Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li u vezi jedne od tri izmene ovog zakona ili u raspravi o nekom drugom zakonu, ali podsećao sam vas na stav padovljanskog filozofa Marsilija, koji je rekao da zakoni postoje da bi se ograničila samovolja gospodara i sudija. U Srbiji je sve više zakona koji služe da bi se pojačala moć i vlast i gospodara i sudija. Ove izmene i dopune zakona smatram takvim predlogom zakona.
Pokušaću da vam dokažem apsurdnost stava 3. člana 2. zakona koji se menja, u kome ste sada i krivično delo pomaganja učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, iz člana 333. Krivičnog zakonika, a koje je izvršeno u vezi sa nekim krivičnim delima i članom 13a, kojim uvodite mere, na predlog specijalnog tužioca, i prema licima koja ste ubacili kao pomoć učiniocu. Dakle, već znate da postoji učinilac.
Ko od onih koje Haški tribunal traži, a samo zbog toga i pišete ove zakone, ko je od njih učinilac krivičnog dela? Može li ministar da izađe ovde i da kaže da je Ratko Mladić počinilac krivičnog dela, pošto to zbog njega pišete? Ne može. Počinilac krivičnog dela je onaj ko je pravosnažno osuđen za neko krivično delo.
Idemo dalje. Ako je Ratko Mladić učinilac krivičnog dela i ako ćete uvesti mere praćenja svih komunikacija, elektronskih, telefonskih i drugih svih onih koji su mu pomagali posle izvršenog krivičnog dela, da li se ove mere odnose na Vojislava Koštunicu i Borisa Tadića. Zato što su do 2003. godine, sudeći po vašim izjavama, gospodine ministre, oni direktno pomagali Ratku Mladiću na teritoriji Republike Srbije, tako što je viđan na ulicama, viđan u kasarnama, vojnim objektima, tako što je bio ovde, uz saglasnost, pomoć i podršku vlasti Republike Srbije?
Pošto još uvek nije uhapšen, a evidentno je da su mu Tadić, kao ministar odbrane, i Koštunica, kao predsednik države, pomagali posle izvršenja krivičnog dela, da li će specijalni tužilac za ratne zločine obrazložiti predlog sudu da se i prema njima uvedu specijalne mere?
Mislim da vi jednom treba da prestanete da služite bilo kome, osim svom narodu. Nije sramota biti sluga svog naroda. Sramota je biti mu gospodar. Vi se namećete kao gospodar svog naroda, po želji onih koji su vaši gospodari. To preneto gospodarstvo i preneto služenje ovde ne može da bude primenjeno.
Svaki čovek individualno može da odluči da nekome služi. Ne sme svoju funkciju, na koju ga bira narod, da stavi u službu bilo koga drugog i ne sme da odredi da će drugi ljudi služiti onome ko ga on služi. Dakle, Karli del Ponte mogu da služe i Tadić, i Koštunica i specijalni tužilac za ratne zločine, koji je na njenom bezmalo platnom spisku, i sud i ministar, ako hoće, ali dalje od toga se ne ide. Narod neće da služi Karli del Ponte. Narod ne može da bude predmet prisluškivanja samo zato što Karla del Ponte traži Ratka Mladića, što tvrdi da je on učino krivično delo, a što vi ne priznajete da je on osumnjičen i optužen da je izvršio krivično delo.
To što vi a priori mislite da je Ratko Mladić počinilac krivičnog dela, ne sme da bude potvrđeno tako što će sada tužilac moći da obrazloži sudu zahtev za prisluškivanjem i praćenjem svih ljudi koje možete da dovedete u bilo kakvu vezu sa Ratkom Mladićem. Uostalom, sada vidim da mi zakonom regulišemo da i Vojno-bezbednosna agencija može da prisluškuje, da BIA može, da ministarstvo može.
Zašto vam ovde niste naveli sve one koji mogu ovog časa da prisluškuju u Srbiji? Mislim da je trebalo navesti i one koji su bili sa vama i one koji su bili protiv vas, i one kojima nije posao uopšte da prate bilo koga, ali za mali novac, za njih za mali novac, mogu da organizuju praćenje, prisluškivanje svakoga u Srbiji.
Više bih voleo kada biste jednog dana izašli ovde i rekli - nelegalno i neosnovano građane Srbije prisluškuju i prate ti, ti i ti, nego što ste nam naveli ko bi mogao sada da nam se natovari zvanično na vrat.
Znači, na vrat mogu da nam se natovare tri službe, po osnovu Predloga zakona. Jedna koju će da formira MUP, jedna koju će da formira BIA i jedna koju će da formira VBA.
Ne znam otkud to pravo da, recimo, razdvajate građane Srbije po principu ko može da bude praćen, pa recimo, Zorana Krasića, kao civila, da prati BIA, a nekog tamo zastavnika da prati VBA, a nekog trećeg građanina da prati i prisluškuje MUP.
Ko će da vrši tu trijažu i selekciju gde će ko, a gde će da se slivaju informacije, da li rade po istom sistemu, da li su im zanimljivi razgovori koje lice, koje je prisluškivano, obavlja celog dana, po kom osnovu se utvrđuje kako su razgovori zanimljivi?
Na primer, u jednom engleskom filmu, neki ljudi koji su ležali u zatvoru dogovaraju pljačku banke, ali poslednja presuda je bila zbog političkog delovanja. Izlaze iz zatvora, non-stop ih prate i prisluškuju, telefonskim razgovorima dogovore pljačku banke, izvrše pljačku banke, i nekome padne napamet da presluša ono što se slušalo svakog dana i da pogleda izveštaj onih koji su ih pratili.
Svakog dana, na kraju dana, operativac je pisao: "nije bilo političkih razgovora", a oni dogovorili pljačku banke. Kada su preslušali ponovo, utvrdili su i detalje, identifikovali lica. Sve je moglo da bude sprečeno da su nalozi za praćenje bili pravi i da su to radili pravi ljudi. Ne mogu ni da zamislim, kod vas ne vidim ni najvišim mestima u državi ljude kojima bi smeo da poverim neki ozbiljan posao. Zaista ne mogu da zamislim tog vrsnog specijalistu operativca, sa slušalicama na ušima, koji može da zaključi o čemu Zoran Krasić razgovara sa Vojislavom Šešeljom. Zaista ne mogu da vam nađem u čitavoj vašoj hijerarhiji čoveka sposobnog da to ustanovi.
Zato, gospodine ministre, kada god batinu uzmete u ruku, zamislite samo situaciju da tom batinom neko može da komanduje. Ne bih se usudio da predložim zakone kojima osam miliona građana stavljam u ruke Karle del Ponte.
Nemojte da me ubeđujete da specijalni tužilac za ratne zločine ima neke svoje zahteve. Ne, on je samo transmisija i prenosi zahteve Karle del Ponte. Uostalom, taj specijalni tužilac je za gospodina Aleksandra Vučića i mene u jednom intervjuu rekao - da nema takvih, moje tužilaštvo ne bi ni postojalo.
Zbog toga nemam poverenja u zahteve koje će da piše ovaj specijalni tužilac, niti imam uopšte poverenja u čitav koncept tužilaštva i specijalnog suda zasnovanog na služenju Karli del Ponte.
Prihvatite ove amandmane ili pišite nov zakon, dokažite celom svetu da smo zemlja koja ume da napravi dobar zakon, koja ume da ga sprovede, a kada ga ne sprovede neka vas prozovu, da vidimo šta to mi nismo uradili u skladu sa evropskim zakonodavstvom.
Međunarodni krivični sud na odredbe čijeg statuta se vi ovde pozivate u zakonu, čak taksativno i ne nabrajate odredbe nego kažete ono što piše u statutu.
Gospodine ministre, svakog dana menjaju te svoje odredbe. Svakog dana menjaju dela, zbog kojih ćete vi građane Srbije izložiti riziku da budu prisluškivani i praćeni.
I sami vrlo dobro znate, već ste dugo na javnoj sceni, ništa teže za čoveka nema nego kad leži i budi se, i kad obavlja razgovore ili privatne poslove, ili intimne poslove, sa saznanjem da tamo neki zaposleni u policiji ima mogućnost da sazna šta je sve u toku dana radio.

Apsolutno je neprihvatljivo ovo što govori predstavnik Demokratske stranke, zato što je u više navrata izrečeno nešto što ne stoji. Najpre, čak i da član 44. nije uopšte menjan, mi smo se u ovom sazivu Narodne skupštine dogovorili, i više puta je to već sprovedeno, da kada je u pitanju zakon amandmanima može da se ide i u one članove zakona koji uopšte nisu dirani predlogom zakona.
Član 44. je predmet izmene i dopune Zakona. Ne možete sada da nas usredsredite samo na ono što ste vi dodali. Vi menjate član 44, dopunjujete ga na svoj način, a mi na svoj, ali jedan isti član, član 44, jedan isti zakon. To uopšte niste u pravu.
Da li je "Grave" opravdao svoje osnivanje? Da li ga je neko pitao da li je opravdano njegovo osnivanje, ili neka druga, kako se već zovu ta osiguravajuća društva? Apsolutno, znači, jedan kriterijum koji će služiti za mito i korupciju mi vam brišemo. Pomažemo da zakon bude bolji. Dođe kod pomoćnika ministra, ne znam gospodin u kom je svojstvu ovde, možda hvata beleške, znači, dođe kod pomoćnika ministra i kaže - hoćemo da osnujemo akcionarsko društvo, on kaže - sve imate, ali tačka 7) meni daje diskreciono pravo da utvrdim da ne postoji opravdanost, onda oni kažu - izvinite gospodine, a koliko košta opravdanost. Zar vi ne vidite kad vam poturaju zakone koji brukaju Vladu?
Dalje, obrazloženje amandmana je izvanredno. Uopšte nije u koliziji sa samim amandmanom.
Predlagač amandmana kaže da ste u pravu što menjate, što dodajete treći stav. On to kaže, prihvatljivo je da se licu čiji je zahtev odbijen odredi minimalni rok za novo podnošenje, ali samo ako utvrdimo prave kriterijume. Znači, mi ne brišemo ono što ste vi dodali, samo hoćemo da utvrdimo prave kriterijume da bi to važilo. Pravi kriterijum, da te paušalne ocene ne ostanu na ministru, na zameniku, na pomoćniku, na nekom činovniku.
Ili, možda nisam ja dobro čitao Predlog zakona ili postoje odredbe koje razrađuju opravdanost osnivanja. Onda ste potpuno u pravu. Znači, ako postoje odredbe u Predlogu zakona koje kažu opravdano je u tom slučaju, u tom slučaju, u tom, u tom, neopravdano u tom i tom, sa tim se slažem, gospodo, a ovako, ovo je čist predlog zakona Demokratske stranke, ministra Cvetkovića, Danka Đunića i ostalih finansijskih magnata koji Srbiju vode već sedam godina. Kako je vode, to građani Srbije znaju.

Pretpostavljam da ovo zahteva izjašnjavanje svake poslaničke grupe. U naš stav ne morate da sumnjate, iznosili smo ga uvek, iznosimo ga i sada. Za nas je i Bijeljina i Banja Luka Srbija, a jednog dana će srpski narod, odnosno svi građani Republike Srpske imati priliku da o tome donose odluku referendumom.
Mislim da kada neko da izjavu o predsedniku Vlade ili o nekom članu Vlade treba da reaguje Vlada. Mislim da ovo nije za reakciju Narodne skupštine, mi nismo pomoćni organ Vlade, posebno nismo zaštitni organ Vlade. Ali, spreman sam da učestvujem u izradi dokumenta koji bi se zvao - rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije o sprovođenju Dejtonskog sporazuma i ostvarivanju prava Republike Srpske na osnovu tog Dejtonskog sporazuma, pa da upozorimo ceo svet kakvu je obavezu preuzela tadašnja Jugoslavija u pogledu zaštite Dejtonskog sporazuma i na šta smo spremni ukoliko dođe do grubog kršenja, a ono je očigledno i evidentno.
Dakle, Republika Srpska je ugrožena. U Republici Srpskoj na vlasti su ljudi koje direktno podržava sadašnja Vlada Srbije. Dogovorite se sa tim ljudima, dogovorite se sa Miloradom Dodikom šta treba da se učini da bi Republika Srpska opstala. Šta ćete ukoliko neko smeni Milorada Dodika ovih dana i zabrani mu, kao što je radikalima svojevremeno zabranjeno zbog takvih izjava, da se više bavi politikom? Da li u 21. veku neko može u jednoj državi čoveku da zabrani da se bavi politikom zbog ideja koje iznosi? Sada kada Savet Evrope ukida klevetu kao krivično delo, da li nekome zbog govora može da bude zabranjeno da ga narod bira?
Hajde da ozbiljno branimo interese i Srbije i Republike Srpske i posebno interese Srbije na Kosovu i Metohiji. Ali, kako mi branimo Kosovo i Metohiju, tako će nam biti sa Republikom Srpskom i vi to vrlo dobro znate. Nastavite li ovako i dalje da pregovarate, a da se ne pripremate za samoproglašenje nezavisnosti, tako će nam otići i Republika Srpska.
Nemojte da se ponašate kao da ne protiču dani, jer dani prolaze veoma brzo. Cinizam stranih visokih predstavnika je sve veći. Solana je na kraju izgovorio ono što je, u stvari, verovatno već rekao vašim predstavnicima, dakle - odustanite od stopostotnih zahteva i jedni i drugi. Ja vas sada pitam, kome je to upućeno, i Albancima i Srbima ili samo Srbima? Zašto bi Albanci odustali od stopostotnog zahteva, kada to Amerika govori i dan-danas? Zašto bi odustali od zahteva da budu nezavisni, kada to Amerika kaže danas, to kaže Nemačka danas, takođe i Evropska unija? Znači, to je poruka našim pregovaračima u Beču - odustanite od maksimalnih zahteva, odustanite od zahteva da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije.
Znači, spreman sam za sednicu Narodne skupštine na kojoj ćete ponovo podneti izveštaj o tome šta se dešava na pregovorima. Zašto nas držite u blaženom neznanju, šta se to dešava na pregovorima? Imate li pravo da nas držite u blaženom neznanju na osnovu Rezolucije koju smo ovde usvojili jednoglasno ili ste dužni da nam podnosite izveštaje šta se na pregovorima dešava? Ukoliko želite saradnju Srpske radikalne stranke, moramo da budemo potpuno u toku.
Ako je neko rekao da će Vojislava Koštunicu da lupi po nosu i po prstima, hajde da vidimo prvo reakciju Vojislava Koštunice, a ne da čeka pet ili šest meseci; neka odmah kaže – znate šta, on je mene, ne kao ličnost, nego kao predsednika Vlade Republike Srbije ugrozio i tražim da se Vlada o tome izjasni. Mi ćemo onda, naravno, i kao Narodna skupština da se izjasnimo.
Hajde, ako hoćete da branimo državu, segment po segment, deo po deo da uđemo svi jedinstveno u tu odbranu, a ne da je vi branite da biste izvukli nekakve poene, pa da čak raspišete i izbore i da završimo i izbore pre nego što dođe do negativnih ili pozitivnih poena.
Dakle, spremni smo da ovde učestvujemo u raspravi i spremni smo da donosimo rezolucije, ali zaista nisam spreman da učestvujem u izglasavanju nečega što će se zvati - nisi smeo da zapretiš Vojislavu Koštunici i Narodna skupština je zbog toga užasnuta. Baš me briga, ja hoću da vidim kako će on sebe da odbrani, da bih znao kao će da odbrani Srbiju kada Srbiji bude teško.

Za razliku od vas, ja uvek imam odgovor. Dakle, ne postavlja se pitanje da li je možda SRS u Vladi, da li nije u Vladi – dakle, nismo u Vladi. Sprovođenje Ustavnog zakona je samo na vama, na ovom ministru i na vama. Vi ste Vlada Republike Srbije, vi ne sprovodite Ustavni zakon. Jedan deo Vlade raspisuje izbore, a drugi deo Vlade traži od SRS pomoć da izbori ne budu održani.
Polako, da vidimo, ljudi, da li ste vi jedinstvena Vlada, da li vi jedinstveno delujete po najvažnijim državnim pitanjima, gde se to vi slažete, a gde se ne slažete.
Ne slažete se oko načina odbrane Kosova i Metohije. Ne slažete se oko načina odbrane Republike Srpske. Ne slažete se oko najvažnijih stvari - hoće li biti izbora ili ne, hoćemo li završiti sve ustavne zakone u roku ili ne. Oko čega se slažete? Oko podele mesta direktora u javnim preduzećima, oko raspodele ministarskih mesta. I oko čega se još slažete?
Znači, nemojte da mi se obraćate kao da je SRS deo vlasti i deo odgovornosti. Kad god je trebalo da SRS pokaže svoju odgovornost za državu imali ste podršku SRS. Da sam znao da ćemo donošenjem Ustava da obradujemo građane Srbije, a vama da prepustimo da ga bojkotujete, nikada ne bih uvukao poslaničku grupu SRS u donošenje Ustava. Potpuno iskreno, s punim srcem, možda i prelomno smo uticali onog dana, u nedelju, kada se lomio izlazak birača na birališta. Ne kajemo se mi zbog toga. Ali, koliko dugih meseci posle toga ništa po tom Ustavu niste uradili, ali baš ništa. Zašto? Jer vam se sukobljavaju interesi. Ne možete da glumite da ste jedna Vlada, a čim vam se interesi sukobe da to prebacite na građane Srbije.
Građani Srbije su učestvovali u donošenju Ustava. Vi sada obmanjujete sve građane Srbije. Za vas su to besmisleni, bez lika, bez identiteta, oni koji moraju da zaokruže nešto kada ih vi pozovete. Kada to prepuste vama, onda to pada u vodu. Građani su od vas Ustavom zahtevali da im uredite državu. Šta je uređena država? Najpre Ustavni sud, gospodo. Nova demokratska vlast; sinoć sam čuo novi izraz, Karla del Ponte i ostali predlažu da se "novoj demokratskoj vlasti" pruži šansa. Koja, bre, nova demokratska vlast? Sedam godina slušamo o novim demokratskim vladama koje se smenjuju jedna za drugom.
Dakle, šta? Da im izaberete Ustavni sud, da donesete zakone po kojima će da postupa Ustavni sud. Gde vam je taj Ustavni sud? Ko kontroliše vaše odluke, vaše ponašanje? Da donesete zakone kojima se uređuje ono najvažnije - lokalna samouprava. Ministra baš briga za lokalnu samoupravu. On o tome uopšte ne razmišlja. Kad god mu postavite pitanje, on će reći - donećemo novi zakon o lokalnoj samoupravi, a sada uopšte ništa po tom pitanju ne treba da radimo.
Predsednika Republike je Ustav izdigao. Mora neko da mu reguliše način vladanja, način ponašanja, obaveze, zadatke, dužnosti. Ko? Zakon, a ne sam predsednik. Vama ne smeta što predsednik Republike postavlja generale, smenjuje generale, priča o odbrani, priča o spoljnim poslovima, priča o vojsci, o bezbednosti. Po kom zakonu? Kaže, po Ustavu, Ustav mu dao te ingerencije. Ne može bez razrade zakona.
Sada ste došli u konflikt. Dogovor je bio da Vojislav Koštunica bude predsednik Vlade, a da da podršku Borisu Tadiću da bude predsednik Republike. Podržite Borisa Tadića. To je ispunjavanje dogovora. Ispunite bar jedan dogovor u životu.
Evo, radikale je lako prevariti, dogovore sa nama ste zbog Borisa Tadića pogazili. Zbog Borisa Tadića ste pogazili dogovor sa Srpskom radikalnom strankom, zbog njegove želje da se odavde komanduje Srbijom, sa mesta predsednika Skupštine, zbog njegove želje da predsednik raspiše izbore kada kaže Boris Tadić.
Vi ste to prihvatili, tu raspodelu ste prihvatili, sad podržite Borisa Tadića. Nema šta, čisto. Ista ste vlada, ista ideologija, sprovodite isti program Vlade, zašto ne biste podržali predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića? Nama je svejedno, naš kandidat će dobiti više glasova i ako ga podržite i ako ga ne podržite. Samo, vama se te dve stolice na kojima sedite nešto razmiču. Sad morate da vidite šta ostaje u sredini, kolika je branjena zona, a kolika je nebranjena. Otprilike se tako stvari dešavaju.
Ne znam da li ćemo ići na izbore, ne znam da li će ih raspisati Boris Tadić, a to ne znate ni vi. Zato nemojte mene da prozivate. Srpska radikalna stranka se samo po posledicama ponaša. Prepustite nama da mi odlučimo kada će biti izbori, pa nas onda optužujte zašto ima izbora, zašto nema. Pošto ste to ostavili sebi, delu Vlade da odluči, onda sačekajte našu reakciju pa me onda prozovite. Mislim da ćete me teško prozvati ako bojkotujemo izbore, mislim da ćete me teško prozvati i ako izađemo na te izbore. Da li ću ja vas da prozivam, to ostavite nekoj predizbornoj kampanji da odluči.

Gospodine Aligrudiću, pre petnaestak dana sam vam predložio da predložimo zakon o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Nikada mi niste odgovorili. Čak sam vam rekao da smo spremni da mi budemo predlagači. Nikada mi niste odgovorili. To je prošlost. Idemo dalje. Da, pa prošlost je, bilo je vremena, sad se približio rok za raspisivanje izbora, dajte izađite sa novom idejom. Znači, ta ideja dok je bila moja nije bila prihvatljiva. Kad se niste dogovorili u Vladi sad tražite tu ideju, ali podnesite taj predlog zakona. Pričamo u magli.
Idemo dalje. Situacija u vezi sa Kosovom i Metohijom je izuzetno teška. Da li se to vidi u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Ne vidi se. Da li mi raspravljamo o tome? Ne raspravljamo. Da li smo mi spremni za taj 10. decembar ili 12, kako ste rekli? Nismo. Šta će biti 10. decembra ako Kosovo i Metohija samoproglasi nezavisnost? Imamo li mi ovde rezoluciju kojom tada naređujemo državnim organima šta da rade? Nemamo. Znači, nismo spremni za Kosovo i Metohiju.
Idemo dalje. Nemoralno je da budu raspisani izbori, apsolutno nemoralno. Nama radikalima je najlakše da trčimo tu predizbornu trku. Niste nas uključili ni u jednu obavezu u odbrani Kosova i Metohije. To ste preuzeli na sebe. Niste smeli. Je l' vam neko rekao - socijalisti, radikali, to ne sme da vam bude u pregovaračkom timu? Recite, nije važno. Time ste nas relaksirali da trčimo predizborni krug. Šta ćete reći svom koalicionom partneru, kad će svi ministri i predsednik Republike trčati predizbornu kampanju.
I, konačno da vam odgovorim. Raskinite koaliciju, gospodine Aligrudiću. Nemojte vi od opozicije da tražite šta će ona da radi. Raščistite prvo sami sa sobom.
Jesmo li se složili da je nemoralno raspisivanje izbora? Šta se radi sa onim ko je nemoralan u Vladi? Nećete valjda da sedite pored njega na stolici? To vam je odgovor na pitanje.
Vi hoćete da imate Vladu, a da Srpska radikalna stranka drži pozicije te vlade. Znači, Vlada nam je dobra, jedan deo Vlade hoće izbore, pomozi SRS da ne bude izbora, pomozi SRS da bude izbora. Zašto vi prepuštate taj izbor nama? Ako Boris Tadić raspiše izbore, raskinite koaliciju, sednemo, razgovaramo, dogovaramo se, možda izbora u tom slučaju neće ni biti.

Nije me sramota što tvrdite da su mi izbori važniji od neke situacije. Nije me sramota što to tvrdite. Treba da vas bude sramota što ja tvrdim da vam je učestvovanje u Vladi važnije od neke druge situacije. Znači, na različitim smo pozicijama.
Što se tiče lagodnosti u opoziciji, mislim da je bio dovoljno jasan znak da mi ne želimo da budemo u opoziciji kada smo se dogovorili da glasate da ja budem predsednik Narodne skupštine. To je bio potez kojim se govorilo da će SRS da preuzme onaj deo odgovornosti oko kojeg se budemo dogovorili. Znači, nije tačno i nemojte da govorite, kao ovi iz G17 i ovi "žuti", kako SRS jedva čeka da bude u opoziciji da ne bi imala odgovornost. Nije tačno. Želimo odgovornost, imali ste taj znak sa naše strane, vi ste ga tri dana prihvatali, četvrtog dana ste sa onima koji su vam namicali, šta su im ono nabijali na glavu, i skidali gaće, vi ste sa njima ušli u koaliciju. Sada će to da vam se osveti.
Prekratko je to trajalo. Idila u koaliciji traje dok je država stabilna. Tada može svako sa svakim da bude u koaliciji. Kad dođe na red ideologija, tada padaju maske, otkrivaju se maske, tada se zna ko je ko u toj koaliciji.
Lako biste vi vodili vlast da su svi ovi problemi rešeni. Tada može cela Skupština da bude u koaliciji. Sada je problem Republika Srpska i Kosovo i Metohija. Potpuno drugačije stavove imate po tom pitanju, apsolutno drugačije. Vi ustavobranitelji i vi koji se ponašate potpuno u skladu sa Ustavnim zakonom, je l' vam ne smeta ova neustavna situacija u zemlji?
Je l' vama, gospodine Aligurudiću, koji predsedavate sednicama Saveta Evrope, ne smeta to što građani Srbije već godinu i po dana nemaju kome da podnesu ustavnu žalbu kad su mu ljudska ili manjinska prava uskraćena?
Vi meni kažete: "O čemu vi, čoveče, pričate?" Ja pričam samo o onome što živi u Srbiji. Nemojte da me pitate šta će da radi SRS. Od nas ne zavisi ništa u Srbiji. Ja imam pravo vas da pitam - hoćete li da raspišete izbore, imam pravo vas da pitam - da li ćete da učestvujete na tim izborima, imam pravo vas da pitam - ako je nemoralno da raspišemo izbore, hoćete li da ostanete u toj vladi?
Kakve optužbe na moj račun upućujete? Da sam neodgovoran? Gde ste me to doveli na neki sastanak na kome sam se neodgovorno ponašao? Je l' to bilo u vezi sa Kosovom i Metohijom? Jesam li ikad bio neodgovoran? Je l' bilo u vezi sa Ustavom? Jesam li ikad bio neodgovoran? Neodgovoran sam kad imate sastanke sa šefovima poslaničkih grupa, pa tandara-mandara, to me baš uveseljava. Kad je država u pitanju, nikad nisam neodgovoran, niti će ijedan radikal biti neodgovoran, ali nemojte od mene da tražite da vas vodim. Ne mogu, niste moji. Da ste moji, ja bih vas vodio, drage volje.

Nema ministra, ali dobro.
(Predsedavajući: Molim ministra, ako čuje, da uđe u salu.)
Verujem da čuje, valjda je prošao neki zdravstveni pregled.
Dame i gospodo narodni poslanici, trebalo je ovaj zakon, u obliku u kome je sada, nazvati zakon o državnim i verskim praznicima. U pravu su poslanici koji su podneli amandman. Da bi se zakon zvao zakon o državnim i drugim praznicima, trebalo je predvideti te druge praznike. Kad kažem te druge praznike, mislim na praznike nacionalnih manjina.
Međutim, amandman je preuranjen, zato što i sami vrlo dobro znaju da je trebalo utvrditi te nacionalne praznike i da je te predloge praznika trebalo da potvrdi Savet nacionalnih manjina. To bi bio neki normalan postupak, tako da država poštuje nacionalne manjine i njihova prava, ali i nacionalne manjine poštuju zakone po kojima su uređena njihova prava.
Znači, ovakvu odredbu upisati, da nacionalne manjine imaju pravo na obeležavanje svojih praznika, utvrđenih u skladu sa zakonom, to zaista ne može da uđe u ovaj zakon. U ovaj zakon mogu da uđu datumi ili dani kada se nešto praznuje. Unapred reći da će nacionalne manjine same odrediti svoje nacionalne praznike, ne može, to niko ne može.
Upućujem predstavnike nacionalnih manjina da preko Saveta takav jedan predlog dostave Narodnoj skupštini. Poslanička grupa SRS neće imati ništa protiv toga da podrži takav predlog, tim pre što sam i sam u dilemi u vezi sa celokupnim konceptom zakona. Mislim da je trebalo napisati novi zakon. Istina, iniciran je ukidanjem zajedničke države koja je regulisala neke praznike zajedničke države.
Nisam za to da članom 2. izdvajamo samo naše pravoslavne kao verske praznike u Republici Srbiji, a da verske praznike drugih religija krstimo kao neradne dane vernika tih religija.
Mislim da bi poštenije bilo, čestitije da smo prvi dan Božića 7. januar i vaskršnje praznike svrstali u državne praznike, a onda da vidimo koji praznici dolaze u verske praznike. Ovako izdvojiti samo naše pravoslavne praznike u verske, čini mi se da nije u redu. Mi nismo država koja je na tom principu zasnovana.
Istina je da smo država srpskog naroda i drugih građana, ali smo istovremeno i moderna građanska država, koja poštuje i druge narode i druge nacije i njihove običaje, a posebno njihovu veru i to treba zaista istaći. Uopšte nije problem, niti je sramota reći da su verski praznici i praznici pravoslavaca, muslimana i katolika, pa čak i Jom Kipur koji se pominje u starom zakonu.
Šta je još trebalo uraditi? Zašto Praznik rada 1. i 2. maj, dva neradna dana? Vi ste obesmislili taj rad u Srbiji, obesmislili ste i Praznik rada, tako da bih pre prihvatio da neradno proslavimo Dan pobede, ali da piše - Dan pobede nad fašizmom, jer imali smo mnogo pobeda.
Ovaj praznik bi zaista trebalo da se zove Danom pobede nad fašizmom, ali to teško sa vama mogu da ostvarim, pošto ste ukinuli naziv ulice maršala Tolbuhina, generala Ždanova, onih koji su 9. maja učestvovali zajedno sa našim građanima u oslobađanju naše zemlje od fašizma. Nešto su vam zasmetali, i ulice koje su 50 godina nosile njihovo ime odjednom se više tako ne zovu, dobile su nekakva nova imena, po nekim drugim vojskovođama, stranim.
Pretpostavljam da je zbog tih vojskovođa trebalo i neki novi dan uzeti kao dan pobede, da vidimo šta je taj Makenzi doneo Srbiji, koju slobodu, pa da taj dan kada je doneo slobodu slavimo kao praznik.
Ako je on kao ličnost više zaslužan za Srbiju od maršala Tolbuhina ili generala Ždanova, u redu, slažem se. Istorijski nam to ovde dokažite i onda taj dan u kome nas je on toliko zadužio neka bude dan pobede. Ako je Dan pobede 9. maj u odnosu na 9. maj 1945. godine, onda to ne može da se reguliše tako što ćete izbaciti ruske heroje koji su sa Crvenom armijom ratovali na našoj teritoriji, a ubacivati neke koji su u istom veku, eventualno, bili u nekakvoj vezi sa našim borbama. To je ono što imam generalno i što se tiče ovog amandmana.
Dakle, očigledno da su delimično u pravu podnosioci amandmana, ali nisu poštovali put. Kada budu poštovali taj put i kada to bude potpuno pripremljeno, spremni smo apsolutno da podržimo ovaj amandman, ali sada zaista nismo.
Zato kažem predstavniku Zakonodavnog odbora - Zakonodavni odbor nije mogao da donese stav da je amandman pravno moguć, on zaista pravno nije moguć, a opravdan je samo kada bude ispunio zakonske uslove.

U ovoj državi i u ovoj skupštini nema tog ''ali'', niste u pravu. Ova država potpuno obezbeđuje prava svim nacionalnim manjinama.
Ako mislite da nešto nije i da nešto potpada pod ''ali'', izađite za ovu govornicu i recite koje pravo vaše ili neke druge nacionalne manjine nije ostvareno i koje pravo ne možete da koristite. Te paušalne ocene o tome kako vam je neko pravo ugroženo, samo ne znate koje, ne mogu da budu predmet rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Nemojte da vređate Meksikance. U Nju Meksiku su oni otprilike ono što ste vi u Srbiji. Tamo su rođeni, tamo su im preci rođeni, potpali pod drugu državu, treba im ostvariti prava. Vi ste rođeni u Srbiji, vaši preci u Srbiji, treba vam dati druga prava. To je potpuno isti odnos. Nemojte, čim dođete na teren da nekom drugom treba da sudite, da govorite potcenjivački. Dakle, i Meksikanci su narod koji vredi pominjati.

Da portparolu Okružnog suda u Beogradu kažem da je ta presuda na mestu, kao što su na mestu mnoge presude o rehabilitaciji mnogih ljudi, pa niste ovde u Skupštini za govornicom iznosili kvalitet tih presuda.
Da ste baštinili delo Slobodana Jovanovića, jeste, a da ga baštinite sada, ne baštinite ga. Jer, da ste išta od njega pročitali i da ste išta od njega razumeli, ne biste se igrali sa Ustavom i zakonima ove zemlje.
Ako je nečemu moglo da vas nauči njegovo kapitalno delo, a ja sam ga kupio kad je krišom izdavano, kad nije bilo dozvoljeno ni da se izdaju dela, onda biste naučili da država počiva na Ustavu i na zakonima.
Gospodine Palaliću, hvala vam na toj informaciji, dobili bismo je i iz novina. Možda je ovo bila vaša želja da kažete kako imate uticaja na Okružni sud pa ste insistirali da ta presuda bude doneta. Ne vidim drugi razlog da tako euforično neku presudu ovde objavljujete.
Ponavljam, ponašajte se vi u skladu sa delom Slobodana Jovanovića i to će biti najveća nagrada Slobodanu Jovanoviću.

Mislim da poslanik Mamula, u potrebi da odbrani predlog zakona koji je pisala Demokratska stranka Srbije, vređa dostojanstvo Narodne skupštine.
Uopšte nije u koliziji to što se prvim stavom člana 1. određuje da se ovim zakonom uređuje namena, sadržina, izgled i upotreba pečata koji u vršenju poslova koristi Vojska Srbije i stav 2. koji dalju razradu... Znate, postoji samo jedan pečat koji koristi Vojska Srbije. Stav 2. se odnosi na sve one druge pečate kojima se razrađuje organizacija Vojske Srbije. Znači, samo je jedan pečat koji se odnosi na Vojsku Srbije; njegov izgled se uređuje ovim zakonom. Delimično je bio u pravu predlagač zakona što je morao da za ostale pečate jedinica i ustanova nađe namenu i ko će odrediti; on je predložio da to bude ministar, a mi kažemo da nije bio u pravu.
Dakle, nije u koliziji ako tražite da u stavu 2. svi ostali pečati jedinica i ustanova Vojske Srbije budu regulisani drugim zakonom. To nije u koliziji. Ostaje pečat Vojske Srbije regulisan ovim zakonom. Samo je jedan pečat Vojske Srbije, kao što je samo jedan pečat Vlade Srbije, a imate posle toga stotinu drugih organa uprave koji koriste nekakav drugi pečat, o čemu se donose drugi akti.
Nama ovde smeta što je izdvojeno Ministarstvo odbrane. Ima još takvih ministarstava koja moraju da koriste više pečata u okviru svoje organizacije, što ne bih spomenuo MUP. Još je takvih ministarstava.
Zašto niste rekli i da će izgled pečata pojedinih SUP-ova odrediti ministar unutrašnjih poslova? Mi smatramo da ministru ne treba davati ovakvo ovlašćenje, da on uredi kako se predstavlja zemlja. Neka jedinica Vojske Srbije svojim pečatom predstavlja zemlju. Ne može to da odredi ministar. Šta ako ubaci u to i grb garde Ohaja? Šta ćete onda reći, gospodine Mamula? Ili ako stavi zmiju, pošto oni pojedoše sve zmije po Srbiji, šta ćete onda reći? Da smo mi bili u pravu.
Zašto to ne bismo uredili zakonom o Vojsci? Ako već treba izdvojiti Vojsku, izdvojena je posebnim zakonom o Vojsci, hajde da tu uredimo sve kako treba, jer je sve spalo na sedam ili osam jedinica, naše vojske više nema. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je u pitanju samo preciziranje rokova u kojima se radnje obavljaju. Amandman uopšte ne menja suštinu člana, čak ga prepisuje u četiri stava, čini mi se, ali je prvi stav veoma bitan, zato što je Vlada neodređeno predložila da se nestanak ili gubitak pečata prijavljuje bez odlaganja, a onda kaže da se oglašava nevažećim u službenom glasilu. Samo da ste tu napisali ponovo - bez odlaganja, da se oglašava nevažećim, pa da ima smisla ovaj član. Ovako, bez odlaganja prijavljujete nestanak ili gubitak, a oglasiće se nevažećim u "Službenom glasniku". Kada? Ne štampa se "Službeni glasnik" svakog dana i nije prijava "Službenom glasniku" znak da ste oglasili nevažećim, nego kada to može da se pročita i kada je dostupno svim građanima.
Amandman kaže, u roku od 24 časa od dana nestanka ili gubitka pečata prijavljuje se Ministarstvu, odnosno nadležnom organu AP, a u službenom glasilu Republike Srbije odnosno AP, oglašava se nevažećim u roku od 24 časa od dana prijavljivanja njegovog gubitka ili nestanka.
Sve je jasno i sve je čisto. Upućuje, obavezuje, tako mora da se postupi. Ovo "bez odlaganja", ne znam kakav je to rok i šta bi nam rekao neko ko se u rokove razume, koliko je sati bez odlaganja. Razumem kada čoveka ujede zmija, pa bez odlaganja mora potražiti lekara. Ako je daleko od ustanove, on će stići za sat, dva ili tri.
Da li to znači da on odmah krene u prijavljivanje nestanka bez odlaganja? Šta ako ne uradi to? Ako kaže - zvao sam nekoliko puta ministarstvo i niko se ne javlja ili je zauzeto, da li mu se važi da je bez odlaganja prijavio nestanak?
Zbog toga vas molim, razmislite malo, ne boli, a zaista će norma biti potpuno jasna i određena. Znači, 24 časa da prijavi nestanak i 24 da oglasi nevažećim u "Službenom glasniku", i nastavlja se i dalje.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada predstavnik predlagača prihvati amandman, on mora da iznese prave razloge za prihvatanje amandmana.
Dakle, amandmanom će taj član biti u skladu sa ustavnom normom i amandmanom se potpuno definiše razmatranje, a ne otpočinjanje, pa, eventualno, za pet minuta prekidanje rasprave, pa se stavlja na dnevni red za mesec ili dva.
Zaista je cinično slušati vas, gospodine ministre. Vi ne poštujete uopšte Narodnu skupštinu. Vi kažete poslaniku opozicije – pošto vi, kao poslanik opozicije, izražavate sumnju da neka odredba koju smo predložili nije dobra, evo, ja sada smatram da imate prednost i prihvatam vaš amandman.
Mi imamo sumnju u svaki član na koji smo podneli amandman. Nije, valjda, izražena sumnja da li je rešenje dobro ili ne osnov da vi prihvatate amandman. Nije tačno. Ovde treba reći – mi iz Vlade nismo to umeli dobro da napišemo, gospodine Petronijeviću, vi ste to tačno doveli na meru, prihvatamo amandman.
Da li od toga boli glava? Ne boli. Probajte. Probajte jednom da sarađujete sa čovekom koji nešto pronađe i kaže, evo vam predlog da bude bolje. Ne pada vam kruna s glave ako vam neko ovde, čitajući zakon, ukaže da ima čistijeg i boljeg rešenja.
Vi nas ovde vređate. Vređate nas ostale koji imamo sumnju, a čije amandmane ne prihvatate. Ko sada određuje meru čiju sumnju prihvatate, a čiju sumnju ne prihvatate? Zašto gospodinu Petronijeviću ne prihvatite svaku sumnju, ako je čovek vredan da mu se prihvata sumnja? Zašto SPS-u ne prihvatite, pošto on pripada toj poslaničkoj grupi? Nije u redu.
Ministre, ne igrajte se, mi nismo mala deca. Imate vi poslaničkog staža, imamo ga i mi malo više. Dakle, prihvatam da tako možete kao poslanik da nastupate, ali, kao ministar, ne možete. Ne možete. Ovde se radi o ozbiljnim ljudima, ozbiljnim problemima. Znate zašto je pisan zakon, znate šta hoćete sa tim zakonom, znate da ćete ostaviti tragove nečoveštva u ministarstvima pred smenu vlasti, koja vas očekuje na prvim izborima do kojih dođe.
Pokušajte to nekako da sprovedete a da ne pokažete kako uopšte ne cenite ono što poslanici urade. Dakle, gospodine Petronijeviću, vaš amandman je dobar, Poslanička grupa SRS-a se slaže sa tim amandmanom. Ništa više.
Mi se zaista ne slažemo s vama, zato što ste izrazili sumnju. I mi izražavamo sumnju u tačku i zapetu koju napišete u predlozima zakona. Kada biste te naše sumnje ozbiljno uzimali u razmatranje, pronašli biste pravu meru.
Nije dobra Vlada koja odbaci sve amandmane koji se podnesu na predlog zakona. Još je gora Vlada koja onda natera svoje poslanike da oni napišu slične amandmane, koje će da prihvati. Najgora je Vlada koja posle dva-tri meseca menja predlog zakona u skladu s amandmanima koje je opozicija pisala pre dva-tri meseca. Vi ste tu negde, između te najgore i one do nje.
Recite za amandman da je dobar i da ga prihvatate. Možda ćete dobiti i aplauz. Ali, da nam kažete da poslanik ima prednost zato što je izrazio sumnju u namere koje postoje u Predlogu zakona i da mi sada poštujemo to što ste vi u sali, zaista je nemoguće.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman treba prihvatiti da bi zakon ličio na nešto. U pravu je gospodin Petronijević, radi se o dva odeljka u Predlogu zakona, jedan o nepoverenju i drugi o poverenju. Vlada odeljak o izglasavanju poverenja Vladi pretvara u odeljak o izglasavanju nepoverenja Vladi.
Dakle, uvek opozicija mora da ima 126 glasova, i kada podnese zahtev da se izglasa nepoverenje, i kada Vlada traži glasanje o poverenju, ponovo opozicija mora da ima 126 glasova. Ne, opozicija ima 126, ako se traži; otvori se rasprava i dođe do izglasavanja nepoverenja Vladi. Vlada koja traži poverenje, da se glasa o njenom poverenju, mora da obezbedi 126 poslanika koji će glasati za poverenje Vladi.
Ta odredba je potpuno jasna i tek onda ovaj zakon liči na nešto. Inače, imali biste dve skoro iste odredbe. Vladi je izglasano nepoverenje ako glasa 126 i Vladi nije izglasano poverenje ako ne glasa 126. To je to i šta će vam onda obe odredbe? Ne, ovo je odeljak o poverenju Vladi, Vlada je dužna da obezbedi 126 glasova.
Ne zaboravite, po ovom predlogu zakona, vi sada predviđate da u toku neke druge sednice, neke druge tačke dnevnog reda, Vlada dolazi sa predlogom da se glasa o poverenju, nema 126 poslanika opozicije na sednici Narodne skupštine, nije izglasano nepoverenje Vladi. Ne, Vlada mora da obezbedi 126 poslanika koji će je podržati u sali kada podnese predlog za izglasavanje poverenja Vladi.
Ne znam gde je sada otišao gospodin ministar, ako ima neko pametan, samo da mu kaže, ako je prihvatio prethodne amandmane logički tumačeći Predlog zakona, mislim da tek sada mora da prihvati predloge ovih amandmana.

Da previše ne smetam gospodinu Albijaniću? Ovo me čini ponosnim. Da li prekidate prenos? Ako nas obmanete, gospođo sekretar, biće zlo. Vi kažete da ima prenosa?
(Tamara Stojčević, s mesta: Nema.)
Znam da nema, ne bi lagali, ljudi. Nema prenosa.

Ja sam hteo o amandmanu, ali najpre, gospodine Lune, taj svoj stav, čak i kao lični, u ovom parlamentu ne bi trebalo da iznosite, a predsednik Narodne skupštine je dužan da vas opomene zbog toga što iznosite ovde stav da nekim ljudima nije mesto u Narodnoj skupštini. Ovde je mesto svakome koga izaberu građani Srbije.
Drugi stav, ovi što su kršteni, pa otišli u komuniste, kod njih nije uspelo krštenje. Nemoguće je da kršten čovek ode u komuniste, a najveća tragedija je da ti kum bude sveštenik i da mu ne uspe, ali znam da je i vladika Amfilohije krstio jednog ovdašnjeg poslanika, pa kaže - nije se primio krst, neće na svakoga.
Mislio sam da se ne mešam u ovu raspravu u DOS-u oko toga šta je čast, šta je imovina, ali moram, podstaknut sam. Podstakao me ovaj ministar za državnu upravu i ''protiv lokalne samouprave'', stavom da nema pandana u pravnoj praksi u Srbiji, hoće da kaže da nema odgovarajućeg primera, nema uporednog primera, da neko imovinom nešto garantuje.
Nije dobro opravdanje zašto se odbija amandman. Dakle, stekli ste, stekli smo, svako ima ponešto od imovine, Srbija nam je data na upravljanje, i zašto se ne bismo mnogo svečanije zakleli nego što je predviđeno u ovoj zakletvi za ministra. Kaže - da ću predano da radim i da ću biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije. To nema pandana.
Zaista ne znam šta to znači - biću posvećen. Ja, bio posvećen, a nije mi se dalo, bio sam predan, ali, nije mi se dalo. Jako loša formulacija, a mislim da čast i imovina nekako idu uz DOS; lako je zakleti se u čast, a teško je zakleti se, izgleda, u imovinu.
Trebalo bi da svi razmislimo da je ta imovina tu zato što nas je narod birao, pa smo imali veće mogućnosti od drugih, pa kad taj narod izdamo na bilo koji način, neka nam uzme to što smo stekli mimo drugih. Ne sve, ali ono što je dala privilegija, ono što je dala funkcija, što je dao položaj, što je dalo članstvo u upravnim odborima.
U principu, tu odgovornost imovinom treba uvesti, a odgovornost čašću treba sprovesti - zaklinjem se da ću časno da vršim funkciju - zato što toliko vlada promenismo, a za koga smo rekli i utvrdili u Skupštini da nije poštovao zakletvu, da nije časno obavljao svoju dužnost?
Mislim da je tekst, ali to ćemo govoriti kad naš amandman bude na redu, našeg amandmana mnogo bolji, svečaniji, iako ministar protiv lokalne samouprave, kaže da ne odgovara svečanom trenutku polaganja zakletve. Mi smo najsvečaniji mogući tekst uneli, ali u njemu je i ustavna odredba o borbi za Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije, a ne o predanosti ministra da Kosovo i Metohija bude u sastavu Srbije. Jer, ako imamo Pregovarački tim, ako Koštunica i Tadić lično vode te pregovore, čemu je to predan, vidim ovde se šeta, ministar za životnu sredinu, ili ministar ''protiv lokalne samouprave'', čemu je on to predan u vezi s Kosovom i Metohijom?
Kako je on to predan, ili kako će on da se bori za Kosovo i Metohiju i to stavi u zakletvu, a nije rekao - ja sam ministar u Vladi, u Srbiji, čiji je sastavni deo Kosovo i Metohija? Šta će biti ako nam uzmu Kosovo i Metohiju? Jel važi zakletva? Hoće li časni ministri, a zaklinju se u čast, da podnesu ostavke i da kažu - izabrani smo po Ustavu po kome je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, položili smo zakletvu na Srbiju u čijem je sastavu Kosovo i Metohija, uzeše nam ga na silu, ali mi podnosimo ostavke? Znači, naša posvećenost nije bila dovoljna.
Izgleda da Kosovo i Metohija ne mogu da se brane samo posvećenošću, mora i na neki drugi način. E, taj drugi način treba da odredi Narodna skupština Republike Srbije. Nemojte da prolaze rokovi, kao rokovi iz Ustavnog zakona. Imamo manje od mesec i po, možda i dva, do momenta kada će Albanci proglasiti svoju državu, kada će bar 100 svetskih država to da prizna, a mi ovde sedimo i ''trlimo lan''.
Hitna nam je sednica Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji i hitna je sednica Narodne skupštine o Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava, dame i gospodo i gospodine ministre protiv lokalne samouprave. Ne razumem da postoji ministar za lokalnu samoupravu, a da se u Skupštini gazi zakon o lokalnoj samoupravi, da to gaze predstavnici njegove političke stranke, narodni poslanici, i da kažu - da, taj zakon postoji, on je na snazi, ali mi nećemo da ga poštujemo, a nećemo da ga poštujemo zato što nismo uradili sve na vreme, kad je trebalo, pa smo došli u fazu u kojoj taj zakon možemo da opravdamo pred građanima Srbije i da kažemo - sad je kasno da ga poštujemo.
Dakle, da smo to uradili u maju, junu, bilo bi na vreme da ga poštujemo, ali sada smo u novembru i sada nam je kasno da ga poštujemo.
Vi tako mislite da vodite državu Srbiju i vi tako mislite da donosite zakone o Vladi Republike Srbije!
Dakle, mi ćemo učestvovati u raspravi o amandmanima, a onda počinjemo raspravu o odluci koju je danas doneo Odbor za ustavna pitanja, kojom je predsednik Narodne skupštine, bez dvotrećinske većine na Odboru, ovlašćen da ne raspisuje lokalne izbore tamo gde su se stekli uslovi.
Mi ćemo početi da vam ukazujemo na tu povredu Poslovnika do momenta dok ne odlučite da državu vodite na način koji vam je Ustavom poveren.