Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru rasprave o ovom amandmanu, želeo bih da iznesem svoje primedbe i sugestije na čitav koncept ovog predloga zakona o izmenama i dopunama i da pokušam da vas dodatno ubedim u argumente kojima biste još malo promenili volju koju niste iskazali u Predlogu zakona.
Naime, pažljivim čitanjem Predloga zakona dolazi se do zaključka da je Vlada želela da izbaci odrednice država članica, Crna Gora, da prilagodi novoj Srbiji, Srbiji koja sada postoji, ali je želela i da omogući državljanima Crne Gore, koji su na dan proglašenja nezavisnosti imali prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, naravno ukoliko podnese taj državljanin pismenu izjavu da se smatra državljaninom Republike Srbije i podnese zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije.
Mi smo na to reagovali u javnosti u saglasnosti sa Srpskom listom iz Crne Gore i pokušali da ubedimo i javnost Srbije, a i Vladu Republike Srbije da treba doneti zakon kojim ćemo konačno regulisati državljanstvo Srba, zato što je Srbija tuđom voljom, političkom neodgovornošću i nas, a posebno rukovodstva Crne Gore, postala samostalna država, mimo nekih svojih velikih zalaganja za to. I treba regulisati konačno pitanje državljanstva Republike Srbije.
Naša osnovna ideja je da svaki Srbin, bilo gde u svetu da se nalazi, bilo čije državljanstvo da ima, ima pravo da, izjavom da se smatra Srbinom i zahtevom za upis u knjigu državljana, postane državljanin Republike Srbije.
Da vas ne ubeđujem u to da je to praksa skoro svih država u svetu, a da bi trebalo Srbija u tome da prednjači, pošto nas još nikada niko nije obavestio koliko nas ima, gde smo i pošto još nikada nismo iseljenicima, dijaspori ili kako ćete to da nazovete, omogućili da konačno jednim papirićem steknu državljanstvo Srbije, države kojoj zauvek pripadaju oni i svi njihovi potomci.
Onda je vlada ponovo kukavički, kao što to uvek radite, nagovorila jednog od poslanika DSS-NS da on tobož napiše amandmane na Predlog zakona koji je podnela njegova vlada i da potpuno izmeni koncept zakona, da ga bezmalo prilagodi zahtevima SRS, ali da ostane neka nedorečenost, zato što vi nikada i ne idete do kraja.
Zašto niste hrabri jednom konačno, da izađete za ovu govornicu i da kažete šta je vaš koncept vođenja države. Ne mogu da verujem da Vlada podnese predlog zakona kojim kaže, samo crnogorski državljani koji su imali prebivalište na teritoriji Srbije mogu da dobiju državljanstvo Srbije, a da onda prihvati da svi Srbi mogu da dobiju državljanstvo Srbije, ali ne na način kako je to predložila SRS, pa ćemo sada tražiti neke tehničke primedbe na predlog SRS.
Ono što je najapsurdnije u svemu tome, u obrazloženjima za naše amandmane Vlada kaže - kao pravni sledbenik države Srbija i Crna Gora, Republika Srbija ima obaveza prema bivšim državljanima Srbije i Crne Gore, a u svom zakonu izbacujete svuda to - Srbije i Crne Gore ili druge države članice. Kakve to obaveze imate ako izbacujete iz zakona te obaveze? Više se nigde ne pominje obaveza Srbije prema nekom državljaninu bivše Srbije i Crne Gore. Vlada nas cinično ubeđuje da svim državljanima bivše Srbije i Crne Gore dužni smo kao pravni sledbenik da obezbedimo državljanstvo.
Šta je poenta? Znate vi vrlo dobro da SRS neće biti protiv ni ovog ovako izmenjenog predloga zakona, pošto opet delimično od vas pravi nekakve ljude koji misle o Srbiji i koji znaju da su svi u svetu ravnopravni, ali da država svoje državljane mora da izdvoji. Opet, vi znate vrlo dobro da naš otpor koji pružamo ovakvim zakonima, dvosmernim, nejasnim, maglovitim, neće biti odlučujući da zakon ne bude donet. Mi vas samo upozoravamo, radite tako da vodite državu jako, smelo i odlučno.
Imali smo Srbiju i Crnu Goru. Većina građana na nekakvim uslovima za referendum tamo u Crnoj Gori odlučila je da ne budemo više zajedno, ispoljila ogromnu količinu mržnje prema Srbiji. Ta mržnja se ispoljava i dan-danas. Poslednji napad na SPC, preko jednog vladike Mileševskog, znak vam je šta Crna Gora misli o Srbiji.
Ko ste vi da nudite, recimo, Milu Đukanoviću državljanstvo Srbije? Zašto ga potcenjujete? Zašto ga vređate? On je od toga pobegao kao đavo od krsta. Prihvatite one koji nas žele.
Nas žele Srbi iz Crne Gore, oni žele da budu državljani Srbije, žele da se ovde osećaju kao da su u Srbiji i nisu krivi što smo se razdvojili.
Uložili su sve, posao, reputaciju, imanje, sudbinu svoju i svoje dece, da javno pokažu koliko žele da živimo zajedno, a mi sada da ih izjednačavamo sa onima koji su se jako založili da ne živimo više zajedno. Morate da date podstrek onima koji se bore za Srbiju, jer nije svejedno strpati u isti koš onoga ko se bori za našu državu ili onoga ko našu državu ruši.
To je taj koncept koji je trebalo da prihvatite. Nije sramota, mogao je taj gospodin Petković da podnese amandman istovetan našem pa da ga prihvatite i ne bismo mi ni izašli za govornicu. Koliko puta ste imali tu naknadnu pamet, posle tri-četiri meseca menjate zakon u skladu sa amandmanima koje smo mi podnosili.
Uostalom, zakon o lokalnoj samoupravi, oko koga ćuti gospodin predsednik Skupštine, a zakazuje javno nekakve izbore, taj zakon o lokalnoj samoupravi izgledaće kao da ste prihvatili naše amandmane kada ste donosili prethodni Zakon o lokalnoj samoupravi. Videćete da će sve biti isto i kamo sreće da ste to prihvatili pre tri godine. Ne vredi naknadna pamet, mnogo košta. Prihvatajte dobronamerne sugestije.
Ovaj zakon o državljanstvu Republike Srbije sada ovako nije loš, ali nije dobar, nije najbolji. Zašto smo u Ustavu istakli da je Srbija država srpskog naroda i ostalih građana koji ravnopravno žive i uživaju sve blagodeti koje država može da im pruži?
Zašto se obraćamo dijaspori, koja bi možda mogla mnogo više da nam pomogne, ali stalno je neka vlast u tome sprečava? Zašto to sada ne sprovedemo u zakon? Ovo je prvi zakon koji se tiče državljanstva i Srba posle novog Ustava.
Nije u duhu novog ustava, nešto mu nedostaje, neka komunistička nit se provlači kroz ovaj zakon i vi to dobro znate, neko bratstvo i jedinstvo se provlači.
Pokažite mi državu koja se još time bavi. Pokažite u okruženju, na ovim prostorima na kojima kažete - večito će biti mira, Srbija je garant mira, hajde pokažite državu koja na taj način razmišlja o državljanstvu.
Pogledajte u Hrvatsku, koja je na putu da bude član Evropske Unije. Dogodine će biti član NATO-a.
Šta radi sa Srbima iz Republike Srpske Krajine? Da li oni postoje za nju uopšte? Vi recimo i tim ljudima, i to ministar vrlo dobro zna, po nekoliko godina ne dajete državljanstvo, pa izbeglica živi sedam godina u Srbiji i ima neki izbeglički status. Kad će da bude državljanin Srbije? Po vama, nikada. Imate nekih dubljih razloga. Bog zna čime se rukovodite da Srba bude što manje.
Znači, još imamo dva svoja amandmana, ima i amandmana drugih poslaničkih grupa, mi ćemo vam, možda će neko od poslanika još bolje od mene ovo objasniti, objasniti koncept kako bi taj zakon trebalo da izgleda da se mi pitamo. Drago nam je što smo pokrenuli, bacili taj prvi kamičak niz brdo, pa ste seli da razmišljate i opet nešto popravili.
Inače, sam predlog zakona izgleda da je bio pisan samo da bi se Crnogorcima koji žive šest meseci u Beogradu dalo državljanstvo. Koga to još interesuje? Meni je drag svaki čovek na svetu. Od Srba, drag mi je svaki Srbin gde god da je rođen, i ne razdvajam Srbe, ne sme ni Srpska radikalna stranka, odstupila bi od ideologije.
Ali, kada me neko tako ujede, jednom kamenom, a ja hlebom, drugi put kamenom, a ja hlebom, više nemam hlebova. Nas su Crnogorci žestoko povredili, upropastili i uništili, razbili državu koja je mogla da bude okosnica na ovim, kako vi kažete, prostorima. Što sad njima, šta njima, dokle njima? Razmislite.

Diskusija gospodina Jočića je uvreda za poslaničku grupu SRS. Nama ne možete da kažete da nešto imamo nedorečeno, zato što, recimo, nismo dirali stav 1. člana 23, a zašto bismo ga dirali kada nije u koliziji sa predloženim izmenama i dopunama.
Zato smo mi vrlo dobro, pazeći sve to, ubacili veznik "i". Dakle, državljaninom Republike Srbije smatra se onaj ko izjavi da pripada srpskom narodu i da Republiku Srbiju smatra svojom državom.
To je jedna nova kategorija građana. On ima američko državljanstvo, ali izjavljuje da i Srbiju smatra svojom državom.
Član 23. se odnosi isključivo na lica koja imaju tuđe državljanstvo. To je otpust iz onog državljanstva i prijem u državljanstvo Srbije. Mi to nismo dirali, gospodine ministre. Veoma pažljivo smo mi to radili, nismo se igrali sa Predlogom zakona.
Dakle, član 23, ovako kako ga vi sada menjate, briše mogućnost koja je bila do sada i koja je do sada postojala zakonom, a zakon je već tri godine na snazi.
Zašto sada odjednom u septembru 2007. godine prestaje pravo državljanima drugih država sa teritorije bivše SFRJ ili etničkih zajednica, koji nemaju prebivalište na teritoriji Srbije, a imaju državljanstvo, ako podnesu pismenu izjavu da Srbiju smatraju svojom državom. To je normalno. Gde smete da izbrišete tu odredbu?
Prijem u državljanstvo, uslovite ga otpustom iz druge države članice, ali vi morate da predvidite da neko može da postane državljanin Republike Srbije i ako nije pripadnik srpskog naroda ili je pripadnik srpskog naroda, ali nema prebivalište na teritoriji Srbije nego u nekoj od bivših članica.
Dalje, ako već govorimo o besmislenim amandmanima, šta znači ovaj amandman koji kaže da zahtev iz člana 23. stav 3. može da se podnese u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona?
Čitajući ovaj amandman, misli se na Zakon o državljanstvu, jer se menja član iz osnovnog zakona i sada je besmisleno o zakonu, koji je stupio na snagu 2004. godine, napisati 2007. da samo u roku od dve godine neko može da podnese zahtev.
Trebalo je vezati za datum stupanja na snagu izmena i dopuna zakona. Zakon je stupio na snagu 2004. godine i ne možete za taj termin da vezujete više nikakve rokove.
Eto, toliko samo o principijelnosti i o besmislenosti. Recite da vam nije bila želja da se pokažete svetu kao ljudi koji brinu o svom narodu, nego eto opet nešto trpate u isti koš i nama će sve biti jasno.

Ako mogu da vam pomognem i oko izrade ovog novog poslovnika. Mi se sada nalazimo u neprijatnoj situaciji. Mi smo podneli amandman na Predlog zakona koji smo dobili od Vlade. Vlada je pročitala amandman, videla da to treba tako regulisati, preko nekog od svojih poslanika podnela novi amandman, koji je prihvatila, i to je sad sastavni deo Predloga zakona.
Na šta smo mi sad podneli amandman? O čemu mi sada ovde diskutujemo, dame i gospodo narodni poslanici? Manite se više tih prevara. Praktično, mi nemamo amandman na Vladin Predlog zakona. Mi vam pričamo o nekim članovima koje ste vi već izbacili, a mi nismo imali novo vreme da na taj novi predlog zakona damo svoje amandmane. Sada mi pričamo o svom konceptu, pravimo tribinu za gledaoce, a u danu za glasanje je nemoguće glasati o našem amandmanu zato što se ne odnose na ono što je Predlog zakona.
To su prevare narodnih poslanika i prevare građana koji misle da mi ovde donosimo zakon i da mi ovde raspravom dolazimo do boljih rešenja. Mi ćemo vama objasniti naš koncept. Sve i da hoćete, vi ste nas lišili mogućnosti da to bude Predlog zakona. Ako je sada amandman gospodina Petkovića sastavni deo Predloga zakona, mi vam pričamo o nečemu što ne postoji.
Mi nismo imali vremena da promenimo i to što je Petković predložio, a trebalo nam je dati to vreme, da ne ispadne da besmisleni posao radimo. I, kako vi sve češće govorite da Skupština, čak i neki vaši činovnici, i činovnik gospodina predsednika Skupštine u medijima izjavljuje kako je Skupština spora, pa ministri kažu - doživećemo infarkt ovde koliko će oni da nas nagaze.
Vi ovde, u stvari, provodite jedno pozorište. Vlada ima svoj Predlog zakona, od toga odstupanja nema, pa čak i kada je najgori. Ako mora malo da odstupi, to prihvati kao svoj predlog. Gde je sad taj predlog? Da li mi imamo sada pred sobom Predlog zakona o državljanstvu? Nemamo. I ako je Vlada rekla da je nešto već uvrstila u taj predlog, to bi trebalo da imamo, pa da se napravi nova numeracija članova, pa onda poslanici da daju amandmane na te nove članove.
Ali, vi gledate samo da prođe vreme. Baš vas briga, istrpećete ovu raspravu, gledate na sat koliko imate po kom zakonu, kada će neki zakon stići na red, to je postala funkcija Narodne skupštine Republike Srbije. Polovinu vas smo ubedili da smo u pravu. Ta vaša polovina i ova naša većina, eto vam većine u Skupštini.
Ali, vi ćete glasati kako vam je Vlada prihvatila nešto i uvrstila u Predlog zakona. A imate i rođake, imate i prijatelje, imate i oca i majku koji se tiče ovaj zakon.
Baš vas briga. Vi samo razmišljate o tome da li može još neko da upadne u neki upravni odbor pri ovoj novoj podeli i koliko ćemo dugo uspeti, pri ovakvim sukobima, da održimo Vladu, da bi naši ljudi bili ministri, da bi naši ljudi bili ambasadori, da bi naši ljudi rasprodali još ovo malo državne imovine što je ostalo.
Na ovom zakonu se lomi sudbina Srbije, hoće li nas biti 15 miliona ili 30, hoće li biračko telo biti 20 miliona ili šest miliona. Vama je to nevažno, vas to ne interesuje. Došli ste u situaciju da u izbegličkoj porodici, toliko su zbunjeni konfuzijom u našem zakonu, da polovina članova porodica podnese zahtev za prijem u državljanstvo, a polovina ne sme.
Jer vi sarađujete sa Hrvatskom preko izbeglica. Kako drugačije sarađujete - preko naše zemlje koju im dajete, preko naših fabrika i tržišta koje im dajete i preko izbeglica.
(Predsednik: Vreme.)
Oni su nam veza sa Hrvatskom. Kakva veza? Ko sme od njih da ode tamo, ko sme da postavi pitanje uživanja svoje imovine.
Hajde da vidimo kad krene sa srpskim pasošem, da li će smeti da ga uhapse, a kada ga uhapse da li će smeti država Srbija da se isprsi i da uloži protest, pa od Hrvatske da zatraži da njenog građanina oslobodi. Ne, ovde ih vi hapsite, tamo ih oni hapse. Bez domovine, bez državljanstva, bez prebivališta, bez boravišta.
Ovaj zakon je jedinstvena prilika da to regulišemo. Ko zna kada ćemo da imamo vremena da se vratimo na ovaj zakon. Evo, 2004. ste doneli Zakon, sada je skoro 2008.
Znači, u najboljem slučaju, za četiri godine ovaj zakon ponovo može da bude na dnevnom redu. Nemojte da donosite zakone nakaradno i nemojte da ih donosite polovično.
Prihvatili ste amandmane Petkovića. Nije dobar zakon sa tim amandmanima, nije dovršen, nije dorečen. Zato ćete vi da propisujte obrasce, pa ćete da mu tražite gde je bio 6. juna, gde je bio 20. juna. To su stare priče. Treba mu 10.000 dinara da podnese zahtev, obavestite da je izgubljen za vreme bombardovanja, podnesi ponovo - 10.000. Odakle i kako?

Odgovaram na neke netačnosti u tumačenju naših namera od strane mog prethodnika.
Naime, u razgovorima sa predstavnicima srpskog naroda iz Crne Gore i na konferenciji za štampu koju smo potom održali, jasno smo rekli da oni ne traže pravo glasa. Time smo hteli da pokažemo svima da ne pravimo, bar mi, srpski radikali, novo biračko telo i predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore su se s tim složili.
S druge strane, ne znam zašto jednu prozapadno orijentisanu političku stranku plaši to što će Srbi, koji tamo žive deset, 20, 40, 50 godina, dobiti državljanstvo srpsko, pa makar moći i da glasaju. Pošto žive u blagodetima zapadne civilizacije, oni će glasati za stranke koje ovde te blagodeti žele da uvedu. Ta pretpostavka, te prezumpcija, da bi Srbi koji, recimo, žive u Nemačkoj glasali za radikale a ne bi za LDP, apsolutno je netačna.
Ili, vi možda dobro ne tumačite način života na Zapadu, jer ako sada ovde tvrdite da Srbi koji žive na Zapadu nisu zadovoljni tim životom, i želeli bi da Srbija živi onako kako SRS hoće, onda su vaša zalaganja za uvođenje zapadnog načina života u Srbiju apsolutno besmislena. Sami ih bacate pod noge.
Mi se uopšte ne bojimo novih glasača, neka glasaju za koga god hoće, neka se opredeljuju kako god hoće. Prevaru ste izvršili zajedno sa DSS kada ste u izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika predvideli mogućnost da naši državljani glasaju u inostranstvu.
Dobili ste nekih 7.000-8.000 novih birača, a male političke stranke, na primer stranka gospodina Batića, potrošile su više novca nego što su ovde koštali izbori, zato što su na svako biračko mesto u inostranstvo poslali ponekog mladog dečka ili devojku da prate tobož izbore, da provere da li su izbori regularni.
Time ste natovarili ogromne troškove državi Srbiji, a ništa se nije u pogledu biračkog tela nije promenilo. Onaj ko želi da omogući da ljudi u inostranstvu glasaju, taj će predložiti Narodnoj skupštini zakon po kome će oni moći ili elektronski ili putem pošte, sa potpunom sigurnošću da ništa nije pokradeno, a tako se već glasa u mnogim državama u svetu, predložiti da oni tako glasaju i da se njihovi glasovi tako prebroje.
Drugo, nama ne trebaju novi građani koji će plaćati porez. Nama treba konačno da prebrojimo koliko Srba ima i koliko ima Srba koji žele državljanstvo Srbije. Nije ništa novo. Uostalom, u Grčkoj je porodični praznik dan izbora, kada se svi Grci iz celog sveta obavezno sastaju u Grčkoj. Naravno, mesto rođenja gde su upisani u biračke spiskove. Obavezno, zakon ukida neke privilegije Grcima koji ne glasaju. Ne kažnjava ih, nego im ukida neke dodatne privilegije, a to u pogledu plaćanja poreza.
Vi već ovde imate strane državljane koji plaćaju porez. Jesu li oni državljani Srbije? Nisu. Nije plaćanje poreza jedina legitimacija za državljanstvo. Inače, šta bi se dešavalo u svetu? Zbog toga, kad tumačite ideje SRS, pustite da ih mi tumačimo, a vi iznesite ovde svoj program i ono što vi želite.
Naša želja je bila da se prebrojimo, da ispunimo ustavnu normu, ustavnu obavezu, ustavno pravo da se prebrojimo, da omogućimo da svi budu državljani Srbije, da iz toga Srbija kao država ima koristi, da oni imaju određene koristi zbog toga što su državljani Srbije, da nikoga ne diskriminišemo, da nikome to pravo ne uskratimo.
Zato nismo brisali nijedan član zakona koji je do sada predviđao pravo na državljanstvo drugih, samo da vidimo da li u ovoj državi, novoj Srbiji, svaki Srbin ima pravo na državljanstvo, da li u Rusiji svaki Rus ima pravo na državljanstvo, u Americi svaki Amerikanac ima pravo na državljanstvo. Samo smo to hteli da vidimo i, na kraju krajeva, koliko vas je koji to pravo Srbima ne želite da date.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš predstavnik je dovoljno rekao o ovom predlogu zakona i ja bih da vam iznesem samo neke svoje primedbe na ovaj predlog zakona, neke svoje zaključke i predloge.
Najpre, ne sviđa mi se to što o ovom predlogu zakona govori ministar policije. I ovde se radi o deci koja imaju 13, 14, 15 godina. Gde je ovde socijalni rad i gde je ovde prosveta?
Gde je ovde Ministarstvo za omladinu i sport? Gde je socijalni rad? Ministar policije je čovek koga strogo ograničavaju zakonske norme i njegovi policajci će, po njegovom naređenju, tumačiti da li je prekršen član 3. tačka 5. i postupiti po naređenju.
Šta je dovelo do toga da moramo da govorimo o masovnim neredima na sportskim terenima?
Najpre, prodor zapadnog shvatanja i navijanja. Nije toga bilo u Srbiji dok se naši klubovi nisu počeli da ugledaju na strane klubove i dok rukovodstva klubova nisu počela da formiraju klubove navijača. Trebalo je da im oni daju podršku kad god se biralo rukovodstvo kluba, pa su počeli da im obezbeđuju specijalne prevoze. Vozovi se vrate potpuno polomljeni i svi onda ćutite. Železnica pretrpi štetu, nadoknadi i promeni vagone, uradi novi enterijer, policija trpi kada su autobusi potpuno demolirani i jedni druge tamo maltretiraju, gađaju kamenjem, prozivaju, tuku, a vi ste zatvarali oči kao da se ništa ne dešava.
Zapad je shvatio kolika je to šteta posle ''Hejsela'' i još nekih tragedija i odlučio je da sa tim raščisti, ali nama niko ne pomaže da sa tim raščistimo. Sve dok ne vidimo da je neko poveo svoje unuče na fudbalsku utakmicu u Srbiju, znaćete da situacija nije kako treba.
Ovim zakonom se to ne rešava. Ovaj zakon je opšteg karaktera i toliko široko su postavljena krivična dela za koja se izriču kazne zatvora da je ostalo na tumačenju jednog sudije - da li će prvo protumačiti da je počinilac izvršio delo po Krivičnom zakoniku, ili ga je počinio po ovom leks specijalis, pošto je manir unošenja zatvorskih kazni u sve žive zakone redom zahvatio DOS, tako da sudija sada ima pred sobom nekoliko zakona kada treba da određuje da li je neko lice počinilo krivično delo i da li treba da bude osuđeno na zatvorsku kaznu ili ne.
S druge strane, ja sam za to da sa tim raščistimo jednom zauvek. Ovo nije način i vi vrlo dobro znate da ovo nije način. Ovo se mi prikazujemo nekom svetu kako smo spremni baš sve da iskorenimo što ne valja u ovoj zemlji. Hajde, ali kako ćemo to da iskorenimo?
Ne postoje navijači i obični gledaoci. Svi su na jednoj sportskoj priredbi ili navijači ili gledaoci. Tu su problem grupe navijača. Policija ih sve zna. Vi ovde kažete - kolovođe grupa. Pa, vi ih sve znate i vi ih snimate danima na tim utakmicama. Kamere su uperene u navijače, a ne u utakmicu. Vi svi znate ko ih organizuje i ko ih vodi, ko im daje novac za put i sendviče, ko plaća ceo avion, čarter let, da odu negde na utakmicu.
Ko se veseli kada oni dobro postupe po nalozima kluba, a ko tuguje kada ne postupaju po nalozima kluba? Koliko se vođa navijača obogatilo u Srbiji i ima svoj biznis, zahvaljujući tome što su tzv. vođe navijača?
Najlakše je uleteti u masu i tući decu, a šta ako je to dete slučajno dobilo kartu pored te grupe navijača? Gde će ono da beži, gde će da se skloni, kome da dokazuje, kada ulete specijalci na tribine, da sa tim nema nikakve veze? Kako će sudiji da dokaže ako ga privedu krvavog, pa kažu - tukao se.
Znam kako policija laže. Evo vam Gnjilane, kada su nas pohapsili, pojavio se policajac koji je rekao da sam ga udario na ulici. Ja udario policajca!
Zašto treba promeniti ovaj član, za koji je ministar i sam video da treba da bude promenjen? Zato što ste vi, recimo, u isto krivično delo svrstali čoveka koji donese eksplozivnu napravu, koji je baci i njom direktno ugrozi život i zdravlje učesnika, sa onim ko izgovori parolu, tako ste napisali ovde, kojom može da se izazove nacionalna, rasna i verska mržnja ili netrpeljivost.
Šta je parola? Da li je parola ono što je, za naš prost svet, napisana poruka, ili je parola ono što se izgovara za vreme utakmice?
Dalje, vi ste ovde rekli da policija preventivno pregleda objekat, naročito pred rizične susrete, a onda kažete: ''Ako organizator priredbe ne postupi po nalozima policije, policija'', ubeđena da nije dobro osigurana bezbednost učesnika i posetilaca, ''ima pravo da zabrani sportsku priredbu'', a onda kažete da na nekoj priredbi mogu da se dese incidenti u kojima, čak, neko može da pogine.
Ako je policija videla da to nije obezbeđeno, zašto nije zabranila održavanje te sportske priredbe? Gde je kazna za policiju koja ima lošu procenu? Kako može policija da pusti da se održi sportski meč na kome će neko biti teško povređen pirotehničkim sredstvom?
To su muke iz Zakona iz 2003. godine, kada smo mi amandmanima pokušali da vas ubedimo u to da je policija dužna da čuva javni red i mir svuda, na ulici, u autobusu i na fudbalskoj utakmici, a ne da organizator obezbedi fudbalsku utakmicu, pa, ako pozove policiju - da plati posebnu uslugu policije koja će dodatno da obezbedi fudbalsku utakmicu.
Pošto nema novca, on neće da pozove policiju, nego policija procenjuje da li su potrebni specijalci, interventna jedinica, ili kako se to već zove, da ulete, da tuku i da premlate.
Zbog toga je jako teško diskutovati o ovom zakonu. Ako želite podršku Poslaničke grupe SRS-a da se na stadione ponovo vrati mir, navijanje i sport, da se na stadion vrate gledaoci svih uzrasta, mora se sagledati ceo problem.
Neko je pominjao Španiju. Kada bih mogao, recimo, voleo bih da imam jednu fudbalsku kartu za stadion kluba koji volim svim srcem i da je ostavim u nasleđe svom sinu, pa, pošto imam dvojicu, oni se smenjuju, jednu utakmicu gleda jedan, posle dva kola, utakmicu gleda drugi, i to im je najveća imovina koju im je neko ostavio - imaju mesto na tribinama kluba koji vole, među 30.000, 40.000, 50.000 ljudi, koji to isto nasleđuju od svojih predaka.
Dovedite do toga. Ništa represija ne može da postigne, naročito ne može kada su maloletnici u pitanju.
Maloletnici instinktivno na represiju odgovaraju svojevrsnom represijom, pokazuju da se ničega ne boje. Videli ste to 5. oktobra, videli ste kako to izgleda. Što, da li je tamo bilo ozbiljnih ljudi? Ne, bilo je političkih vođa, bilo je maloletnika i bilo je grupa navijača koje su se posle toga hvalile ko je koju policijsku stanicu osvojio, ko je uleteo u koju državnu instituciju, ko je zaslužniji, ''grobari'' ili ''delije'' , što je izvršen 5. oktobar.
Imate naše amandmane na ovaj predlog zakona. Mi smo čak predvideli da se dva-tri ključna člana ovog zakona potpuno brišu, zato što je sve predviđeno u našem krivičnom zakonodavstvu.
U principu smo protiv leks specijalisa. To je znak da u državi nešto ne funkcioniše. Ako ne možete u normalnoj proceduri, normalnim zakonikom da obuhvatite sva krivična dela, onda nešto u državi nije u redu, onda je neko nešto zaboravio. Pa, i ako je zaboravio, nije sramota, donesu se izmene i dopune Krivičnog zakonika i ubace dela koja do tada nisu bila predviđena. Uostalom, stižu i nova dela koja se do sada nisu dešavala.
Na ovaj način to nećete moći da postignete. Ako izbegnete ovako palijativno odlučivanje o tome ko je šta učinio na jednoj sportskoj utakmici, ko je kolovođa, ko je organizator, ko je neposredni krivac što se nešto na utakmici desilo, mi smo potpuno spremni da podržimo svaki zakon kojim bismo omogućili da se na stadion ponovo vrate gledaoci.
Nisam plašljiv čovek, ali već godinama nijednog člana svoje porodice ne vodim na fudbalske utakmice, zato što nemam poverenja u to da će utakmica da se završi mirno, zato što ne znam koja će budala da ispali raketu sa nekog mesta i da ubije nekoga.
Nemojte sad još dodatno da nas plašite time da ne znamo koga će policija da privede i da ne znamo koga će sudija da osudi sa fudbalskih tribina ili sa tribina bilo kog sportskog objekta. Onda nećete uopšte imati gledaoce.
Zašto bi neko rizikovao da se slučajno nađe na mestu gde se dobija osam godina zatvora? Ako vam je želja da nemamo sportske priredbe, onda napišite 20 godina zatvora i gotovo je, nećete imati sportske priredbe. Nacija bez sporta je trula nacija.
Čuli ste ove vrle predstavnike DOS-a kako govore o kriminalu u sportu. Jeste, ali su umešani do kosti. I vaša stranka je umešana u sport.
Da li vam je nekada palo na pamet da kažete nekom svom istaknutom članu - šta ćeš ti u tom sportskom klubu? Rekao vam je da time dobija na popularnosti stranka. Nije tačno, umešan je u najgori mogući kriminal. Pitajte one koji vode seoske klubove, da li mogu bez para, bez keša, bez isplate na crno, mogu li da vode taj obični seoski sportski klub. Kako je tek u vrhunskom sportu, možete samo da zamislite.
Zato, oprezno s ovim. Imate podršku da tribine budu mirne, ali nemate podršku da to bude na odlučivanje policiji i sudovima, jer je zakon tako široko postavljen da, gledam ovde ko mi je najsimpatičniji u sali, evo Donka, i Donku ne bih smeo da pustim na utakmicu, neko bi mogao da kaže da je učestvovala u tuči, po ovom zakonu.

Molim vas da za ovom govornicom iznosite samo istinu.
Dakle, gospodine Šormaz, nije Vojislav Koštunica svojim zakonom prvi omogućio da pripadnici manjina budu poslanici u Narodnoj skupštini. To je bilo čak i u vreme Slobodana Miloševića.
Mislim baš iz stranke gospodina Halimija imali smo dva poslanika. Niste vi baš toliko dobri kao što se ovde predstavljate i niste za manjine učinili ništa, izuzev što ste tim zakonom načinili svojevrsni politički geto za manjine.
Mnogo bi bolje bilo da je stranka gospodina Halimija išla u koaliciju sa nekom od velikih stranaka, u kojima su uglavnom zastupljeni Srbi, pa bismo se tako mešali i sarađivali, nego što ste ih oterali u svojevrsni politički geto time što ste rekli pripadnicima manjina - glasaćete isključivo za stranke nacionalnih manjina.
Tako sada poslanik Srpske radikalne stranke, koji pripada nekoj manjini, trpi kritike od svog naroda, zato što mu birači kažu - što ti odvlačiš naše glasove prema SRS. To je jedan aspekt na koji ukazujem.
Drugi - gruba je povrede Zakona o izboru narodnih poslanika, po kojem je lista, recimo, gospodina Halimija sa 3.000 potpisa mogla da bude prihvaćena.
Odlukom vaše većine u RIK-u i vašeg Vrhovnog suda Srbije, koji je rekao: po našoj proceni, 3.000 potpisa je sasvim dovoljno za stranke manjina. Kada je dovoljno, što to niste ubacili u Zakon? Zbog toga, ne prepirite se, nego sarađujte.
Gospodinu Halimiju preporučujem, on vrlo dobro zna srpski jezik, da se poslanicima obraća sa vi. Jer, nije prihvatljivo da govorite poslaniku ti.
Ukoliko zaista ne znate dobro srpski jezik, zatražite da vam se prevodi. Govorite na maternjem. To uopšte neće biti problem u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Meni smeta kada se poslanicima drugih političkih stranaka obraćate sa ti, zato što znam da time želite da ih uvredite.

Samo na osnovu člana 104, poslanička grupa SRS ima svog predstavnika po ovoj tački i naši poslanici su dobro pripremljeni za ovu tačku dnevnog reda, žive ovaj život svakodnevni već dugo godina.
Nešto vama iz Demokratske stranke, a podstaklo me je izlaganje prethodnika, predstavnika Demokratske stranke. Znate, s jedne strane, lepo je govoriti o tome kako ćemo imati i kako nam treba zdrava životna sredina, voda, vazduh, zemlja, ali se postavlja pitanje da li vi iz Demokratske stranke znade gde živite i gde vršite vlast.
Upali ste 2000. godine i 2001. upropastili bankarstvo, upropastili preduzeća i radnike posebno, zato što ste kalemili direktno na našu socijalističku biljku kapitalizam. Ono što se izgrađivalo na zapadu 50, 100, 200 godina, vi ste za godinu dana u Srbiji nakalemili i dobili ste šta ste dobili. Zato ste izgubili one izbore i ove sada, iako vladate, ali ste izgubili izbore.
Pratim šta radi gospodin ministar u poslednjih mesec-dva, pri ovim sušama naročito je bilo bezmalo akcidenata i sada vi meni kažete da treba zatvoriti svaku fabriku koja ispusti vodu, gas ili nešto. To je najlakše. Najlakše je zatvoriti fabriku, doviđenja, kući, nema proizvodnje, imaćemo ekološki zdravu državu. Vi ste na vlasti u Srbiji, vi niste u Norveškoj na vlasti. Naše fabrike nisu pripremljene za vašu vlast.
Najlakše je pozatvarati sve fabrike. Šta ste uradili ljudima koji tamo rade, šta ste uradili njihovim porodicama i njihovoj deci? Nije to tako lako, makaze, iseci, prekidaj proizvodnju, zato što je izašao neki otpad. Neka odgovara ko treba da odgovara zato što je došlo do pomora ribe ili do nečega, ali fabrike su zaustavljene, fabrike koje nisu znale da će doći neko ko ih zaustavlja, jer kada su puštane u pogon niko im nije rekao, ako u roku od godinu, dve, tri, pet, nešto ne uradite, ne ugradite, bićete zatvoreni.
Odjednom se ponašate kao da ste pali s Marsa. Dao bih vas da vodite Englesku, vi ste super da vodite Englesku i to bi mogli odmah. Znate i sa procentima da radite, umete da se korumpirate, sve znate. I vi hoćete u Evropsku uniju. Ali, ovo je Srbija ljudi.
Možda da kaznite i sve opštine koje nemaju asfaltirane sve ulice, da zabranite da postoje opštine koje nemaju asfaltirane ulice, pošto je evropski model da svaka ulica bude asfaltirana, ali nisu asfaltirane. Fabrike nam nisu spremne za ovako rigorozne mere koje sam video u toku leta.
Još se hvalite na televiziji. Jeste li očistili na taj način životnu sredinu? Niste. Zaustavili ste fabriku, zaustavili ste tamo neku pilanu koja je zapošljavala 100, 200 ljudi i jedina radila u jednom gradu. Kada će da proradi? Kada bude imala dva, tri, četiri, pet miliona evra da ugradi filtere ili će doći parajlija da je uzme džabe i da ugradi ta dva-tri miliona evra.
O tome morate da vodite računa. Mi smo zemlja siromašna i to malo posla što imamo hoćete rigoroznim merama da ukinete. Nismo spremni za te vaše rigorozne mere. Mi smo spremni za neki prelazni period. Potrudite se, ministre, da obezbedite povoljne kredite, da obezbedite donacije, da obezbedite na neki način da te fabrike budu prilagođene i prihvatljive.
I uopšte nije tačno da je Srbija toliko zagađena da mora da joj stane industrija i da ona toliko zagađuje Evropu da mora da zaustavi svoju industriju. Dajte malo tim ljudima vazduha u pluća, dve, tri godine, dajte im neki rok u kojem će oni dovesti svoju tehnologiju na nivo po kome eto mogu da se predstave celom svetu.
Ovako, najlakše je, ponavljam, pošto i ne znate šta biste sa njima, jer niko od vas nema pojma šta je proizvodnja, niko me od vas nije fabrička kapija udarala po leđima. Vi ste za Evropsku uniju, tamo nema fabrika, to je bankarstvo i menadžment, tu su usluge, vi se svi školujete za usluge. Zato vas molim oprezno, niko se neće zalagati za to da nam neko truje decu, ali niko ne može ni da vam odobri kada zaustavite ono što je radilo godinama, vrlo dobro znate da mu niste pružili nikakvu šansu da se popravi.
Ovo je sirotinjska zemlja, krediti su vam izuzetno skupi, skuplji nego u najbogatijim zemljama, jednostavno ih sprečavate da na bilo koji način poboljšaju tehnološko stanje u svojoj fabrici i spremate ih da ih neko uzme. Alarmirate sirene, zvonca, šetnje, u vreme dok niste na vlasti, čim preuzmete vlast ućutite se, nema više zagađenja, nema bilo čega. Pozivamo vas na opreznost kada zatvarate fabrike. Razmislite o tome koliko ljudi, koliko dece vi tako ostavljate bez hleba.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se javljao po Poslovniku, međutim, predsednik Skupštine je zaista ugrozio dostojanstvo Narodne skupštine čitajući nam odgovor koji je poslao predsednicima pojedinih opština u Srbiji i time iskazao svoj sarkazam i svoj odnos prema Narodnoj skupštini, Ustavu Srbije, Ustavnom zakonu.
Gospodine predsedniče, ne možete vi da se pozivate na Ustavni zakon onda kad to vama odgovara i da kada vam ne odgovaraju neki izbori kažete kako Ustavni zakon predviđa opšte izbore u lokalnim samoupravama, pa će to sačekati lokalne samouprave, makar u kakvom haosu da se nalaze i makar da se po kakvom zakonu trenutno ponašaju, da istovremeno zaboravljate da taj Ustavni zakon, vašom krivicom, pošto vi sastavljate dnevni red, uopšte nije poštovan, ne postoji, nego je mrtvo slovo na papiru.
Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Srbije je mrtvo slovo na papiru, gospodine predsedniče. Mi smo ispunili sve obaveze predviđene na Prvom zasedanju posle konstituisanja Narodne skupštine, a da ne pričam o obavezama sa Drugog zasedanja, da ne pričam da ovaj dnevni red ne bi smeo da postoji sve dok ne završimo dnevni red po Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
Pa tako, kada se obraćate bilo kome u javnosti, gospodine predsedniče, vi možete da kažete da su predviđeni opšti izbori za lokalnu samoupravu, raspisivanje 31.12, ali moja je krivica što nije konstituisan Ustavni sud, moja je krivica što nema zakona o Ustavnom sudu, o postupku pred Ustavnim sudom, moja je krivica što nema najviše sudske instance u zemlji.
Sve je to vaša krivica. Moja je krivica što nema zakona o Narodnoj banci, što nema guvernera Narodne banke. To je krivica predsednika Narodne skupštine.
Istovremeno ste u kampanji svoje stranke da budu raspisani neki izbori u Srbiji, iako vrlo dobro znate da i tu postoje ustavne obaveze, jer Ustav kaže da 31.12 treba da budu raspisani predsednički izbori, ali pre toga kaže, moraju da budu doneti zakoni, sva četiri su pobrojana, vi ih znate: zakon o predsedniku, zakon o odbrani, zakon o vojsci i zakon o spoljnim poslovima.
S jedne strane imate kampanju za predsedničke izbore na kojima mislite da će Srbija da se posreći i dalje pod nekim Borisom, kao što je posrtala Rusija, pa se trgla tek kad je svog Borisa smenila, a s druge strane želite normalne sednice Narodne skupštine.
Svakog dana ste u svim medijima u kampanji, a ovde biste želeli da se radi po dnevnom redu koji ste vi zamislili. U redu je, ako taj dnevni red odgovara Ustavu i Ustavnom zakonu, hajde da radimo po tom dnevnom redu. Nećete čuti nijednu primedbu na Poslovnik od poslanika SRS, niti će tražiti reč da vas upozore kako je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Ova Narodna skupština je izgubila dostojanstvo kada nije u svom novom, sadašnjem, sazivu poštovala Ustav Republike Srbije. Šta je onda jače, po čemu se ovde saziva dnevni red Narodne skupštine?
Po želji Vlade i po želji predsednika Republike, pa kad vas pritisnu da više ne možete da izdržite, vi nam ubacite neku tačku iz Ustavnog zakona, a sedam-osam tačaka koje odgovaraju ministrima, koje odgovaraju našem putu u EU, a taj naš put je, videli ste, kao i sinoć na utakmici protiv Portugala, jedan te drži, a drugi te bije, to je EU.
Zato, gospodine predsedniče, nemojte da dajete izjave u medijima koje kasnije pred nama poslanicima bezmalo demantujete izjavom da nećete da se bavite time kako vas prenose mediji. Ne možete vi 20 dana posle objavljene izjave da kažete, nije bilo u redu kako su objavili. Izađite odmah pa recite da nije bilo u redu.
Ali, sudeći po jednoj ovde sednici Demokratske stranke, kojoj su prisustvovali i vaši ministri, na kojoj je Skupština upozorena da može da doživi infarkt, a pretio je jedan od najvećih kriminalaca, a drugi najveći izlazi iz sale, Božidar Đelić, pretio Skupštini da će da doživi infarkt od Demokratske stranke, da ga opravda, možda je mislio da ćemo mnogo da radimo, od tada dva meseca se nismo našli u ovim klupama.
Dakle, očigledna ofanziva Demokratske stranke na Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Očigledno ste preuzeli u svoje ruke Narodnu skupštinu Republike Srbije i da je vaš izbor za predsednika u stvari izbor čoveka koji će odlučiti koliko dostojanstvo može da izgubi Narodna skupština, a da se to u medijima baš ne vidi sasvim jasno.
Otkako ste vi došli na vlast, više nije bitno kako čovek radi, nego kako je to predstavljeno medijima. Sva vaša borba svodi se na to da svi vaši postupci u medijima budu predstavljeni dobrim.
Zbog toga neparnim danima dnevnik državne televizije uređuje ekipa Demokratske stranke, a parnim danima ekipa Demokratske stranke Srbije.
To je sasvim jasno i sasvim očigledno.

Ja se izvinjavam, nisam vam smetao juče i prekjuče, imao sam lepih porodičnih obaveza, što i vama želim.

Želim i vama, gospodine Duliću, zato ću sada da se sklonim, samo želim da vas upozorim, sve što činite može da vam se jednog dana vrati.
Na tom mestu razmišljajte o tome da svako od nas ima pravo da kritikuje vaše poteze, ima pravo da od vas traži da Skupština više ne lični na robinju Vlade Republike Srbije, posebno ne na robinju Vlade koja trenutno ide u nekoliko koloseka i koja se intenzivno priprema za izbore.
Zato, gospodine predsedniče, potražite da donesemo zakone po Ustavnom zakonu, da se ova Skupština skloni, da idemo u kampanju, da niko ne koristi Narodnu skupštinu za kampanju oko svojih izbora, da završimo izbore, da konačno normalni ljudi ovde predstavljaju većinu, da formiraju Narodnu skupštinu, da Narodnu skupštinu izvade iz hladovine koju pravi Vlada Republike Srbije, da Narodna skupština pomogne Vladi, ali da Vlada Narodnom skupštinom ne može da komanduje. Pod vašim rukovodstvom je to apsolutno nemoguće.

Ja ću zaista kratko, pošto vas je Nataša Jovanović podsetila na nešto na šta sam ja hteo da vas podsetim. Naime, 1995. godine jedna dnevna novina, koju ste obožavali, objavila je na naslovnoj stranici fotografiju starice koja je na Kalemegdanu šetala i zatekli su je u položaju u kojem se obavlja fiziološka potreba. Objavili su to na naslovnoj stranici.
Ja sam ovde pokrenuo raspravu o tome i doživeo sam da me vaše vođe tada napadnu kako imam nešto protiv Slavka Ćuruvije koji je uređivao taj list. Moj sukob sa Slavkom Ćuruvijom počeo je tada i sa svima vama koji imate svoja merila za vrednost, kada vi držite u svojim rukama kantar, kada vam ti mediji odgovaraju, kada o drugima objavljuju bljuvotine. Pre pet dana je ta ista novina o meni svašta objavila, 99 posto laži, jedan posto istine, vama to ne smeta, vama to odgovara.
Kada krenu na vas, onda se setite da te novine u stvari ne valjaju i da u Srbiji treba razvijati neko normalno novinarstvo. Hajde sada da osudimo svi ovu novinu, da pokrenemo akciju, ali nemojte da se ućutite kada vam odgovara nešto što rade protiv drugih ljudi sa kojima ste vi u nekakvom sporu. Morate da imate univerzalan princip. Prava te žene očigledno je da su povređena. Ima li u zakonu odgovornosti za to? Ako nema možete samo da protestujete.
Sada vas pozivam, ako se već sastajete, sastavite predlog izmena i dopuna Zakona kojima će to biti onemogućeno. Sve dok to zakonom nije onemogućeno, moći ćete da koristite ovu govornicu da ukazujete kako je nešto Skupština kriva. Izvinite, gospođo, a šta je kriva Skupština? Možda, zato što nije dobar Zakon o porodici. Vaša vlast ga je donela. Hajde da promenimo taj Zakon. Inicirajte promenu Zakona, a ne protestne skupove. U protestnim skupovima se ne dobija ništa. Protiv koga ćete? Sutra će da vas umire tako što će da nešto objave o nekom radikalu, pa će vam biti milo, trljaćete ruke.
Hajde da pokrenemo akciju, da očistimo srpsko novinarstvo od bljuvotina, napada, od perverzija, od svega što ne odgovara normalnom stanju duha, ali ako to hoćete, onda zaboravite na EU. Vama je ovo donela EU. Ovoga u Srbiji nikada nije bilo. Ovo sada, otkako ste se prilagodili svim uslovima EU sada isplivavaju na naslovne stranice novina najniže strasti. Kada je to bila vest za dobrog srpskog novinara. Kada je za dobrog novinara bila vest da je neko pretukao ženu. To ide na stub srama, a ne da podigne tiraž. Eto, učestvovaćemo u tome, sastanite se, donesite neki predlog izmena i dopuna zakona, kojima će to biti onemogućeno, biće to prvi zakon za koji ćemo u ovoj skupštini da glasamo. Ako se sastanete samo da se žalite i da kukumavčete, od tog posla nema ništa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne želeći da na bilo koji način ometem donošenje ove rezolucije, moram da obavestim javnost Srbije da vi imate Vladino Kosovo i Metohiju, i da vam je dovoljno to što imate većinu, da se automatski podrazumeva podrška SRS i da se to vidi u svemu ovome što se dešavalo oko ove sednice.
Zaista, već sedam dana mediji znaju da će danas biti sednica. Juče ujutru državna televizija obaveštava da će Vlada u toku jučerašnjeg dana da razmatra Izveštaj i da ga usvoji, da predloži rezoluciju. Juče, u 15,10 čini mi se, Vlada šalje Skupštini Predlog rezolucije, juče se pojavljuju potpisi narodnih poslanika većine koji traže sednicu, sinoć ostali narodni poslanici dobijaju Izveštaj i Predlog rezolucije.
Dva dana se rashlađuje ova sala da bi gospoda predsednik Vlade i predsednik države bili izdvojeni od poslanika, da im slučajno neko ne dobaci, da im se kruna ne nakrivi ili padne slučajno sa glave.
Sudeći po tome kako poslanici G17 plus piju vodu i gospodin ministar Ilić, kao da je izašao ispod šatora malopre, očigledno da ova sala nije pripremljena, niti je dobra za ovakvu raspravu.
Da krenemo u raspravu o Izveštaju. Najpre, ovo nije izveštaj o pregovorima. Mi zaista ne znamo, čitajući ovaj izveštaj, šta je to bilo sa pregovorima. Ovo je jedna uporedna analiza predloga Ahtisarija i amandmana koje je podneo naš pregovarački tim.
Zaista sam očekivao izveštaj o toku pregovora i posebno me interesuje zašto je gospodin Leon Kojen napustio tim, iz protesta što predsednik Srbije mimo Tima obavlja pregovore i angažuje druge pregovarače u vezi Kosova i Metohije.
Pregovarački tim u svom izveštaju na prvoj stranici citira našu rezoluciju i konstatuje da je bio dužan da odmah po povratku sa pregovora podnese izveštaj Narodnoj skupštini, koja odlučuje o daljem toku pregovora.
A onda nas pregovarački tim obaveštava da je po završetku pregovora u Beču, saznao sam od gospode Samardžića i Kojena da su bili i u Kini, a u ovom izveštaju nas obaveštava da su 22. marta, verovatno u Njujorku, pregovarači razgovarali sa ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti UN. Pregovarački tim je imao mandat da pregovara u Beču, da posle toga podnese izveštaj Narodnoj skupštini i time je njegov mandat ugašen, prestao.
Gospodine Samardžiću, u vas imam neograničeno poverenje, ali trebalo je da poštujete svoje znanje i da kažete onima koji su rekli – sada ćeš ići u Peking, pa ćeš ići u Njujork – izvinite, ali nemam nalog Narodne skupštine Republike Srbije. Tim pre što ste nas malo obmanuli danas govoreći, pa ste rekli da je Narodna skupština odbacila Ahtisarijev plan, a u Predlogu rezolucije lepo piše da ga je Republika Srbija odbacila. Vlada je odbacila Ahtisarijev plan.
Nas niste pozivali da sednemo i da razgovaramo o planu Martija Ahtisarija. Ne kažem da ga ne bismo odbacili, ali vi ste izbegli da Narodna skupština Republike Srbije odbaci predlog Martija Ahtisarija i veoma slabo ste podržavali Rusiju u nastojanjima da nam sačuva Kosovo i Metohiju. Ovo rukovodstvo Srbije vidim kao ljude koji trenutno, neko iskreno neko ne, pomažu Rusiji da nam sačuva Kosovo i Metohiju.
Sam Predlog rezolucije, uz zaista ovu primedbu da bi bilo dobro da Narodna skupština raspravljala o predlogu Martija Ahtisarija, vi ste prognozirali da bi Narodna skupština odbacila taj plan, ali onda nemojte da govorite da ga je Skupština odbacila. Vi sada nama predlažete da utvrdimo, „novi pregovori moraju biti otvoreni u pogledu ishoda i trajanja“.
E sada, ako je Ahtisari vodio pregovore sa jasnim ishodom, on je odmah rekao, čudnovato, rečima koje je malopre izgovorio predsednik Republike, da zbog nasilja Miloševićevog režima mi smo izgubili Kosovo i Metohiju. Znači on je već odmah rekao da u pogledu ishoda je jasno da Kosovo i Metohija moraju biti nezavisni. Vi ne smete da krenete u nove pregovore i da budete otvoreni u pogledu ishoda. Vi krećete odavde sa mandatom Narodne skupštine Republike Srbije da krajnji ishod pregovora bude Kosova i Metohija u sastavu Srbije. Nema otvorenosti u pogledu ishoda, nemate ni mandat da uopšte otvarate pitanje ishoda: ili će biti srpsko ili vi niste pregovarali.
Uostalom, ne pominjete previše odredbe Rezolucije 1244 koje nisu poštovane. Vi vrlo dobro znate, nažalost gospodin predsednik Narodne skupštine nije udostojio Narodnu skupštinu raspravom o predlogu rezolucije SRS o Kosovu i Metohiji. U tom predlogu rezolucije, a voleo bih da ste ga i vi detaljnije čitali, pa ubacili još ponešto od onoga što smo mi tražili, jasno se traži, zahteva se, zašto da ne, od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da se poštuje Rezolucija 1244 i posebno one odredbe za koje je gospodin Boris Tadić u kampanji govorio da uopšte ne pišu u rezoluciji i da nije tačno da mi imamo pravo da vratimo određeni broj vojnika i policajaca, da imamo pravo da vratimo na bitne granične prelaze administraciju Republike Srbije.
Nikoga niste oglasili odgovornim što se ne poštuje Rezolucija 1244 i nigde ne tražite da ona bude poštovana. Vi kažete – ne treba vam nova rezolucija pre završetka pregovora. Tačno je, ali šta radimo sa ovom rezolucijom? Međunarodna zajednica se u većini ponaša kao da Rezolucija 1244 uopšte ne postoji.
Naravno, nejasno je šta ste hteli da kažete. Moram da priznam da sam zadovoljan što Vlada i predsednik prate SRS, ne tempom koji treba, ne do granica koje vam mi postavljamo, a onda se, posle nekoliko meseci, ispostavi da ste stigli do njih, onda mi moramo da vam postavljamo nove.
U ovoj rezoluciji mogu da naslutim da biste nešto uradili međunarodnim subjektima koji priznaju Kosovo i Metohiju. Mislim da je međunarodni subjekt država. Mislim da ste ovde mislili na države, s tim što vas podsećam da postoje i međunarodne organizacije. Ali, ne znam šta biste to uradili. Kako biste se ponašali prema državi, najpre prema samoproglašenju nezavisnosti?
Ne možete Narodnoj skupštini da kažete da ćete blagovremeno da odgovorite. Narodna skupština mora da vam kaže kako da odgovorite. Nije to u vašim rukama. Ako je u vašim rukama, nemojte od nas ni da tražite rezoluciju. Imate javnu saglasnost da branite Kosovo i Metohiju, nećete da nam kažete kako ćete, pa onda radite. Kako ste se dogovorili i kakva vam je Vlada, tako i radite.
Nemojte nama da kažete da će Vlada da odgovori, a mi u blaženom neznanju čekamo kako će Vlada da odgovori. To nije dobar odnos prema Narodnoj skupštini.
Priznajem da su poslanici većine robovi Vlade. To se vidi i po ekspresnom sazivanju ove sednice. Vi date potpise blanko i tamo ih sekretari poslaničkih klubova prikupe, kad ima dovoljno, stoj, nije važno, saziva se sednica. Ne želim da u tome učestvujem na ovaj način.
Hoću da vam, u ime onih građana koji nisu sa vama, a ima ih dovoljno, kažem: državotvorni smo, hoćemo da sačuvamo Kosovo i Metohiju, nismo na vlasti, hoćete vi da sačuvate, mi ćemo vam pomoći. Ali, vi morate da poštujete one koji Srbiju vole iznad svega, one koji vama takvima, koji to ne zaslužujete, i danas pružaju pomoć kada je u pitanju vitalni nacionalni interes.
A vi znate kome mi to sad pružamo pomoć. I vama, gospodine predsedniče, koji ste u kampanji govorili da vi niste optimista i da Kosovo i Metohija bliže nezavisnosti nego da ostane u sastavu Srbije. Da nije to podstaklo Šiptare da krenu još dalje?
Vama koji ovde govorite da naši prijatelji u svetu izvanredno se bore za našu stvar, a vi se i dalje borite da budemo u članstvu organizacija u kojima su naši neprijatelji.
Ako gospodin Koštunica danas kaže da imamo prijatelje u svetu koji brane Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, šta su nam oni drugi? Šta je pandan reči prijatelj – neprijatelj. Nama je Amerika neprijatelj, nama je Evropska unija neprijatelj ili nam je Rusija neprijatelj? Hajde da rešimo danas, hajde da glasamo da li nam je Rusija neprijatelj ili nam je Amerika neprijatelj.
Ne mogu oboje da nam budu prijatelji. Ovaj otima, ovaj nas brani. Ko nam je tu prijatelj? Kakvi prijatelji u NATO? NATO nam je prijatelj, je l' da?! Ohajo nam je prijatelj?!
Sve to lepo zvuči. Učinićemo sve da budemo u NATO, a treba nam ruski veto! Ako ste vi šizofreničari, mi nismo. Nama mozak nije toliko podeljen. Mi umemo jasno, seljački da razlučimo ko nam je prijatelj, a ko nam je neprijatelj.
Uostalom, pre samo nekoliko dana predsednik Srbije je izjavio da Srbija ne razmišlja o raskidanju diplomatskih odnosa sa državama koje priznaju nezavisno Kosovo i Metohiju, jer, kaže, to bi bila izolacija, to rade ovi gubitnici – radikali.
Šta će to onda Vlada da preduzme, gospodine predsedniče Vlade? U toj Vladi bitan član je DS, čiji je predsednik i predsednik Srbije. Vi nam ovde nagoveštavate mere Vlade prema državama koje priznaju nezavisnost, predsednik Srbije u javnosti kaže da te mere nisu prekid diplomatskih odnosa. Koje su to onda mere?
Da vas ne podsećam da je Amerika proglasila OVK terorističkom organizacijom i da je danas borba te terorističke organizacije pretvorena u nezavisnost teritorije na kojoj su se bavili terorizmom. Da vas ne podsećam ni na to da, kada ste došli na vlast, vi ste te teroriste odmah pustili iz svih zatvora u Srbiji, da nastave i dalje, i da danas pregovaramo i sa njima.
Ovde nam je rečeno, čak i u nazivu rezolucije piše, da je to u skladu sa međunarodnim pravom. Da vas sada podsetim da je američki ambasador Polt pre dva meseca na TV B92, na pitanje sagovornika – kako komentariše flagrantno kršenje Povelje UN, međunarodnog prava, te Helsinškog dokumenta, izjavio da će Savet bezbednosti doneti odluku o nezavisnosti Kosova i Metohije i da će tako automatski dopuniti Povelju UN, maltene obogatiti međunarodno pravo o nepovredivosti granica suverene demokratske zemlje. Hoće li ono što proklamuje ambasador, pred kojim su svi stajali mirno, hoće li to postati deo međunarodnog prava na koje se mi pozivamo ovde?
Što se nas tiče, mi ne nalazimo opravdanje u zahtevima za nezavisnost u nasilju Slobodana Miloševića. To treba da vas bude sramota, gospodine Tadiću. Nikad ni u jednoj državi predsednik države neće da govori loše o svom prethodniku, koji je biran sa mnogo više glasova nego što ćete vi ikada više da ih sanjate, a drugo, vi time opravdavate apsolutno sve što učine oni u pokušajima da Kosovo i Metohija bude nezavisno, a tzv. međunarodna zajednica ili zapadna civilizacija u podstrekivanju ili u podršci da to učine.
Nije bilo nasilja Slobodana Miloševića na Kosovu i Metohiji. I da su u mom Kragujevcu krenuli puškama da sačekuju policiju i vojsku i da ubijaju, morala bi policija i vojska da intervenišu i u Kragujevcu. Šta bi moglo da se kaže – nasilje Slobodana Miloševića nad Kragujevcem? Tretirajte Kosovo i Metohiju kao Srbiju i tada, kao i danas.
I danas, gospodine predsedniče, da neko napravi zasedu i da ubije policajca, šta biste uradili vi – izvršili biste nasilje nad onim ko je ubio policajca? Vi to priznajete danas ovde u govoru, kojim bi trebalo na početku kampanje za predsednika da se predstavite kao patriota.
Ne vredi, kada glumci nauče dobro svoju ulogu, oni mogu da se predstave dobro. Video sam kako ste lepo odglumili pred onim kamerama koje isteraše kada ste vi završili svoj govor, ali kada vas čovek zagrebe, kada od vas traži rešenje, vi to rešenje nemate. Je l' da ga imate, vi ne biste, kao ministar odbrane, a zatim kao predsednik, upropastili potpuno vojsku.
Ne govorim o ratu. Ko ga voleo, neka mu bude u kući. Govorim o odbrani Kosova i Metohije, o odbrani svim mogućim sredstvima.
To vam je dužnost. Mada, niste se pojavili u Skupštini Srbije da položite zakletvu na novi Ustav. To bi zaista bilo dobro dočekano, čak i od poslanika SRS.
Vi niste predsednik po novom Ustavu. Vi izbegavate taj novi Ustav, zato što je ta zakletva obavezujuća za predsednika Republike.
Voleo bih da je Vlada u Zakonu o Vladi predvidela istovetan tekst zakletve, veoma sličan i za ministre, zato vas poslanici nisu birali da osnivate narodne kancelarije, da uživate u funkcijama i privilegijama, na to imate pravo, ali su vas birali za to da ih zaštitite kada je to potrebno, a Srbe na Kosovu i Metohiji posebno.
Kako bih voleo da ste, umesto što ste napadali nas radikale u vezi Kosova i Metohije, napadali one međunarodne činioce i zvaničnike koji su otimali Kosovo i Metohiju.
Kako bih voleo da niste pozvali Srbe na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore, uprkos stavu svih stranaka u Srbiji, uprkos stavu njegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Pavla. To bih očekivao od predsednika Republike.
Rezolucija je nejasna. Lepo to izgleda. Mi ćemo glasati za ovo, odmah vam kažem. Čak nismo ni amandmane davali. Besmisleno je da vas opterećujemo amandmanima.
Rezolucija je nešto najdalje što sam od vas očekivao. Da mi je neko rekao pre godinu dana da ćete stati iza ovakvih reči, rekao bih da to sigurno nije moguće. Dostigli ste ono što je trebalo da se uradi pre više meseci. Kažem vam, moraćete da idete i dalje.
Hoćemo li da prepustimo Vladi da odredi novi tim za KiM? Vidim, ovde piše - obavezuje se Vlada da formira tim. Valjda se ovlašćuje, ali dobro, čak kaže da je dužna da redovno izveštava Narodnu skupštinu o međunarodnoj i unutrašnjoj situaciji u vezi sa KiM.
Gledam dnevnik, čitam biltene agencija, ne treba vi da me obaveštavate o međunarodnoj situaciji. Vi mene treba da izveštavate o toku pregovora, ono što izbegavate već koliko meseci.
Kaže - Vlada će da formira novi tim. Hoće li Vlada ponovo da izbegne SRS? Kažem vam, ako želite da radikali budu u tom timu, mi moramo da ga predvodimo. Tako je narod hteo. Mi smo najjači i naša je politika najbolja za KiM.
Što da čekamo da se vi pametite po nekoliko meseci ili godinu dana, kad možemo sve zahteve da iznesemo odmah. Jasno, radikalski, ko je saglasan - saglasan, ko nije - nije. Protiv smo nezavisnosti KiM. Šta ćemo uraditi ako dođe do samoproglašenja?
Hoćemo li da blokiramo granicu prema KiM? Hoćemo li da zabranimo prolaz svim automobilima, izvoz i uvoz robe na KiM?
Hoćemo li mi da napravimo takav dogovor sa ostalim državama u okruženju, da jedna država koja ne poštuje Povelju UN bude izolovana?
Hoće li neka druga država da prizna nezavisnost KiM? Da, hoće, i vi znate i koje će. Već na televiziji govore o tome.
Šta ćete preduzeti? Koja je to mera Vlade Republike Srbije? Kako se zove ta mera? Šta vam diplomatija kaže, koje su to mere kojima jedna država brani svoju teritoriju? Ako je napadnuta diplomatskim putem, diplomatskim putem da je branimo.
Ako je napadnuta oružjem, hoćemo li još jedan pogrom srpskog stanovništva da dozvolimo zato što neko tamo preti da će da pobije Srbe? A mi ćemo da čekamo da li će međunarodna zajednica da ih odbrani ili neće. A šta ako ih ne odbrani?
Da vas ne podsećam na sudbinu Republike Srpske Krajine, kada su Srbi otišli iz Krajine, za UN više nije postojao problem. I dan-danas bi Krajina trebalo da bude pod zaštitom UN. Ako Srbi odu sa KiM, uzalud vam borba.
Šta ste učinili da Srbi, vidim da su pozvani predstavnici, ni to nisam znao, neka su, dobro je da čuju, ne znam kako ste izabrali predstavnike Srba sa KiM, ali dobro je da čuju, šta ste preduzeli da ostanu na KiM?
(Predsednik: Vreme.)
Da li je to prvo ili drugo vreme?
(Predsednik: 20 minuta.)
Završavam, neću da vam kvarim atmosferu.
Članove svojih stranaka ste pozapošljavali, sve. Neki su i poslanici ovde, posao i poslaničko mesto i baš fino. Šta je sa sirotinjom.
Šta je sa običnim građanima? Je l' dolazio kod vas čovek sa devetoro dece kome ste obećali smeštaj u Srbiji, pa smeštaj na KiM, sad nije nigde. Kako ih zadržavate na KiM?
Obećanjima da ćete se boriti da Kosovo i Metohija ne bude nezavisno. Ne morate da budete jasni, ljudi, ovo je država, ovo je vlada, ovo je predsednik.
Šta vi nama ovde uvijate, ko pile u kučini. Recite nam jednom, jasno i glasno, pitao sam vas i na pretprošloj rezoluciji i na prošloj - šta ćemo to da uradimo?
Da nije Rusije, da li biste bili ovako čvrsti? Ne biste. Poštujte malo taj ruski stav. Nema pregovora sa EU dok nas Rusija podržava da odbranimo KiM. Nema priče o NATO ako nam je Rusija bitan faktor da odbranimo KiM. Ne možete da ljutite Rusiju. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da ne bude nekog nesporazuma, gospodin Aligrudić je pogrešno protumačio ili nije hteo do kraja da tumači moju primedbu iznetu na tačku 5. i tačku 6. Predloga rezolucije.
Naime, zašto tražim da definišemo korake Vlade? Zato što tačkom 5. mi obavezujemo Vladu Republike Srbije da deluje u pravcu ostvarenja zahteva da od svih država, članica Ujedinjenih nacija, zahteva da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, a ne kažemo kako da deluje.
Onda tražimo ponovo da Vlada Republike Srbije i svi državni organi, znači i predsednik Republike, blagovremeno i energično odgovore svakom nagoveštaju ili činu bilo kog međunarodnog subjekta, a naravno i onima koji bi jednostrano priznali nezavisnost Kosova i Metohije.
Šta mi, ovako neodređenim definicijama, činimo Vladi Republike Srbije? Mi nju stavljamo u veoma neugodnu poziciju. Šta li je to htela Narodna skupština rezolucijom, kojom traži, obavezuje Vladu da nešto energično učini, a ne zna šta. S druge strane, postoji bojazan da postoje ratni huškači u toj vladi. Možda mi ovim nejasnim definicijama ovlašćujemo Vladu da uđe u rat, pa Makedonija prizna Kosovo i Metohiju, a Vlada pročita rezoluciju i kaže, objavljujemo rat, traži od nas Narodna skupština.
Zato tražim apsolutno jasno, potpuno čisto, imate situaciju, imate moguće situacije, nema ih tri-četiri, možete samo da ih predvidite, i mi onda kažemo Vladi Republike Srbije, od vas zahtevamo da uradite to i to; da li je to pismo, da li je to demarš, da li je povlačenje ambasadora na razgovor u Beograd, to sve mora Narodna skupština Srbije da propiše Vladi.
Nismo mi ovde glumci baš svi. Ne glumimo mi one koji su saglasni sa vašom politikom. Mi glumimo one koji vam daju instrukcije kako da branite Kosovo i Metohiju, pa onda, brate, dajte da vam damo jasne instrukcije, do kraja potpune i jasne. Samo to je bila moja želja. Bojim se da nas Vlada ne uvede u rat sa kojim možda neko ne bi bio saglasan. Hvala.

Mislim da je ovde povređeno dostojanstvo Narodne skupštine i da je trebalo da reaguje predsednik Narodne skupštine. Zaista mi je neprihvatljivo da čoveka toliko izmeni ministarska funkcija da on počne da vređa poslanike i da priča da mi nešto ne razumemo, i da on to sad treba da nam objasni šta je suštinska autonomija, a neće da nam objasni šta će Vlada da radi u slučajevima koje je predvideo Rezolucijom.
Gospodine ministre, mi smo ovde zbog Srbije ceo dan vas ovde trpeli, nismo zaslužili ovaku vašu tiradu na kraju. Mislim da treba da reaguju poslanici DS. Direktno ste optužili vlade pre Vojislava Koštunice da nisu imale stav o Kosovu i Metohiji i da je tek dolaskom Vojislava Koštunice Srbija predstavila svetu program koji spasava Kosovo i Metohiju.
Ne kažete da sve to zavisi od Rusije, džabe vaše priče i vaši pregovori, da je Rusija prihvatila bilo koju od ovih rezolucija džabe bi bilo to što ste vi na vlasti. Tako da vas molim, da ste nas poštovali vi biste nam bar ovaj izveštaj, sad to moram da kažem, koji ste nam podneli datumirali, jer vi ste, gospodine Samardžiću pozvali Skupštinu danas da raspravlja o vašem izveštaju, a kog datuma je taj izveštaj pisan?
Ima li ijednog izveštaja u kojem se vi obraćate bilo kome da ne napište datum? Od kog datuma vam je ovaj izveštaj? Nemojte da nam držite tirade, posebno ne kasno noću u jedan sat, sami ste krivi što je sednica počela u četiri.
Obraćajte se malo narodnim poslanicima sa dostojanstvom i mi se vama obraćamo. Čak sam vas i pohvalio, ali ovo je iz vas sad progovorio neki zao čovek. Šta vam je bilo teško da sedite ceo dan? Ko zna kada ćete opet da dođete u Narodnu skupštinu? Ovo je čast za vas. Kad biste videli Narodnu skupštinu?

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo prilike, kada je neki zakon iz oblasti finansija na dnevnom redu, da nas udostoji ministar koji glumi Ramzesa, otprilike, skameni facu, sluša šta mu se sve govori, ne reaguje, a kad reaguje, u stvari, otkrije suštinu problema pred kojim, čini mi se, danas ne bi trebalo da zažmuri. Ovo ne bismo smeli da ostavimo po strani.
Postoji optužba da je po partijskoj liniji, na jedno od najvažnijih mesta u državi, primljen čovek koji se bavio kriminalom. Ministar odgovara da mu je za to mesto bio potreban menadžer, što mogu da prihvatim. Zatim, da ga je o kandidatu izvestio državni sekretar u Ministarstvu, što ne mogu da prihvatim jer znam da je to gospodin Đidić koji o tome nema pojma i ne verujem da je to istina, on se u to ne bi mešao, otkud on zna ko treba da bude direktor Carine. A, onda ono glavno i bitno u izlaganju gospodina ministra, koji kaže - znate da je ranije bilo kriminala u Upravi carina, sad smo doveli policajca da bude direktor Uprave carina.
E, pa, ako poznajete osnovna načela uređenja jednog društva, policajci ne postaju direktori, ministri i predsednici države i vlade. Policajci rade u MUP-u, otuda kontrolišu da li se neko bavi kriminalom ili ne, predlažu tužiocima mere, tužioci prihvataju ili ne, sve to ide na sud i onda se utvrđuje da li je neko kriminalac ili nije.
A da vi meni sada ovde dokažete kako treba iz policije ljude birati na odgovorna mesta u državi, jer su to jedini ljudi koji ne kradu i koji mogu da se bore protiv kriminala u firmama, gospodine ministre, pa vas to uopšte nije interesovalo. Vama su rekli iz Demokratske stranke ko mora da bude direktor Carine i vi ste to prosledili dalje. Vi uopšte ne znate ni ko je taj čovek.
Kažete - čitao sam njegov CV. Hoćete da vam napiše ovde svaki poslanik svoj CV, nećete naći nijedan problem. CV piše društvo.
Nemojte da se smejete, ministre, voleo bih da napišem vaš CV, ne bi vas spasila Zabela, bar pet godina.
CV piše okolina i društvo, a ne vi. Šta li vam je taj napisao o svojim uspesima u službi državne bezbednosti, mnogo me interesuje? Koliko li nam je taj državu spasao?
Gospodine ministre, nemojte da prelazite lako preko ovoga. Kako su vam naturili to, kako su vas naturili nama, tako su vama naturili jednog, drugog, trećeg, četvrtog, i taj lanac, ta spirala se sprovodi do kraja.
Izaći ćete ovde da govorite, nećete nikoga ubediti, ali baš vas briga. Vi računate na jedan mandat, dužni ste to ovoj stranci koja vam je omogućila da haračite državom poslednjih sedam godina, dužni ste ovoj stranci da izdržite jedan mandat, posle toga ćete se skloniti, kao što se sklanjaju svi ostali.
Nama nisu potrebni takvi ljudi u ovoj skupštini, da nam polažu račune. Nama su potrebni ljudi koji će celog svog života biti pred očima javnosti, o kojima će javnost moći da kaže svoje mišljenje i koji će moći da kaže – eto, to sam ja.
Vi samo dolazite i odlazite, mi ovde nastavljamo da se sekiramo, država propada sve više, a vama je bitan CV onoga koga vam predlažu. Čak nas ovde ponižavate tim CV-jem. To vi tamo koristite gde ste naučili, odakle su vas naučili.
Niti ste rođeni sa tim CV-jem, niti ste na fakultetu naučili šta je to, niti na poslu, nego su vam ubacili u poslednjih nekoliko godina da treba da gledate nečiji CV. I tako vam dođe CV čoveka iz državne bezbednosti, vi kažete - on je izvanredan menadžer, a i kod njega u firmi neće biti nikakvog kriminala, neće biti više krađe na Carini.
Preko ovoga Skupština ne sme da pređe. Mislim da Skupština treba da donese i odluku po kojoj će ministar, u najkraćem mogućem roku, da obavesti sve narodne poslanike o tome da li su optužbe izrečene za ovom govornicom tačne ili ne, a nakon toga ostaje da se mi još jednom pogledamo u oči.
Nećete stići mnogo da upropastite državu, ali mi je mnogo drago što će javnost saznati kakve vi to kadrove poturate našoj državi. Najsmešnije mi je kada oni koji su takve iste, od 2001. godine, poturali, sada kritikuju tu pojavu, a predstavnike Roma molim da sve probleme rešavamo, da najpre pokušamo da ih rešimo, pa tek onda da izađete u javnost sa teškim optužbama da se vrši diskriminacija romskog naroda u Srbiji.
Ja koji zaista pripadam stranci koja bi volela da ovu vlast odmah vidi u opoziciji ne mogu baš potpuno da se složim sa vama, ali dajte mi dokaze, pa da o tome vodimo raspravu. A to da li je formiran savet ili nije, to još uvek ne znači da je došlo do diskriminacije, nego da o interesima Roma brinu ljudi sa kojima ni vi, možda, niste saglasni.