Stvarno je besmisleno da nas optužujete kako time, što nismo glasali za neke vaše amandmane, nismo želeli bolje vašem narodu. Za devet amandmana koliko ste podneli u svom dugotrajnom, napornom i mukotrpnom radu.
Mi smo za to vreme podneli preko hiljadu amandmana, za koje mislimo da bi, da su bili prihvaćeni, bilo bolje svim građanima Srbije. Da li ste za jedan naš amandman glasali? Niste ni za jedan. Čim vidite da je predložila Srpska radikalna stranka, vi čak pritiskate crveno, iz inata.
Dakle, evo možemo drugačije potpuno. Potpuno otvorenu saradnju nudimo političkoj stranci koju vi ovde predstavljate. Da razmenimo posete na vrhu, da prisustvuju kamere, da u kameru kažemo jedni drugima kako zamišljamo budući život u novoj, u mnogo lepšoj i boljoj Srbiji, a onda da kažete šta nam to zamerate, šta mi nismo ispunili, a šta jesmo, da nas upoznate sa svojim planovima, da vidimo šta to tražite od države što je moglo zakonom da se reguliše. Ako ne možete sami da napišete, da napišemo mi.
Ja sam zaista spreman da potpuno otvorimo priču o situaciji u Srbiji sa gledišta prava pripadnika nacionalnih manjina. Više volim o tome da pričam sa vama ovde, nego u Strazburu. Tamo se laže, a ovde se gledamo u oči. Ovde ne možete da izmislite da mi nekoga maltretiramo, da policija tuče, premlaćuje na stotine pripadnika mađarskog naroda, da ste diskriminisani, jer ovde mi kažemo: a gde to, a kako se zove, u koliko sati, kog dana?
U Strazburu je lako. Tamo imate i zastupnike poslanike iz Mađarske, koji vrlo rado brinu o vašim tobož ugroženim pravima, i onda tamo ne možete da se borite. Šta ja imam da pričam sa onim Nemetom, koji je došao iz Budimpešte, o pravima Mađara u Vojvodini kada on uopšte ne zna da li su ugrožena? Sa vama vrlo rado polemišem i u Strazburu, a ovde bi mi to bilo još milije, zato što ovde građani vide ko govori istinu, a ko ne.
Dakle, pozivam vas još jednom, ne samo vas, predstavnike svih nacionalnih manjina koji smatraju da su ugroženi, da dođu da razgovaramo o tome koje im je pravo ugroženo i na koji način SRS može da im pomogne da ostvare svoja prava. Pa, ako vam ne pomognemo, a vi onda za govornicu, pa recite: evo, ovakvi su radikali.
Sve ove paušalne priče, ovi napadi na stranke kojima ste davali podršku 15 godina, degutantne su. Kako se ne otrezniste prve godine, kako posle drugog izbora, kako posle trećeg kruga? Sve dok je vaš predsednik stranke, ako ste u toj stranci, ne znam više, podelili ste se, bivao potpredsednik Vlade ili ovakav ili onakav, vi ste ćutali.
Prava su ugrožena u Vojvodini. Tamo ste u vlasti. Hajde o tome da razgovaramo. Ko vam to u Vojvodini, u kojoj ste na vlasti, ne dozvoljava da zapošljavate svoje ljude u državnim institucijama? Kako se zove taj čovek? Kako se zovu vaši ljudi koji su tražili posao u institucijama u sredinama u kojima žive, pa nisu dobili? Koji je Srbin zaustavio njihovo zapošljavanje?
Jedva čekam da ovi padnu s vlasti zato što ugrožavaju manjine, ali bih voleo da Srbija bude čista. Ako je ministar ugrozio pravo manjina, zna se kako se zove ministar, opet to nije Srbija. A ovako paušalno - ne valjaju demokrate, ne valjaju radikali – pa, ko valja? Ko u ovoj Srbiji valja za vas? Onaj ko bi vam pomogao. Pa, onda nam pružite priliku da vam pomognemo. Hvala.

Gospodine predsedniče, molim vas za malo strpljenja. Želeo bih da vam ukažem na permanentnu povredu bar pet odredbi našeg poslovnika, da vam odmah nagovestim naše ponašanje u toku današnje sednice i iznesem razloge za to ponašanje kako biste imali vremena da se pripremite.

Naime, uz sve povrede dostojanstva Narodne skupštine, počinjene od kako je ovaj saziv pod kontrolom Vlade Vojislava Koštunice i predsednika Borisa Tadića, vi ste uveli manir da nam sednice zakazujete mimo odredbi člana 84. Poslovnika, bez dana, časa i mesta kada će se sednica održati, nego nam kažete: "Sednica će biti održana u nastavku neke sednice". To nije poslovnička odredba, zato što je Poslovnik izuzetno jasan u tom pogledu.

Dakle, vi ste, po članu 84, dužni da odredite dan, čas i mesto, a ne opisno kada će sednica početi. Po članu 85, radno vreme je utorak, sreda i četvrtak, po stavu 4, ako zaista želite da produžite posle 18,00 časova ili da se radi neradnim danom, vi morate da nam date izuzetno opravdane razloge za to.

(Iz sale: Vama se ne radi?)

Da, nama se danas ne radi, a da ste vi normalni, ni vi danas ne biste radili.

Po članu 138. – predlog zakona ne može da bude uvršten u dnevni red u roku kraćem od 15 ili dužem od 60 dana. Čak za rok od 15 dana nije predviđena nikakva olakšica, a za rok od 60 dana predviđeno je da može da se obrazloži zašto u 60 dana neki predlog, koji je pripremljen u skladu sa Poslovnikom, nije ušao u dnevni red.

Zbog toga vi, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, sve predloge zakona, a dva zakona koja želite danas da radite po podne, kada se nama ne radi i stigla su 7. novembra iz Vlade, sa predlogom da budu po hitnom postupku, zakazujete sednicu u roku od osam dana, a ono vam dalje ne računam, odnosno kada se neka sednica završi.

Vi ste sednicu koju želite da započnete danas po podne, zakazali za 15. novembar, za neki drugi dan i za neki drugi čas je niste zakazali. Šta biva osam dana posle neodržavanja te sednice? Vlada, koja je rekla da mora po hitnom postupku da se donesu dva zakona, jer će nastupiti štetne posledice po rad organa i organizacija ...

Izvinjavam se, ako mogu malo duže? Ja mogu, samo ako vi imate strpljenja.

(Predsednik: Izvolite, završite, gospodine Nikoliću.)

Dakle, Vlada nas obaveštava da nam je poslala sedam akata sa predlogom po hitnom postupku i s tim u vezi predlaže da se navedeni predlozi zakona razmatraju po redovnom postupku. Vas ne interesuje zašto nas je Vlada obmanula da će nastati štetne posledice, pošto se ništa nije desilo i nikada se ništa štetno ne desi ako se zakon ne razmatra po hitnom postupku.

Gospodine predsedniče, samo vam ukazujem na to da mi ne želimo ovde da budemo robovi Vlade Republike Srbije. Mogao bih da se osvrnem i na predlog o spajanju rasprave oko te dve tačke dnevnog reda. Vi uvek možete da kažete da su međusobno povezane. Onda biste mogli i Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o Vladi, isto tako da bude objedinjena rasprava, jer su međusobno povezani. Dok nema izabranih poslanika, nema izabrane vlade.

To je jedini razlog kako mogu da budu povezani Zakon o izboru predsednika Republike i zakon o funkciji predsednika Republike. Jedino to što se pominje predsednik Republike, ali evo na to neću sada da vas upozoravam.

Upozoravam vas da mi nismo spremni danas popodne da učestvujemo u raspravi o ova dva predloga zakona pošto je sednica regularno zakazana, ali smo spremni da budemo na toj sednici i da nastavimo priču od juče, prekinuli ste nas, to je bio naš džentlmenski sporazum, ostalo je još mnogo toga što nismo pitali Vladu, ostalo je mnogo toga što moramo da prigovorimo o Poslovniku.

Dakle, ukoliko danas popodne odlučite da počnete novu nezakazanu sednicu, mi ćemo odlučiti da nastavimo jučerašnju završenu sednicu. Ako ste spremni na to, izvolite. Mislim da ste na vreme obavešteni. Imamo jedan tužan događaj danas, bićemo jedno vreme odsutni iz sale, ali ne bojte se, sve mi stignemo ili bar ostavimo one koji će održati finu radnu atmosferu dok se ne vratimo.

Prvo, gospodine ministre, ja nemam nikakvih problema. Ja sam ovde u Narodnoj skupštini u svojoj kući, a vi ste gost.
Vama je postavljeno pitanje da na njega odgovorite, a ne da nam držite predavanje iz toga šta će vaše ministarstvo ove godine, šta će iduće. To kad bude budžet, kad budete objašnjavali gde ćete trošiti sredstva, dođite, iznesite ekspoze, recite sve šta će vaše ministarstvo da radi.
Mi smo sada ovde došli da postavljamo pitanja i da čujemo odgovore. Promovišite se na drugom mestu i nemojte meni da govorite da imam problema. Ja nemam problema, problema imate vi što ste u vladi lopova i kriminalaca. To je vaš problem.
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, molim vas.)
Da li ste vi lopov ili kriminalac, ja ne znam. Ako ste mislili vi, gospodo iz Vlade, da iskoristite sednice, na kojima vas pitamo, da nam ovde pravite slavopojke o svojim ministarstvima, grdno ste se prevarili. Možemo mi čas posla da pokvarimo ovu atmosferu. Ali, vi je kvarite.
Dakle, nisam mogao više da izdržim. Petnaest minuta pričate o gradovima, o toponimima, o lokacijama za koje vas niko nije ništa pitao. Ne znam da li sad ja imam problem u mentalnom sklopu ili vi.
Ako vam neko kaže - Požarevac i Užice, to nema veze sa Velikim bačkim kanalom, to nema veze sa Borom. Ili, ja ne poznajem geografiju, a obišao sam Srbiju uzduž i popreko, vozačima iz Skupštine mogu da kažem kojim putem da idu, gde treba da skreću.
Dakle, ministre, mi nismo mala deca, vi niste još uvek ni na koji način zadužili Srbiju, tek treba da je zadužite. Stvarno nemamo vremena da vas slušamo više od tri minuta jer to je otprilike vreme u kome vi možete neki konkretan odgovor da date. Sve drugo je iživljavanje nad narodnim poslanicima.
Evo, sad neću više da izlazim iz sale. Ko god od vas bude hteo na ovaj način da se obračunava s poslanicima, dobiće naš odgovor kako treba.

Koristim priliku što je tu potpredsednik Vlade Republike Srbije da javno prenesem jedno pitanje koje sam danas dobio od naših prijatelja iz administracije predsednika Rusije, od naših srpskih prijatelja − kada kažem naših, ne mislim na radikale i na sebe lično − da im pomognete, gospodine Đeliću, da razreše jednu dilemu i nedoumicu.
Da li je tačno da je potpredsednik Vlade Srbije danas u Skupštini Srbije rekao da kandidat DS-a za predsednika Srbije Boris Tadić ima podršku Vladimira Putina, predsednika Rusije? Samo žele da znaju da li je tačno da ste vi to rekli. Nisam bio u sali, nisam mogao da kažem da li ste rekli ili ne. To je jedno pitanje.
Drugo, gospodine Đeliću, kada ste nam ovde 2001. godine predstavljeni kao čovek izvanrednih finansijskih sposobnosti, sa ogromnom platom u Parizu, koju velikodušno ostavlja da bi došao u Srbiju da radi za platu od nekakvih tada 200 maraka, zaista nam je bilo žao, bili smo oduševljeni gestom velikog patriote, koji, eto, moraće jezik da nauči, sve padeže, i još će pomoći Srbiji da obnovi i osveži svoje finansije. U međuvremenu se pokazalo da ste taj svoj mandat iskoristili da steknete ogromno bogatstvo u Srbiji, bogatstvo koje se meri desetinama miliona evra.
Imam jedno intimno pitanje za vas, gospodine Đeliću: Kako vam je duši kada pregovarate sa sindikatima koji vam traže osam ili deset posto povećanje svojih plata da bi njihova deca imala bar deo onoga što imaju deca u Evropi, i kako im vi onda kažete da oni ne mogu da dobiju povećana lična primanja zato što to država Srbija ne može da izdrži, a vi ste mogli da dobijete ta povećana primanja i država Srbija je to izdržala?
I, kada smo već tu, interesuje me: po kojoj ceni vi nabavljate jestivo ulje?

Zadovoljan sam što ću stenogram sa ovom vašom izjavom moći da pokažem ljudima u Moskvi koji tvrde da to nije istina, pa onda neka odluče da li laže Vlada, da li ste slagali Betu ili je tu neko prisustvovao ovome što ste rekli.
Jedna druga stvar, vojvodo od Meridijan banke. Niste vi prijavili svoje prihode, nego smo mi otkrili te prihode. Ne biste ih nikada prijavili, a niste ih prijavili ni Borisu Tadiću, koji je zbog toga ludeo jedno deset dana.
I druga stvar, Odbor je utvrdio da postoji sukob interesa, da niste prijavili prihode. Sada me interesuje: ako više nemate te akcije Meridijan banke, kako je došlo do trgovine tim akcijama?
Brižljivo sam pratio, nisu se pojavile na berzi. Da li postoji neki drugi način da se trguje akcijama jedne banke ili isključivo na berzi, vojvodo od Meridijan banke?
I druga stvar, da li je vama jasno da ste iskoristili period u kome ste bili ministar finansija i period u kome se znalo da ćete ponovo biti u Vladi, da samo za ono kratko vreme dok ste imali vlast preko predsednika Srbije i njegovih ambasada širom gradova Srbije, a vi formalno bili u opoziciji, da zaradite desetine miliona evra?
Gospodine Đeliću, pričamo o desetinama miliona evra. Ako banka vredi sto i nešto miliona evra, ako vi imate 10% koje ste dobili od banke za usluge, izvršene samo u kratkom periodu između dva ministarska mandata, onda mi pričamo o desetinama miliona evra.
Sinoć gledam: Vlada se hvali kako daje 6.000 evra po radniku firmama koje su kupile naše propale firme, pa hoće da obnove proizvodnju. Šest hiljada evra po radniku. Najboljim inženjerima, najboljim ekonomistima, najboljim zanatlijama dajete 200 evra po godini staža u fabrikama koje ste upropastili. Dvesta evra godišnje. A vi ste za godinu dana zaradili desetine miliona evra. Desetine miliona evra.
Pokažite mi papir na osnovu koga su te deonice ili akcije promenile vlasništvo. Nisu više vaše. Voleo bih da vidim čije su sada, da vidim papir na osnovu čega je izvršena transakcija i da vidim koliko su vredele. To je za mene odnos ministra prema narodnom poslaniku.
Gospodine ministre, odgovorite mi. Prvo: kako ste stekli taj kapital od Meridijan banke? Koja je vrsta usluga bila u pitanju?
Drugo: gde su vam sada ti ulozi koje ste imali u Meridijan banci? Kako su promenili vlasništvo, na zakonom zasnovan način ili na nezakonit način? Da li su vam isplaćene u gotovom novcu ili ste sada stekli neko drugo vlasništvo, zbog čega ćemo ponovo morati da tragamo?
Naravno, do vlasništva u Meridijan banci smo došli. Vi i sami znate da je svako vlasništvo u banci dostupno javnosti na neki način, mada krijete podatke.
Sada me interesuje gde se splitovao, gde se podelio ovaj vaš novac iz Meridijan banke? Dok to ne saznamo, vi uopšte niste ovlašćeni da sa nama razgovarate o socijalnim problemima u ovoj državi i da nam pričate kako ste zemlju zatekli u haosu.
Istina je da vi od onda niste porasli, od kad ste došli 2001. godine, porastao je vaš imetak, ali ste sa ove govornice mnogo oštrije, žučnije, glasnije govorili tada nego danas, jer se vidi da ste danas vi na tapetu.
Gospodine Đeliću, ova Srbija će jednog dana početi normalno da živi. A sad me samo jedna stvar interesuje: zašto ste vi jedini ministar iz vlade Zorana Đinđića koji je još u Demokratskoj stranci i u okruženju Borisa Tadića?
(Srđan Milivojević, sa mesta: I Slobodan Milosavljević.)
Da, i Slobodan Milosavljević. I to ima razloga. Kad dođe Slobodan Milosavljević, i njemu ću da kažem zašto on. Ali vama kažem zašto ste vi.
Vi ste jedan od glavnih finansijera DS-a. Al' to je ''pola pije, pola Šarcu daje''. Otprilike je to vaša funkcija, vas koji imate novac, koji ste se borili da preuzmete javna preduzeća, koji ste se borili da preuzmete banke, vas koji raspolažete budžetom i budžetskim primanjima.
Za raspravu o budžetu pripremili smo se da vam sve objasnimo, da narod (izvinjavam se, završavam), da građani Srbije konačno shvate kako ih pljačkate. U pitanju je pljačka neviđenih razmera. Ovog puta u Srbiji ima šta da se opljačka. I vi svoj posao još uvek niste završili.
A ovo što nas svađate sa Rusijom, politički će mnogo da vas košta. To vam sada garantujem. (Biće, biće u Srbiji.) Ili ste slagali, gospodine Đeliću, ili je Rusija počela da radi ono što rade SAD - da se meša u naš posao i da favorizuje kandidata stranke koja želi da uđe u NATO.
Verujte mi, toliko lud nisam da vam verujem. Rusija sebi neće da seče omču sada kada je rekla da neće skrštenih ruku gledati kako se NATO širi. To što se NATO širi, to se misli na Srbiju i vi to vrlo dobro znate. Ako ste mislili da posvađate Rusiju sa Srbijom...
(Predsednik: Vreme.)
... boljeg vam puta nije bilo, gospodine Đeliću. Ali ova vaša izjava će biti meta i okosnica velikih i teških pregovora o tome kako će u Srbiji ubuduće da se živi.

Dame i gospodo poslanici, narodni poslanici SRS-a poštovaće dogovor postignut danas da ova sednica traje do 21 čas. Ovo je bila probna sednica i vama koji zauzimate ministarske fotelje i nama koji zauzimamo poslaničke. Neka bude da ste vi današnjim danom zadovoljni, mi nismo, sve dok ne bude ovde predsednik Vlade i svi ministri, nikada nećemo ovakvom sednicom biti zadovoljni i vi to jako dobro znate.
Potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću kažem da ima manje pameti nego hrabrosti što je danas odgovarao na sva ova pitanja, zato što, gospodine Đeliću, za vas imam mnoga pitanja na koja će jednog dana odgovoriti nadležni državni organi. Vi ste danas rekli da ste sprečili prodaju osiguravajuće kompanije DDOR zato što je cena bila izuzetno niska. Sad bi trebalo da vam podignemo spomenik, ali on će stajati pored zatvora u kome ćete biti zato što su sve druge fabrike džabe prodate.
Fabrika Zdravlje Leskovac, o kojoj sada govorite, imala je 2.200 radnika, sada ima 700-800. Prodata je za tri i po miliona evra, gospodine Đeliću, i odmah je iz nje prodato lekova za dvanaest miliona evra. Njena vrednost je 45.000.000 evra.
Gospodine Đeliću, je l' ste vi gospodin Đelić? Što je niste kupili? Tako ste prodavali u vreme kad niste brinuli pošto treba da bude prodato. Sad ste došli do naknadne pameti. Videćemo da li je u pitanju bila samo pamet ili ste radili za novac.
I samo poslednje pitanje: Odakle vam proviđenje, gospodine Đeliću, odakle vam je sinulo da Srbiji trebaju nuklearke? Čiji je to lobi proradio u vašim nervima i u vašim venama, gospodine Đeliću? Ko je uticao na vas da izađete u javnost sa pilot projektom, sa pričom, sa idejom o tome da će Srbija da gradi nuklearke?
Da li je iza vas energetska mafija koja je pored Tadića ili ona koja je pored Koštunice, ili je francuska energetska mafija ili možda ruska? Morate da nam odgovorite, pošto, kad vi nešto radite, ja ne verujem ni u jedan potez koji povučete da iza njega ne stoji novac koji stavljate u džep.
Pitao sam vas, trebalo je otvoreno da mi kažete, vi se bolje razumete u finansije od mene, a ja sam vas samo pitao: Koliko ste državi platili za prenos vlasništva svojih akcija? Koliko je država od toga ubrala poreza?
Prosta stvar, dakle, sukob interesa. Imali ste akcije Meridijan banke, one kroz koju ste brukali i Kraljevića Marka, pa sam vas čak i zbog toga prozivao. Onda ste rekli da one više nisu u vašem vlasništvu.
Još jednom vas pitam: Kako je izvršena promena tog vlasništva i koliko je država od toga prihodovala? Nemoguće je da nije i nemoguće je da se sve to desi a da neko ostane na slobodi.
Gospodine Đeliću, ne znam da li znate da ljudi idu u zatvor kada ukradu jaje na pijaci. I to je zatvor za osnovni prehrambeni artikal, koji nosi detetu. Gospodine Đeliću, desetine miliona evra ste stekli zahvaljujući položaju koji ste zauzimali u vladi Zorana Đinđića, zahvaljujući položaju koji zauzimate danas.
Kažete da te desetine miliona evra više nisu u vašem vlasništvu. Imate prava da radite s njima šta god hoćete, ali samo na zakonom predviđen način. Da li je to vlasništvo prešlo u tuđe ruke? U čije, kad nije obavljeno legalnom transakcijom? Ako je obavljeno, koliko je država dobila poreza; ako nije, koliko ste utajili poreza?

Ne samo sijalice, trebalo je da pomenete i punjače za mobilne telefone. I to treba preporučiti građanima da iščupaju iz zida, i to troši struju čak i kad ne puni telefon.
Dakle, što se tiče bioetanola, rasprave su na mnogo višem nivou nego što možemo vi i ja da ih vodimo. Postavlja se pitanje hrane u svetu i vi to vrlo dobro znate. Ako svi počnu da proizvode bioetanol, šta će da jede narod? Dakle, ostavite vi te priče onima koji se u to razumeju bolje od vas i od mene.
Pomenuli ste Borisa Tadića i predsedničke izbore. Ako nastavite ovako da lažete kao što ste slagali u vezi sa podrškom koju Putin daje Borisu Tadiću, možda će mi on i biti neki protivkandidat, ali koliko ste mu vi podigli slavu svojim akcijama u Meridijan banci, ubeđen sam da on ne može da bude protivkandidat ozbiljnom kandidatu SRS-a. Apsolutno ubeđen.
A gospodinu Jeremiću, koji je tu, preporučujem da pročita danas stenogram iz vaša dva izlaganja, jednog u kome ste rekli da je nesporna podrška Rusije Borisu Tadiću na izborima i drugog, na kome ste rekli da to niste rekli. Zato što vi, kakav god da ste, a veoma ste skloni izazivanju incidenata, ne biste smeli da se mešate u međunarodne odnose, a posebno ne u odnose Rusije i Srbije.
Na ovome ću istrajavati. U ponedeljak ću razgovarati sa ruskim ambasadorom o tome zato što je neprihvatljivo i nemoguće, gospodine Đeliću, da podršku za Tadića tražite na taj način što ćete reći da Putin podržava Tadića. Onog časa kad bi neko u Rusiji rekao da Rusija podržava kandidata SRS-a, mi ne bismo istakli kandidata na izborima. Toliko nam je stalo do časti, do morala i do obraza.
Ponavljam još jednom ovim drekavcima vašim: onaj ko hoće u NATO, nek ne računa na rusku podršku na predsedničkim izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS želim da iskoristim vreme koje nam je ministar ostavio na raspolaganju dok bude tu da kažem da nisam zadovoljan izgovorom da ministar ima obaveze i prečih poslova.
To da ministar treba da poštuje Narodnu skupštinu, to je najveća i najpreča obaveza gospodina ministra, tim pre što je jučerašnje odsustvo iz krugova gospodina ministra pravdano - videćete na televiziji gde je ministar. Gledah noćas do 12, više nisam mogao i, gospodine Jočiću, ne znam gde ste bili noćas, televizija nas nije izvestila.
Ali, da vas izvestim dok još niste otišli, i to opet u ime poslaničke grupe SRS, da je sala Narodne skupštine juče bila poprište veoma zanimljive diskusije, zanimljive nama koji ni u šta od toga nismo umešani, ali bi trebalo da bude u vašoj službi, organima gonjenja, istrage. Govorilo se juče o teškim zločinima.
Najpre, s jedne strane, narodni poslanik Čedomir Jovanović optuživao je i DS, i DSS i G17 plus da oni ne vode državu nego da državu vodi Miroslav Mišković, predsednik kompanije "Delta holding", kako se to zove, da on utiče na sve vaše odluke, da on utiče na vaše ponašanje, da ste finansirani od strane Miroslava Miškovića, što je teška optužba.
Juče nisam baš primetio da se preterano branite vi narodni poslanici od tih optužbi. Želeo bih da mi, koji smo u opoziciji, saznamo šta je od toga istina.
S druge strane, sredstva informisanja su prepuna jednog otvorenog pisma koje je Miroslav Mišković napisao Čedomiru Jovanoviću, u kome ga direktno optužuje za učestvovanje u najtežim zločinima, u zločinima otmice i u zločinima deobe plena posle otmice sa surčinskim klanom, koji je posle toga optuživan za najteža, najbrutalnija, najmonstruoznija moguća ubistva, pa čak i za ubistvo predsednika Vlade Srbije, koji je po izjavi Miroslava Miškovića apsolutno znao sve podatke o tim otmicama, ali nije mogao da stane na put svom, kako je on rekao, neozbiljnom, nikako nije mogao da obuzda mladost tog svog najbližeg saradnika, koji je u sve bio umešan, ali eto nije mogao ništa predsednik Vlade da učini protiv njega.
Mislim da na ovo niko ne sme da ostane gluv, da ovo ne sme da ostane bez reakcije i policije, i tužilaštva i Vlade Republike Srbije. Gospodin Jovanović ima poslanički imunitet, zato obazrivo. Voleo bih da poslanik bude zaštićen u svakoj sekundi svog života ili svog mandata od progona vlasti, ali vas molim ako među nama postoji čovek koji je mogao da bude tako hladnokrvni kriminalac, za šta je optužen Čedomir Jovanović, molim da istraga bude brza, da izađete pred Narodnu skupštinu sa dokazima da je nevin, da se onda potera u zakon Miroslav Mišković.
Što vi demokrate nećete Miroslava Miškovića? Što ako je kriminalac? Svako treba da ide u zatvor ko je kriminalac. Ili, pred dokazima, narodni poslanici SRS glasaće da se ukine imunitet Čedomiru Jovanoviću da se pojavi pred sudom. Nemojte da vas sada nekakav pijetet prema predsedniku Vlade Zoranu Đinđiću sprečava da istražite kriminal.
Ako to stigne do njega šta je ko radio, tako neka mu se sudi. Ako ne stigne do njega, u šta se nadam, jer onda padaju svi sistemi vrednosti koje ste vi uspostavili, onda ćete bar sprati ljagu sa imena Zorana Đinđića, koji je direktno optužen da je u svemu ovome učestvovao.
Zbog toga, gospodine ministre, pre nego što odete na neodložne poslove, voleo bih da vam to bude taj neodložni posao. Ne da jurite Gorana Hadžića po Fruškoj Gori, da se mrznete, da vam propadaju prsti na nogama ili da dobijete zanoktice na rukama, nego da vi i mi istražimo taj vrhunski državni kriminal, jer ovo je bio državni kriminal.
Ovo je država sprovodila kriminal. Sad tek razmišljamo o otmicama Milije Babovića, deteta Lepe Brene i Živojinovića. U nešto od toga je apsolutno umešan deo vlasti koji je od 2000. godine onim paljenjem Skupštine uspostavljen. Znao sam, kada onako nastupite na vlast, da ćete tako i da vladate.
Zbog toga, gospodine ministre, mislim da su u vaše ministarstvo uprte oči Srbije. Ovde je došlo do međusobnih optužbi dve javne ličnosti koje utiču na javno mnjenje. Mišković, kao vlasnik kompanije koja zapošljava desetine hiljada radnika, sigurno ima uticaja na njega.
Čedomir Jovanović, kao čovek koji je bio šef vaše poslaničke grupe, koji je bio potpredsednik vaše Vlade, kao čovek čija je stranka na izborima prekoračila cenzus i ušla u parlament, sigurno da može da izazove uznemirenje javnog mnjenja, i kao čovek koji zna o čemu se sve razgovara u američkoj ambasadi.
Zbog toga vas molim, gospodine ministre, da se na ovaj posao bacite sa punom ozbiljnošću, da vas ne vode ni partijski interesi, ni bilo kakvi, nego moral, zakon i pravda, onda ćete imati našu podršku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman zaista otvara mogućnosti za kratku raspravu. Naravno, ne slažem se s tim da neko može neovlašćeno, bez prethodnog ovlašćenja fizičkog lica, da piše ustavnu žalbu, ali i ovo nabrajanje u stavu 2. člana 83. nije u redu, jer čim nabrajate, nekoga možete da ispustite.
Sada dolazimo u situaciju da se postavi pitanje, na primer, saveta nacionalnih manjina, da li je to organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih prava.
Savet nacionalnih manjina bi mogao da bude za prava manjina, ali osnovna funkcija mu nije ostvarivanje ljudskih prava, jer bi se onda zvao savet za ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava. Da li bi mogao savet, čak i s ovlašćenjem fizičkog lica kojem je povređeno ljudsko pravo, da se pojavi pred Ustavnim sudom kao legitimisan da napiše ustavnu žalbu?
Pazite, ''može bilo koje fizičko lice'', a kad ste došli do pravnih lica, počeli ste da ih nabrajate. Šta je advokatska kancelarija? Je li ona fizičko lice? Da li je ovlašćena da za nekog svog klijenta napiše ustavnu žalbu? Čitajući ovaj član, moglo bi se postaviti pitanje legitimacije i advokatske kancelarije ili, recimo, udruženja ribolovaca. Što ne bi moglo udruženje ribolovaca da napiše ustavnu žalbu za nekoga ko mu potpiše ovlašćenje? Nabrajanje je opasno.
Ako kažete – svako fizičko lice, onda bi ovaj član mogao drugačije da glasi. Znači, može bilo ko ko dobije ovlašćenje od lica kome je povređeno ljudsko ili manjinsko pravo, onda bi to bilo potpuno čisto. Znači, može bilo koje fizičko lice, a kad smo došli kod onih koji se registruju, vi počinjete da ih izdvajate na one koji mogu i na one koji ne mogu. Što ne bi mogla i skupština opštine, u ime nekog svog građanina, da napiše ustavnu žalbu?
Jako je neprijatno da vi ovde kažete – može državni organ. Pa, čovek se najverovatnije žali da mu je neki državni organ uskratio ili povredio ljudsko ili manjinsko pravo. U principu, državni organi povređuju ljudska i manjinska prava. Ne može komšija da povredi neko manjinsko ili ljudsko pravo.
Vi sada ovlašćujete državne organe da u njegovo ime piše ustavnu žalbu. „Kadija te tuži, kadija tu sudi“. Pre bih ostavio mogućnost da se čovek obrati bilo kome pismenom, komšiji – napiši mi ustavnu žalbu, nisam pismen, evo, potpisaću ti ovlašćenje da napišeš ustavnu žalbu u moje ime, ali, isto tako, i advokatskoj kancelariji, isto tako i pravnom savetu u nekoj opštini.
Što se neki pravni savet u opštini ne bi, kao službenik opštine, založio, ustavnom žalbom, za neko pravo, ljudsko i manjinsko pravo, koje je ugroženo, ugrozio ga neki drugi organ? Zašto bi država bežala od toga da prizna svakome pravo da napiše ustavnu žalbu?
Neprijatno je da vi pišete ustavnu žalbu za nekoga ko to ne želi. Sad vi prognozirate, prejudicirate njegovu želju da u njegovo ime napišete ustavnu žalbu. Ne treba insistirati toliko na ovom amandmanu. Zar mu je teško da vam napiše saglasnost?
Da li onaj ko predlaže zakon tumači da je i savet nacionalnih manjina organ nadležan za praćenje ljudskih i manjinskih prava? Ne znam da li je, ali kada je ugroženo pravo nekog pripadnika manjine, to može da bude i ljudsko pravo i ako to nemate u svojim dogovorima sa državom, regulišite i to, da taj savet štiti i ljudska i manjinska prava. Onda bi on mogao da bude legitimisan, uz potpis pripadnika manjine ili bilo kog građanina.
Zašto se Srbin ne bi obratio savetu nacionalnih manjina da u njegovo ime napiše ustavnu žalbu? Što to ne bi moglo? Što mora samo pripadnik manjine da se obrati savetu nacionalnih manjina? Neka malo dođe do prožimanja, da radimo svi u ovoj Srbiji za dobro svih građana Srbije.
Dakle, ovaj amandman ne možete da prihvatite sa stanovišta ustavnosti. Šta ako se pojavi taj čovek, pa kaže – ne želim da neko piše u moje ime ustavnu žalbu? Ne smem da se svađam sa državom, napraviće mi još veću štetu.
Recimo, neko zatvara osiguravajuće društvo, vi mu napišete ustavnu žalbu, pa kaže – stani molim te, uzeće mi i kuću, jer oni tako rade – ili ćeš da nam daš osiguravajuće društvo da ga prodamo, ili ćeš da ga prodaš onome koga mi odredimo.
Sve su to povređena prava i vi to vrlo dobro znate, vi znate kako je to radio i Dinkić, i kako radi Jelašić, i kako rade svi ostali. Ništa u Srbiji više nije vaša imovina. Ako na to baci oko neko iz inostranstva, neki domaći bogataš, vi bez te imovine ostajete i onda gledate za noć da je prodate, po ceni koju vam oni nude, ili ćete se naći čak i u pritvoru, da vam to otmu.
Ta ustavna žalba, to je nova odredba Ustava Srbije, ali smo mi, kao građani nekakve federacije, uvek imali pravo na ustavnu žalbu, pa zato ne bih to previše označavao kao neki novi kvalitet u radu Ustavnog suda. Da, u radu Ustavnog suda Srbije, ali uvek je neki ustavni sud u Jugoslaviji, ili u državnoj zajednici, morao da brine i da imate pravo pred njim da podnesete ustavnu žalbu, jer je to jedini način da stignete do međunarodnih institucija koje vas štite.
Sve dok ne iscrpite mogućnosti u Srbiji, ne možete da idete dalje. Kad nemate Ustavni sud, onda nikako ne možete da idete dalje, pošto, kad se tamo pojavite, oni kažu – jeste li pred svojim sudom završili sve. Ako kažete – mi tamo nemamo sud, mogu da vas uhapse ili da vas strpaju u ludnicu, jer nema građanina Evrope koji sme da kaže – moja država nema Ustavni sud. Svi misle da je lud, jer nema države bez ustavnog suda.
E, ima jedne države koja, od dolaska DOS-a na vlast, ciklično ima Ustavni sud, nema Ustavni sud, ima Ustavni sud, nema Ustavni sud. Kako kome odgovara, kakva je deoba plena u vreme kad ste na vlasti, tako se rešava sudbina Ustavnog suda.
Dakle, ustavna žalba je osnovna kategorija, po njoj znate da li ste građanin jedne države ili niste. Oprezno s tom ustavnom žalbom, dajte što širu mogućnost za podnošenje ustavne žalbe, pošto je to u nekim slučajevima još jedina mogućnost da čovek dođe do pravde.

Samo bih da reagujem, baš kao i prethodna koleginica, da zamolim gospođu Vesnu Pešić da bira reči. Najpre, izrekli ste jednu strašnu optužbu – da je u Hrtkovcima bilo proterivanja. Vi to presudiste, gospođo Pešić, bez ikakvog suđenja. Na vašu reč se te presude izriču tamo gde se izriču, na reč vašu i takvih kao što ste vi. To je bila vaša uloga i to je i dan-danas vaša uloga – optužiti što više ljudi u Srbiji da su počinili teške ratne zločine, kako bi Srbija, u kojoj vi niste mogli da budete na vlasti, pa čak ni parlamentarni, bila optužena za zločine koje je navodno počinila. Šta će nama Tribunal u Hagu kada mi imamo ovde vas koji se, kao slobodno misleći ljudi, predstavljate i kao tužioci i kao sudije?
Gospođo Vesna Pešić, daj Bože da su mene tako proterali iz Kragujevca, da su mi dali ogromnu vilu u Zadru ili neki hotel, ili u Zagrebu na najboljem mestu, a da sam ja njima dao rodnu kuću svog oca koja vredi pet ili šest evra. Daj Bože da me tako neko protera, pa još sada da proda tu imovinu u Hrvatskoj i da se vrati u Hrtkovce sa novih nekoliko miliona evra.
Druga stvar, gospođo Pešić, i vi iz te divne poslaničke grupe, smerne, umerene i evropske, kada vi nekome kažete da laže sa govornice to nije uvreda, to su divne reči, to su evropske reči ljubavi, a kada vama neko kaže da lupetate, to je već govor mržnje. Gde ste vi to izbalansirali šta je teža reč, šta je opasnije, šta je povreda Poslovnika - reći nekome da laže? Ne, to nije povreda Poslovnika, pošto se radi o radikalima, čim zinu, oni slažu. Klimajte vi glavom. A kada mi vama kažemo da lupetate, mi vas strahovito povredimo, vaš moral i vaše dostojanstvo.
Dakle, vi ste svoj moral odavno i povredili i ugrozili. Vaša snaga na izborima je jasan znak koliko ste jaki, moralni i uporni. Zato vas molim, ne ugledajte se na ove starije poslanike iz vaše poslaničke grupe, jer neki od njih, a direktno mogu da ih prozovem, primaju apanažu svakog meseca od nekih ljudi, čak se bune kada ne stigne na vreme. Vi sve radite za apanažu. Takva vam je poslanička grupa, tako ste konstituisani, tako ste zamišljeni. Vi radite za apanažu.
Zbog toga vas molim, mi se ne obaziremo na to što vi nama izgovorite, uopšte nas ne vređate, ali nemojte da kmečite ko onaj što tuče čoveka i plače.
Dakle, stoički, hrabro zadajte udarac, primite ga. Ovo su najbolji mogući udarci u Srbiji izrečeni sa govornice. Daj Bože da svi ovako razmenjujemo udarce, vi iznesete istinu o nama, mi o vama, narod prosuđuje.
Zbog toga, sve što piše u knjigama Vojislava Šešelja, to su iskazi svedoka. Ovo je istina, ovo su činjenice; ovo nisu komentari Vojislava Šešelja, ovo je izjava svedoka tužilaštva, gospođo Pešić. Naravno da je to sakupio Vojislav Šešelj, to mu je dragoceno u odbrani, pa to mu je najdragoceniji deo odbrane. Zato ta knjiga neće biti prevedena i neće biti upotrebljena na sudu. To je najvažniji dokument odbrane. Hrvati govore kako su odlazili iz Hrtkovaca. Hrvatski sveštenik govori kako je proveravao da li je svaki Hrvat namiren barem u meri za imovinu koju ...
Ne znam šta vam se to dešava, vi ste ionako na putu prema izlasku iz Skupštine, gospodine potpredsedniče, nemojte mi svirkati iza leđa.
(Predsedavajući: Isteklo vam je vreme, gospodine Nikoliću.)
Čuo sam da napuštate parlament, pošto je on nedemokratski, slikani ste čak kako napuštate parlament.
Dakle, pustite, gospođo Pešić, da se gospodin Šešelj odbrani snagom argumenata, što nikada u Srbiji nije mogao da radi. Pustite da ti njegovi navodni zločini, o kojima ste naširoko govorili, budu obelodanjeni i dokazani. Pustite nas da vodimo tu bitku za Srbiju, to je bitka za Srbiju i vi to jako dobro znate. Izmaklo vam se da bude osuđen Slobodan Milošević, ne da vam sa da budu osuđeni Radovan Karadžić i Ratko Mladić, a nama će se dati da odbranimo i Srbiju i Vojislava Šešelja samo snagom argumenata, vi znate da mi ništa drugo u Hagu nemamo. Vama preporučujem, sedite, pišite neku knjigu iz svoje nauke, ovo nije vaša nauka.

Gospođo Pešić, nije tačno da se javno ne mešate u suđenje u Hagu. Vi ste ovde sa govornice izrekli, presudili da je u Hrtkovcima bilo proterivanja. To je osnov jednog dela optužbe protiv Vojislava Šešelja, da je podsticao, podstrekivao, ohrabrivao svojim govorima proterivanje Hrvata iz Hrtkovaca. Ova knjiga dokazuje da taj deo optužbe treba odmah odbaciti. Naravno, uz prvi uslov – da u Hrtkovcima nikada nije bilo ratnih sukoba, pa ne može da bude ni ratnog zločina.
Ali, ako već tužilaštvo izmišlja ratne zločine u zemljama u kojima nikada nije bilo rata, mi smo pripremili čitavu knjigu dokaza da u Hrtkovcima nije bilo proterivanja. Vi nećete tu knjigu, kažete da nećete da bacate ... Znam da volite knjigu i da ne računate da je novac dat za knjigu bačen novac, jedino imate nešto protiv knjiga na kojima piše Vojislav Šešelj, to vam je bacanje novca. Drage volje ću vam pokloniti tu knjigu da pročitate ta svedočenja pa da onda ne kažete sa govornice da je bilo proterivanja, jer mogu da vas ubedim da je tu bilo razmene.
Ne zaboravite, nepunih godinu dana potom, ili možda malo manje, Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman su sklopili međudržavni ugovor o humanom preseljenju stanovništva, kojim je sve što se desilo u Hrtkovcima, Kukujevcima, Golubincima, Petrovaradinu stavljeno u zakonski okvir između dve države.
Spreman sam, gospođo Pešić, da u saradnji sa gospodinom Šarovićem, nemojte baš da vas previše razdvaja diskusija sa govornice, krenite od kuće do kuće, da mi nađete vi Hrvata koji je oštećen tom razmenom, a da pokušate da nađete bar jednog Srbina koji je više dobio nego što je izgubio.
Najlakše je sada, petnaest godina posle tih događaja, govoriti o njima. To je bilo strašno teško vreme. Vlast Slobodana Miloševića se nije slagala sa razmenom stanovništva. Oni su hteli da čuvaju te Hrvate u Hrtkovcima, da pokažu kako je naša država spremna da obezbedi miran, dobar život čak i za one čiji su članovi porodice otišli da se bore u hrvatskim snagama, čak i za one koji su u kući držali priznanice od stotina hiljada maraka datih za finansiranje HDZ-a. Ali, bio je rat. Srbe su proterivali, 200.000 Srba se pojavilo u Srbiji, i nisu imali gde da žive.
Naravno da su Hrvati živeli u strahu i da im je dobro došlo da razmene imovinu. Dobro došlo, nijedan nije proteran, što je laž u optužnici, nijedan nije kamionom, autobusom, prevozom odvezen u Hrvatsku, ni jedan jedini, nijednom dlaka s glave nije falila, nije bilo nikakvih ubistava. Jedno ubistvo, ali kao krivično delo koje je razjašnjeno, desilo se u Hrtkovcima.
Nemojte vi, kao narodni poslanik Skupštine Srbije, da radite posao za koji su zaduženi Haški tribunal, hrvatska država i ostali. Bar malo dostojanstva treba da imate prema državi u kojoj živite. Ovo je sad vaša država, u kojoj ste vi bili na vlasti. Gospođo Pešić, bili ste na vlasti. Jeste ambasadorsko mesto politička penzija, ali vi ste to svesno prihvatili, vi ste hteli tu političku penziju. Možda vam nije odgovaralo društvo u DOS-u, kako je drugima odgovaralo da zapuše nos pa da glasaju za DOS, ali ja vas molim, ne brukajte se sada.
U ono vreme euforije moglo je svašta da se kaže protiv Srbije, sada nemojte. Srbija ne može da bude na lošem glasu da je proterivala ljude, tim pre što niko nije osuđen zbog toga. Ne može zbog vas. Čeka nas rešavanje sudbine Kosova i Metohije, a vi ovde širite priču sa govornice da smo mi proterivali ljude. Znači, slobodno proterajte Srbe sa Kosova i Metohije, i Srbi su proterivali Hrvate, nemojte...
(Vesna Pešić, sa mesta: Nismo mi.)
Ma, nije niko, ne "nismo mi", nije niko. Ne znam što vašu grupu izdvajate u "mi". Ja vas drage volje hoću da prigrlim u ceo korpus i da kažem - niko nije proterivao; čak iako ste vi, gospođo Pešić, hrabrili nekog da ode, ja kažem - nije gospođa Pešić. Evo, neki Hrvat je izjavio da ste bili u Hrtkovcima, ja kažem - nije bila gospođa Pešić. Nije niko išao tamo da podstiče na bilo koji način. Evo, ja vas branim.
Nemojte mi samo reći da niste obrazovani i da ne znate šta činite sa ove govornice. Obrazovani ste, ja to cenim, ali je tim gore, vaš greh veći. Neko od nas možda može i da kaže da je tamo bilo proterivanja, ali kada vi, kao bivši predsednik Sociološkog društva, kažete da je tamo bilo proterivanja, iza vas stoji neka nauka. Molim vas da bar nama donesete knjige koje ste napisali o proterivanju, iz kojih ste zaključili da je bilo proterivanja; ja ću da platim vašu knjigu, za mene neće to da bude bacanje novca.

Javljam se po članu 104, da bih naučio gospođu Mićić. Ona je povredila Poslovnik, jer kada je izašla za govornicu nije rekla po kom se članu ona javlja, samo je rekla koji su član prekršili poslanici koji  se javljaju. Gospođo Mićić, trebalo bi da Poslovnik poznajete u potpunosti.
Nije ovde u pitanju suđenje bilo kome i nije u pitanju bilo čija frustracija. Ja bih na mestu gospođe Mićić bio frustriran kada bi mi jedan od ministara rekao da je sa njom bio na privatnoj terevenki u nekom lovištu, Morović ili kako se već zove. To bi za mene bila veoma velika frustracija. Gospođo Mićić, budite vi frustrirani najpre zbog svog privatnog života, koji očigledno nije u skladu sa vašim poslaničkim zvanjem.
Budite frustrirani zbog poslaničke grupe u kojoj se nalazite i koja je samo zbog Vojislava Koštunice i njegove medijske kampanje uspela da uđe u parlament, pa se sada vi Koštuničini češite po leđima šta vam se dešava, a mi ćemo nastaviti ovako da radimo.
Toliko smo frustrirani da jedva čekamo izbore da vam pokažemo kako frustrirani ljudi pobeđuju na izborima. Nismo srećniji mnogo od ostalih građana Srbije. Frustracije građana Srbije počele su poodavno, ali su došle do maksimalnog izražaja kada je Nataša Mićić došla na vlast. Kada smo vas posle 5. oktobra upozoravali da je poplava izbacila najveći šljam na površinu niste nam možda previše verovali. Sada kada se sleže voda, kada se bistri voda, kada je snaga SRS na površini, sada tek vidite, kad tonu ovi koji su do tada bili na vlasti, kakav je to šljam izbacila poplava.
Zato vas molim, kada bi došao ovaj Ivan Dulić, zvani Oliver Dulić, zamolio bih ga da ode negde i da se raspita hoćemo li mi imati te izbore, da jednom rešimo ovu agoniju i Narodne skupštine i političke situacije u zemlji. U ime Srpske radikalne stranke tražim raspisivanje izbora odmah. Imamo vremena da održimo izbore. Za sve to vreme mi ćemo pomagati onima koji su sada na vlasti da odbrane Kosovo i Metohiju. Vama nikakva druga pomoć nije potrebna. Drugu pomoć i ne zaslužujete.
Jednom da rešimo kome je u interesu da se izbori održe pre rešavanja statusa Kosova i Metohije, kome je u interesu da to bude posle statusa; ko zna kakav će status Kosova i Metohije biti, pa želi odmah izbore, ko zna kakav će biti, pa ne želi odmah izbore. Pozovite te svoje glavešine, vi Tadića i vi Koštunicu, neka dođu pred Narodnu skupštinu da nam konačno kažu šta svako od njih pojedinačno zna o situaciji u vezi sa Kosovom i Metohijom, da odlučimo šta ćemo i kako ćemo.
Nemojte da ova skupština uđe u takvu agoniju i da u takvoj agoniji sačeka rešavanje statusa Kosova i Metohije. Nemojte, mnogo toga se valja. Ovi vaši koji putuju na različite međunarodne skupove, kao što je bio i ovaj na kome smo pre neki dan bili, mogu jasno da osete atmosferu, da osete tu nezavisnost koja visi u vazduhu. Nemojte da se pravite da se ništa ne dešava. Nemojte, kao mlada, da stavljate krpu na glavu.
Hoćemo li da održimo jednu sednicu na kojoj ćemo da ustanovimo dokle idemo u odbrani Kosova i Metohije, kako se ponašamo ako dođe do samoproglašenja, kako ako dođe do priznanja pojedinih svetskih sila, da znamo šta nam je činiti. Posle ćemo lako da donosimo zakone i o funkcijama, i o pravima, o penzijama i o čemu god hoćete. Ovako, sve je besmisleno.
Ove naše svađe su plod teške, haotične političke situacije u zemlji. Sada, kada nam je najviše potrebno jedinstvo, neko nas ovde gura u poslaničke sukobe. Vidim kako se to komeša, i stranke manjina, i DS i DSS, svi sada idemo u neke sukobe i u neka koškanja.
Tačno se vidi da neko seje ovo seme zla po Srbiji samo da bismo nespremni dočekali rešavanje sudbine Kosova i Metohije.
Videli ste snimke sinoć, Šiptari prave vojsku. Mi vojsku razbijamo. Kako to može da sačuva Kosovo i Metohiju? Hajde da svi ovde izađu i da podnesu izveštaj i da snose odgovornost za ono što su uradili svih ovih godina. Evo, ja za 55 godina života želim da podnesem odgovornost, ali hoću da i ministri, bar za ovih sedam-osam meseci, koliko su ministri, kažu šta su u međuvremenu uradili. Da li smo sada u boljoj situaciji nego što smo bili pre šest meseci? Da li sada vojska ima više hleba nego što je imala? Da li policija ima bolje plate i bolju opremu? A da ne pričamo o zaposlenima.
Ovako iskreno, od srca, baš me briga, hoću da sa vama polemišem po ceo dan, ima nas, dao bog, narod nam dao mnogo mandata, možemo sa vama da raspravljamo dan i noć, ali ako hoćete ozbiljno, dajte da razgovaramo ozbiljno. Ako nećete ozbiljno, nije ni nama interes da se sa ovim malim strankama ovde svađamo. Prozivam DS i DSS da o ovim pitanjima i o bilo kojim ovde otvorimo raspravu. Nemojte da se pravite da to uopšte nije bilo. Nemojte da vas nema u sali. Nemojte da vas nema u javnosti. Nemojte da vas nema na TV duelima i da podelite mišljenje sa radikalima.
Da li vi shvatate kako situacija u zemlji gori? Kako to mali požari počinju da plamte i na drugim stranama; kako se stranci sve više interesuju za ugrožena prava ovog, onog, trećeg, četvrtog? Da li vi vidite koliko se to kuva? Samo nam širite ovde, bezmalo, mržnju među poslanicima. Zašto bismo se mi mrzeli? Svako je od nas deo naroda, a narod ne sme da se mrzi. Hajde da lepo ustanovimo šta su nam prioriteti i da razgovaramo o prioritetima.
Što se nas tiče, evo nas, tu smo. Ne smete da nas stavite u delegacije koje raspravljaju o sudbini zemlje, ne morate. Čekamo vas ovde. Dali smo vam blagoslov za pregovore. Kako vas ne interesuje zašto nam niko ne podnosi izveštaj? Kako to vama nije zanimljivo? Pretvaraju nas u Kineze, nude neki hongkonški model. Kako to vama nije zanimljivo da pitate nekog – je li, kada to, ko to smisli, ko to odobri? Da li vi, poslanici većine, znate šta se na tim pregovorima dešava? Da li znate ishod tih pregovora? Da li ste spremni za bilo koji ishod?
Neka vam bude jasno, u Srbiji će biti nemira ako dođe do nezavisnosti Kosova i Metohije. Biće demonstracija. Ili ćete da ih predvodite zajedno sa nama, jer će biti uperene protiv onoga ko prizna nezavisnost, ili će biti uperene i protiv vas ako se sa tim budete složili. Demonstracije građana ogorčenih zbog Kosova i Metohije ne bih voleo da trpim kao onaj koji im je suprotstavljen. Nemojte da mislite da će jedan policajac da se suprotstavi ljudima koji su ogorčeni zbog sudbine Kosova i Metohije. Na vreme vas upozoravam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima jedna lepa ptica - kanarinac, ali kada vam se ukaki na glavu nepodnošljivo je, pa makar da je i od kanarinca. Tako je i gospođica Jerkov, koju zaista ne bih voleo ni za snajku da mi neko predloži. Da se uđe u moju kuću, gospođice Jerkov, čovek mora mnogo više kvaliteta da ima, nego što ih vi ovde pokazujete. Istina da se te tesne farmerke trude da vam pokažu neke kvalitete koji uopšte nisu bitni za narodnog poslanika, ali dok sam ja bio predsednik Administrativnog odbora vi u tim farmerkama ne biste mogli da uđete na sednicu Narodne skupštine, a sada razmislite da li je u redu ili nije.
(Predsedavajući: Kolega Nikoliću, uskladite svoj rečnik sa Poslovnikom.)
Znate, gospodine potpredsedniče, gospođica je dva puta uvredila i mene, a i poslaničku grupu SRS, a vi niste reagovali. Najpre je rekla da je, za razliku od mene, ona pristojna osoba. Da vi kažete za mene da sam nepristojna osoba, tu je potrebno zaista da ne mislite ni o čemu, da u toj glavi nemate baš ništa pa da tako nešto izjavite.
Dalje, rekli ste da je Vojislav Šešelj optužen za najteže ratne zločine, pa zbog toga ne može da bude poslanik. Ne znate vi ništa o životu, gospođice. Vojislav Šešelj je prvi na našoj poslaničkoj listi potvrđen od Republičke izborne komisije, i samo to što je u Hagu ga je nateralo da podnese ostavku i da neko drugi od naših poslanika bude izabran.
Mnogo volim vas koji umete sve lepo da kažete, pa kad vam se odgovori izađete iz sale. Dakle, gospođa Jerkov nije htela za mene da kaže da sam ja neka ptica koja može da joj se ukaki na glavu, ali je to rekla drugim rečima. E, sad, izvinite, ja sam srpski radikal, ja govorim otvoreno i konkretno, i svako ko me uvredi dobiće od mene odgovor onako kako ja umem, a to kako ja umem, to se vidi na broju glasova, i kako umeju drugi poslanici SRS. Da vi nas ovde vređate, da vi kažete da mi ne idemo na promocije umetničkih dela, da smo mi nepristojni, da smo mi polusvet i da mi to sve vama oćutimo da vi ne biste izašli iz sale... Baš me briga da li ćete da budete u sali ili nećete. Mislim da je atmosfera sada prijatnija, ne znam zbog čega, ali očigledno da je atmosfera barem delimično prijatnija.
Dakle, kad god vređate narodne poslanike Srpske radikalne stranke mislite na to da smo mi svima koji su bili na vlasti ovde umeli da odgovorimo.
Zaista se nikoga nismo bojali, ni zatvora, ni progona, ni gubljenja posla, ni progona dece, ni obaranja dece u školama i na ispitima, što vas nikada nije dotaklo, vi ste bili fina opozicija. Vi ste i Miloševiću bili fina opozicija, da vas slučajno ne udari neki pendrek ili da vas negde neki policajac ne pogleda mrko, a mi smo bili ona opozicija koja trpi batine, koja je hapšena, zatvarana, da bi se došlo do 5. oktobra, na kome je fina opozicija postala gruba vlast.
Zato se mi u opoziciji predstavljamo građanima Srbije onakvima kakvi jesmo. Evo, mi smo ovakvi, građani Srbije, hoćete li nas ili nećete, ali da vas lažemo nećemo. Ovakvi smo, imamo problem sa svakom vlašću, ali Srbija i sama priznaje da do sad nije imala dobru vlast.
Slušao sam žalopojke gospodina Ristića nad jugom Srbije, a na vlasti je barem osam godina. Hajde da se kladimo da je za tih osam godina još više domaćinstava ugašeno na jugu Srbije, da još više ljudi nema novaca da plati električnu energiju, da je još više dece otišlo u inostranstvo. Kome se sad žalite, gospodine Ristiću? Meni? Hajde da vam pomognem, dajte predlog ovde, ali nemojte da mi predlažete da bude - autonomna pokrajina niška oblast. Ja sam protiv toga.
Mi radikali ćutke podnosimo i novi Ustav, glasali smo za njega, u kome je i Vojvodina pokrajina. Znamo da je to izvor nestabilnosti, to vidite i sami sada, ali šta? Trebao nam je Ustav. A da nam vi sad pravite neke nove pokrajine, izvinite, molim vas, zalažite se u Vladi, imate uticaj; možda nemate zbog brljotina koje ste pravili ovde kao predsednik Administrativnog odbora, možda vas vaša stranka ne ceni previše, ali zalažite se da se svaki kraj Srbije ravnomerno razvija, da zastane malo Beograd da bi se razvio jug Srbije. Imaćete našu podršku. Da se ne radi Nemanjina ulica svake treće godine i da ode 700 miliona dinara za Nemanjinu ulicu, nego da se 50 sela za to vreme dovede u uslove koji su pristojni za život. Imaćete podršku SRS-a, ali nećete imati podršku DS-a. Onda dolazite u sukob sami sa sobom, ili ćete svoje, ili ćete one koji bi o tome brinuli kao i vi, a da ovako sedite na svojoj stolici mirno, fino i da za ovom govornicom optužujete Vladu što nešto ne radi, to je u najmanju ruku nečasno.

Mislim da niko normalan u Srbiji ne može da sasluša ovoliko hvalospeva o Evropskoj uniji, a da ne reaguje. Bože, kako je to divno, kako na nas misli Evropska unija, vraća nam ljude koji su odavde pobegli kada nije bilo demokratije, sada ima demokratije i sada nam vraća Evropska unija, po glavi će nam dati 200-300 evra, da ti ljudi budu zbrinuti. Predsednik Republike otvoriće još jednu narodnu kancelariju na aerodromu, da ti ljudi imaju odmah kontakt sa predsednikom Republike, sa divnom demokratskom vlašću.
Gde se vraćaju? U koju demokratsku zemlju? Šta ih ovde čeka? Da li znate od čega su pobegli? Da li ste analizirali uzroke zbog kojih su otišli? Jedan od njih je nedostatak demokratije, nedostatak ljudskih prava u Srbiji. Pretpostavljam da vam je to osnovna teza. Gde će sada da se izbore za svoja ljudska prava i pred kojom institucijom? Pred Demokratskom strankom ili postoji neka institucija pred kojom se ljudi bore za svoja ljudska prava? Ta institucija je zove Ustavni sud. Da vi ubedite ljude koji treba da budu ponovo vraćeni u državu iz koje su pobegli, da budu vraćeni u državu u kojoj nema Ustavnog suda. To je najveći zločin.
Ajde što nas osuđujete da pod tim zločinom živimo u Srbiji, ali nemojte te ljude koji su navikli na tu vašu divnu Evropu, oni tamo žive u getima i vi to dobro znate. Niko od njih u Evropi nije prihvaćen kao ravnopravan građanin, kao neko ko zaslužuje bilo kakav tretman. Skupljaće ih pod mostovima, skupljaće ih na smetlištima da izvrše readmisiju u Srbiji a vi to vrlo dobro znate i to je veliki problem, ali je problem u vama. Kada ste vi na vlasti, država je demokratska, kada ste u opoziciji, država je nedemokratska.
Ovo je ista ona država od pre godinu dana kada uopšte niste ulazili u Parlament pošto je bila nedemokratska. Isti je predsednik Vlade, bezmalo isti sastav Vlade, isti personalni sastav ljudi za koje ste rekli da državu vode nedemokratski, ali samo od 5 ministara Demokratske stranke u Vladi država postaje demokratska, država postaje primamljiva, prihvatljiva i svi naši građani hrle da se vrate u svoju divnu zemlju u kojoj je konačno blagostanje, u kojoj je konačno demokratija.
Ne hvalite tu Evropu, budite objektivni, skinite naočare, gledajte u Evropu razumno, procenjujte šta je dobro, šta je loše. Osnovno što u Evropskoj uniji ne valja to je želja da nam otmu teritoriju. Pred tim uslovom koji nam postavljaju više nemate moralno pravo da pozitivno pomenete Evropsku uniju.
Onog časa kada kažu – da, Srbija ima pravo da sačuva deo svoje teritorije pod određenim uslovima u kojima će se dogovoriti, pa nećemo ni mi imati razloga da toliko mnogo sumnjamo u dobre namere Evropske unije, ali sve dok je potpuno jasno da žele da otmu Kosovo i Metohiju nemojte molim vas da vređate moje dostojanstvo time što je hvalite. Ako to vama lično znači da hvalite Evropsku uniju, recite nam izdržaćemo jedan dan, hvalite je, dobićete neki posao u Evropskoj uniji i priča je završena. A nama ovde koji trpimo tu Evropsku uniju toliko godina i koji ne znamo šta nam je sve još pripremila i šta sve još moramo da istrpimo, pa i u toj Raškoj, koju vi nazivate Sandžakom, u koju se vraća veliki deo muslimana, nama ne pričajte ništa lepo o Evropskoj uniji.
Idite u Gračanicu, idite u Prizren, idite u Prištinu pa recite – divna je Evropska unija, vama Srbima donela je sve najbolje.

Gospodine predsedniče, najpre jedno pitanje za koje od vas tražim odgovor. Na osnovu Zakona o budžetskom sistemu, u poglavlju o budžetskom kalendaru, u članu 14. stav 1. alineja 9. piše da je obaveza Vlade da usvoji do 1. novembra Predlog budžeta, da ga dostavi Narodnoj skupštini, da Skupština do 15. decembra usvoji budžet Republike Srbije.
Dugujete mi odgovor na pitanje – da li vam je Vlada dostavila Predlog budžeta za 2008. godinu do 1. novembra, kada je bio rok po Zakonu o budžetskom sistemu?
Dalje, dame i gospodo narodni poslanici, želim da obavestim javnost zbog svoje savesti i savesti narodnih poslanika SRS, a i zbog vaše, vi poslanici režima ste danas odbili da po hitnom postupku uvrstite u dnevni red raspravu o trenutnoj situaciji u Republici Srpskoj i donošenje jednog akta kojim bi Republika Srbija ispunila svoje obaveze iz Dejtonskog sporazuma, pružila podršku nadležnim organima Republike Srpske u borbi za očuvanje Republike Srpske i u borbi za potpuno poštovanje Dejtonskog sporazuma.
Podsetiću vas da su na trenutna događanja u Republici Srpskoj, na njeno potpuno uništavanje, reagovali predsednik Vlade i predsednik Republike, a Narodna skupština se oglušila o predlog velike grupe poslanika da o tome ovde raspravlja i da o tome ovde donese jedan akt na koji je obavezna – akt kojim poziva na poštovanje međunarodnog prava, na poštovanje međunarodnih obaveza, posebno na poštovanje obaveza iz Mirovnog sporazuma iz Dejtona, pošto se mi pozivamo na to poštovanje međunarodnog prava, preuzetih obaveza Rezolucije Saveta bezbednosti u odbrani Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije.
Zato vas pitam, da li je moralno ne zaštititi Republiku Srpsku, a zahtevati da Republike Srbija bude zaštićena kod istih ljudi ili kod istih institucija koje o našim životima odlučuju.
Ponavljam, isključivo zbog svoje savesti, nije mi lako da posmatram kako nestaje Republika Srpska, za vas postoje važniji poslovi, a ti važniji poslovi su sporazumi koji su 2006. godine sklopljeni, pa se neki odnose na državu Srbija i Crna Gora. Vama je to trenutno važnije od situacije u Republici Srpskoj, a mnogo vam je važnije od događanja na Kosovu i Metohiji, pošto ne vidim da previše tražite od Državnog pregovaračkog tima da vam ovde podnese izveštaj, a čujem u medijima da je finalni deo pregovora u toku.
A što se tiče ovih priča o MUP-u, kompaniji "Delta", koliko se ja sećam, gospodine Jovanoviću, vi ste svojevremeno podneli Predlog zakona o ekstraprofitu, utvrdili poslovanje ''Delta'' kompanije, koliko je utvrđen ekstraprofit kompanije "Delta" u vreme kada ste bili na vlasti, kao ''buva na mečki''.
Eto, to je bio ekstraprofit kompanije "Delta". Tako, da, ako neko govori o kompaniji "Delta", gospodine Jovanoviću, vi nemate prava, jer u vašim je rukama bio ''nož i pogača'', do momenta dok ste bili na vlasti, to je bila uzorna kompanija, a sada kada je Amerika krenula redom da uništava jednu po jednu srpsku kompaniju, nađe se na udaru i "Delta". Voleo bih da se otvori rasprava u Skupštini Srbije o kompaniji "Delta" i da svako kaže o tome ono šta misli.
Vi nam recite šta ste utvrdili kada ste vi ispitivali poslovanje kompanije "Delta" i da li je kompanija "Delta" plaćala i nekome od vas nekakav ekstraprofit.