Izvinjavam se, samo sam rekao kolegama da sam čačnuo gospodina Baralića u neki živac čim je ovako morao da reaguje.
Dakle, verujte, čitao sam dosta o komunizmu, prošao sam veliki deo sveta u kome je komunizam, kao ideologija, nastupio suprotstavljen religiji. Poznajem mnoge ljude koji su ateisti. Teško je reći - verujem u Boga, ja sam komunista. To bi se graničilo negde sa šizofrenijom. Dakle, nemoguće je ne poništiti krštenje stupanjem u komunističku partiju, nemoguće je u biću ne poništiti, ne mora da se ide u crkvu.
Video sam ljude koji su jahali popove. Video sam crkve u kojima je živela stoka. Znate šta se sve videlo, zato što je komunizam nastupio, suprotstavljen veri u Boga.
Znam da su to kod vas bile velike trauma. Vašeg kuma nisam znao, sami ste ga ovde pomenuli. Ne mislim ništa loše o ljudima koji su bili komunisti na ovaj ili onaj način. Postoje ideolozi, postoje oni koji su svesno uništavali sve čega su se dotakli, postoje ljudi koji su hteli da budu u političkom životu, a da budu i vernici, što je bilo jako teško. Od svih vernika sa kojima sam se kao dečak ili dete družio, nijedan nije mogao da napreduje u Komunističkoj partiji ili Savezu komunista.
Sada sam čuo, gospodine Baraliću, da ste vi jedan jedini vernik koji je napredovao do mere da mu kum bude sveštenik i do mere da bude sekretar partijskog komiteta. Meni to nije izgledalo normalno, pa sam zato reagovao. Inače, vas izuzetno poštujem i cenim i nemam ništa protiv vas. Samo kažem, ne bio vam ja u koži, vaš život je bio ispunjen teškim košmarima.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretvaranjem Vlade Srbije u feude, koji se nazivaju ministarstva, doveli ste nas u situaciju da ovde mogu samo šizofreni ljudi da razmišljaju, govore o zakonima, odlučuju kako će da glasaju.
Mi smo sada čuli kritiku od jednog poslanika Nove Srbije na račun onih koji kritikuju zakon i on kaže, kritikujete ga samo zato što je ministar Velimir Ilić predložio zakon. Istovremeno on jedini put izađe za govornicu da hvali zakon kada njegov ministar predloži zakon. U čemu je razlika?
Prvo, železnica je uvek bila pod brigom države i u svojim diskusijama, napadima na prethodni režim, nikada niste rekli da ni on nije brinuo toliko koliko je mogao. Železnica je izvor i nevolja, ali i profita.
Nevolje su jasne. Vi sada hoćete do 2020. godine da terate lokomotive 160 km na sat, a od momenta kada je ovaj sporazum potpisan prošla je godina i možda četiri ili pet meseci i ništa još nije urađeno. Tako prolaze godine. Mi to ne možemo da stignemo, daj bože, voleo bih, ali bi jedan budžet bio sasvim dovoljan godišnji da železnice dovedemo u red.
Zašto govoriti protiv ovoga? Samo zbog ministra. Inače, ratifikacije, sporazumi o jeftinim kreditima, prilagođavanje naše zemlje svemu onome što znači svet, ne kažem namerno Evropa, nego svet, ne može da naiđe na neku veliku osudu.
Ali, vi ovde ova dva zakona, ove dve tačke dnevnog reda predstavljate kao spomenik Velimiru Iliću i nagonite druge poslanike da vam o Velimiru Iliću kažu ono što oni misle. I pretvorili ste raspravu u raspravu da li Velimir Ilić može da bude ministar ili ne.
Po tome koliko može da radi, on može da bude ministar. Po tome kako živi i kako se ponaša, ne može da bude ministar. I eto priče, vi ćete ga hvaliti kako radi, a mi ćemo ga napadati kako živi i kakav utisak ostavlja u javnosti. I pretvaramo Skupštinu u priču o pojedincima. Za vas je Vlada skup pojedinaca koje treba hvaliti ili napadati, koji troše državni novac kao svoj.
Gospodin Velimir Ilić u svom ministarstvu, oškrbljenom za ono što mu je uzeo Đilas, troši novac kao svoj. On nama juče kaže, napravio sam toliko i toliko kilometara puteva, a vi svi ćutite. Niko nije napravio. To Srbija pravi. Možda bi neko drugi napravio bolnicu, možda bi neko drugi nešto drugo uradio s tim novcem. Ministarstvo je dobilo toliko novca, treba ga rasporediti pravilno, pa u čemu je tu zasluga ministra.
Zašto idete po selima i pričate, napraviće vam Velja put, napraviće vam onaj. Napraviće narod sam sebi put, a na Velji je da taj novac ne bude pokraden, to nije uspeo da spreči, ne bude ludo trošen, i to nije uspeo da spreči. Otkrili ste mu aferu oko naplate putarina. Ne daj bože da počnu da stavljaju rampe na pruzi, da se naplaćuje vozarina na pruzi, koliko bi tek kriminalci pokrali para.
Kako može da bude da se uopšte ne osetite prozvanim vi iz Nove Srbije, koji napraviste tolike puteve, zbog toga što su vaši činovnici krali naplaćujući putarine na tim putevima?
Sa ove govornice ministar Ilić je rekao da dovodi generala koji će da zaustavi krađe na naplatnim rampama. Taj general je sada u bekstvu, jer mu je javljeno iz Ministarstva, dok se vraćao iz Bosne, da uopšte ne dolazi u Srbiju, produžio u Crnu Goru, koja ga krije ko majka svoje dete.
Srbija ne traži da on bude izručen, pobuniće se Velja, izaći će iz Vlade. Tako vi tretirate ovu našu Srbiju, tako tretirate Vladu, tako tretirate budžet, za koji mi jedva izdvajamo novac. Posvađate se u Vladi koliko će koje ministarstvo da dobije, jer to je snaga stranke i samo gledate koliko će stranka biti jaka, koliko će novca iz budžeta da potroši i hoće li televizije da je prate kada taj novac bude ulagala u državu kao svoj lični privatni novac.
Ili se čovek lepo oseća kada tamo na klizištu kod Trstenika ministar Velimir Ilić, s kamerama, i oni mu kažu, evo ovde ovaj put više nemamo, odnelo ga klizište, a on telefonom, pred kamerom, zove i kaže - sutra ujutru projekat, a prekosutra počinju radovi.
Malo sam te građevine radio, samo 15 godina. To traje godinu dana, a ne noćas projekat, sutra počinju radovi.
Ali, može, Velja sve može. Kampanja u Kraljevu, Velja dolazi i kaže - dobićete put od Drlupe do Godačice. Eno pola puta urađeno, uradio Velja pola puta; došo, obećo i uradio. Ne može Srbija tako da funkcioniše, zato što je njegov kandidat. Ne može tako da funkcioniše Srbija.
Ne može Velimir Ilić da obećava koji će put da bude urađen, koji neće. Ne može Koštunica da obećava šta će da uradi, šta neće. Ne može onaj da obećava šta oće onaj, šta neće. Jesmo li mi država ili smo skup stranaka koje su na vlasti?
Šta fali da prilagodimo železnice, da idu i ti evropski vozovi. Ne daj bože, uplašili bi se kada stignu do naših pruga. Hoće li ijedan njihov voz, verujem da pretovaraju vozove, uopšte ići kod nas. Ne znam, plašim se kada vidim voz. Kao u Kragujevcu, jeste li ste videli nekada voz od jednog vagona? To u Kragujevcu ima. Zaustave rampu, čekam, čekam, 10 ili 15 minuta u Stanovu, prođe jedan vagon, sam, sam za sebe ide. To je onaj danski kraljevski, koji je nekad bio opevan u našim serijama, dnevni voz za Kraljevo, zvali su ga - Danski kraljevski voz.
Znam, mnogo je lepše praviti puteve, mnogo je lepše tu sticati poene za svoju stranku. Na železnici se to teško stiče, posebno ako imate neka dugovanja, pa ta železnica služi u stvari da se prebijaju dugovanja.
I sad nam ovde hvalite ono što nije urađeno na železnici. Pričate o nabavci vagona, pa lepo, neka fabrika u Evropi će napraviti i te vagone za nas.
Zašto mi ne možemo da pravimo te vagone? Jer ste upropastili fabriku. Fabriku, koja je svoju godišnju proizvodnju recimo Mjanmaru prodavala, unapred naplaćivala proizvodnju, a sada ne može ni za Mjanmar, a nekmoli za Srbiju da pravi vagone.
Sve ovo je lepo, dobiješ kredit i stranci dođu, uzmu ti taj kredit, prvo uzmu procenat što su dali kredit, pa ti odrede ko će da troši taj kredit, pa ti odrede i ko će da ti proizvede robu da potroši taj kredit. Mi ništa nemamo što bismo iz tog kredita iskoristili za svoju privredu.
Dobićemo vagone, za koju brzinu sad, recimo, ako dobijemo ove godine, za koju brzinu naručujete vagone, za 160 kilometara ili za 45. Sramota vas je da naručite za 45, a šta će vam onda za 160, taj je dva ili tri puta skuplji od onoga. I sve tako unedogled. Iz dana u dan u ovoj skupštini mi slušamo predstavnike političkih stranaka, a ne predstavnike Vlade, i to mnogo boli.
Zato, gospodine ministre, ovo čačkanje između vas i narodnih poslanika, i zato ste uspeli sinoć da budete toliko isprovocirani, da otkrijete i onu negativnu stranu svoje ličnosti, na koju mi ukazujemo iz dana u dan. A i negativnu stranu DOS-a, jer je bilo zaista zanimljivo čuti da ste vi pijančili u Moroviću, da ste vi iz DOS-a pijančili u Moroviću.
Mogao bih drugu iz vojske da kažem - sećaš li se one naše pijanke kad je istekao vojni rok. Al da kažem nekome ko je bio predsednik Srbije - sećaš li se ti one naše pijanke? Ovde više nikoga nije sramota za ono što radi. Jer je ta pijanka bila u znak proslave što je uhapšen Slobodan Milošević? Našli ste razlog zbog čega ste pijančili. Nego vama i ne treba razlog. Vi pijančite iz dana u dan, razlog je pijančenje, a pijančenju ne treba nikakav razlog.
Dakle, gospodin Šami me je pitao malopre da li ćemo da glasamo za ovo. Pitam ga, a da li ste ikada u SRJ u Skupštini videli da glasamo za nešto ovako? Ima vas 126, zadužujete se, modernizujete, ispravljate, glasajte. Glasajte za to. Ne očekujte naše glasove.
Nekada nismo ni diskutovali. Ponekad nećemo ni diskutovati i to opet zavisi od političke stranke koja to predlaže. Ima ovde nekih stranaka i nekih ministara kojima i ne znaš ni šta da kažeš. Juče nisam ni poznao onu što kaže da je ministar, mislio sam da će da hvata beleške, ona kaže da je ministar.
Šta sad njoj da kažeš kada dođe ovde da predstavi neki zakon? Poštanska štedionica, svaka ti čast. Pa dobro, bar ne pijančiš po Moroviću. Ali, ima ministara koji iritiraju, izazivaju na potpuno drugačiji vid diskusije nego što to priliči ovoj Narodnoj skupštini.
Dakle, modernizujte, dižite, gradite, to radi Velika Srbija. Nova Srbija nam izgradi zemlju, Nova Srbija nam pravi puteve, Nova Srbija nam pravi železnice, Veljo napravio put, Veljo podigao dom, Veljo pokrio kad je odneo vetar, sve Veljo, stigao Veljo svuda.
Da smo mi na vlasti, Vlada bi radila, Skupština bi donosila zakone, ne bi bio ni Pera, ni Mika, ni Laza, ni Veljo, ni Toma, nego bi bila Srbija. Ali, vi to ne shvatate.
Bili smo mi na vlasti, ministre, slažem se, u to vreme ti si bežao i krio se po šumama i manastirima da te slučajno ne uvate. Ponavljamo ono što sam rekao, i Šešelj i ja smo znali gde se kriješ i nismo nikome rekli, da te ne bi uvatili. Gospodine ministre, ti danas ovde ne bi sedeo. Ali, to nije osnov moje diskusije.
I tada kada smo bili na vlasti ne stidim se nijednog trenutka, nijednog sekunda, ni stranka se toga uopšte ne stidi. Ne biste se ni vi stideli kada bi vam odrezali, vašem ministarstvu, ono što treba da uradi i kada biste vi to uradili. Ne treba vam ni pompa, ni vaši poslanici da o tome pričaju. Srbija bi znala da ste to uradili. Ali, vi ste ko ona krava što da mleko, pa ugazi balegavom nogom, pa pokvari mleko.

Dame i gospodo narodni poslanici, skoro da ne mogu da verujem čime se sve bavi Vlada Srbije i Narodna skupština Republike Srbije i zato pozivam predsednika Narodne skupštine da, kao i u slučaju juče ili prekjuče kada je Nataša Jovanović ukazala na jedan akt, da odluči kako ćemo dalje i šta ćemo.
Naime, od Ministarstva omladine i sporta, sa faksa Beogradskog fonda za političku izuzetnost, dobio sam pismo u kome me obaveštavaju da Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije i Beogradski fond za političku izuzetnost, Sonja Liht, pozivaju SRS da učestvuje u radu Savetodavnog odbora podmladaka političkih partija koji će biti uključen u konstruktivni proces izrade Nacionalne strategije za mlade.
S leve strane potpis Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, Snežana Samardžić-Marković, ministar, a sa desne strane potpis Beogradski fond za političku izuzetnost, Sonja Liht, predsednica.
Vi zaista ponižavate ovu državu. Sonja Liht je sada zadužena da izradi nacionalnu strategiju za mlade, a Ministarstvo joj služi da pokrije tu izradu nacionalne strategije za mlade. Formiraju se savetodavni odbori, ima ih šest.
Jedan je Savetodavni odbor omladinskih nevladinih organizacije, drugi Savetodavni odbor podmladaka političkih partija, treći Savetodavni odbor lokalnih vlasti, četvrti Savetodavni odbor ekonomskog sektora, peti Savetodavni odbor medija i šesti međunarodnih organizacija i donatora.
Pa dobro, gospodine ministre, ko će da odbrani ovu državu ako vi iz Vlade pustite Sonju Liht da nam pravi nacionalnu strategiju za mlade?
Sada apelujem na vas kao čoveka koji ovu Srbiju voli, ne zna u njoj baš uvek najbolje da se ponaša, ali vi je zaista uvek volite, to ne mogu da sakrijem.
Da li vi znate da ta ministarka, koja je radila u Ambasadi Norveške u Beogradu kao činovnik, pa odatle otišla u našu ambasadu u Norvešku kao činovnik, odatle došla za pomoćnika ministra odbrane, odatle otišla za ministra za omladinu i sport, kao Bora Šnajder imala izuzetno dobar razvojni put, da li ste saglasni da ova vaša koleginica ovo radi za omladinu Srbije u saradnji sa Sonjom Liht?
Ako ste saglasni, nemojte više u Skupštinu da dolazite, 81 poslanik radikala će govoriti protiv vas. Ako niste, evo, prekidamo raspravu o železnici.
Samo izađite ovde i recite da je ovo bruka i sramota za Srbiju. Sonja Liht da pravi nacionalnu strategiju za mlade.
Ko je ta, čija je ona produžena ruka? Ako se vi, kao čovek koji je izgradio stotine i stotine kilometara puteva, popravio tolike vagone, ne slažete sa ovim, gospodine ministre, mi ćemo raspravu da prekinemo. Ako se slažete, onda ste vi upali u tu masku, vi ste upali kao čovek koji se predstavlja patriotom, u stvari u zamku koju su vam priredili, jer njima treba i takav ministar. Ako sve budu njihovi ministri, oni ne mogu da prevare sve građane Srbije.
Znači, njima treba i ministar Velimir Ilić, koji će drugačije da se predstavi u Srbiji, a da ćuti kada oni krenu na mlade, jer ovo su krenuli na mlade, da nam otmu decu.
Sada tek shvatam kako je ta dospela da bude ministar za omladinu i sport. Neko bi rekao nevažno ministarstvo. Ne, nego najvažnije, važnije i od železnice i od puteva.
Šta ćemo sa mladima, to nam je budućnost. Ako imamo dobru omladinu, mogu da idu i peške. Ako nemamo, džabe da ih voze vozovi 160 kilometara na sat. Ako ih predamo izdajnicima i banditima u ruke, sve nam je uzalud, gospodine ministre. Vi imate decu, ne verujem da bi vaše dete u ovome učestvovalo ili vas ne poznajem baš najbolje. Ima u ovoj sali onih koji bi ovo rado radili, ali ogromna većina građana Srbije biće zgranuta.
Mi smo ovoj Sonji Liht sada izgleda zaustavili tu akciju u Skupštini, pobegla je od 81 poslanika SRS, ono što je zakazivala pre neki dan otkazala je i kaže - preselila u Gradsku skupštinu. Mi i tamo imamo 30 i nešto odbornika.
Dakle, poručujem Sonji Liht - gde god se bude pojavila, od sada imaće prilike da razgovara sa srpskim radikalima.

Javljam se po članu 104. st. 2. i 3. i obraćam se narodnom poslaniku dr Rajku Đuriću, predsedniku Unije Roma Srbije, koji me je uvredio kao čoveka. Samo želim da to predstavim javnosti, a ne tražim nikakvo izvinjenje.
Naime, 12. oktobra sam kao predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke dobio jedan dopis od gospodina Rajka Đurića u kome me on obaveštava da će Unija Roma Srbije postaviti spomen-ploču na zgradi u Ulici beogradskoj broj 33, na mestu gde je 18. oktobra 1997. godine ubijen četrnaestogodišnji Dušan Jovanović.
Spomen-ploču će otkriti gospodin Boris Tadić, predsednik Republike Srbije. Unija Roma Srbije moli sve poslanike da prisustvuju otkrivanju ove spomen ploče.
Odmah sam, istog dana, odgovorio gospodinu Đuriću. Obavestio sam ga da sam dobio od njega obaveštenje da će gospodin predsednik Srbije otkriti ploču, ali da ne piše ni kog dana, ni u koje vreme. Pretpostavljam da je to događaj koji je namenio ekskluzivno sebi, predsedniku Srbije i medijima, naravno, i da mu nije ni bila želja da ja tamo prisustvujem, rekao bi mi bar u koliko sati će to da bude.
Rekao sam mu u pismu da smo mi učestvovali u osudi ovog događaja i da nije trebalo da nas na ovaj način eliminiše, nas sve poslanike, iz borbe za jednakost svih građana Srbije i da sam pažljivo prateći njegova dosadašnja istupanja, posebno napade na Srpsku radikalnu stranku, ubeđen da je to uradio namerno.
U prilog tome donosim vam jedan list, "Romano lil", iz 1997. godine, koji je preneo moju izjavu listu "Demokratija", povodom događaja, povodom tragičnog ubistva Duška Jovanovića. Tu nemam šta da dodam ili da oduzmem, apsolutno, za ovih deset godina uopšte nisam promenio svoj stav.
Gospodine Đuriću, odgovorili ste mi da sam iskoristio ovaj tužan povod da omalovažim i optužim i vas i predsednika Srbije. Samo jedna stvar koja me je strašno zabolela, rekli ste mi da javno stavljam plašt beščašća na sebe, svoju porodicu, poslanike Srpske radikalne stranke i Srpsku radikalnu stranku. Gospodine Đuriću, da ste po sto puta moj brat Rom, ja vama ovo neću da oprostim nikada. Beščašće na Srpsku radikalnu stranku ne dam da mi natovarite, i ne dam na porodicu. Možete na mene lično, ja sam smrtan, iako ste me ovde optužili da imam diktatorskih ambicija, a to je sve u svrhu vaših gazda. U kampanji vam je gazda bio Koštunica, a sada vam je gazda gospodin Boris Tadić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS zaista sa pažnjom prati današnji rad Narodne skupštine Republike Srbije. Ponešto nismo znali iz ovih vaših međusobnih odnosa. Na primer, mene zaista interesuje, gospodine Iliću, da li vas je jedne noći zvao Vladan Batić i rekao - Veljo, upali smo u "Zastavu", imaš li nekog da nam daš da vodi "Zastavu"? Ja znam da je tako bilo, samo pitam da se to potvrdi. To je ta "Zastava" koja je te godine proizvela 28.000 automobila, a sad se hvali time da uveze 1.000, 2.000, 3.000, da država oslobodi carine, i to je neki proizvod "Zastave".
Dakle, lepo je ovako kad ove male strančice vode državu, kad jedna drugu optužuju, kad vi veliki iz Vlade ćutite i slušate, kad mi veliki iz opozicije ćutimo i slušamo. Srbija je spala na ovo kada gospodin Ilić kaže - Čedo Jovanoviću, nećete vi nikada doći na vlast. Što da ne dođe kad ima isti broj glasova kao i vi? Što da ne dođe, šta ga to sprečava da dođe na vlast? Ne ume da vodi železnicu? Ne ume da asfaltira? Čeda ne zna da asfaltira puteve?
Dakle, umešaćemo se sutra u ovu raspravu. Zaista želimo da damo doprinos celokupnoj raspravi. Samo molim poslanike DS-a da ne ostanu nemi, da ne ispadne da ste promenili program. Ovo je isti Velimir Ilić od pre mesec dana, od pre dva, od pre godinu, od pre pet. Ovo je gospodin Ilić, personifikacija srpskog ministra koji ne poštuje zaposlene u ministarstvima i ne poštuje zaposlene u javnim preduzećima, koji ne poštuje nikoga koga ne može da ubedi da je nešto napravio. Velimir Ilić je personifikacija DOS-a i od toga ne možete da pobegnete.
Dakle, gospodine Jovanoviću, tog Velimira Ilića je jedne noći i Zoran Đinđić pozvao da dođe da preuzme jedno ministarstvo. Negde su se usput samo... U stvari, Velimir Ilić je i tražio ovo što je posle dobio od Koštunice, inače bi on bio ministar i u vašoj vladi.
Tako da kad god govorite o Velimiru Iliću, svi vi iz DOS-a, govorite i o sebi.
Kad gospodin Ilić govori o vama, govori i o sebi. To uvek imajte na umu. Dok se taj začarani krug ne prekine mi ćemo trpeti ovakve sednice Narodne skupštine. Sad nam ne valja Velimir Ilić, u idućem mandatu neće valjati neko drugi, vi nećete valjati nekom od njih u jednom mandatu, u drugom ćete im valjati, a šta Srbija ima od toga? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi ovo izgledalo kao neka pretnja u kojoj sam i sam učestvovao, gospodine Duliću, nije trebalo ništa od ovoga da nam pričate, to sve piše u Poslovniku i to je potpuno normalna situacija.

Što se tiče Srpske radikalne stranke i poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, sve dok postoji mogućnost da se Poslovnik poštuje mi ćemo ga potpuno poštovati. Našim poslanicima je sasvim dovoljno tri minuta da ukažu na ono što ih tog časa tišti.

Jedna druga stvar je u pitanju, a to je apsolutno neustavno stanje u zemlji koje se prenosi u Narodnu skupštinu, apsolutno nepoštovanje Narodne skupštine od strane Vlade i njenih ministara, neizvršavanje Ustavnog zakona koji je jedini mogao da bude osnov za sazivanje dnevnog reda, medijski rat koji se vodi protiv narodnih poslanika, medijski rat koji direktor javnog servisa vodi protiv, kako je rekao LDP, dela Srpske radikalne stranke i dela Socijalističke partije Srbije.

Stanje u zemlji je izuzetno loše. Vladajuća koalicija se dogovara po dva-tri meseca, a ostane Skupštini dan ili dva da to sprovede, jer, gospoda ministri, predsednik Vlade i predsednik države su se dogovorili, šta sad vi poslanici o tome raspravljate.

Predsednik Srbije najavljuje izbore. Znate, u njegovim i u vašim rukama su ti izbori, pa recite nam hoće li ih biti ili ne, da znamo da li je sad ovo predizborna kampanja.

Ako je predizborna kampanja, baš me briga da li će ministar Cvetković da obrazlaže svoju konvenciju koju je Srbija i Crna Gora sklopila sa Indijom. Baš me briga. Za kampanju se drugačije radi. Kad se izbori raspisuju Skupština prekida da radi. Mediji su potpuno u vašim rukama, moć je u vašim rukama.

Dakle, nemojte da insistirate da jedino Skupština Srbije radi po zakonu i po Poslovniku. Neka svi rade po zakonu i po Poslovniku, radićemo i mi.

Evo, kao doprinos, narodni poslanici Srpske radikalne stranke striktno će se pridržavati Poslovnika. Vi ne morate uopšte da ih opomenete da je vreme isteklo.

Od sada, narodni poslanici Srpske radikalne stranke će to poštovati, znači, u okviru ta tri minuta završavaće svoje diskusije.

Gospodine Baraliću, da bi vam bilo jasno o čemu se radi, 27. septembra Sonja Liht je u ime svoje nevladine organizacije pisala predsedniku Narodne skupštine i predložila mu dane, 18. oktobar u periodu od 15.00 do 20.00 časova i 19. oktobar od 10.00 do 15.00 časova, da u Domu Narodne skupštine, uz prisustvo članova tri odbora Narodne skupštine, nekoliko ljudi iz NATO-a i jedan ambasador podignu kapacitet rada Narodne skupštine, da bi narodni poslanici mogli odgovorno da donose odluke, da se sprovodi zakonodavstvo i da se kroz razmenu mišljenja ustanovi koje su to prednosti.
Predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Ivica Dačić uputio je pismo članovima Odbora, obavestio ih da će se 18. i 19. oktobra u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u sali I održati sastanak na temu - Srbija u Partnerstvu za mir. Organizator sastanka je Beogradski fond za političku izuzetnost. Tako piše Ivica Dačić, uz podršku ambasade Velike Britanije u Srbiji, i poziva one koji su zainteresovani da učestvuju na tom sastanku.
E pa, 81 poslanik Srpske radikalne stranke konačno će otići na taj sastanak, da vam ispričamo šta mislimo o NATO-u, o evroatlantskim integracijama, o tome kako radi Narodna skupština i šta vi sve prihvatate, gospodine predsedniče. Vi nazovite to kako god hoćete, a mi ćemo se obratiti predsedniku Skupštine i tražimo da svaki poslanik SRS ima pravo na izlaganje u trajanju od pet minuta, a potom možemo da otvorimo diskusiju. Od sada, kada god zakažete takav neki sastanak, eto vam 81 poslanika SRS da iznese svoje mišljenje, u trajanju od pet minuta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je prebačeno Srpskoj radikalnoj stranci da ugrožava dostojanstvo Narodne skupštine. Dostojanstvo Narodne skupštine je narušeno kada je Vojislav Koštunica omogućio da firma G17 plus ponovo bude u Vladi i da nastavi da pljačka Srbiju. Ako vam je potrebno da nekoga tužite, evo, ja vam kažem da je jedan od najvećih živih kriminalaca u Srbiji Mlađan Dinkić. Ako vam je potrebno da nekoga tužite, evo, ja vam kažem da Ivana Dulić-Marković podržava ustaštvo i da je njegov zastupnik u Srbiji.
Jedna druga stvar me ovde interesuje. Sa vama mislim da se razračunam kad bude prave, normalne vlasti u Srbiji i kad sudovi budu radili svoj posao. Sad na vas niko ne sme da udari, a dokazi se za vama gomilaju, dokazi za neviđene pljačke Srbije u kojima učestvuje firma zvana G17 plus.
Mene interesuje, gospodine Čanak, s kojim pravom ste vi juče u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji održali predavanje o fašizmu? Ko vas je tamo pozvao i sa kojim moralnim dignitetom ste vi u stanju da u Kragujevcu držite predavanje o fašizmu? Kad smo vam pre neki dan ovde lepo objasnili sve što o fašizmu u Srbiji ima da se kaže, zašto nastavljate da arlaučete po Srbiji, da harangirate i da našu decu trujete idejama koje u Srbiji nikada nisu imale uporište? Ima li tih para, gospodine Čanak, koje mogu da vas nateraju da se bavite toliko nečasnim poslom?
Zašto to ne prekinete i zašto ta "žuta" direktorka iz kragujevačke gimnazije ne razmišlja o tome malo, da vi imate jako loš, poguban uticaj na našu decu? Čak i kad biste o cveću govorili, vi biste imali poguban uticaj na našu decu, gospodine Čanak. Vi ste čovek koji ne može da sakrije svoju zlobu, svoju mržnju prema svemu živom. Vi ste čovek koji ne može da bude uzor ni za šta. Čitav vaš život, vaši prijatelji, vaši kumovi, vaša druženja sa narko-dilerima, ne može da bude uzor za srpsku decu.
Gde je taj ministar prosvete, otkud ideja nekome u školi da narodni poslanici, zastupnici političkih stranaka, a vi ujedno i zastupnik američkog kapitala koji vas tera da nas optužite za fašizam, otkud ideja da se dozvoli da vi maloletnicima držite predavanja o fašizmu, o bilo čemu, gospodine Čanak, a posebno o fašizmu? Što im ne održaste predavanje o patriotizmu, rodoljublju, o ljubavi prema svojoj zemlji? Gde ste vi završili te škole u kojima se prepoznaje fašizam u Srbiji?
Gospodine Čanak, veliko ste zlo za Srbiju. Ali, ne zameram ja našoj deci koja moraju da vas slušaju, jer će dobiti neopravdani izostanak.
Zameram onima koji omogućavaju da vi krenete po srpskim školama i da propagirate ideje zbog kojih Srbija dolazi na stub srama u Evropi.
Je li vam snimala možda neka zapadna televizija to? Jeste li poslali izveštaj o tome kako, eto, vi ste taj čovek koji će nas odučiti od fašizma? Koliko svako vaše predavanje košta? Možda bismo mi radikali i skupili novac da vas platimo, samo da više ne radite ništa.

 Dame i gospodo narodni poslanici, mene je indirektno prozvao jedan od prethodnika kada je nešto prigovorio pesmi – ''Spremte se spremte Četnici'', koja je himna SRS, a ništa ne bi falilo i da je himna Srbije.
Dakle, bliže se izbori, a bliži se i rešavanje statusa Kosova i Metohije i ova igra koju igraju sada pojedine političke stranke u Srbiji veoma je providna i jasna, traje već dugo godina. U vreme Slobodana Miloševića lako je bilo igrati tu igru.
Danas je to malo teže. Tada je bilo dovoljno da neko nacrta u Beogradu na jednom zidu tri ili četiri kukasta krsta i da o tome 15 dana bruje svetski mediji, da se podignete vi, gospodo, iz DOS-a da optužujete Srbiju za fašizam, a sada ste vi na vlasti. Sada to izgleda više nije dovoljno, trebalo je pronaći negde neku grupu preko koje će da se Srbija optuži za fašizam.
Imam 55 godina, malo vas je u sali koji imate više godina od mene, odrastao sam u Srbiju u kojoj nikada nisam mogao niti da postanem fašista, niti da veličam fašizam, niti da odobrim bilo koji potez koji su fašisti bilo gde u svetu i bilo kada načinili. Smatram sebe običnim građaninom Srbije.
U Srbiji fašista nema. Ima vas koji preko grupe optužujete Srbiju za fašizam i čekate ko bi se od velikih upecao pa da i njega možete direktno da uključite u tu, takozvanu, borbu protiv fašizma i sad tu trenutno za vas fašističke neke stranke koje su na vlasti, sa kojima ste negde zajedno na vlasti, pa raščistite to sa svojim fašistima, je li to dovoljan osnov da budete zajedno na vlasti ili ne. Ali ovo što radite, zaista je potpuno bljutavo i mislim da vlast uopšte u ovome ne ume da se snađe. Vi znate kakve su preporuke Saveta Evrope.
Uskoro će biti ukinuto krivično delo klevete, a tek nećete nikada moći nikome da zabranite da ide ulicom i da iznosi svoje stavove.
Ima neka grupa, nijednog člana te grupe ne poznajem u Novom Sadu, ne znam kakva im je ideologija, optužujte ih za fašizam. Juče sam među njima video jedan fašistički znak, tamo među tih 20-tak dečaka, a to viđam u Nemačkoj skoro svakog dana na ulicama.
Takvi ljudi šetaju ulicama, levo i desno od njih je kordon policije, imaju obeleženu stazu kojom mogu da se kreću, imaju vreme koje mogu da provedu na ulicama i imaju predstavnike u parlamentu, u zemlji koja je bila fašistička i nanela zlo celom svetu. To je zapadna demokratija.
Svako može da iznese verbalno svoj stav i to nije za osudu i tu građani nemaju razloga da se mešaju, niti smeju u to da se mešaju.
Ne postoji grupa koja sme da zabrani drugoj grupi ili pojedinac koji sme da zabrani drugom pojedincu da iznese svoj stav, da kaže ono što misli, da propagira ono što misli.
Ja sam to i gospodinu Jovanoviću rekao u jednoj emisiji, vi imate potpuno pravo da govorite da Kosovo i Metohija nije u sastavu Srbije, vi to tako vidite, ali ne smete ništa da uradite da Kosovo i Metohija ne budu u sastavu Srbije, jer vi onda padate pod Ustav, zakona koji proističu iz Ustava. Znači, pronašli ste 20 bezumnika, na njima gradite priču o fašizmu u Srbiji – dovedete 50 stranih kamera da snimaju kako mirne građane napadaju fašisti.
A šta ste hteli na ulicama tog dana? Da se borite protiv onih 20? Protiv koje Srbije ste se borili juče, da se borite protiv fašizma u Srbiji, ko je to, imenujte, optužite pojedince, stranke, donesite dokaze u Skupštinu Srbije. Hajde, jednom, konačno, da raspravimo tu vašu priču o fašizmu u Srbiji. Da vidimo šta je fašizam. Da li je fašizam kad vaš predsednik kaže da našu stranku treba zabraniti zato što je fašistička? Šta je to? Da li je fašizam kad Demokratska stranka cele noći davi Skupštinu zato što ne sme da bude izabran predstavnik Srpske radikalne stranke za predsednika Skupštine, tragedija, naneće se zlo Skupštini? Da li je to politički fašizam?
Da li svaka vrsta isključivosti, koja ide do te mere da diskriminiše čoveka, može da se svrsta u fašizam? Šta smo postigli jučerašnjim danom? Da se potuku građani Vojvodine, Srbije, Novog Sada, ne znam odakle su sve ljudi došli? Zašto nisu na miru prošli jedni, pa prošli drugi, da policija obezbedi jedne, da obezbedi druge i da obezbedi građane i od jednih i od drugih i da se sve to mirno završi?
Zašto je policija zabranila jedan skup, a drugi dozvolila? U čemu je bila razlika u skupu koji prođe ulicom, između tih 20 i onih 5.000? U čemu bi bila razlika, oni nerviraju vas? Pa i vi nervirate njih. Sad ste vi u stanju da zabranite one koji vas nerviraju. U ovoj zemlji svako treba da živi pored svakog. To su deca od 20 godina, 18, 30. Jesu li fašisti? Jesu li načinili jedan akt kojim biste mogli da kažete da su fašisti? Nisu. Najlakše je to. Mediji već pet-šest dana pripremaju Srbiju za narastajući fašizam. Optužujete stranke na vlasti da su fašističke. Baš mene briga što vi njih optužujete, mogao bih da se radujem, da seirim, ali ne mogu, jer vi tu optužujete većinsku Srbiju da je fašistička. To je vaša priča za Evropu.
Znači, ne smemo da dozvolimo da pobedi Srpska radikalna stranka, ali ne smemo ni ove koji su na vlasti da vladaju i oni su fašisti. Pa, ko će da vlada, ljudi? LDP i LSV?! Imali vas dovoljno? Ako vas ima, vladajte. Ako vas Srbija želi sa 50% plus jedan, vladajte. Ako vas ovi žele u lokalnim samoupravama – vladajte, ali nemojte da se optužujete međusobno.
Neprihvatljivo mi je da sa fašistima budete u koaliciji, a toliki ste borci protiv fašizma. Ja to uopšte ne razumem.
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću..)
Završavam i izvinjavam se.
Morao sam ovo da kažem u ime Srpske radikalne stranke, koja se uopšte ne oseća umešanom ni u šta što se trenutno u Srbiji dešava, ali kako smo najveći i kako od nas mnogo toga zavisi, moramo da vam iznesemo svoj stav. Nikada nećete videti nijednog radikala, ili sutra neće biti radikal, da sprečava bilo koji skup u Beogradu. Nijedan skup ne može ni da bude zabranjen, nikada. Vi, svakako ne možete nas nigde ni da sprečite, nas ima toliko da možemo da pregazimo Srbiju.
Ali, molim vas, ne uplićite Srbiju u svoje partijske sukobe i nemojte za novac svoju rođenu zemlju da optužujete za fašizam. Nijedan drugi motiv, osim novca koji dobijate sa Zapada, ja trenutno ne vidim da izreknete toliku gomilu bezočnih laži. Srbija nije fašistička, Srbija je propatila pod fašizmom. I, ako je fašistički znak bio kod one dece tamo kojima je milicija polupala glave, i u vašoj koloni sam video mnogo NATO znakova, to su najgori fašistički znaci koji trenutno nešto u Srbiji predstavljaju. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, izneo sam stav SRS, čini mi se, dovoljno jasno na početku današnje sednice. Onaj ko zaista želi da sazna kakvo je opredeljenje Skupštine, neka predloži nekakvu rezoluciju o kojoj će se ovde voditi rasprava. Ustanovićemo koji je tekst najbolji, izjasnićemo se kao Skupština o tome da li u Srbiji ima fašizma ili nema i da li je Srbija zemlja koja će to gajiti ili neće i to možemo vrlo lako da završimo.
Ja i dalje ostajem pri tezi da gospodin Čedomir Jovanović i gospodin Nenad Čanak imaju teško ostvariv zadatak da Srbiju optuže za narastajući fašizam, da Srbiju dovedu u situaciju da, u vreme kada se nameću teška rešenja, nije u stanju pred svetskom zajednicom da se pokaže kao država kojoj treba omogućiti prava, pošto tobož ta država svojim građanima, posebno ugroženim, ne omogućuje ista prava.
Ovde sam čuo priču o Kragujevcu. Ko mi govori tu priču? Gospodina Čanka bih mogao da nazovem vojvođanskim Marisavom Petrovićem. To za šta optužujete Marisava Petrovića, to vi sad radite, gospodine Čanak. Šta ste još uradili posle toga? Na osnovu Marisava Petrovića gradite stav o Srbiji i Srbima. Onda to ovde recite jasno – Nemci ne valjaju kao narod, imali su Hitlera, Italijani ne valjaju kao narod, imali su Musolinija, Francuzi su imali Petena, ovi su imali Hortija, znači, po vama, ne valja nijedan narod, jer je imao pre 10, 20, 50 godina nekoga ko je počinio zlo.
I sad tu teza gospodina Jovanovića – Srbija je počinila zlo, Srbija treba da se ogradi od nekog zla koji je počinila. Kakvo zlo je počinila Srbija i kako može Srbija da počini zlo i gde Srbija da načini ustupke?
Ima li građanina koji je počinio zlo, zločin? Neka odgovara. Ne Srbija, ne rasprava ceo dan samo zato što vas dvojica vidite narastajući fašizam. Vaša motka je opravdana, gospodine Čanak, jer vi sudite. Kad vi kažete – može neko da se tuče motkom, gotovo je, rekao Nenad Čanak. Taj treba da bude umlaćen motkom. Ako neko baci kamen na Nenada Čanka, on je fašista, jer Nenad Čanak nije odobrio bacanje kamena na svoju visost. Što nemate iste aršine? Šta je fašizam?
Sve vas ovde mogu da optužim. Otkad ste došli 1996. godine na vlast u Srbiju, jedan vid ulagivanja fašizmu postao je jasan. Neka moji Kragujevčani kažu koliko još ulica sa imenom dece koju su pobili Nemci postoji u Kragujevcu, koji su poginuli 1941, 1942, 1943, 1944. od Nemaca, koliku sam raspravu vodio tada sa Koalicijom zajedno, pa sa DEPOS-om, pa sa DOS-om. Bio u ratu, borio se protiv Nemaca! Ukidaj mu ulicu. A borio se protiv fašizma, gospodine Čanak.
Hajde da vidimo da li je tako i u gradovima u kojima ste vi na vlasti. Ima li tih ulica koje nose imena ilegalaca, SKOJ-evaca, boraca protiv fašizma, ili možda mislite da su to bile komunjare koje su čupale brkove 1941. godine?
Znači, sve stavimo pod lupu, i vaše i naše ponašanje. Baš mene briga što vas forsiraju izdajnički mediji, što vas forsira celokupna zapadna štampa i zapadna televizija, što ovde ima kamera koliko hoćete, vidi se da su došli čak i iz inostranstva, nemaju ni dopisništva ovde, da čuju šta će Nenad Čanak i Čedomir Jovanović reći o fašizmu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Baš njih briga što 230 poslanika misli drugačije. Ko još pita većinu u Narodnoj skupštini?
Većina u Narodnoj skupštini ne postoji, za jednu ideju formirate je sa DSS, drugu sa DS, za treću s ovim, za četvrtu s onim. Ovde nema formirane većine, ovde nema formirane ideologije. Ovu državu ne vodi jedna jedinstvena ideologija, pa neka je 50 stranaka u koaliciji. Ovu ideologiju vuku kočije na sve strane i vi to koristite, uleteli ste u to.
Kada bi gospodin Jovanović ušao u Parlament da ga Koštunica nije forsirao u kampanji i da nije imao toliko para? Kada biste vi ušli, gospodine Čanak, da ste, recimo, osudili Honved ili onaj pokret u Županiji? Kada biste vi, da ste nekad rekli da je to fašizam, ušli u Parlament Srbije? Vi i jeste, vidim, pravili ste demonstracije protiv toga, ali ste čuli da postoji nekih 30 nedovoljno odraslih, verovatno nedovoljno obrazovanih, koji ništa o životu ne znaju, koji dozvoljavaju da ih neko zove fašistima i time se hvale. I da na tome vi meni pričate priču kako smo mi svi Srbi potomci Marisava Petrovića, pa ćemo svi mi biti fašisti. Samo će da nas izvadi Nenad Čanak iz svega toga.
Ne može tako, gospodine Čanak, ja to ne dozvoljavam za SRS. Kad god ovde izreknete neku neistinu o stranci, računajte da ste time dobili poene kod onih svojih glasača i na to samo i idete, ali računajte, gospodine Čanak, da vas sve više građana Srbije zbog toga ne voli. Za vas ne kažem da treba motka. Taman posla, nikada to nikome nisam preporučio. Nisam čuo da ste nekad skočili u odbranu ljudi koji su vam politički suparnici, a koji su doživljavali teror i maltretiranje vlasti, pa i moja malenkost i kad sam ovde tučen i kad sam zatvaran u zatvor u Gnjilanu, nisam baš od vas dobio neku veliku podršku. Šta radikali, neka, neka ih tuku. Koja god vlast dođe – neka bije radikale.
Šta ja da očekujem kad vi dođete na vlast, ako vi sad kažete da smo mi fašisti. Vaš problem je, gospodine Čanak, što vas je neko još u detinjstvu udario, izgleda, usranom motkom.

Potpuno sam razumeo gospodina Čanka, možda on nije razumeo kako sam ja njemu odgovorio.
Dakle, jedini fašizam trenutno u svetu je globalizam. Kada bi ti globalisti došli u Srbiju, Nenad Čanak bi igrao ulogu Marisava Petrovića, samo sam to rekao. On bi pokazao prstom ko treba da bude motkom, ko treba da bude streljan, ko ide u koncentracioni logor, a koga treba pustiti.
Ništa drugo o tome nisam govorio. To nije bio internacionalni skup zato što su ove iz inostranstva već bili pohapsili. Ako su učestvovali tamo onda je to bio internacionalni skup.
Ali, gospodine Čanak, da budemo potpuno načisto, fašizma u Srbiji nema i nikada ga neće biti. Ne gradite na tome nikakvu političku platformu.
To biste mogli ako ste vlasnik neke nevladine organizacije, pa neki projekat, kojim oni finansiraju vas, iz tih nevladinih organizacija, pa, na primer, projekat narastajući fašizam u Srbiji, pa onda vam daju 500.000, milion evra, vi pravite projekat i opravdavate. U Skupštini Srbije nemojte to da govorite. Kakav ste vi Srbin, gospodine Čanak?
Kako sebe možete da nazovete Srbinom i da svoju državu i svoj narod optužite za fašizam?
Da smo fašisti cenio bih to što kažete sa govornice, pa makar vam i glava otišla, ali ovde nije potrebna hrabrost da optužite ceo narod i celu državu, ovo je Srbija. Ovu Srbiju niko ne brani. Ovu Srbiju samo napadaju.
Ove kamere napolju, nisu došli da čuju glas razuma koji iznose drugi poslanici nego da čuju vas, gospodine Čanak, da vas prenesu u inostranstvo.
Da ova Srbija dobije Kosovo i Metohiju sa velikim stepenom autonomije, takva fašistoidna ili sa narastajućim fašizmom, ili već zahvaćenim fašizmom, pa koće nam to dati?
Sutra Albanci treba s pravom da kažu, ljudi, vi nas gurate u ruke fašista, da oni upravljaju Kosovom i Metohijom. Od Miloševića pa naovamo ništa se nije promenilo, fašisti bili, fašisti ostali, to je vaša teza, gospodine Čanak. To ne valja, to je neopravdana teza.
Imate pravo da iznesete za ovom govornicom, ne može vam niko ništa. Nema tu tužioca za ono što govori gospodin Čanak. On ima pravo to da kaže, ali ovo nije ta Srbija.
Evo, ubedite Srbiju da je tako. Ajmo na izbore da vidimo koliko ćete procenata da osvojite. Vama je bitno da ne padnete ispod 5% da bi vam se glas čuo.
Ne zaboravite, ono što ste pokazali dok ste bili na vlasti ili gde ste i sada na vlasti ne govori previše o vama kao o moralnim ljudima, o vama kao ljudima koji su demokrate, ni o vama, gospodine Čanak, ni o vama, gospodine Jovanoviću.
Ne daj bože da objavite knjigu svojih stenografskih beleški dok ste bili šef poslaničke grupe, tada arogantnog DOS-a, postideli biste se svega onoga što ste radili ostalim narodnim poslanicima. Sada je drugo vreme.
Mislim da smo konačno uplovili u neke demokratske tokove, vas dvojica mi nešto iskačete. Vas dvojica nikako da se uključite u tu demokratiju.
Sad vam smeta, sad biste vi voleli da radikali rasturaju ovu skupštinu, ali nema razloga, niko nas ne tera na to, imamo svoju govornicu, imamo televizijski prenos, nama više ništa ne treba. Naše ideje stižu do građana Srbije.
Naše ideje su veoma moderne, a vama, ne znam čije ideje zastupate i zašto evropske vrednosti, koje su ušle u Ustav Srbije, ne primenjujete uvek i doslovce, nego samo gde vam odgovara.
Evropska vrednost je, na primer da u Nemačkoj neonacisti marširaju ulicama, da im policija obezbedi potpunu bezbednost, samo nemaju pravo da nose obeležja iz Drugog svetskog rata. Veoma je tačno, ako ništa o fašizmu ne znate, pročitajte bar magistarski rad dr Vojislava Šešelja. U njemu ćete moći mnogo toga da saznate.
Dakle, u Nemačkoj narasta fašizam i ceo svet ćuti zato što prolaze ljudi koji veličaju naciste, ne fašiste, samo im policija kaže imate određeno vreme, određeni prostor, policija će biti oko vas.
Istuku se sa policijom, jer su to isto tako blesavi ljudi kao i ovi koji su juče vas napali, kao što i ovi organizovani navijači vole da se tuku sa policijom, nešto ima između njih, neka veza, ali istuku se sa policijom i niko u Nemačkoj nije rekao – e, zato što vi to dozvoljavate vi veličate Hitlera. Ne, Nemačka je veoma savremena evropska zemlja, ne pada joj na pamet da bude ponovo fašistička. Šta će joj to, kad je Amerika već zauzela tu poziciju.

Gospodine Duliću, ne znam zašto, čemu služi ovakvo vaše ponašanje? Najpre ste povredili Poslovnik, pa ste glasali o spajanju, o predlozima za spajanje dnevnog reda, pre odlučivanja o predlozima za proširenje dnevnog reda. Potom ste, na evropskom satu, za tri sekunde odlučili da je prošlo pet minuta, a onda zaboravljate, ili ne želite da date reč predstavniku predlagača proširenja dnevnog reda. Ne pitate, uopšte, da li neko želi reč, nego produžavate dalje i pokušavate to da stavite na glasanje.
Smatram da je ovo provokacija Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, zanemarivanje naših prava po Poslovniku koji, kakav god da je, postoji. Ako hoćete, možete sada da mi odgovorite, pa da nastavim dalje.

Gospodine predsedniče, treba da promenite Službu.
Dakle, o predlozima za stavljanje tačaka po hitnom postupku se odlučuje bez rasprave. Kod predloga za proširenje dnevnog reda - predstavnik predlagača ima pravo da u roku od tri minuta obrazloži predlog. Čak ima pravo i onaj na koga se akt odnosi da odgovori, da Skupštinu ubedi da li je to potrebno ili nije potrebno.
Zbog toga smo mi vama podneli predlog da to bude po hitnom postupku i da se dnevni red proširi tom tačkom dnevnog reda. Dakle, ja bih sada iskoristio tri minuta. Možda mi ne treba ni tri minuta.
Znam da ste vi razumni ljudi. Znam da ste živeli svi pod sankcijama i blokadom. Srbija je preživela blokadu, koja je nju vratila stotinama godina unazad, koja je bila tako surova da je vas dovela na vlast.
Mislim da nijedan građanin Srbije nema prava više da odobrava ili učestvuje u blokadi bilo koje zemlje na svetu. Republika Kuba 47 godina živi u najsurovijoj blokadi i izolaciji koja se na svetu pamti. Svetski policajac, SAD, uveo je blokadu protiv Republike Kube.
Prihvatam da možemo da razgovaramo i da amandmanom ponešto i promenimo u ovoj deklaraciji, ali, na osnovu podataka koje možete dobiti u Ambasadi Kube, vrlo lako biste mogli da zaključite da je ta blokada, odnosno njene stravične posledice, bezmalo, ravna genocidu, zato što, jednostavno, jedan divan narod, jedna divna zemlja ne mogu da krenu dalje preko granica koje sami mogu da preskoče.
Ne daj Bože da vašu vladu neko stavi u takvu izolaciju i sankcije, vi ne biste opstali ni šest meseci, a Srbija ne bi opstala ni 2 ili 3 godine.
Više od 180 svetskih država svake godine glasa na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija za ukidanje blokade protiv Kube. Tu blokadu i dalje drži SAD, uz dva, najviše tri svoja satelita, koja pronađu na Generalnoj skupštini.
Kako sam obavešten, na jednom od komiteta je naš predstavnik glasao na produženje blokade. Mislim da je to bilo poslednje izjašnjenje o blokadi na Generalnoj skupštini, gde je naš predstavnik glasao za produženje blokade.
Molim vas da se time ne igrate. Molim vas da shvatite da je svet zasnovan na Povelji Ujedinjenih nacija, na onoj istoj povelji preko koje sada pokušavamo da se izborimo za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije.
Ja vas molim da mislite na svoju decu kad odlučujete o tuđoj. Ja vas molim da ovo uvrstimo u dnevni red i da se u toku ove sednice, dok ova tačka ne uđe u dnevni red, dogovorimo da li je potrebno nešto izmeniti, da nismo, možda, naljutili previše nekoga od ovih na koje vi računate da neće otimati Kosovo i Metohiju. Mi smo spremni za sve. Ali, oktobar je mesec u kome se o tome odlučuje u Ujedinjenim nacijama.
Ja bih vas zamolio da ovo uvrstite u dnevni red, a sudbina dokumenta je, u stvari, vaš odnos prema Povelji UN, prema pravima građana, prema raspodeli ekonomske moći, sile, bogatstva, lepote.
Ne zaboravite, kada se Kolumbo iskrcao na Kubu, rekao je – mi smo sada živi stigli u raj. Neko ne dozvoljava da taj raj zaista posluži građanima Kube. Neko bi hteo da sve to uništi, pa da sam tamo živi i izgrađuje.
Što se tiče nas, mi smo spremni za dogovore. Mi ćemo glasati za deklaraciju, a vama na savest.

Gospodine predsedniče, vi ste samo proširili temu. Naime, postoji povezanost izbora guvernera i zakona o Narodnoj banci. Nije izričito navedena kao obaveza na drugom zasedanju, posle konstituisanja Vlade, ali nemojte da mi kažete da možemo da izaberemo guvernera Narodne banke, o kojoj ne postoji zakon. To je ona vaša teza da možemo da izaberemo predsednika države o kome ne postoji zakon, pa je sada prosleđujete i na Narodnu banku.
Mada smo mi iz SRS apsolutno ubeđeni da treba sprečiti izbor Radovana Jelašića na funkciju guvernera Narodne banke i da treba, posle osam godina hajdučije u Narodnoj banci, krađa, otimačine i pljačke predvođene Mlađanom Dinkićem, da uđe neko pošten i samo posle mesec dana da saopšti javnosti da li je SRS u pravu kada kaže da, kako je ušao s puškama Mlađan Dinkić, tako sada drži tu funkciju u Narodnoj banci, ili nije, pa je to možda neki pošten čovek.
Nažalost, ne bismo želeli da sednica bude prekinuta zbog tog nemilog događaja koji se od juče proširio na danas ili zbog ovoga što je mlada koleginica izrekla pre nekoliko minuta. Mogu mnogo toga lošeg da kažem o DSS, ali ne mogu da kažem da je fašistička stranka. Ni o jednoj političkoj stranci u Srbiji ne mogu da kažem da je fašistička.
Onaj ko to govori ima nameru da Srbiju predstavi kao zemlju u kojoj fašisti mogu da budu poslanici, u kojoj fašističke stranke mogu da budu na vlasti. Nije tačno. Verovatno će oni da se brane na neki drugi način. Posmatrajući politički život u Srbiji i učestvujući u njemu već 18 godina, nisam primetio da je na izborima bilo koja fašistička stranka ikada postigla bilo kakav uspeh.
Ako ste tako dosledni, mlada koleginice, raskinite koaliciju sa DSS-om u Sremskoj Mitrovici, u Bečeju, u Rumi, jer ne mogu da zamislim da vam ovde smeta njihov fašizam, a da vam u lokalnoj samoupravi ne smeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje, kada čujemo sve one koji prigovaraju na povrede Poslovnika, zbog čega smo pogazili Ustavni zakon za sprovođenje Ustava kod izbora guvernera NBS. Ako je predviđeno da u drugom zasedanju posle konstituisanja Skupštine biramo guvernera i ako danas birate istog čoveka, zašto to nije obavljeno na drugom zasedanju posle konstituisanja Narodne skupštine i izbora Vlade?
Malo bih predistorije da vam dam. Kada smo pisali Ustav Republike Srbije, predviđeno je u članu 95. koji ima tri stava, u jednom da Srbija ima Narodnu banku, u drugom da Narodnom bankom rukovodi guverner, u trećem da se o Narodnoj banci donosi zakon. Onda je u Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava predviđeno da u drugom zasedanju posle konstituisanja biramo guvernera zato što je rečeno da Jelašić mora da bude smenjen.
Sada se postavlja pitanje, posle svega što znamo o Jelašiću i posle svega što su izjavljivali čelnici DS i DSS o Jelašiću, da vas npr. podsetim šta je Đelić rekao u aprilu ove godine - nećemo dozvoliti da nas Dinkić ucenjuje kako bi sačuvao svog guvernera i nećemo dozvoliti da G17 plus od 2000. godine u kontinuitetu neprekidno drži NBS. Onda je Jelašić rekao da se nada da neće predmet političkih dogovora biti izbor guvernera, pa ga je čak toliko bilo sramota što ga G17 plus predlaže, da je javno izjavio da nije član nijedne političke stranke. To valjda da bi opravdao zalaganje G17 plus za njegov izbor.
Sada pitam vas iz G17 plus: zašto se toliko zalažete za jednu nestranačku ličnost? Zašto se toliko zalažete za nestranačku ličnost Radovana Jelašića?
(Nadica Momirov, sa mesta: Zato što je najbolji.)
Ti lepa bela gospođo niti znaš ko je on, ni kako se zove, a samo znaš da je najbolji, pa ipak duguješ ovde obrazloženje u čemu je najbolji. Možda je on u nečemu najbolji što vi znate gospođo, a mi ne znamo, pa nam onda lepo recite u čemu je najbolji, jer čovek koji napravi toliki gubitak Narodnoj banci enormnim kamatama, omogućivši time samo određenim pojedincima i određenim bankama da se obogate, a vi nam ne rekoste ko je to učestvovao u transakcijama koje su oštetile Srbiju, sigurno ne može da se kaže da je najbolji guverner Narodne banke.
Možda je najbolji u izboru placa na Dedinju, možda je najbolji u prevari poreske službe oko vrednosti tog placa. Da vas podsetim, ne ode u zatvor niko iz Poreske uprave koja je procenjivala njegovu kuću. Čudnovato da je to tada vodio G17 plus ili više u Srbiji ništa nije čudno.
Dakle, predstavnik G17 plus, Radovan Jelašić, treba da bude ovde u sali, treba da odgovori na primedbe poslanika, ukoliko to može, posebno na ove najozbiljnije, da učestvuje u pljački Srbije za račun jedne političke stranke i da cela Srbija grca zato što ta politička stranka ucenjuje celu Srbiju: ili Jelašić ili Srbija. To ne može da se trpi, dame i gospodo narodni poslanici.
Pregovarajte vi koliko hoćete, ali ne ucenjujte Srbiju. Uveli ste princip da je idealno da osvojiš 5% glasova, jer kada osvojih 5% glasova imaš narodnu banku, imaš Ministarstvo finansija, možeš da imaš i kapitalne investicije, možeš da imaš šta god hoćeš, jer ti si osvojio 5% i svi treba da te cene.
Hoćemo da ovde čujemo Radovana Jelašića, pa i oko tih vaših zasluga u gašenju nesolventnih i nelikvidnih osiguravajućih društva. Što vam onda sudovi poništavaju ta rešenja Narodne banke? Mogu da vas ubedim kako je Radovan Jelašić u stvari radi za novac i kako vi prodajete good well, dobru volju.
Vi zatvarate osiguravajuća društva i pravite tržište svojim pulenima iz stranih osiguravajućih društava. Vama ništa domaće ne valja, vi iz G 17 plus. Sve domaće banke vi ste zatvorili ili možda Jelašić nije bio u pravu kada je pisao guverneru Dinkiću i opominjao ga da je pljačka ono što se radi preko Moskve, preko jedne male bančice kriminalaca u kojoj Narodna banka drži svoj depozit.
Je li to taj Jelašić ili ovaj sada koji više o tome ne govori ni reči? Vi ste zatvorili banke, vi ste zatvorili osiguravajuća društva, ali gle čuda, ne sve banke i ne sva osiguravajuća društva. Dve istovetne banke. Jedna može da bude noćas zatvorena, a druga sutra prodata za 300 miliona evra, zato što ste vi u Zakonu o narodnoj banci predvideli da Narodna banka kontroliše osiguravajuća društva. Ima li toga igde u svetu?
Osnovali ste Agenciju za radio-difuziju, a niste osnovali agencije za osiguravajuća društva. Ono što je najvažnije. Ne, nego će guverner svojim aktom, podzakonskim aktom, i da vas podsetim 90 je bio rok za usaglašavanje svih propisa sa Ustavom Republike Srbije.
Narodna banka nema ni zakon o Narodnoj banci, a kamoli propise koje sada donosi - na osnovu kog zakona. Ova farsa sa izborom guvernera, u kojoj učestvuje i DS, vidim diskutovaćete za, a sve se nadate, preći ćemo ih u Zakonu o Narodnoj banci, Savet guvernera će biti nadređen guverneru Narodne banke.
To su prevare, to su obmane kojima se vi jedni drugima u Vladi bavite i zbog kojih trpi cela Srbija.
Zato se pokrijte ušima vi iz G17 plusa, a da obećam građanima Srbije: pljačkaši će biti u zatvoru kad pobedimo.