nacionalnog investicionog plana.
Da vas podsetim da ste za finansiranje odbrane odredili 400.000.000 neutrošenih sredstava iz prošle godine. Pa, kakva je to odbrana u kojoj je ostalo neutrošeno 400.000.000 sredstava, a vojska gladna, nenaoružana, gola i bosa. Decu puštaju u petak kući, da se vrate što kasnije, u nedelju, da ne bi jeli dva dana u kasarni.
I, ono što je najsmešnije, odredili ste 18.000.000 dinara za finansiranje nabavke knjiga za bibliotečku delatnost u Srbiji, za sve biblioteke, za sva izdanja i za sva vrhunska ostvarenja u Srbiji u 2007. godini, a nije vas sramota da sledeća rečenica glasi: "a iznos od 90.000.000 namenjen je za održavanje dvorskog kompleksa Beli dvor na Dedinju".
Koga ste vi pitali da li Srbija želi da finansira dvorski kompleks i dvorske lude na Dedinju iznosom od 90.000.000 dinara u ovoj godini? Kakav dvorski kompleks? Zašto to izdvajate od bilo kog drugog muzeja?
Tamo vam živi neki vaš prestolonaslednik, nahvalio se pre jedno mesec dana na televiziji kako nije mogao ni da potroši pare prošle godine. Promenio krovove, promenio fasadu, promenio stolariju i nije mogao da potroši pare.
Vi njemu još 90.000.000 da bi vas nekoliko puta godišnje pozvao na nekakve prijeme, da se predstavi kao dobročinitelj ove Srbije, ona njegova gospođa da kupi romskoj deci po jednu lutkicu, da se tamo slika sa decom iz Zvečanske i sa drugom decom, a mi da damo 90.000.000 za održavanje, i još kažete - dvorskog kompleksa.
Otkuda nama dvor, otkuda nama kralj? Mi tamo imamo jednu zgradu koju ste dali na korišćenje jednom građaninu Srbije. Pitanje je kada ćete zbog toga da odgovarate. Mogao je da bude smešten i u dvosobnom stanu. Uostalom, mnogim građanima oduzeta je sva imovina, još im ništa niste vratili, kud vratiste baš ovom građaninu Engleske, i to baš ovom građaninu Engleske?
U jednoj zemlji republikanskog uređenja, koju je potvrdio i novi ustav, vi na državnoj televiziji nazivate jednog smešnog čoveka prestolonaslednikom. A koga će da nasledi, Vojislava Koštunicu ili Borisa Tadića, jer to su jedine dve funkcije koje bi neko mogao u Srbiji da nasleđuje?
Taj nacionalni investicioni plan, u kome trošite ogroman novac, zaista sam mnogo drugačije zamišljao. Moram da vas pitam kako će Ministarstvo odbrane da stvori novu vrednost koristeći sredstva Nacionalnog investicionog plana?
Ova vaša ujdurma sa kupovinom mobilne telefonije u Republici Srpskoj predstavljena je kao veliki patriotski čin, a, u stvari, Siti banka finansira to sve da bi dobila sve prostorije Nacionalne štedionice, naše prostorije po Srbiji. Ali, Vlada Republike Srpske je izašla pred Skupštinu Republike Srpske sa zakonom o trošenju i ulaganju sredstava dobijenih privatizacijom mobilne telefonije. I, rekli su - sva sredstva dajemo privredi, sa kamatom od 4% godišnje.
Znači, oni planiraju da to ulože, da im to privreda vrati, da mogu da ulažu i dalje. A u šta vi ulažete Nacionalni investicioni plan? U sva ministarstva u Srbiji, koliko se koja stranka izborila za te pare. Neko dobio 15 miliona, neko dve milijarde, neko 10 miliona, neko milion, nije ni bitno.
Koja je namena tih sredstava, ne zna se, ne zna ni ministar finansija. Onaj koji bi trebalo da brine o državnoj kasi, ne zna kako će koje ministarstvo to da potroši, odnosno da li će da mu vrati taj novac. Da li je to novac namenjen da bude potrošen, ili da bude pozajmljen, da se stvori nova vrednost i da novac bude vraćen?
Znate, najlakše je rasipati. Prodaš dobru njivu i menjaš ogradu kod kuće.
Ministarstvo prosvete - sredstva iz Nacionalnog investicionog plana. Ako nemate para da finansirate prosvetu, recite to ovde u Skupštini - izvinite, budžet je mali, prihodi su mali, ne možemo da finansiramo školovanje dece. Naći ćemo vladu koja može.
A ne da kažete - moći ćemo da finansiramo školovanje dece, ali moramo da prodamo EPS, pa moramo da prodamo NIS. I, šta ćemo posle da prodamo, goli i bosi kao pištolji, potrošene pare dobijene privatizacijom, baš vas briga.
Ministar finansija Božidar Đelić, čim mu je prestao mandat, počeo da zarađuje pare po osnovu prethodnog mandata. Danas ga štiti imunitet u Vladi od svega onoga što je uradio kada nije bio ministar.
Postavlja se lepo pitanje, kad sarađujete sa raznim bankama, da li to spremate sebi zaradu za vreme kada ne budete ministri? Tako su radili Đelić i Pitić.
Gde vam je onaj bivši ministar energetike iz te vrle Vlade Zorana Đinđića? Prodaje pola Beograda. Odakle mu, odakle njemu ta lokacija na izlazu iz Beograda, koju sad pretvara u neke mega markete i prodaje, krčmi? Da li mu je to deda zaradio u Kanadi, dok je prao sudove?
Najlakše je ovako, napišeš knjižurinu, neće poslanici to da čitaju, neće toga da se sete, još ako im je damo 15 sati pred sednicu, hajde, majčini sinovi, da to pročitaju.
Ja vam kažem, vršenje vlasti u Srbiji nije samo način da se zaradi novac. To ste vi, od 2000. godine naovamo, zamislili kao dobar način. Ima vas desetak, nema više tzv. ekonomskih stručnjaka, i zna se i ko vam je tata. Jedno vreme je bio u istoj zgradi u kojoj i Ministarstvo za privatizaciju, išli ste kod njega na sprat da vam izdaje naloge, da procenjuje vaš rad, da kaže ujutru šta je smozgao u toku noći da se proda, preko ovog sadašnjeg ministra, koji tada nije bio ministar, ali je vrlo dobro služio svim dosadašnjim vladama.
Da sam ja bio direktor Agencije za privatizaciju, ja bih izašao ovde i rekao - dame i gospodo, prodali smo toliko i toliko preduzeća, Srbija je sada bogatija za toliko i toliko, za toliko i toliko novih radnih mesta, za nove kapacitete, proizvodimo to, to i to.
Čime da se pohvalite vi koji ste privatizovali stotine preduzeća?! Šta radi u Srbiji od tih privatizovanih preduzeća? Sve vaši prijatelji, sve vaši kompanjoni, stranački prijatelji, mecene iz inostranstva, sponzori iz inostranstva, Srbija na rasprodaji. E, tako vi donosite ovaj budžet. Proći će to, sigurno, ima vas dovoljno koji morate da glasate za ovo, ali dobro razmislite čemu služi budžet. Da se pare, teško stečene među građanima, potroše na lak način?!
Baš me briga za avio-službu, vozili ste se avionima i ranije. Više bih voleo da vam svima država kupi po avion, pa da vas niko ne kupi za prevoz. Voleo bih da vam država kupi sve što vam treba. Više volim da je Božidar Đelić rekao - dajte mi 500.000 evra dok sam ministar, nego što je uzeo 11 miliona evra od privatnika. Ali, vas baš briga, vama je ovo teret, gospodo ministri, teret vam je da vršite javnu funkciju.
Najlepše je biti sakriven, sve ti je pod rukom, sve pod kontrolom, a ne pojavljuješ se u javnosti.
Ovo je sada dug, gospodine ministre, ovo je vaš dug prema onima koji su vas postavili na jedno izvanredno mesto na kome ste žarili i palili. E, sada ste došli na skupštinsku govornicu, pred poslanike, koji žele da čuju od vas i ponešto drugo.
Budžet ste skrojili, bilo je rata oko budžeta, svako je vukao na svoju stranu, bogzna kako će doći do realizacije budžeta. Budžet vam je potreban da ne biste i vi upali u zamku vanustavnog privrednog finansiranja od 30. juna. Ja to sve razumem.
Samo jednu stvar da znate, ovo je ogroman novac i znate ko vam taj novac donosi – sirotinja.
Ovo je vaš uvoz robe, koji nas je preplavio i koji je zatvorio naše fabrike. Ovaj budžet je stvoren potrošnjom, a ne proizvodnjom. To tako neće moći dugo da ide.
Još neko vreme će narod za vas da radi i da zarađuje, da odvaja, a onda više neće imati od čega da plati. Taj dan je veoma blizu. Taj dan vi, surovi monetaristi, uopšte ne umete da predvidite i ne znate da kažete - dosta je, sad ću da stanem, preterao sam.
Vi živite u oblacima, vi se družite samo jedni sa drugima. Pođite malo, vi koji tvrdite da se u Srbiji mnogo bolje živi, da Srbija napreduje od kako ste vi došli, među običan svet. Ali, tamo se predstavite.
Recite, pošto ste se dosad lepo sakrivali, niko vam ne zna lik, recite - ja sam ministar finansija koji će sada da vas davi.
Nemojte da nam prosipate priče o pomoći određenim kategorijama građana, kada vrlo dobro znate da Ustav to ne dozvoljava. Nemojte da lažete našu decu da ćete im prvi stan osloboditi poreza, zato što vam to neće dozvoliti Ustavni sud, kakav god da bude. Reći će vam, a zašto ne svakome prvi stan?
Zašto ne onome ko pravi kuću, zašto ne onome ko na selu pravi kuću? Što njega ne oslobodimo poreza? Što samo prvi stan? Pa će onda reći, pa zašto ne i penzionerima? Zašto ne osloboditi penzionere, pa taj stan će naslediti neki mladi bračni par?
Razmislite malo šta u Ustavu piše. Jeste li dužni da nas razdvajate ili ste dužni da nas izjednačavate?
Spuštajte te poreske obaveze na što veći broj građana Srbije, ali, zato, umanjite i otimajte od onih od kojih do sada niste otimali. Nekima niste ni smeli.
Najlakše je oteti sirotinji. Najlakše je nastaviti ono što je nekad bila neminovnost - da ne uplaćujete ni poreze ni doprinose, i sada se to radi. Najlakše je da pobegne neko u sivu ekonomiju, a vi da se natovarite na 10-15 preduzeća.

Evo, završavam, neka mikrofonija se čuje, pa me ometa da razmišljam.
Moram da vam kažem, mnogo je teško voditi državu. Neće to vama biti lako, posebno u ovo vreme za koje mi se čini da neće dugo da traje, zato što ćete vi zbog drugih razloga, odnosno nećete zbog ovog budžeta da padnete i da se posvađate, vi ćete se posvađati zbog ideologije, zbog političkih problema koji nas čekaju.
Zbog toga bih ja, da sam na vašem mestu, gospodine ministre, napravio jedan solidan budžet, ne bih popuštao i ne bih dozvoljavao političkim strankama da se iživljavaju, ne bih prihvatao ucenjivačke amandmane političkih stranaka, posebno, ne tako smešne amandmane.
Ti amandmani, na budžet od 600 milijardi, predvide izmenu na dva miliona dinara u nekoj klasifikaciji. Ja bih rekao – izvinite, ovo je neozbiljan amandman, mi se bavimo mnogo većim prihodima i rashodima.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da reagujem na dve uvrede koje je izrekla narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Jedna je, čini mi se, posledica njenog neznanja, a druga - mladalačke oholosti i bezobrazluka.
Naime, nemate vojvođanskog radikala koji je bio autonomaš. Rodonačelnik radikala u Vojvodini, Jaša Tomić, bio je najveći pobornik prisajedinjenja Vojvodine Srbiji. Preporučujem vam sabrana dela Jaše Tomića. Konačno smo ih izdali, mi smo organizovali i našli izdavača, mislim da je "Prometej" iz Novog Sada. Pročitajte, shvatićete kakvo bi to Srpče vi trebalo da budete.
Drugo je ono što je vama tako lako izletelo preko usta - mi smo stranka prošlosti, a vi ste, kao, stranka budućnosti. To iz vas govori ta mladost neobuzdana.
Mislim da bi trebalo da pomalo obuzdavate svoju mladost, vi ste u Narodnoj skupštini, predstavljate sve građane Srbije, pa i nas koji imamo unuke. Mi nismo, sigurno, stranka prošlosti. Ako neko ume da brine o budućnosti, to su oni kod kojih se po kući motaju mala deca. To da znate. To kad se zatrči po kući, vi više ne možete da brinete ni o čemu drugom nego o budućnosti.
Dakle, mlade godine jesu prednost samo ako to umete da predstavite građanima Srbije kao prednost i ako ne mislite da je to jedina prednost koju vi imate kad izlazite za ovu govornicu.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da ukažem na član 94. stav 3. Poslovnika. Pošto je kod nas u poslaničkoj grupi demokratska atmosfera, nisam znao da će narodni poslanik Vjerica Radeta da predloži produženje vremena, ali ja sada ispunjavam tu formalnost iz Poslovnika.
Dakle, poslanička grupa SRS traži da glasamo, bez pretresa, o tome da vreme rasprave o najvažnijem zakonu koji Skupština u godini donosi bude produženo duplo. Hvala.

Mislim da ste vi, gospodine Albijaniću, bili dužni da opomenete gospodina Vlahovića da poštuje član 104, dostojanstvo Narodne skupštine, pošto ovolika ljubav između dva muškarca nije normalna ni kada se krije, a kamoli kada se ovako iznosi sa skupštinske govornice.
Dakle, šta li je nateralo gospodina Vlahovića da ovoliko nahvali novi budžet? Činjenica je da se šest godina posle promena u Srbiji ništa nije promenilo. Ta dvojica ljudi su prodavala za jedan evro našu imovinu. Ta dvojica ljudi danas ponovo vladaju Srbijom, gospodin Vlahović i njegov mentor, samo je sada Vlahović postao mentor, a gospodin Cvetković prihvatio ulogu da bude privremeni ministar finansija.
Vi hvalite budžet u kome ste predvideli troškove za vojsku, za odbranu, za predsednika Republike i za šta još sve, a gde su vam zakoni. Na osnovu čega ste opredelili iznose za finansiranje tih ... ? Hvalite Zakon o budžetu kao transparentan, a gde se troši novac iz Nacionalnog investicionog plana? Prodajete najbolje njive da bi ograđivali avliju. To vam je Nacionalni investicioni plan.
Koji će deo vašeg kolača da bude, gospodine Vlahoviću? Za Đelića znamo šta je uradio kada je prestao da bude ministar i znamo šta mu je sve upalo u džepove. Šta će vama da upadne?
Kakva je sada vaša simbioza sa gospodinom Cvetkovićem i ko će i za koga će sada da bude transparentno šta se prodaje, šta se kupuje i gde će novac da se zarađuje, ko treba da se konsultuje da uzme, ko da ne uzme. Dokle ćete vi misliti da smo mi mala deca, vi ekonomisti DOS-a? Vas sedam - osam opljačkalo je celu državu.
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, ne možete da iznosite takve paušalne ocene.)
Možda za vas, gospodine Albijaniću, kao matematičara prodaja jedne šećerane za evro nije jeftino, za mene jeste.
Možda za vas prodaja zgrade Centralnog komiteta jednom direktoru Demokratske stranke, u to vreme, za iznos koji je on posle toga izmirio prodajom dva sprata te zgrade, nije pljačka, gospodine Albijaniću. Vi ste u stranci u kojoj reč "pljačka" ne sme da se pomene, zato što je to samokritika. Ja govorim o ljudima koji smeju da govore. Sve je sada sumnjivo kada Vlahović hvali budžet. Vlahović ume da hvali budžet koji ima suficit i ume da hvali budžet koji ima deficit.
Vlahović ume da hvali budžet koji ima deficit. Vlahović ume da hvali budžet koji, kaže, nema deficit, to će se nadoknaditi iz privatizacije, a već je nadoknađeno prošle godine, a onda posle toga kaže – tu privatizaciju mi nećemo koristiti da namirujemo budžet. To samo možete da pričate detetu ili nekome ko ne razume dovoljno srpski, gospodine Vlahoviću. Vaša uloga nije bila dobra danas. Trebalo je da otćutite ovaj budžet zato što je veza između vas i današnjeg ministra finansija takva da bode oči. Uostalom, kad budemo u prilici da preispitamo privatizacije koje ste ortački izvršili, pričuvajte se.

Gospodine predsedavajući, vi ste povredili Poslovnik. Treba da znate kada vodite sednicu, to nije samo da se smeškate familiji i komšijama, nego morate da obratite pažnju na to šta se govori ovde. Ja razumem da se ne mešate u lične uvrede, ali ovo sada što je izgovoreno trebalo je da naiđe na vašu reakciju. Mi smo sada ovde čuli jednog gospodina koji je vrlo finim glasom rekao da su građani Vojvodine građani drugog reda u Srbiji. Voleo bih da čujem jedan dokaz.
(Predsedavajući: Nisam čuo, gospodine Nikoliću.)
Znam da niste čuli, i nije to vama svojstveno da čujete. Ja sam čuo, pa me boli što niste reagovali. Ako ne znate da vodite tu sednicu, evo, Nataša bi za takve isključivala, isterivala iz sale. Uvrediti tako građane cele Srbije, pa reći da su građani Vojvodine građani drugog reda, a to slušaju, recimo, ljudi iz Majdanpeka, Bora, Priboja, Prijepolja, Pirota i ne mogu da veruju da možete tako nešto da kažete.
Ako nešto može da se kaže, to je da građani Vojvodine nisu građani drugog reda. Najpre, svi smo ravnopravni, a drugo, Vojvodina geografski ima povoljnosti koje joj daju bolji standard života za sve građane Vojvodine u odnosu na druge delove Srbije. Nemojte da lamentirate nad nečim što treba popravljati ili što uopšte nije tako loše kako vi sada ovde govorite.
Čuj, došli ste vi da mi kažete iz Vojvodine kako su Vojvođani, kako vi to kažete, građani drugog reda! Hoćete da vas povedem da vidite kako izgledaju građani drugog reda i kako izgledaju deca koja nemaju treći obrok u kući? Nemojte samo zbog svojih političkih ambicija... Vi jeste političari drugog reda, ali to ne znači da su građani Vojvodine građani drugog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da vi treba da prihvatite ovaj amandman zato što je praksa pokazala da je neodrživ mandat od sedam godina u državi u kojoj je predsednički mandat pet godina, mandat narodnih poslanika četiri godine, a da postoje neke funkcije koje zavise od vladajuće većine koje ćete proširiti i na novi mandat Republičke skupštine. Mislim da je to apsolutno neprihvatljivo.
Evo, ajde malo da razgovaramo teorijski. Izaberete Albijanića za poverenika za informacije, jer on otprilike može to da radi. Mandat od sedam godina, kroz četiri godine imamo izbore za Skupštinu Srbije, stvori se nova većina, njegova stranka neće ući u parlament.

Mislim da sam uzeo najbolji primer i da to više nije teorija, ovo će se desiti sigurno.
Sada ste se provukli kroz iglene uši, zato što ste nakrali mnogo para dok vam je predsednik stranke bio ministar finansija, pa ste imali mnogo para za kampanju, pa ste dojadili i bogu i narodu. Pitaću vas za iduću kampanju da li ćete imati para. Jedino ako od privatizacije NIS-a i Elektroprivrede ne uzmete opet deo za spotove televizijske. Vas samo to interesuje.
Ali , ko da trpi Albijanića u idućem mandatu, u kome njegova stranka uopšte neće da predstavlja nikakav faktor u Srbiji. Kako o tome ne razmišljate?
Mislili smo da vam predložimo da svaki saziv Skupštine bira novog poverenika. Kao što Ustav kaže da novi saziv Skupštine bira guvernera, čujem da vas i to ucenjuju, da i to produžite na mandat od sedam godina. Pa valjda nećete, niste valjda toliko šašavi.
Neprihvatljivo je da neko produžava mandat na sledeći mandat Narodne skupštine. To je DSS uradio, provukao kroz Zakon o državnoj upravi, pa i neke činovnike sada na pet godina, okreni-obrni, kad preuzmete vlast da morate da zadržite njihove činovnike, da vas špijuniraju, da vas sabotiraju, da vam stavljaju klipove u točkove, da izazivaju građane Srbije.
Kako će na primer Radikalska vlada da sarađuje sa ovim poverenikom iz G17 plus, kako? Nikako. A ko će njemu da da neku informaciju? Samo neka mi se obrati, reći ću, beži bre Mićo, ti za mene nisi poverenik. Tebe su izabrali oni drugi.
Nemojte da se igrate. Ako zaista mislite da to nešto vredi, a po Šabiću vidim da vam to ništa ne znači, zato što više nema medija kome se nije obratio i požalio na sve vlasti moguće u Srbiji, kako mu uopšte nije slobodan pristup informacijama, kako nijedno njegovo pismo ništa ne predstavlja, ništa ne znači. On mu dođe kao Narodna kancelarija Borisa Tadića. Piši, ajmo Alija da je više vojske, samo piši. Pakuje se to negde kod neke sekretarice.
Znači, poverenik za informacije se bira u sazivu Narodne skupštine. Novi saziv Narodne skupštine, posle četiri godine, bira novog poverenika. Ili mislite da taj čovek, Albijanić, možda bi Albijanić i ostao, ali recimo jedan razuman čovek, koji ima i morala političkog, da li bi on mogao da ostane, kada se promeni vlast, na funkciji koju bira Narodna skupština? Ne može.
Ne oduzimajte pravo Narodnoj skupštini da izabere poverenika. Ovim zakonom vi kažete, jedan saziv može da izabere poverenika, sledeći ne može. Osporavate pravo narodnim poslanicima da biraju i poverenika, a mislim i neke druge funkcije, čim je mandat duži od mandata narodnih poslanika.
Ponavljam, ako je mandat predsednika Republike pet godina, kakav je to mandat nekog državnog činovnika od sedam godina?

Gospođo Pešić, ovo je lepa bajka. Gde ste bili 5. oktobra kad ste rasturili 200.000-300.000 zaposlenih, kada vam je smetala politička zaposlenost, a niste razmišljali o stručnosti? Gde ste bili kad su vam najlepše pevale ptičice u Meksiku i mirisalo cveće? Jeste li vi to bili ambasador kao stručni kadar ili kao partijski kadar? Kao partijski, u tome je stvar.
Jeste, idealno je društvo u kome neće politička pripadnost da određuje mesto gde će najstručniji ljudi da rade. Jesmo li mi takva država? Kažem da nismo.
Ovaj sastav će izabrati političke ljude na tu funkciju. Ako mi dokažete da ovaj saziv Skupštine neće izabrati političare u Ministarstvo spoljnih poslova, da neće izabrati za guvernera političara, da neće za poverenika izabrati političara, hajde da vam verujem, pa da idemo na druge mandate.
Ali, to je netačno. Ko je ministar spoljnih poslova? Ekspert, diplomata od karijere? Ne, nego nosač tašne Borisa Tadića, kao što je general Perišić ovde ulazio sa jednim fosilnim što mu je donosio tašnu, tako i Boris Tadić ide a za njim Vuk Jeremić. Danas je ministar spoljnih poslova. Zar ga nije sramota?

Zar nas nije sramota kad on sedne preko puta Ivanova kao ministar spoljnih poslova. Kad sedne preko puta diplomata koje znaju šta je diplomatija. Nemojte, gospođo Pešić, učestvujete vi u ovome do kraja, u ovom stvaranju partijske države do kraja.
Vama ne smeta kad je DOS jedna partija. Vi to ne kritikujete. Vi biste kritikovali samo situaciju kada radikali osvoje 50 posto, pa formiraju svoju vlast. Tada bi to bila partijska država.
Tad bi skočio i Strazbur na nas, i Brisel, i vi to imate u svojim istraživanjima već pripremljeno. Verujem da već imate obavljena istraživanja kako radi radikalska vlast, samo da ih štampate kad budemo došli na vlast.
Ali, ovo je država u kojoj ste pre sedam godina izvršili politički progon. Poneli ste se gore od Hitlera. Gledali ste u to šta ljudi rade, a ne ko su i kako dobro rade. Vama je smetao svako ko nije bio u DOS-u, nije zasluživao da živi. Vaš vapaj da niste sproveli 6. oktobar sada se ostvaruje, vi danas sprovodite 6. oktobar i to je potpuno jasno. Vidi se kako ova vlast nastupa.
Zato, gospođo Pešić, prihvatam da možete ovako da diskutujete, ali okrenite se malo iza sebe pa recite, da, pogrešili smo kada smo ovo radili, kada smo ovo radili, kada smo ovo. Trebalo bi da stvorimo društvu u kome takvih grešaka neće biti. Ako nam neprekidno govorite da je ovo društvo u tranziciji, onda nemojte da ga smatrate normalnim društvom.
Društvo u tranziciji nije normalno društvo. U društvu u tranziciji ne može neko sedam godina da obavlja funkciju, ne može nijedna vlada da sastavi četiri godine mandata, ako je normalna vlada i ako vodi državu kroz tranziciju, pa sprovodi bolne rezove, pa teške odluke donosi, pa je narod ne voli, a ona izađe pred narod i kaže, hajde sada neko drugi da preuzme malo ovaj teret.
Da li ste čuli nekog od političara od 2001. godine da je rekao, hajde malo da neko drugi preuzme teret. Ne, oni kažu - teško nam je ovo, ali ne damo ni za živu glavu, u stanju smo sve da uradimo, ali ne damo ministarske fotelje ni za živu glavu. Narod, smatra se, lako zaboravlja, zaboraviće kakvi su lopovi vladali Srbijom i koliko su nas ojadili. Znači, mogao bih da se složim sa vama, ali vi govorite o idealima, koje ni sami vi niste spremni da ostvarite u Srbiji.

Samo kažem da treba da pođemo od početka. Ako danas ova partija koja je na vlasti izabere poverenika, ne, to je partija na vlasti, ona bira većinom glasova, mi ćemo biti protiv. Ko nas pita kada nemamo 126 glasova. Ova partija će izabrati svog poverenika ili će možda da pita nas ko je kandidat za poverenika.
Hajde tako da radimo, hajde opozicija da predloži poverenika, a da ga izabere većina. Gde vi živite, gospođo Pešić? I da li vi uopšte živite? U ovoj Srbiji.
Nemojte, molim vas. Kao da ste zaspali, pa vas neko budi, a vi kažete - imam ja ideale nacrtane u knjigama. U ovoj Srbiji, ako danas DOS izabere poverenika, to je partijski čovek, to je partijska država.
Nemojte mene da optužujete da ćemo mi praviti partijsku državu, ponavljam, cenite nas kada budemo na vlasti, ali sada cenite ove koji su sada na vlasti, oni će vam ponuditi poverenika. Šta mislite, biće nestranačka ličnost, biće iz LDP-a. Nije tačno, biće neko njihov, potpuno njihov, kome će svaki ministar moći da kaže, ovo skloni, ovo nije bitno.
Šta ćemo mi moći da radimo? Da tražimo od poverenika da zatraži zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Od koga? Ne izađoste za govornicu da ih pitate gde je Ustavni sud, ono što je najvažnije, što je osnovno. Nije normalna država, sedam godina je stvarate, sve luđe radite, sve nenormalnije radite.
Da li ste vi verovali, kao idealista, 2000. godine, 5. oktobra, da 2007. godine nećemo imati Ustavni sud, a da uopšte neće da bude promenjen sistem vladavine, kako je DOS nastupio, tako i dan-danas vlada. Smenjuju se Tadić i Koštunica na funkcijama, Dinkić i Velja Ilić na funkcijama. Ko je još ispao? Samo vi. Nije vas interesovalo, mogli ste da ostanete tu. Dat vam je nalog da malo budete i u opoziciji. To sve razumem, to sve čitam, u politici sam duže od vas, gospođo Pešić, vi ste smo u životu duže od mene. U ovoj politici sam duže od vas.
Zbog toga vam kažem, imajte vi isti aršin prema DOS-u i prema radikalima, nama ne treba partijska država, mi je nećemo ni stvarati. Kako da vam kažem da mi imamo kadrova 500.000 ljudi da obavljaju državne funkcije. Nemamo, naravno da nemamo, nemate ni vi, a vi ih rasterate sve, pa pitate ima li neko nekoga, kao što su zvali Velju Ilića da ga pitaju da li ima nekog u ''Zastavi'', evo ga Batić svedok.
Pitali su, e, uzeli smo ''Zastavu'', da li imate nekog da vodi ''Zastavu''. Tako je bilo. Eno vam je ''Zastava'' sada, kao kuče na jednoj nozi, nema ništa od nje. Vi ste stvorili partijsku državu, gospođo Pešić, učestvovali ste u tome. To što ste vi pobegli na nekoliko godina u cvetića, i u pčelice, i u ptičice, to vas ne opravdava, vi ste jedan od ideologa svega ovoga što se radi.
U vas svi imaju poverenja. Zapad je sa vama na neprekidnoj i otvorenoj vezi. Ono što vi kažete zapadu, to je Srbija i to sve razumem. Zapad ne interesuje šta narod misli, zapad ne interesuje šta radikali govore, bitna je Vesna Pešić, Čedomir Jovanović, Boris Tadić, Vojislav Koštunica, radite šta god hoćete, vi ste bitni. Neće vas narod, ali vi ste bitni. Jednog dana narod će biti prinuđen da vas hoće, kada pokupe sve i ostave samo Beograd, narod će možda hteti i vas. Do tada neće.
Do tada vas upozoravam, nismo na vlasti, ali možemo mnogo toga da uradimo, bar u ovoj skupštini. Upozoravam vas, učestvujete u stvaranju apsolutno partijske države, vezujete se kao jedna partija. Sledeći izbori, ko od vas iz koalicije računa da sa nekim drugim može da pravi koaliciju? Ni sa kim. Vi ste osuđeni sami na sebe. Vi ste jedna partija, samo što menjate funkcije po nekoj drugačijoj pripadnosti.
Vi ste evropska partija u Srbiji. Mogli bi ste slobodno da kažete, mi smo evropska partija u Srbiji, šta god nam Evropa uradila, mi smo evropska partija.
Kada nam uzmu teritoriju, mi smo evropska partija, jer mi ne damo Kosovo, a ne damo ni Evropsku uniju. Kako će to biti i kako će da se raspoluti političar u Srbiji koji hoće i Kosovo i Evropsku uniju? To još ostaje da vidimo, nadam se u ovoj skupštini, bolje nego na ulici.
Nemojte nama da govorite o partijskoj državi ništa, a posebno nama koji nikada nismo bili ni u Savezu komunista, ni u SPS-u, za razliku od nekih od vas koji su tamo pisali molbe, pa nisu bili primani, a sede tu u klupi sada.
Dakle, ovo će biti partijska država. Ako je već partijska država, onda neka svaka partija bira svoje činovnike. Ako dajete pravo DOS-u da većinom ovde izabere poverenika, dajte pravo i SPS-u kada bude u većini da izabere svog poverenika, dajte pravo i radikalima da izaberu svog poverenika.
Znači, samo DOS može da bira svoje, a kada se vlast promeni, naslediće one koje je DOS ostavio. Kakva će to saradnja da bude?
Ponavljam, ako je to normalno, evo, neka se DOS izjasni da radikali predlože guvernera, pošto je nestranačka ličnost, da radikali predlože sudije Ustavnog suda, nestranačka ličnost, poverenika za informacije, ombudsmana ili zaštitnika građana, da predlože radikali, pošto je nestranačka ličnost.
U stvari, ti ljudi bi najbolje kontrolisali vlast i vi to vrlo dobro znate. Kada ne zavise od skupštinske većine, onda su slobodni da obavljaju svoj posao, samo gledaju u Ustav i zakone.
Mi ćemo nastaviti ovo da kritikujemo, a vi branite. Kažem vam, kakav god da je zakon, kada se vlast promeni, ostavite nama da na ovakvoj sednici promenimo i te vaše zakone, pa onaj mandat od sedam godina koji je zapisan u zakonu, kad radikali pobede, biće mandat od četiri godine. Mi vas nećemo da opterećujemo svojim kadrovima. Mi to ne tražimo od vas. Promena vlasti znači i promenu kadrova.

 Gospodin Batić se malo umešao u radikalsku ideologiju. To moram verovatno malo da obrazložim. Dakle, naša ideologija je četnička. Toliko četnička da su u ovom sada poslednjem ratu svi Srbi preko Drine sebe nazivali četnicima. Očigledno je ta ideologija dominirajuća u srpskom narodu. Ali, nemam nameru da se obračunavam u prošlosti sa ljudima sa kojima se danas ne bih složio, zato što cenim vreme u kome su donosili odluke, cenim da su imali odgovornost i ko je imao hrabrosti trebalo je tada da im se suprotstavi.
Na primer, mislim da je istorijski pogrešno što je Milan Obrenović napao na Slivnici Bugare, pa šta sad, da kažemo da taj čovek ne zaslužuje više da ima ni jednu ulicu u Srbiji. Ne cenim što je Nikola Pašić izdao svoju stranku, svedočio lažno, pobegao u Bugarsku, pa evo spomenika u Beogradu Nikoli Pašiću.
Ne cenim ni ideologiju komunističku, ali odvajam vreme od 41. do 45. Nikada se nisam složio sa tim kada ste počeli da menjate nazive ulica, pa svim partizanima poginulima u ratu izbrisali ulice. Znaju to ljudi iz Kragujevca kako sam žestoke sukobe kao odbornik imao kada su ukidali imena ulica dece rođene u toj ulici koja su poginula 1942. ili 1943. godine. Nekome smeta što su ga ubili Nemci, pa hajde da promenimo naziv ulice i damo neko američko ime. Sve ima svoje vreme.
AVNOJ je bio antifašističko veće. Šta je znao onaj ko je pešačio 500 kilometara pod borbom da ode na neko tamo zasedanje i stvara državu? Šta je on znao šta će biti 1948. godine? On je u ratu odlučivao da pravi državu, na kraju krajeva, istu koju je pravio i kralj pre toga. U čemu je razlika?
Što bih sad ukidao Antifašističko veće dekretom? Nema više ulice AVNOJ-a zato što je došla nova vlast. Ne postoji Jugoslavija do vremena dok je došao DOS na vlast. Ne mogu sa tim da se složim. Kada bi neko predložio ulicu DOS-a i dao naziv toj ulici, šta posle 20 godina neko da kaže - šta nas briga za taj DOS.
Tako isto i sa ulicom Zorana Đinđića. Nisam lamentirao. Mene je iritiralo što jednoj ulici menjate ime i dajete ime Zorana Đinđića. Što niste na livadi isekli ulicu, doveli gas, struju, vodu, kanalizaciju, asfalt, telefon i rekli - ovo će biti ulica Zorana Đinđića. Izvolite, ko ovde želi da živi. To je prosto. Tako je najbolje.
Možete vi sve, ali iritirate da neko toj ulici promeni naziv kada se promeni vlast.
(Predsednik: Vreme, gospodine Nikoliću)
Završavam, izvinjavam se.
Vi to jako grubo radite. Istovremeno, ako u nekom drugom gradu neka vlast ima nekog svog heroja, vi se tome usprotivite, podignete celu Srbiju na noge.
Ne može neki Milanković, koji je poginuo boreći se za srpstvo, da ima svoju ulicu. Ali kad vi odlučite da neko može da ima ulicu, to mora da se poštuje. Vama više niko ne sme da se suprotstavi.
Ovde je velika hrabrost da čovek bude Srbin. Ne može tako. Nije me sramota da vam kažem da je AVNOJ vredniji od Zorana Đinđića, vredniji za istoriju Srbije. Da je poživeo Zoran Đinđić, da vas je prošao revolucionarni zanos, da ste imali vremena posle dve-tri smene vlasti da ponovo vladate, zaslužio bi možda i ulicu.
Ali, koliko je vama zaslužio Zoran Đinđić da ima ulicu, toliko je socijalistima zaslužio Slobodan Milošević. Prvi put kad budu učestvovali u vlasti verovatno ćete imati ulicu Slobodana Miloševića, možda čak i umesto ulice Zorana Đinđića. Sami ste to proizveli.
Tako da kad god ste na vlasti, razmišljajte šta će biti kad budete u opoziciji. Mi imamo tu sreću da smo predugo u opoziciji. Uopšte nećemo moći da pogrešimo kada budemo na vlasti. Previše smo pretrpeli od svih vas, i od onih koje sada branimo i od onih koji nas i dan-danas napadaju. Mislim da je sad stav potpuno jasan i potpuno čist.
Ko želi ulicu ovakvu ili onakvu, mora da pita sve građane te ulice, barem građane te ulice. A šta ćemo s jadnim poštarima, oni već poludeše, vi to menjate ko...
Da vas ne podsećam, kad ste došli na vlast da su vam smetale ulice ruskih generala i ruskih maršala.
(Predsednik: Gospodine Nikoliću...)
Evo, izvinjavam se.
Da vas ne podsećam da više ulica Maršala Tolbuhina, General Ždanova za vas nisu bile važne, iako su se Rusi borili protiv nacističke nemačke.

Znam da ste vi mene slušali, gospodine Baraliću, ali nedovoljno pažljivo. Rekao sam za sve srpske borce preko Drine i Dunava, decu partizana i decu četnika u ovom ratu nazivali su četnicima. Ako ste bili borac, što cenim, onda vrlo dobro znate da govorim istinu. U Republici Srpskoj Krajini i u Republici Srpskoj svi borci su sebe nazivali četnicima, nisu se nazivali partizanima.

 Dame i gospodo narodni poslanici, uz sve ono što smo rekli o načinu na koji ste zamislili ovog poverenika, o načinu na koji je on obavljao posao do sada, o načinu na koji ste vi sarađivali sa njim onemogućavajući ga da obavlja svoj posao, pokušavam da pronađem smisao između Odbora za kulturu i informisanje, koga ste predstavili kao matični odbor za ovaj zakon, i funkcije poverenika za informacije od javnog značaja.
Naime, u članu 64. Poslovnika definisan je Odbor za kulturu i informisanje, koji razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti kulture i javnog informisanja.
To javno informisanje u Ustavu je regulisano članom 50. stav 1. koji kaže - svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja.
Znači, Odbor za kulturu i informisanje bi trebalo da prati da li se izvršava ta obaveza iz člana 50, koja se odnosi na druga sredstva javnog obaveštavanja ili javnog informisanja, a poverenik za informacije je od javnog značaja je regulisan članom 51. Ustava, u poglavlju Pravo na obaveštenost, u kome se kaže da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja u skladu sa zakonom i ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja.
Kakve sad veze ima Odbor za kulturu i javno informisanje sa pravom građana da kontroliše da li državni organi i organizacije imaju podatke koji su im u posedu i na koje on ima pravo pristupa.
Mi bi trebalo da imamo Odbor za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pa bi recimo taj odbor za državnu upravu bio matični odbor za poverenika za informaciju. Kakve veze sad ima ministar Voja Brajović, koga prati Odbor za kulturu i informisanje, i poverenik za informisanje? Kakve tu sad veza postoji?
Vi nemate mišljenje matičnog odbora. Ne znam da li ste pronašli koji je odbor matičan, ali ovaj svakako nije. Odbor za kulturu i informisanje nije nadležan da daje svoje mišljenje o Zakonu o povereniku za informacije od javnog značaja. On se bavi javnim medijima, sredstvima javnog obaveštavanja, bavi se kulturom, ali se ne bavi podacima koje drže državni organi i koji bi trebalo da budu dostupni građaninu koji ih dobija preko poverenika za informacije. Tako da vi bez mišljenja odbora ulazite u ovaj posao.
Zbog toga je ta brzina, koju ste pokušali da ispoljite nakon naših primedbi da održavate sednice koje nisu u skladu sa Ustavnim zakonom, veoma pogubna po vas. Molim vas da više ne ponižavate narodne poslanike da oni budu predlagači ovih zakona. Pošto ste vi deo vladajuće većine, neka vam Vlada predloži ovako loše zakone. Onda znate koji vas je ministar nasankao.
Ovako ste vi predlagači, draga moja gospodo, pojma nemate o ovome što ste predložili. Vi ništa ne znate o ovome. Vi ne živite tim životom. Vi ne znate šta je poverenik za informisanje. Vi mislite, e, to je Šabić, treba da ga izaberemo. To što dve godine se žali na tu istu vlast kako nema ni jednu informaciju, to je meni samo znak da će on da nastavi da se žali, a da ćete vi da nastavite da se prema njemu ponašate kao prema svom činovniku.
To što ste ovde naveli da je on podneo ostavku kad je izabran za poverenika za informisanje, meni govori o njemu kao o lošem čoveku.
Jadan je taj član stranke koji kaže - više nisam član stranke da bih bio neki funkcioner. To znači da u njemu nema ideologije uopšte. To znači da on ne živi stranačkim životom, nego čeka momenat kad će doći na veliku platu i da kaže - zdravo stranko, zdravo svi vi koji ste zaslužni za moj razvoj, za moju karijeru, za moje obrazovanje, moj ugled, za moju popularnost.
Zato nemojte da glumite nestranačje tamo gde to ne može da se odglumi. Ovaj čovek je stranački čovek. Nemojte da ga terate da gazi svoju političku stranku. Lako im je s ovima iz malih stranaka. Zamislite sad nekoga iz vrha DS koga ćete naterati da kaže - od danas nisam više član DS, biću poverenik za informisanje, da mu se smeje čaršija. Da kažu je l' si li ti zato bio u DS, a mi mislili da želiš građanima Srbije dobro, što može da se ostvari preko politike, ideologije DS.
Dakle, Predlog zakona nije dobar, Skupština se o njemu u prethodnom postupku nije izjasnila. Ovaj odbor, koji bi trebalo da gleda kako nam rade pozorišta, bioskopi i novine, nije taj odbor koji treba da gleda kako radi poverenik za informisanje, ili se u skupštinski rad uopšte ne razumem.
Jadna je i ta skupština što me učila 15 godina, a da baš ništa nisam mogao da naučim. Čini mi se da sam naučio i da bi trebalo da vas učim. Zato bi trebalo da ovaj predlog zakona povučete. Da poverenika izaberete po zakonu koji postoji. Usklađujte zakone sa Ustavom. Pa, toliko vam zakona nije usklađeno po kojima se život odvija na ulici, da baš ovi budu najvažniji.
Nama je najvažniji izbor tih ljudi, a ne usklađivanje ovih zakona sa ustavom. Predložite nam to. Zamislite, sad ste nas držali ovde na vanrednom zasedanju da menjamo zakon, a onda ćete nas ponovo pozvati da biramo poverenika. Bilo bi idealno da mi, dok menjamo zakon, znamo i ko je taj vaš kandidat za poverenika.
Ovako ćete nam reći da vršimo torturu nad vama pošto ćemo dva puta da diskutujemo o istoj materiji. Kažem vam da ćemo da diskutujemo, a velika poslastica će nam biti ako stari poverenik bude novi. Onda ćemo zaista imati šta i da vam citiramo iz njegovih žalbi i iz raznih žalopojki koje je pisao skoro svim organizacijama u Evropi, koje bi o njegovom poslu trebalo da brinu. Hvala vam.