Nisam gospođu Pešić svrstao u one koji, izuzev novca, nemaju drugi razlog da govore ono što govore tek tako. Čitav svet je obradovan što se stvara ravnoteža snaga, što ne postoji više samo jedna svetska supersila ili je još uvek samo jedna, ali joj se vrtoglavom brzinom suprotstavlja čitav jedan blok.
Nije to samo Ruska Federacija, tu je Kina, tu je Indija, probudila se latinska Amerika sa izuzetkom dve ili tri države. Arapski svet ima mnogo toga da kaže o dominaciji SAD.
Dakle, kada je očigledno da se pravi ravnoteža snaga u svetu, gospođa Pešić ovde kaže: radujete se novom hladnom ratu. Ne, nego se radujemo da će Amerika da bombarduje svakog koga poželi. Nikada se niste usprotivili protiv toga, gospođo Pešić, a protivite se što će postojati ravnoteža, nazovimo je ravnoteža straha - ali sam ubeđen da onako bezumnih bombardovanja neće biti.
S vama zaista prekidam polemiku po tom osnovu. Jeste, mislim da je svako izneo svoj stav. Vaš stav znam već godinama, vi znate stav SRS - niti ja vas mogu da opametim, niti vi nas možete da promenite. Tako da tu ostajemo na pozicijama na kojima smo.
Gospodinu ministru moram da kažem da me raduju sve četiri grupacije koje su ušle u ruski parlament, u Dumu. Dakle, uopšte ne favorizujem, znam vrlo dobro, srećem se sa tim ljudima, sa njihovim deputatima, da nam od svih tih grupacija nikakvo zlo ne preti i da će nam sve učiniti dobro.
Ne baštinimo mi pobedu Vladimira Vladimiroviča Putina. Na kraju krajeva, on je predsednik Rusije, šta on ima da se obraća ,da se obazire na to koja ga stranka ovde baštini ili ne. Ali očekujem danas da predsednik Srbije, vaš predsednik, i on uputi čestitku Vladimiru Putinu. To neću uopšte kritikovati niti ću reći - je li, čestitaš Rusu, a hoćeš u NATO? Ne, drago mi je da zvaničnici Srbije čestitaju Rusiji demokratski izabranog predsednika, zaista demokratski izabranog.
Ponavljam vam, i u slučaju pobede Zjuganova, i Žirinovskog i četvrte bivše koalicione stranke, Jedinstvene Rusije, ništa zlo, ništa loše ne bi bilo, ne bi se desilo Srbiji.
Zato vas molim, kada pričate o državnoj politici, razmislite dobro. Favorizovanjem samo NATO-a, što ovde činite bezobzirno, vi favorizujete svetskog dželata, kojim mnoge svetske države nisu zadovoljne. Mi, favorizovanjem Rusije, favorizujemo, izvinjavam se, druge strane Terazija, barem na neki balans koji u svetu mora da postoji. Nije Rusija ni kriva ni dužna što su cene energenata i sirovina ovako visoke. Amerika je to napravila.
Amerika diže Rusiju iz dana u dan, iz sata u sat, i ako to Rusija dobro iskoristi, i sebe ojača i svoje prijatelje u svetu, i kupi po svetu sve što može, dok se stvara ovaj ekstraprofit od energenata i sirovina, nama će sigurno biti dobro.
Ako vi do smene ove vlasti, do izbora nove, budete uspeli da Rusiju ovde uvučete, da ovde budu centri iz kojih kreću energenti i sirovine na sve strane, širom Zapadne Evrope, mi pripadamo Zapadnoj Evropi, ali uopšte ne kažem da ne pripadamo Istočnoj Evropi.
Vi ovde presekoste. Koja smo mi to civilizacija, odakle smo mi došli, sa Tajms skvera?
(Predsednik: Vreme, gospodine Nikoliću.)
Je li neko čitao odakle su Srbi naselili Balkan? Dakle, ne kažem da je kod vas neka velika greška, što vi kažete da ste zapadni Evropljani, ne poznajete istoriju i nije ni važno. Samo kažem da je greška sada reći da je naš prvenstveni cilj NATO. Čak bih rekao, ali bih tu poštovao želju Narodne skupštine, ako bi Narodna skupština tako nešto izglasala većinom od ukupnog broja poslanika. Ne biste me čuli da to kritikujem kada to iznose državni funkcioneri. Samo sam zamolio državne funkcionere da sa ove govornice više ne iznose svoje lične stavove, ako su im u rukama - vojska, policija, spoljni poslovi, vitalne funkcije države.

Dame i gospodo narodni poslanici, po našem mišljenju ovo je jedan od najvažnijih članova ovog predloga zakona. Naime, radi se o ustavnom pravu svih državljana Republike Srbije da odlučuju o tome ko će biti na vlasti ili da i sami budu kandidovani za neku funkciju.
Radi se o proklamovanom obećanju DOS-a, datom 2000. godine Srbima koji žive izvan granice Srbije, da će im biti apsolutno omogućeno da glasaju, ne kao do tada, isključivo na biračkom mestu gde su upisani u birački spisak, već u gradu u kome žive bilo gde da su u svetu. To pravo je delimično priznato izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Međutim, tako je to sročeno da samo zaposleni u ambasadama, konzulatima ili na mestima gde je omogućeno glasanje, članovi njihovih porodica i državljani Srbije koji žive u neposrednoj blizini, evo, da kažemo i do 10-20 km daljine, mada u Srbiji nemate biračko mesto dalje od pet kilometara od bilo kog birača, da samo oni mogu da glasaju. Zato nam uz ogromne troškove glasa nekoliko hiljada birača u inostranstvu.
Predlagač zakona i dalje zastupa tezu da Srbima, da državljanima Srbije koji borave u inostranstvu ne treba omogućiti da lako, na jednostavan način glasaju, već im treba toliko otežati uslove da glasaju da oni od glasanja odustanu.
Bez prejudiciranja za koga bi ti ljudi glasali, imam pravo da kažem da SRS nije ubeđena da bi dobila te glasove u većini, zato što se radi o ljudima koji žive u Evropskoj uniji, znaju koje su blagodeti EU, žive u granicama NATO-a, znaju koje su blagodeti NATO organizacije, koja ih štiti, brine o njima danju i noću, imaju na raspolaganju medije iz kojih mogu da saznaju šta je istina.
Znači, nemamo ništa lično u vidu kada vam predlažemo da omogućite da državljani Srbije koji žive u inostranstvu glasaju, kao što je to pravo omogućeno mnogim građanima drugih država, daleko razvijenijih od nas, sa daleko razvijenijim parlamentarizmom.
Mi smo vam tu predložili jednostavno rešenje primenjeno u nekoliko zapadnoevropskih država. Državljanin Srbije koji živi u Njujorku dobija od biračkog odbora glasački listić, sada ga dobija od konzulata, ambasade, sasvim svejedno, dobiće i sada, sa tim glasačkim listićem postupa na veoma jednostavan način: zaokruži šta želi ili ne zaokruži, stavlja u jedan koverat, taj koverat zapečati i stavlja ga u drugi koverat, u kome se već nalaze fotokopije njegovog pasoša i neka identifikaciona isprava iz zemlje u kojoj se nalazi. Birački odbor dobija koverat, otvara ga, identifikuje da je glasao birač i zapečaćeni koverat stavlja zajedno sa drugim zapečaćenim kovertama u kutiju, otvara ih po završetku glasanja u 20.00 časova.
Mi smo ispunili svetu dužnost da ljudima koji brinu o ovoj zemlji, koji u njoj nekada imaju veliku imovinu, nekada manju, plaćaju veći ili manji porez, izdržavaju sa više ili manje sredstava svoje roditelje i članove svoje porodice, koji su zabrinuti za budućnost ove zemlje, koji joj žele dobro, omogućili smo im da glasaju. Tih glasova u Srbiji niko ne treba da se boji, zato što sve političke stranke računaju da rade najbolje moguće u interesu svih građana i državljana Srbije, pa tako i onih koji su u inostranstvu.
Inače, ako bi nas lični motivi rukovodili kome ćemo omogućiti da glasa a kome ne, onda bi DS, recimo, omogućila da samo Stari grad u Beogradu ili Vračar glasa. Radikali bi rekli: hajde prvo da mi obavimo izbore u Vojvodini, izaberemo Vladu za celu Srbiju na osnovu rezultata u Vojvodini, pa onda idemo dalje. Neka druga stranka bi na nekom drugom mestu, treća na trećem, ali zato postoji jedinstven, celovit birački spisak, koji vi nikada nećete da napravite, jer vi niste demokratski profilisani, vi niste demokratski nastrojeni, gospodine ministre. I ovo vreme, koliko ste vi ministar, bilo je dovoljno da se taj birački spisak na CD-u da političkim strankama.
Koliko se sećam, vaš predstavnik u jednoj izbornoj komisiji je krao taj birački spisak, predstavnik DSS-a, krao je i kao najviši simbol demokratije je predstavljao to da se dočepao nečega što vlast ima a opozicija nema. Tada je Bakarec bio u opoziciji, ukrao DS-u jedinstven birački spisak sa CD-a, time se hvalio u novinama sve dok se ponovo niste vratili u Vladu. Sada se više ne zaključavate u klozete zbog CD-ova, sada zbog nečeg drugog.
Dakle, najsvetija dužnost je, da vas ne podsećam na članove Ustava koji to regulišu – omogućiti državljanima Srbije da glasaju.
Uzalud nam član 38. Ustava, koji u stavu 2. kaže da državljanin Srbije ne može da bude lišen državljanstva, uzalud nam član na 33. strani, čini mi se, koji govori o tome da svaki državljanin Srbije ima pravo da glasa.
Vi jedan veliki broj državljana Srbije lišavate prava da glasaju tako što im uslove za glasanje činite nemogućim. Naši ljudi koji rade, recimo, na krajnjem istoku Rusije, imaju 12 vremenskih zona na teritoriji jedne države koje treba da savladaju da bi došli u Moskvu da glasaju, pošto im samo tamo omogućavate.
Molim vas da ozbiljno shvatite, a ne ovako neozbiljno, kako ste vi to u obrazloženju odbijanja ovog amandmana rekli, pa kažete: drugačije je regulisano u Zakonu o izboru narodnih poslanika, a za sve što nije regulisano ovim zakonom, primenjuje se Zakon o izboru narodnih poslanika.
Kažem vam, kada biste ovo regulisali ovako u zakonu o izboru predsednika, naravno da bismo bili dužni da izvršimo izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, ali to je posao koji nas, po Ustavu, čeka tek kroz tri godine.
Znači, ne može da se izvrši nijedna novina u nekom novom lex specialis zato što osnovni zakon nije dobar, a osnovni zakon nećemo nikada da promenimo. Zakon o izboru narodnih poslanika ne menjamo i džaba vam priča da on nije dobar. Dok ga ne promenimo, nećemo menjati ni druge zakone. Hoćemo. Ovo je zaista, bezmalo, conditio sine qua non. Bez ovoga nema izbora, gospodine Markoviću.
Razmislite dobro: ko bi bacio 500.000 državljana koji imaju pravo da glasaju, koja je to država na svetu, samo zbog pretpostavke da neće da glasaju za DOS? Pretpostavka je loša. Glasaće i za vas u nekom procentu, koliko ste zaslužili, i za nas u procentu koji smo zaslužili.
Ali da ovako odbacite predlog, veoma jednostavan, i apsolutno je nemoguće da opozicija izvrši falsifikovanje ovih glasova. Morali bismo zaista mnogo da se pobrinemo da nam vi ne pokradete glasove, jer su pod vašom kontrolom i diplomatsko-konzularna predstavništva.
Morali bismo da pošaljemo, konačno i mi srpski radikali, u inostranstvo članove biračkih odbora, da prvi put napravimo troškove državi. Do sada to nismo radili. Kada mi kažete da su negde u Beču pobedili "žuti", znajte da tamo niko nije kontrolisao. Nikada nemojte da se hvalite tom pobedom kad 60 birača glasa, od toga je 50 zaposleno u ambasadi i u konzulatu.
U zatvoru glasaju uglavnom za SRS. Pogledajte samo koliko su vam zatvora upalili. Kako bi glasali za vas? Tamo ih držite kao stoku, kao životinje. Jesu naši birači tamo.
(Predsedavajući: Molim vas da ne dobacujete.)
Nema veze, Boško Ristić dobacuje i pruža mi priliku da sada odgovorim na ovo njegovo. To vam dođe kao nekakva replika. Dakle, gospodine Ristiću, zaista smo dobijali najviše glasova u zatvorima.
Prvo, svi ljudi koji su u zatvoru nešto imaju protiv vlasti. Vi to znate. Vlast ih je i poslala u zatvor. S druge strane, vi ste im uslove u zatvorima učinili nepodnošljivim. Vi imate kazamate, a ne zatvore. Ne bi vam palili toliko zatvora, ne bi toliko štrajkovali i ne bi dovodili svoje živote u opasnost da vam dokažu i ne biste gradili ovoliko novih zatvora da imate dobre uslove u zatvorima. Mislim da ne glasaju za vas zato što ste vi mnoge ljude koji su u zatvorima branili, gospodine Ristiću. Kako ste ih branili, tako sada i glasaju za vas.

 Neću da se upuštam, mislim da je potpuno obrazložen amandman, samo da predstavniku predlagača, ministru Markoviću, kažem da ni ovo nije tačno u članu 11. stav 4. da samo dve vrste potpisa moraju da budu overene kod suda.
Naime, kod suda moraju da budu overeni potpisi i one grupe od 10 građana koji raskidaju ugovor o zajedničkom kandidatu.
A to je ono kada se priča o nabrajanju da postoji uvek opasnost da ne nabrojite sve. Dakle, nije samo ove dve vrste potpisa kod suda. Postoji još jedna vrsta potpisa koja se overava kod suda, i kada nabrajate sve ono što mora da bude overeno, onda ste morali i treću vrstu potpisa: kada grupa od 10 građana razvrgava svoj ugovor o podršci jednom kandidatu, oni koji istupaju iz toga, svoje potpise o istupanju takođe moraju da overe kod suda.

Kao predstavnik predlagača amandmana, zaista  moram da odgovorim na ovu priču o tome da je licemerno tražiti od predsednika Republike da ne vodi političku stranku.
Gospodine Šami, od kako ste došli na vlast, doneli smo mnogo zakona u kojima smo mnogim građanima Srbije zabranili da budu članovi političkih stranaka, po osnovu funkcije. Imate sada, evo, Zakon o osnovama službi bezbednosti, pa tamo kaže da pripadnik BIA ne sme da bude član političke stranke. Po kom osnovu sada kažete da to nije licemerno? Ili možda Rade Bulatović nije član DSS-a?
Šta je sad ovde licemerno, naše zalaganje da predsednik Republike ne može da bude predsednik političke stranke ili vaše zalaganje da to može da bude i da je licemerno ako od njega tražimo da napusti funkciju predsednika stranke?
Vladimir Putin je predsednik Rusije. Ko je predsednik njegove stranke? Grizlov. Ne znate vi ništa o tome. Možda će biti predsednik stranke ako na parlamentarnim izborima postane predsednik Vlade, ali kao predsednik Republike poštuje Ustav.
Osnovna je stvar kako on svakog časa deli svoju ličnost, kad nastupa kao predsednik stranke, kad nastupa kao predsednik Republike. Možete vi da se konsultujete s njim i da vam neformalno vodi stranku, ali ne može formalno. Nije to licemerje.
Naravno da je najuticajniji čovek u DS-u Boris Tadić, ali kada ga Srbija prihvati kao svog predsednika, ne može da ga gleda kao predsednika jedne stranke. Nije dužna Srbija da trpi predsednika stranke na funkciji predsednika Republike. Nije dužna, jer to je uvod u sporove. Znači, kad god ga uvredite, imate pravo. On je predsednik stranke, kritike upućujete predsedniku stranke, omalovažavanje predsedniku stranke.
Nemate dužnost da ga poštujete kao predsednika Republike jer mu se uvek obraćate kao predsedniku suprotstavljene stranke. A ja bih voleo da imamo predsednika Republike o kome će svi govoriti sa uvažavanjem, koji će svoj mandat da završi kao predsednik Republike, koji će za svaki svoj susret u toku dana, meseca, godine da odgovara kao predsednik Republike. Kako vam to nije jasno?
Naravno da je Slobodan Milošević vodio SPS, ali je imao toliko obzira prema biračima u Srbiji, da prepusti formalno vođenje stranke nekom drugom. Pa i kada sudija istera fudbalskog trenera sa utakmice i pošalje ga u tribine, onaj sa tribina mobilnim telefonom vodi svoj tim, ali je poštovao odluku sudije da napusti borilište.
A vi nećete ni da napišete nešto što biste formalno morali da poštujete jer ne možete da kažete Borisu Tadiću da napusti funkciju predsednika DS-a, ili Vojislavu Koštunici, pa onda to ne može ni da bude u zakonu. Jaka stvar da izaberete drugog predsednika stranke, a da ovog poštujete kao svog uvaženog člana. Ne, vama je važnija ta njegova funkcija predsednika stranke, nego funkcija predsednika Republike.
Ali, svako ima pravo da se kandiduje. Napišite onda da predsednik stranke ne može da se kandiduje. (Izvinjavam se, završavam.) Znači, onaj ko želi funkciju predsednika Republike, taj mora da odluči: Srbija ili politička stranka.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo s pravom predložili brisanje člana 10. Njegova prva dva stava su prepisivanje Ustava Republike Srbije, a treći stav je tako besmislen da bi ministar, čije pravničko znanje uvažavam, trebalo da prihvati ovaj amandman.
O čemu se, naime, radi? Stav 3. člana 10. glasi: ''Ako Narodna skupština nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat, narodni poslanici se okupljaju da bi predsednik Republike pred njima položio zakletvu''.
Ministar nam je, u obrazloženju zašto odbija amandman, rekao da se tu reguliše jedna pravna situacija koja nije predviđena Ustavom.
Gospodine ministre, nađite mi u Ustavu odredbu da Narodna skupština ima situaciju u kojoj joj je prestao mandat. Nađite mi ustavnu odredbu koja reguliše mandat Narodne skupštine. Mandat je isključivo poveren narodnom poslaniku. Ustav tretira isključivo mandat narodnog poslanika. Narodna skupština nema mandat.
Dakle, mogli ste da kažete: ukoliko je raspuštena Narodna skupština - pošto Ustav predviđa situaciju u kojoj je raspuštena Narodna skupština. Pa čak da: Narodna skupština koja je raspuštena može da održi sednicu pošto poslanici još uvek uživaju mandat. Mandat prestaje danom verifikacije mandata novih narodnih poslanika.
Besmislen je stav 3, pravnički apsolutno besmislen, da ne kažem da je za narodne poslanike uvreda da neko zakonom predviđa da se oni okupljaju. Okupljaju se pilići oko kvočke, okupljaju se kokoške oko pšenice kad im bacite u dvorište, ali narodni poslanici se ne okupljaju. Narodni poslanici mogu da se okupe negde u kafani, mogu na fudbalskoj utakmici, ali se ne okupljaju u Narodnoj skupštini. Ovde se održavaju sednice Narodne skupštine, a ne okupljanja narodnih poslanika.
Ovo mi liči na kralja Milana Obrenovića, koji je okupljao narodne poslanike samo kada treba da donesu budžet i posle toga ih odmah vraća u aps, gde su i bili. Samo ih je jedan dan okupljao i cenio – izglasaju budžet, on ih vrati u apsanu.
Molim vas, gospodine ministre, skrenite pažnju Sekretarijatu za zakonodavstvo da ne postoji mandat Narodne skupštine, vremenski mandat. Možemo da kažemo da Narodna skupština ima mandat i da je ovlašćena da donosi nekakve odluke, ali da Narodna skupština ima vremenski mandat – nema. Vremensko trajanje mandata ograničeno je isključivo na svakog poslanika pojedinačno. Mogu da nastupe razlozi zbog kojih će pre vremena da prestane mandat ili kada svi, ovako, posle održanih izbora, svoje mandate prepustimo novoizabranim poslanicima.
Zbog toga, gospodine ministre, prihvatite ovaj amandman, neće da boli. U prva dva stava je regulisano ono što reguliše Ustav, a u trećem stavu je regulisano ono što ne može nikako da se dogodi. Hvala.

 Ovim amandmanom smo želeli da malo jasnije formulišemo situaciju u kojoj se možemo naći po članu 16. ovog predloga zakona pošto nam i predlagač zakona, Vlada Republike Srbije, stalno sugeriše kako je mnogo toga ovde napisano da bi Predlog zakona bio jasniji. Vlada se čak drznula da kaže da je postojalo i neko nejasno ustavno rešenje, pa ga sad Vlada dodatno definiše i razrešava ovim predlogom zakona.
Ali, zaista ne možete da podnesete da i u stavu 1. i u stavu 3. Vlada formuliše nešto na način koji je jednostavno neprihvatljiv. Potpuno je jasno kada ističe mandat predsednik Republike. Ustav je rekao - ako mu ističe u vreme kada je vanredno ili ratno stanje, produžava se. A Vlada u zakonu kaže - ne može mu isteći.
Nije tačno da ne može da istekne mandat. Mandat traje pet godina i on ističe. Može samo da bude produžen, po sili zakona, u skladu sa ustavnim odredbama, za vreme dok traje ratno ili vanredno stanje, odnosno tri meseca posle toga. Znači, ne možemo zakonom da kažemo da mandat ne može da istekne. Ne, mandat je istekao. Produžen je, ali ne kao mandat, nego je produženo ostajanje predsednika Republike na funkciji za vreme dok traju posebne okolnosti.
Zamislite, stavom 3. Vlada je blagonaklono rekla predsedniku Republike - možete podneti ostavku i u vreme kad je, recimo, ratno ili vanredno stanje. Ali, kako biste mogli da kažete - predsednik Republike ne može da podnese ostavku u vreme ratnog ili vanrednog stanja?
Šta ima ovde da se definiše ono što je prirodno, što se podrazumeva? Pravo je predsednika Republike da podnese ostavku i to po Ustavu uopšte nije ograničeno, a posebno nije ograničeno na situaciju u kojoj se nalazi zemlja. Znači, njegovo je pravo da podnese ostavku i Vlada mu sad blagonaklono kaže - možeš čak i u vreme ratnog ili vanrednog stanja, možeš i kad pada kiša, možeš leti, možeš zimi... Pa, on može da podnese ostavku. Šta mislite da je neko podneo amandman da ne može da podnese ostavku? Da se doda reč "ne" i mi prihvatimo ovde i kažemo - predsedniče Republike, ne možeš da podneseš ostavku.
Zaista se igrao ovaj ko je pisao ovaj predlog zakona. Igrao se sa strpljenjem narodnih poslanika. Nama je potreban Predlog zakona o predsedniku Republike. Bolje bi bilo da je ostao dosadašnji Zakon o predsedniku nego ovaj predlog, tim pre što se iz člana u član mi bavimo ustavnim rešenjima a ne razradom zakona.
Čak bih mogao da prigovaram i u stavu 2, u vezi s ovom reči "nadležnosti", koju smo mi zamenili rečima "prava i obaveze". Znači, kada se kaže "nadležnosti", obično se misli na neka prava. Ako ste nadležni za nešto, iz toga proističe pravo da nešto ukinete, da nešto donesete - neku odluku. Priznajem da bi široko tumačena nadležnost mogla da bude i pravo i obaveza, ali mnogo je lepše reći "prava i obaveze". Ta reč "nadležnosti" je jedan arhaizam, mislim iz austrougarskog pravnog rečnika, koji je predlagač zakona neprekidno koristio i koristi u svim predlozima zakona koje piše Sekretarijat za pravosuđe.
Nisu nadležnosti i nije nadleštvo Kabinet predsednika Republike, nego je to Kabinet predsednika Republike. Predsednik Republike nije nadležan nego ima prava i ima obaveze. I sve su propisane Ustavom. Zakon je trebalo da razrađuje načine na koje on ostvaruje prava i obaveze i vreme u kojem ostvaruje koja prava ili koje obaveze.
Dakle, potpuno je suvišan, besmislen član. Mogli smo i bez njega. Ako mislite da treba da se popravi, popravljajte ga, ali, pošto ne vidim neku veliku sklonost predlagača zakona da prihvata amandmane koji su zaista preko potrebni, mi ćemo nastaviti da ih obrazlažemo do kraja. Najlakše je da ovde pošaljete nekoga ko nije odgovoran za Predlog zakona, ko se samo smeška, a obaveza je Vlade da ovde sedi onaj ko ga je pisao, onaj ko zna šta je hteo da kaže, onaj ko se slaže sa svojim predlogom zakona.
Meni je neprijatno da gospodinu Markoviću govorim da ne valja Predlog zakona kad on to i sam jako dobro zna. I sav odgovor koji on može da kaže je - ja ovo nisam pisao.
Ali, to nama nije opravdanje za Vladu. Mi Vladu gledamo kao celinu, a ne kao skup političkih stranaka od kojih je svaka preuzela svoj feud.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji jedna situacija u kojoj je predsednik Republike sprečen da obavlja svoje dužnosti. Ustav je predvideo da ga u tom slučaju zamenjuje predsednik Narodne skupštine, a zakon razradio ovlašćenja predsednika Narodne skupštine za vreme dok ta zamena traje.
Međutim, mi smo pokušali da rešimo još jednu dilemu koja može da nastane, jer život nosi svakakve situacije, a to je - šta ako se u vreme zamenjivanja nešto dogodi i predsedniku Narodne skupštine? Tada Srbija ostaje i bez predsednika i bez prava bilo kog drugog izabranog lica da ga zamenjuje.
Mi smo, zaista u nameri da popravimo Predlog zakona, predvideli da predsednik Narodne skupštine u slučaju dok zamenjuje predsednika Republike, ili najstariji potpredsednik Narodne skupštine u vreme dok zamenjuje predsednika Narodne skupštine, a samim tim i predsednika Republike, može da obavi izvesne poslove iz nadležnosti predsednika Republike, a pre svega da raspiše izbore, što nije predvideo predlagač zakona, i naravno da ukazom proglašava zakone.
Onaj ko je odgovarao u ime Vlade, nije hteo da se upušta u to da je ova odredba neophodna, nego je onako malo ironično, sarkastično, primetio da to isto nismo predvideli u stavu 2. člana 17, u kome se takođe pominje zamenjivanje predsednika Republike od strane predsednika Narodne skupštine, pa sad, bože moj, pošto niste predvideli u stavu 2. nećemo da vam prihvatimo ni u stavu 3, iako je mnogo elegantnije rešenje bilo da Vlada svojim amandmanom kaže da se to odnosi i na stav 2. člana 17. Predloga zakona.
Ustav to nije predvideo, a ne može ni Poslovnikom, kako je Vlada rekla, da se predvidi da će neki potpredsednik Narodne skupštine da zamenjuje predsednika Republike. To zaista nije materija Poslovnika, nego je materija zakona o predsedniku Republike.
Taj zakon ide u dubinu. Postoji mogućnost da predsednik ne može da obavlja svoje dužnosti – zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine. Kad ne može predsednik Narodne skupštine, šta ćemo onda, dame i gospodo narodni poslanici? Ko će da raspiše izbore. Ko je onda ovlašćen da raspiše izbore? Ko je ovlašćen da komanduje Vojskom?
Radi se o predsedniku Republike Srbije. Nijednog časa, sekundu ne sme da ostane bez predsednika Republike ili čoveka koji ga zamenjuje, a vi ste predvideli samo dva funkcionera - predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine.
Možemo jednog časa da ostanemo bez obojice. A pogledajte potpredsednike, dao Bog, nek su nam živi i zdravi, uvek ih bude po četiri, pet, šest, i kada kažete najstariji, onda je neiscrpna lista ljudi koji mogu da zamene predsednika Republike. Možda i njima nešto, ne daj bože, može da se desi. Da sam ja predstavnik Vlade nikada ne bih rekao da nekome može nešto da se desi, izbegavao bih. Nepredvidivo je, ali Vlada mora da predvidi nepredvidivo.
Najlakše je kada ovde čovek iz ministarstva kaže: to su nepredvidive situacije, mi nećemo da ih rešavamo, a mogu da se dese. Pazite sada ovo, šta kaže - ako sva sedmorica ne mogu da vrše? Dajte bar za ovog jednog koji ne može da vrši, rešite bar to.
Pošto na isti član ima i amandman narodnih poslanika iz SPS, da se samo jednom rečenicom osvrnem na ironiju i cinizam kojim se Vlada služila odgovarajući na amandmane.Zamislite, Vlada u obrazloženju zašto odbija amandman kaže - materija regulisana ovim amandmanom sadržana je u Ustavu Republike Srbije. Mi, evo, već dva dana govorimo Vladi da je materija celog zakona sadržana u Ustavu Republike Srbije. Vlada odgovara i kaže - pa tako zakon izgleda, moraju rešenja iz Ustava da se prepišu u zakon. A kad narodni poslanik neko ustavno rešenje kao amandman predloži da uđe u predlog zakona, Vlada kaže - e, ne može, to već postoji u Ustavu.
Budite principijelni. Znam da ono što priliči bogu, ne priliči volu, ali ako vama dolikuje da prepisujete ustavna rešenja, onda ostavite mogućnosti narodnim poslanicima. Recite - ne prihvatamo amandman, a nemojte da iznosite da je razlog neprihvatanja to što je vas vodilo kada ste ceo Predlog zakona pisali.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ustav kaže da predsednik Republike poverava mandat za sastav Vlade kandidatu pošto sasluša mišljenje predstavnika poslaničkih grupa.
U članu 18. Predloga zakona vi se niste bavili razradom toga kako predsednik Republike predlaže kandidata za predsednika Vlade. Rekli ste: ''Predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade kad god se bira nova Vlada''. Znači, ne predlaže kad se bira stara Vlada.
A onda ste rekli: ''Predsednik Republike dužan je da Narodnoj skupštini predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade''.
Zbog situacije u čl. 109, 130. i 132. Ustava, mi smo to razradili, zato što su svi rokovi različiti.
Postoji rok od 90 dana, a to je rok u kome je novokonstituisana Narodna skupština dužna da izabere Vladu. Predvideli smo da je u roku od 90 dana sasvim razumno 75 dana čekati da se stvori skupštinska većina. Ako je nema, da treba predsednik Republike da pozove predstavnika najjače poslaničke grupe, da mu omogući vreme od 7 dana da on stvori većinu. Ako ni to nije moguće, predsednik daje drugoj po snazi još 7 dana i, ako ni to nije moguće, on raspušta Skupštinu.
Drugi slučaj je kada je Vladi prestao mandat, po čl. 130. i 132. Ustava, ili je predsednik Vlade podneo ostavku, ili je Vladi izglasano nepoverenje. U tom slučaju Ustav predviđa rok od 30 dana za izbor Vlade. Mi predviđamo da je dovoljno 15 dana da se stvori skupštinska većina, a sedam dana se daje pravo predstavniku najjače poslaničke grupe, sedam dana drugoj po snazi, i eliminiše se kriza do koje dolazi uvek kada treba da se pogađate, nagađate...
Dakle, obavezujemo vas, skraćujemo vam rok za dogovaranja za koaliciju, da bismo ubrzali čitav postupak, da uozbiljimo stvar, da ne bude izbor Vlade u ponoć i onog sekunda kada ističe rok od 90 dana za izbor Vlade.
Mnogi građani su me pitali da li smo mogli da sprečimo izbor ove Vlade u kojoj ste vi sada ministar, gospodine Markoviću. Rekao sam: mogli smo da sprečimo izbor u skladu sa Ustavom, ali izbor nismo mogli da sprečimo. Oni bi te noći, ili sutra, ili prekosutra izabrali Vladu i rekli bi: počeli smo sa izborom Vlade, ne moramo da je izaberemo za 90 dana, sada to može i za 120 dana.
Ali, ako hoćete da sve zaista uvedete u ustavne i zakonske okvire, molim vas da, kada pišete predloge zakona, predvidite što veći broj situacija koje mogu da se dese. Da ne ostavljate nedorečenim, da ne ostavljate Ustavnom sudu da tumači zakone i da tumači da li je neki opšti akt u skladu sa zakonom zato što apsolutno nije predviđeno, pa će doći do preglasavanja sudija, pa će ovi vaši iz DSS-a da glasaju na jedan način, ovi vaši iz DS-a na drugi način, mislim da će imati i neka druga stranka jednog ili dvojicu sudija, doći će do haosa i u Ustavnom sudu.
Posle ovog predlaganja sudija Ustavnog suda i ovakvog načina izbora, zaista ne možete da kažete da imamo Ustavni sud u Srbiji, nego da imamo višepartijski Ustavni sud. Pitanje je kakvu će zaštitu građani imati pred takvim Ustavnim sudom. Da li će morati da pokazuju legitimaciju neke političke stranke da bi kod nekog sudije imali prolaz, a da li će im ta legitimacija smetati da neki drugi sudija presudi u njihovu korist iako su potpuno u pravu.
Dakle, ako je Ustav predvideo da predsednik Republike sasluša mišljenje predstavnika poslaničkih grupa, zakon ima pravo da razradi rokove i način na koji će da sasluša mišljenje predstavnika poslaničkih grupa, onoga koji predstavlja 126 ili više u Skupštini Srbije, ili onoga ko predstavlja 90, 100, 80, 50, zavisi koliko imaju prvoplasirani i drugoplasirani. I ovo je sve u želji da Predlog zakona bude poboljšan, da izabrani predsednik Republike iz SRS zaista u skladu sa zakonom obavlja svoju funkciju.

Zaista je stav 1. člana 23. besmislen. Pročitajte pažljivo celu rečenicu, vadite umetnute rečenice i pokušajte da nađete smisao. Šta je hteo predlagač zakona ovakvom besmislenom odredbom?
Da bi i oni koji nisu imali Predlog zakona u rukama shvatili o čemu se radi, odredba glasi: ''Odnosi predsednika Republike s drugim državnim organima zasnivaju se na saradnji i obaveštavanju, u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima i odvijaju se bez odlaganja kad to iziskuje nesmetano izvršavanje nadležnosti predsednika Republike''.
Kome je palo na pamet da napiše ovakvu rečenicu? Znači, odnosi predsednika Republike s drugim državnim organima zasnivaju se na obaveštavanju i saradnji. Kako mogu odnosi da se zasnivaju na obaveštavanju? Mogu da počinju obaveštavanjem, mogu da se završe obaveštavanjem, ali – da se zasnivaju na obaveštavanju? Hoće li neko da obaveštava predsednika Republike da su odnosi počeli?
Onda kaže - odnosi će da se odvijaju bez odlaganja. Šta ste hteli time da kažete? Na kraju, ima li kaznenih odredbi ako se odnosi između predsednika Republike i predsednika Vlade, bilo kakve odnose da ste imali u vidu, ne odvijaju bez odlaganja ili ako se ne odvijaju na saradnji i obaveštavanju? I zašto bi predsednik Republike baš bio dužan da bez odlaganja ima odnose s predsednikom Vlade? Možda mu treba neko vreme da razmisli kakve će odnose da ima s njim. Dalje, zašto bi postojalo neko obaveštavanje? Šta tačno ova odredba definiše? Odnose predsednika Republike s kime? Sa drugim državnim organima. Znate li koliko ima drugih državnih organa? Hoće li on sve njih da obaveštava? Hoće li on sa svima njima da ima odnose bez odlaganja?
Što predsednika Republike izvrgavate ovakvom zakonu? Hoće li da povredi Ustav ako nema saradnju s drugim državnim organima bez odlaganja, po sistemu obaveštavanja? Hoće li da bude razrešen predsednik Republike kad se ne svidi volji dve trećine poslanika u Narodnoj skupštini, a oni uvek imaju uz sebe Ustavni sud?
A kako ćete naterati predsednika Republike da ovako nejasnu odredbu sprovede u delo? Ajde da ste rekli: odnosi drugih državnih organa s predsednikom odvijaće se nesmetano. Ali vi predsednika terate da sa drugim državnim organima ima nesmetanu saradnju koja će se odvijati po sistemu obaveštavanja.
Ovo je pisao neko iz DSS-a, pošto vi nikada nećete imati predsednika Republike, očigledno. Mi koji se spremamo za ovu funkciju zaista bismo želeli da znamo šta to od nas zahtevate, da vam kažemo da li možemo da ispunimo vaše uslove ili ne.
Nigde niko ne može da natera predsednika Republike s kim će da sarađuje, na koji će način da sarađuje. Ako je po sistemu obaveštavanja i uzbunjivanja, da li će da se priznaju njegovi telefonski razgovori kao način saradnje? Da li će morati da šalje poštu kurirom? Da li će da bude priznat datum kad je on u poštu predao neko obaveštenje drugom državnom organu? Gde su rokovi da obavesti neki drugi državni organ o onome što je osnov njihove saradnje?
Natrpali ste 27 članova u besmisleni Predlog zakona. Nikoga neće obavezivati ni na šta ovaj zakon, čak ni predsednika Republike. Trebalo je da imate malo više poštovanja prema onome koga će izabrati građani Srbije većinom. Da se ponosi zakonom na osnovu koga je regulisana njegova funkcija, na osnovu koga je biran, na osnovu koga se razrešava, na osnovu koga, u saradnji s drugim državnim organima, vodi zemlju.
Vi znate da on predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, znate da komanduje Vojskom, u skladu sa zakonom. O tome je trebalo ovde reći - komanduje Vojskom u skladu sa tim i tim principom, preko tog i tog formira svoj kabinet.
Šta ste ovde odredili o predsedniku Republike? Zaista ništa, izuzev da, u ove kasne noćne sate, pred vrlo malo poslanika, a ni vi uopšte niste zainteresovani za ovaj zakon, obrazlažemo Predlog zakona koji nema ko da brani.
Naravno da ćemo mi ozbiljno da se ponašamo prema funkciji predsednika Republike, ali nemamo obavezu, niti nam moral dozvoljava, da se ozbiljno ponašamo prema ovom Predlogu zakona.
Znam da veliki deo Vlade nikada ne bi stao iza ovakvog Predloga zakona, ali onaj drugi deo, koji vlada Srbijom a ništa ga ne interesuje, njemu je ovaj zakon, izgleda, sasvim po volji.

 Dame i gospodo narodni poslanici, manja će šteta biti ako prihvatite ovaj amandman i izbegnete ovo nabrajanje u stavu 2. člana 26, nego da ostane član 26, posebno stav 2, u kome se nabrajaju izvesne obaveze Generalnog sekretarijata, npr. prema bivšem predsedniku, koje su samo deo onoga što je, po vašem Predlogu zakona, u kasnijim članovima, u čl. 39. i 40, Generalni sekretarijat dužan da radi za bivšeg predsednika.
Dakle, u članu 26. naveli ste da se u Generalnom sekretarijatu vrše poslovi koji se tiču prava bivšeg predsednika Republike na naknadu plate i mesečno primanje pošto mu prestane pravo na naknadu plate i time se iscrpljuju obaveze Generalnog sekretarijata prema bivšem predsedniku Republike. A u članu 39. u stavu 4. piše da savetnika i sekretara u Kancelariji bivšeg predsednika obezbeđuje Generalni sekretarijat. Pa onda u članu 40. piše da rad Kancelarije obezbeđuje Generalni sekretarijat, a da je naredbodavac za trošenje sredstava generalni sekretar.
To znači da obaveze Generalnog sekretarijata prema bivšem predsedniku nisu svedene samo na njegovo pravo na platu i na naknadu po prestanku prava na platu, nego se tiču čitave funkcije ''bivši predsednik Srbije'', čitave funkcije. Znači, Generalni sekretarijat radi mnogo poslova za bivšeg predsednika iz dijapazona poslova predsednika. On ga obezbeđuje i stručno i tehnički.
Kad ste napisali da Generalni sekretarijat obavlja stručne i tehničke poslove za predsednika, on to isto radi i za bivšeg predsednika. I to je ovde bilo mnogo važnije da napišete, nego da će supruga bivšeg predsednika imati neku platu ili naknadu.
Zbog toga mislim da zakon nije urađen kako treba i da smo mi, zbog kratkoće vremena, amandmanima pokušali da ga popravimo. Možda nismo uspeli do kraja. Ali, da je Vlada htela da sarađuje, pa da je deo prihvatala, i dodavala i sama svojim amandmanima dodatno bolja rešenja, mislim da bismo imali dobar zakon. Ovako, sigurno ćemo ići u raspisivanje predsedničkih izbora sa veoma šturim i lošim zakonom o predsedniku Republike.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne samo decu, već sve Srbe sa Kosova i Metohije treba dovesti na jednu opštu javnu sednicu Narodne skupštine, na kojoj ćemo konačno raspravljati o tome šta ćemo dan posle proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, što njih svakako očekuje i zbog čega su zabrinuti, što im je važnije nego znatiželja, da vide kako mi ovde obavljamo poslove narodnih poslanika.
Zato vas molim, gospodine predsedniče, uzmite jednom konačno ozbiljno u razmatranje naš neprekidno isticani zahtev da nam taj pregovarački tim podnese ovde izveštaj, a da mi donesemo rezoluciju u kojoj ćemo obavezati nadležne državne organe šta da čine u slučaju nezavisnosti Kosova i Metohije.
Tim pre što iz sredstava informisanja saznajemo da ministarstva pripremaju programe po kojima će nastupati posle proglašenja nezavisnosti. Mene zaista veoma interesuje šta to pripremaju Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, a da Narodna skupština o tome nije obaveštena i nije dala smernice.
Zaista treba učiniti nešto za naše ljude na Kosovu i Metohiji, a ne pozdravljati ih kada ih pozovete na neki izlet u Beograd. Svaki njihov dolazak u Beograd sigurno je skopčan s mnogim opasnostima. Ne treba im prikazivati kako su vama ovde baš oni najvažniji na svetu. Da su najvažniji, mi bismo onda samo o Kosovu i Metohiji raspravljali.
U vezi s amandmanima da kažem da je Vlada nesposobna i da je onaj ko je pisao ovaj predlog zakona nesposoban. Najlakše je prepisati ustavnu odredbu. Predsednik Republike izražava jedinstvo građana Republike Srbije, ili već kako piše.
To je najlakše prepisati. Ali, Narodna skupština i građani na referendumu, kad su usvajali Ustav, hteli su da, posle toga, zakonom, saznaju − kako se izražava jedinstvo.
Zašto postoje ustavne odredbe? Da ih zakon razrađuje. Da Srbija živi po razrađenim ustavnim odredbama, a ne po ustavnim odredbama. Ustavne odredbe su osnov za pravni život, ali nisu život. Život su razrađene ustavne odredbe. Šta znači jedinstvo koje izražava predsednik Republike? Upozorili smo vas da, ako želite to jedinstvo, u ovom zakonu je trebalo da piše.
Ako pripadnik BIA ne može da bude član političke stranke, kako može predsednik Srbije, koji treba da izražava jedinstvo svih građana Republike Srbije? Kako može, ako u javnim nastupima deli građane Srbije na one koji su za njega i one koji su protiv njega?
Veoma je teško prihvatiti da izražavate jedinstvo svih građana, ali to ne sme da bude u deklarativnoj formi. To mora da se vidi u ponašanju. I to mora da se vidi u stavu Vlade Republike Srbije.
Dakle, ova odredba je trebalo da bude razrađena barem u nekoliko članova Predloga zakona. Ne treba nam ta odredba danas. Ne treba o njoj uopšte da glasamo, glasali smo na referendumu o toj odredbi. Vi ponižavate i vređate građane Srbije. Odredba o kojoj su se oni izjasnili na referendumu ne sme da bude predmet glasanja u Narodnoj skupštini.
Šta sad mi? Zamislite da ne usvojimo zakon u kome piše ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo''. Pa, mi smo na to obavezani Ustavom. Nemojte na to da nas podsećate. Ako iz toga ne sledi ništa iz čega ćemo da vidimo kako on to izražava, nemojte tu odredbu ni da nam pišete.
I uvek ćemo vam to predočiti kad prepisujete Ustav. Vi kažete: predsednik se bira na izborima. Ne, nego ga postavlja tata. Pišete nam besmislene odredbe, kao maloj deci. Šta će vam to? Razrađujte Ustav, a ne prepisujte ga. Jer, mi Ustav jako dobro znamo, za razliku od vas.
Da predsednik Republike zna Ustav, on bi odavno razrešio predsednika Ustavnog suda. Dobio je obaveštenje da je Slobodan Vučetić ispunio uslove za penziju i Slobodan Vučetić je već dve godine predsednik Ustavnog suda, prima platu, ima sve beneficije i sve privilegije, a nije predsednik Ustavnog suda.
Tu se ogleda posao predsednika Republike. Koji je njegov motiv bio da ne predloži razrešenje predsednika Ustavnog suda? Kakav je on motiv imao da ostane gluv na informaciju da je predsedniku Ustavnog suda prestao mandat? Šta se krije iza toga? Ko je od nas sakrio informaciju da mi i danas imamo predsednika Ustavnog suda?
Ja sam mislio da ga nemamo. Sve do pre neki dan, dok nisam saznao da postoje tajni dokumenti koji obaveštavaju Skupštinu i predsednika Republike da je Slobodanu Vučetiću silom zakona prestao radni odnos. Prestao mu radni odnos, a ostao na funkciji predsednika Ustavnog suda.
Znači, nama treba život. Nama ne treba prepisivanje Ustava, nama ne trebaju zakoni koje nećete da sprovodite. Nama trebaju zakoni iza kojih ćete da stanete i koje ćemo mi da osporavamo ako nisu dobri, koje ćemo da popravljamo ako nisu dobri, ali kad budu usvojeni, moraju da budu poštovani − i od vas koji ste glasali za njih i od nas koji za njih nismo glasali. I to je čitava nauka političkog života.
Danas raspravljamo o zakonu o predsedniku Republike. Mi ćemo biti protiv tog zakona, ali ćemo ga u potpunosti poštovati ako ga donesete većinom. Za nas je svetinja skupštinska većina i odluke koje je ona donela. Ali je neprihvatljivo da nije svetinja za vas koji za to glasate, da nije svetinja za onoga ko je po tom zakonu izabran na funkciju predsednika Republike.
Ja čak mislim da bi Zakonodavni odbor morao da se umeša kada dobije ovakve predloge zakona i da odbije članove zakona koji prepisuju Ustav Republike Srbije. Narodna skupština, u ovom sazivu, sa ovom većinom, ne izjašnjava se o ustavnim odredbama. Nema pravo. Kome je do toga da menja ustavne odredbe, on zna postupak. Neke se menjaju jednom većinom, neke drugom, i referendumom, ali nikako u predlozima zakona.

Ovo je dobar amandman poslanika SRS-a zato što ste u dva zakona, o kojima ste spojili raspravu pošto su, kažete, rešenja međusobno povezana, predvideli dve različite odredbe u vezi sa izborom predsednika Republike.
U ovom zakonu ste zaista prepisali ustavnu odredbu da se ''predsednik Republike bira na neposrednim izborima, tajnim glasanjem''. Tu istu odredbu (a mislim da ste ove članove Ustava prepisivali da bi zakon nakupio tih 47 članova, koliko ima) u Predlogu zakona o izborima za predsednika Republike razrađujete na jedan drugi način, pa kažete da se on bira ''na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i ličnim glasanjem''.
Sada me zaista interesuje kako će da postupa Republička izborna komisija kad bude odlučivala ko ima pravo glasa i čiji se glas važi – da li po zakonu o predsedniku Republike, gde je dovoljno da se glasa tajno, ili po zakonu o izborima za predsednika Republike, po kome se traži lično glasanje.
Zbog toga, eliminišući ovu odredbu, ostaće vam valjda odredba iz zakona o izborima za predsednika Republike, koji je u stvari osnovni zakon kojim se regulišu izbori.
Šta će u zakonu o predsedniku Republike odredba o izborima za predsednika Republike kad istovremeno donosimo i zakon o izborima za predsednika Republike? Samo da bi zakon bio veći? Nema potrebe. Uopšte nije bilo razloga da se ovo ubacuje u ovaj zakon.
Tim pre što je Boris Tadić punih godinu dana do sada izbegao da položi zakletvu koju predsednik Republike mora po novom Ustavu da položi, jer Ustav nije rekao: predsednik koji nije izabran posle donošenja ovog Ustava, ne mora da položi zakletvu prema ovom Ustavu.
Dakle, Ustav kaže da predsednik Republike polaže zakletvu. Ako je Ustav stupio na snagu posle izbora predsednika Republike, valjda je osnovno da predsednik Republike dođe u Skupštinu i kaže: poštujem volju građana, na referendumu su doneli novi Ustav, evo, spreman sam da položim zakletvu, tekst zakletve po novom Ustavu.
Ta zakletva, znači, nije ušla u zakon. Ušla je samo jedna kratka odredba koja obavezuje narodne poslanike: ako Skupština nije u redovnom zasedanju, da se sastanu da bi predsednik pred njima položio zakletvu.
Jedno teoretsko pitanje: a, šta ako poslanici ne dođu, ima li kaznenih odredbi za narodnog poslanika koji ne dođe na sednicu koja je sazvana da bi predsednik Republike položio zakletvu?
Smatram da predsednik Republike koji ne položi zakletvu, nije predsednik Republike. I to isto mislim za Borisa Tadića svih ovih godinu dana, koliko je već na vlasti, a da nije položio zakletvu.
To je bila svrha zakona. Ne da nam prepisujete Ustav, ne da nam prepisujete stari Zakon o predsedniku Republike, ne da nam samo date Predlog zakona, nego da potpuno razradite funkciju, ulogu i izbore za predsednika Republike.
Zaista je smešno da se ovaj zakon bavi samo bivšim predsednikom Republike. U više odredaba se razrađuje šta su bivši predsednik i njegova supruga, nego šta radi sadašnji, aktuelni predsednik.
Naravno, u Ustavu piše i da postoji Ustavni sud. Šta će nam onda zakon o Ustavnom sudu? Treba nam da razradi Ustav. U Ustavu piše da imamo predsednika Republike, to je dovoljno, a predsednik Republike radi šta god hoće jer nikada neće biti dovoljne većine da pokrene pitanje njegove odgovornosti, većine u Ustavnom sudu ili većine u Parlamentu. Tim pre što Parlamentu niste dali pravo ni da smeni predsednika ako Ustavni sud proceni da on nije pogazio Ustav, što smatram da je jako loše.
Šta se gubi ako izbrišete ovu odredbu? Ništa, jer je ta odredba regulisana zakonom o izborima za predsednika. Šta se dobija ako je izbrišete? Sprečava se kolizija u dva zakona, sprečava se sukob dva zakona, sprečava se da izborna komisija mora da ima pred sobom više zakona kada rešava izbore za predsednika Republike.
To onda nije pravno uređena država. Pravno uređena država je ona kod koje je sve jasno, gde se zakonima reguliše život: predsednik Republike – zakonom o predsedniku Republike, izbori za predsednika Republike – zakonom o izborima za predsednika Republike i Zakonom o izboru narodnih poslanika (zato što na mnoge opšte norme iz tog zakona upućuje i ovaj zakon).
Zaista, gospodine ministre, znam da ste se sa ovim zakonom upoznali na brzinu. Neprirodno je da ministar koji nije pisao Predlog zakona, koji nije učestvovao u izradi Predloga zakona, brani zakon pred Narodnom skupštinom.
Ako ste tamo formacijski odredili da Sekretarijat za zakonodavstvo piše određene predloge zakona, ako smo Poslovnikom predvideli da je sekretar za zakonodavstvo ovlašćen da ovde bude predstavnik Vlade pri donošenju zakona, ja vas molim da eliminišete svoj autostrah, svoju autocenzuru od toga kako će se ponašati poslanička grupa LDP ako se ovde pojavi sekretar za zakonodavstvo, a ako ne smete, promenite sekretara za zakonodavstvo na inicijativu LDP-a, nešto uradite da se ovde pojavi čovek koji je pisao ovaj predlog zakona.
Ovako, ministre, vas baš briga. Ne branite srcem ništa, ne branite ni sa kakvim žarom ovaj zakon jer – niste ga pisali i baš vas briga. Što je još gore, nije ga pisao čovek iz vaše političke stranke, a to je veoma važno u odnosima u ovoj Narodnoj skupštini, i to se vidi po ponašanju narodnih poslanika.
Dakle, neka vas ne bude sramota. A trebalo bi da vas bude sramota od ovih obrazloženja koja je pisao Sekretarijat za zakonodavstvo. Jer, to je ponižavanje narodnih poslanika kada vam on odgovori zašto odbija amandman, a uopšte vas ne uputi da na bilo koji način pokaže da je postojao ikakav razlog da odbije amandman.
Zbog toga, gospodine ministre, prihvatite vi ovaj amandman, neće vam se niko naljutiti. Vi ste dobar pravnik, bili ste dobar poslanik i nemojte sada da budete loš ministar, jer vaša karijera treba da bude u usponu, a ne u padu.

Najpre, gospodine predsedniče, da vas obavestim da sam ja tražio reč po Poslovniku pre nego što otvorite raspravu, jer smatram da ste povredili Poslovnik poslednjeg dana prošle nedelje, kada ste stavili na glasanje nešto što nije moglo da bude stavljeno na glasanje, a što je bitno uticalo na dnevni red. Tako da vas molim da malo više brinete o dostojanstvu Narodne skupštine, o Poslovniku Narodne skupštine.
Verujte da sam od dolaska DOS-a na vlast video mnogo predsednika Narodne skupštine koji su mislili da mogu baš sve ako za to glasa 126 narodnih poslanika. Ne samo da više nisu predsednici Narodne skupštine, već niko od njih više ništa ne predstavlja u političkom životu Srbije. Obratite pažnju na to i, molim vas, pazite da vas ne iskoriste toliko da u idućem sazivu Narodne skupštine i vi, gospodine Duliću, ne predstavljate u političkom životu Srbije ništa.
Naime, grubo ste povredili Poslovnik kada ste stavili na glasanje predlog da se iz dnevnog reda sednice koja je počela povuče tačka 3. Poslanička pitanja i traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine, koristeći član 143. Poslovnika, čini mi se, stav 2, ne obazirući se na član 90. stav 3.
Primenili ste postupak - kada neko predloži zakon, kada Skupština utvrdi dnevni red i onda u toku sednice, a pre otvaranja rasprave, predlagač zakona predloži Skupštini da ona skine zakon sa dnevnog reda. Poslanici, ako ih ima 126 u sali, glasaju i skidaju taj predlog sa dnevnog reda.
Ali, gospodine predsedniče Narodne skupštine, vi ste nama dostavili predlog dnevnog reda. Vi niste predlagač tačke Poslanička pitanja. Vi ste predsednik Narodne skupštine, koji predlaže dnevni red. U tom dnevnom redu bila su poslanička pitanja i obaveštenja.
Ne raspolažete vi tom tačkom kao predlagač. U tom slučaju biste mogli da predložite i neki zakon koji je neko drugi predložio, a vi ga uvrstili u dnevni red da njime raspolažete kao da ste vi predlagač.
Dakle, poslanička pitanja su poslovnička odredba, a ne vaša milost, ne vaša volja, ne vaša želja, pa kada predsednik Narodne skupštine hoće da nam da poslanička pitanja - imaćemo ih na sednici, kada neće da da - nemamo. A čak i kada se smiluje predsednik Narodne skupštine da to uvrsti u dnevni red, pa dobije nalog da to ne može da bude na dnevnom redu, onda će skupiti u sali 126 poslanika koji će većinom da izglasaju da nema poslaničkih pitanja.
Na taj način biste mogli da izglasate da nema ni Skupštine, da nema života danas, da nema vode i vazduha. Ali, razmislite dobro, gospodine predsedniče, apsolutno ste grubo povredili Poslovnik time što ste iz svog predloženog dnevnog reda predložili da bude skinuta jedna tačka. Otvorili ste sednicu i onda predložili da jedna tačka bude skinuta. Pa, čemu nam onda vi služite, gospodine predsedniče?
(Predsednik: opominje zvonom govornika na vreme)
Izvinjavam se, završiću. Vaša je uloga da nas blagovremeno obavestite o tome šta će biti na dnevnom redu, da se mi za taj dnevni red pripremimo. Nas eventualno predlagač može da iznenadi i povuče taj predlog. Slažem se, vi niste predlagač te tačke. Vi ste samo napisali predlog dnevnog reda. Eventualno možete da otkažete sednicu jer raspolažete celim dnevnim redom, ali jednom tačkom iz dnevnog reda vi ne raspolažete, posebno ne tačkom koja se tiče prava na poslaničko pitanje koje se tiče prava opozicije, gospodine predsedniče.
Vi ste u subotu, na kraju sednice, grubo povredili prava opozicije. Vladajuću većinu uopšte ne interesuju poslanička pitanja jer vi ta pitanja možete postaviti ministru direktno telefonom - vidim i ovo, vidim i ono, nisu mi uplaćena sredstva, nije ni ovo, nije ni ono. Mi nemamo taj vid komunikacije s ministrima i, izuzev Narodne skupštine, drugi vid komunikacije, odnosno bilo bi dobro da i nemamo s vlašću.
Nemojte da nas terate da poslanička pitanja počnemo da postavljamo na ulici. Nemojte, nije dobro ni za koga. Sami ste došli na taj način na vlast i pogledajte na šta ličite sada. Ličite na one koji su predvodili Peti oktobar. Eto, to sve isto radite. Vama sedam godina vlasti nije bilo dovoljno da naučite šta je demokratija. Osveta prema onima koji su bili na vlasti trajala je godinu, dve, tri, i gde ćete više, gde ćete dalje? Sad se svetite opoziciji. Nema više bivšeg režima. I vi ste svi po jednom bili i režim i bivši režim.
Dakle, ovog časa skidanjem s dnevnog reda tačaka koje su u interesu opozicije, vi se svetite opoziciji, sprečavate opoziciju da ovde, u instituciji, rešava svoja pitanja. Kad nema u instituciji, ima van institucije.
Ako vam je to želja, gospodine predsedniče, ili ako je to želja onoga ko rukovodi životom u Skupštini, mi tu želju možemo drage volje da vam ispunimo i jedino naša principijelnost sprečava članove naše stranke da vam ispune tu želju. Hvala.

Odmah bih da odgovorim gospodinu Jovanoviću. Kao provereni demokrata, svakako ću odmah podneti ostavku na mesto zamenika predsednika SRS-a zato što smatram nespojivim vršenje dužnosti predsednika Republike i rukovođenje političkom strankom pošto to direktno povređuje član 111. Ustava Republike Srbije koji kaže da ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije''.
Dakle, smatram da odredba o nespojivosti obavljanja javne funkcije sa obavljanjem dužnosti predsednika Republike ne predstavlja odredbu po kojoj bismo mogli tumačiti da, recimo, Boris Tadić ne može da bude predsednik DS-a, ali, ako želimo da predsednik Republike izražava državno jedinstvo, onda on ne može da vodi jednu političku stranku. Mi nismo u jedinstvu sa tom političkom strankom, niti ćemo ikada biti. To znači da on već sada, odmah, biranjem te funkcije predsednika DS-a kaže: ne želim da budem u jedinstvu sa strankama koje nisu u koaliciji sa DS, recimo na republičkom nivou.
To je povreda Ustava i zbog toga bih skrenuo pažnju gospodinu Markoviću. Znam da su on i ovaj njegov saradnik što kasni na sednice veoma kasno dobili ovaj predlog zakona u gotovom tekstu, da su čak dobili ono što je pročitao gospodin Marković, zato se on smeje - i sam zna da ovde obavlja funkciju kurira. Ovaj zakon nije pisao gospodin Marković, ne bi ga ovako loše napisao. Znam mu prijatelje koji ovo znaju bolje da napišu, ako već on ne zna.
Dakle, Predlog zakona o predsedniku Republike se odnosi na Borisa Tadića, delimično kao na onoga ko sada vrši tu funkciju, a mnogo mu je važniji onaj deo o bivšem predsedniku Republike, koji će ga se ticati najverovatnije od februara, kako ja to vidim i kako se stvari razvijaju. Zato je mnogo bolje razrađeno to šta biva sa bivšim predsednikom nego šta će, u stvari, da radi predsednik Republike. Ovo je, u stvari, zakon o bivšem predsedniku Republike.
Nije tačno, gospodine Markoviću, da jedno lice može samo dva puta da bude izabrano za predsednika Republike. Ustavni zakon je za Borisa Tadića predvideo da može tri puta da bude izabran, na njegov lični zahtev, da mu se izbor pre donošenja Ustava ne računa u dva izbora po novom Ustavu. Tako da je jedini čovek u Srbiji koji može tri puta da bude izabran, po svojoj volji - gospodin Boris Tadić.
Međutim, mi srpski radikali smo veoma rado prihvatili tu odredbu pošto smo ubeđeni u to da, ne samo Boris Tadić, u ovoj ovakvoj našoj Srbiji, sa ovoliko previranja i lomova, niko ne može da računa da će biti izabran možda čak ni dva puta, ali više od dva puta zaista niko. Toliko ljudima koji su na funkciji opada popularnost zbog spleta mnogih okolnosti, da predsednik Republike svakako ne može da računa na to da bi mogao više puta da bude izabran, tako da to Ustav možda nije morao ni da ograničava, ali je demokratski.
Predsednik Republike je po novom Ustavu zamišljen kao čovek koji komanduje Vojskom, vodi odbranu. Niste nas udostojili zakonima o Vojsci i odbrani, tako da u zakonu o predsedniku niste predvideli kako on to komanduje Vojskom i kako vrši poslove iz oblasti odbrane, što je manjkavost zakona.
Mene ne interesuje na koliko slobodnih dana njegova supruga ima pravo. Mislim da supruga predsednika Republike ne sme da radi. Mora da bude uz njega, dan i noć, naglašavam: dan i noć, a ne da određujemo koliko će dana ona imati pravo da uzme slobodnih dana - žena predsednika Republike. E, baš će taj njen poslodavac da se pobuni i da kaže: kol'ko vam ja trajao taj prijem tamo, da li ste mogli da stignete tačno na vreme da se vratite na radno mesto ili ne. Ili su možda ta njena primanja veoma bitna predsedniku Republike, koji je ujedno i predsednik DS-a, a to znači da ima neograničene izvore finansiranja po osnovu predsednikovanja Demokratskom strankom.
Zakon o izboru predsednika Republike, za koji ste rekli da je povezan sa zakonom o predsedniku Republike, što nikako ne mogu da shvatim, ali vi svašta možete da kažete da biste objedinili raspravu, i sve biste učinili samo da rasprava traje što kraće, jer je ovo zakon koji je apsolutno nedorečen, zakon koji omogućava razne manipulacije.
Vašim dolaskom na vlast predvideli ste da državljani Srbije, novi Ustav je to apsolutno potvrdio, imaju pravo da glasaju i u inostranstvu. Praktično građanima Srbije to niste omogućili. Svesni ste koliko malo uticaja imate na ljude koji imaju potpunu informaciju o tome šta se u Srbiji dešava. Svesni ste koliko bi malo ljudi koji su informisani glasalo za vas i vi ih onemogućavate da glasaju.
Uz tajno glasanje, predviđeno Ustavom, vi u zakon ubacujete lično glasanje. Ne znam ko je taj koji ide mimo Ustava jednim predlogom zakona. I šta to znači ''lično glasanje''? I čovek koji je zaokružio, pa stavio u koverat, glasao je lično. Čovek koji se identifikuje izbornoj komisiji na način koji bude predviđen, pa glasa preko, recimo, svetske mreže, takođe je glasao tajno i lično.
Ako vi pod ličnim glasanjem podrazumevate da mora da se pojavi na biračkom mestu, onda vi sprečavate ljude koji nemaju biračko mesto u razumnoj blizini da uopšte glasaju. Šta je razumna blizina?
U Srbiji je to do kilometar-dva. U inostranstvu imate razdaljine preko 1.000 km, preko 2.000 km, 5.000 kilometara bi trebalo da pređe da bi mogao da glasa. Naravno, taj čovek neće moći da glasa.
Sve ono što ste im obećavali boreći se protiv bivšeg režima, sve ono što ste im obećavali u pregovorima dok ste formirali prvu Vladu, apsolutno grubo ste pogazili i vi ne možete da računate na glasove ljudi koji donose velike prihode Srbiji, pa samim tim imaju pravo da odlučuju ko će u Srbiji biti na vlasti, pa onda po onoj narodnoj - ako je ja ne mogu, ne dam je ni drugome. Svakom državljaninu Srbije treba omogućiti da glasa i to ne treba vezivati ni za prebivalište, zato što Ustav kaže da glasa državljanin Srbije, a ne onaj ko ima prebivalište.
Postavlja se pitanje šta je prebivalište, šta je boravište. A kako ćete utvrditi da li neko ima prebivalište ili ne? Upišite konačno sve državljane Srbije u jedan centralni birački spisak, da vidimo jednom u životu da postoji jedan centralni birački spisak. Baš nas briga da li ima prebivalište ili ne, on ima pravo da glasa, on je državljanin, ima pravo da odlučuje o svojoj sudbini i o sudbini svih nas.
U vezi sa primedbama koje smo mi već izrekli pisanim amandmanima, mnoge stvari ste ostavili nedefinisane. Vi to tako volite, vama to tako odgovara. Vi znate da će vaše natezanje u okviru DOS-a i dalje da traje jako dugo. Pretpostavljate da će uvek posle tog natezanja doći do nekakvog rešenja i ostavljate sebi neograničene mogućnosti za maltretiranje i davljenje Srbije. Mi smo vam amandmanima ukazali da to sve može da se reguliše u skladu sa potrebama građana Srbije.
Vi ste, naravno, u koliziji. Kada ste nam ovde obrazlagali šta je Vlada, šta je nova Vlada, rekli ste za sve da je nova Vlada. To je na osnovu člana 18, a zaboravili ste, u članu 22. imate i termin Vlada i nova Vlada, ponovo. Znači, nema samo termina nova Vlada. Kada ste u član 18. ubacili nova Vlada, razmislite da li su vam tu sve vlade, pošto se u članu 22. pominje i nekakva Vlada i nova Vlada. Dakle, nije dosledan zakon.
Šta smo mi predvideli? Posle završenih parlamentarnih izbora predsednik Republike 15 dana očekuje da mu se obrati neko ko predstavlja većinu u parlamentu. Dođe taj čovek i kaže: izvolite, podnosim 126 potpisa izabranih narodnih poslanika, mi želimo da nam poverite mandat za sastav Vlade. Predsednik mora da poveri mandat.
Po isteku 15. dana predsednik poziva predstavnika najjače poslaničke grupe u parlamentu i njemu kaže: evo vam mogućnost da obezbedite većinu koja je potrebna za izglasavanje Vlade, imate sedam dana. Sedmog dana poziva predstavnika druge po snazi poslaničke grupe. Kada njemu istekne sedam dana, predsednik raspušta Narodnu skupštinu.
Nema agonije, nema ucenjivanja, nema pritisaka. Srbija zna da nije dobila novu Vladu, političari se uozbilje, shvate da igranja sa narodom nema. U tom slučaju vi možete, samo 40-ak procenata birača je ponovo izašlo na izbore, shvatili bi političari da se sa narodnom voljom ne igra. Ovako, po ovim zakonima, igračka se nastavlja i dalje.
Prepisivali ste stari zakon i samo ubacili neke odredbe o bivšem predsedniku. I sami ste svesni toga da ste 2001. godine, pišući o bivšem predsedniku, mislili na Slobodana Miloševića i potpuno mu uskratili sva prava.
Gle besmislice, u ovom zakonu kažete da bivši predsednik Republike ima pravo na diplomatsko-konzularnu pomoć kad god boravi u inostranstvu. Znači, Petar Petrović, Milisav Milosavljević nema pravo na diplomatsko-konzularnu pomoć u inostranstvu, nego mora da bude bivši predsednik Srbije da bi imao pravo na diplomatsko-konzularnu pomoć. Pa, svaki građanin Srbije u inostranstvu imperativno ima pravo na diplomatsko-konzularnu pomoć. Zašto to pravo izdvajate samo za bivšeg predsednika Srbije?
Naravno, ovi zakoni pružaju mogućnost za održavanje izbora i ja to ne sporim. Biće naravno velikih dilema, biće dvoumljenja, ovo je lex specialis koji se naslanja na opšti Zakon o izboru narodnih poslanika. Voleo bih da smo predsednika Republike birali u parlamentu. I dalje se zalažem i tvrdim da je to najbolje moguće rešenje.
Kako vi procenjujete političku situaciju? Kada ste dovoljno jaki da na pojedinačnim izborima pobeđujete, ne pada vam na pamet da ubacujete izbore u parlament. Kada vas SRS dostigne i prestigne, tamo gde vas je prestigla prebacujete izbore u parlament, računajući da uvek može da vas se skupi dovoljno da nadglasate najjaču političku stranku.
Kada sam vas ubeđivao da predsednike opština i gradonačelnike, amandmanima na zakone koje ste sami podnosili, treba da biraju lokalni parlamenti, apsolutno ste bili protiv toga, računajući da su vaši Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, a baš vas briga za ona manja mesta koja na kašičicu dobijaju sredstva. Sada se situacija promenila. Sada mi tražimo izbore za gradonačelnika, a vi kažete: ne, imaćemo novi zakon, a po tom novom zakonu će najverovatnije izbor gradonačelnika Beograda biti prepušten parlamentu.
Meni je drago što zadržavate odredbu da se predsednik bira na neposrednim izborima. Nisam na to previše uticao ni kada je zakon pisan, da bude promenjeno, bio sam ubeđen da će proteći dovoljno vremena od dana stupanja na snagu zakona do izbora i da će snaga kandidata SRS-a biti dovoljno jaka da pobedi direktnog predstavnika celokupnog DOS-a na izborima.
Molim vas da imate jednog predstavnika, da Vlada Srbije istakne jednog kandidata. Da li će on biti iz DS, DSS, G17 plus, NS, Jedinstvene Srbije - uopšte me ne interesuje, ali vas molim da uozbiljimo političku scenu. To smo vam predložili amandmanom u kome smo predvideli da 50.000 građana svojim potpisima podrže kandidaturu za predsednika Republike. Da ne izmišljate više veštačke kandidate koji vam posle ne osvoje ni broj glasova koji je barem ravan broju potpisa koji su podržali kandidaturu.
Da se odmerimo konačno, vi koji ste DOS i mi koji smo drugačija Srbija. Pošto Srbija politički ima samo dva puta: jedan kojim vi mislite da nastavite da je vodite, koji je veoma loš, i po osnovnim principima i po ljudima koji je na tom putu vode, i drugi, kojim mi želimo da je vodimo, koji je veoma dobar i predviđa da Srbiju na tom putu vode veoma dobri ljudi. Zbog toga bih voleo da odmerimo snage na predsedničkim izborima, a odmah potom i na parlamentarnim.
Taj put Srbije, u kome je imperativ ulazak u NATO, ulazak u Evropsku uniju, i drugi put Srbije u kome je imperativ saradnja sa prijateljima u svetu, razvoj i oporavak Srbije, razvoj demokratije - ničemu se niste naučili za ovih sedam godina na vlasti - ta dva puta moraju konačno da se suprotstave i da se sučele. Nemojte da koristite male političke stranke da biste se obračunali sa SRS. Izvolite sami. Jedan na jedan, što bi rekao onaj vaš predsednik DS-a, na crtu.
Dakle, mi vas pozivamo. Naravno, nećemo glasati za ove zakone. Ima vas dovoljno da izglasate svaki besmisleni zakon. Mi ćemo na miru sačekati da ove zakone izglasate. Mislim da će predsednik Skupštine najverovatnije raspisati izbore čak i ako zapne u donošenju ovih zakona, jer uopšte ne računa na zakon o Vojsci i odbrani, zakon o službama bezbednosti, a raspisaće izbore za predsednika Republike.
Dakle, mi ćemo sigurno imati protivkandidata na tim izborima ukoliko okolnosti u Srbiji budu dozvolile održavanje izbora. Mi se izbora ne bojimo. Nama je neprijatno što gospodin Boris Tadić deset meseci posle proglašenja Ustava nije položio zakletvu na novi Ustav. Ne osećamo ga, ne doživljavamo ga kao predsednika Republike pošto nije položio zakletvu na Ustav. I to je naš adut.
On zakletvu nije smeo da položi pošto se u njoj obavezuje da brani Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. I to je jedini razlog što nismo imali takav svečani čin, u kome bi on uživao. Tu bi garda bila postrojena, momak do momka, junak do junaka; saobraćajnica - zna se: "Čedin prelaz" bi bio potpuno obezbeđen. On bi uživao u tome.
Ali, treba junački, hrabro, odlučno i mudro voditi Srbiju. I mudro, a mudrost nije ono što vi sada radite, videćete to na izborima. Neki od vas su počeli da idu ulicom pa, pošto ih narod ne poznaje, dožive kad idu sa nekim radikalom da saznaju šta narod misli.
Zato, učestvovaćemo u raspravi, predložićemo vam amandmane, odbranićemo svaki amandman pojedinačno, svaki je prihvatljiv i svaki je poboljšanje zakona, definisanje zakona, a onda, kada zakon bude usvojen, očekujemo da preduzimate dalje korake.
Još jednom, Srbija je u dva politička bloka - jedan ste vi koji ste na vlasti, drugi smo mi koji smo u opoziciji. To računam u blokove, a gospodu iz stranke Čedomira Jovanovića pozivam da se ne raduju previše ovome što sam rekao. Vas ne računam u blok, tako da vas ne svrstavam uz nas. Pre bi vam bilo mesto tu, čak ste predvodili ove naivce dok nisu znali šta im to radite. Mi smo vam potpuno spremni za okršaj, potpuno smo spremni da vodimo Srbiju.
Bilo bi nas sramota da svom predsedniku dajemo mogućnost da u svakom gradu Srbije otvori ambasadu. Ne vidim ovde, u zakonu, da ste barem verifikovali ove ambasade predsednika Srbije širom Srbije, ove tzv. Narodne kancelarije.
Obezbeđenje predsednika vrši policija, Vojska i druge službe. Je l' vi znate da se bezmalo tuku Vojska i policija oko obezbeđenja predsednika Republike? Je l' vi to znate? Mora da se zna ko ga obezbeđuje. Ne može: i jedni i drugi, nego mogu samo jedni. Neka se formira služba za obezbeđenje, ali ne mogu i jedni i drugi.
Predsednik sada ima poverenja u Vojsku, a pošto Koštunica vodi policiju, predsednik nema poverenja u službe u policiji, koje obezbeđuju građane Srbije. Znači, nas osam miliona obezbeđuje policija - mi nismo sigurni, a on jedan, njega obezbeđuje Vojska - on je siguran. Hajde sad vojska da izađe na ulicu i neka obezbeđuje građane Srbije jer, ako predsednik ima poverenja da Vojska najbolje obezbeđuje Srbiju, ja bih hteo da i građane Srbije, javni red i mir, bezbednost, pa i bezbednost saobraćaja, obezbeđuje Vojska. Kakav je to ponovo dualizam između Vojske i policije?
Naravno, kažete za bivšeg predsednika da će njegovu službu da formira novi predsednik, čak će i da mu da sve saradnike. Pa, gde to ima? Najčešće su to suprotstavljeni ljudi, iz različitih političkih opcija. Šta će vam onda pravo bivšeg predsednika da se bavi nekakvim aktivnostima? Nema pravo da se bavi i gotovo. Ne, nego daćemo mu da se bavi, al' naši će ljudi da ga vode.
I, naravno, ovo razrešenje predsednika Republike samo zato - i tu upozoravam neke da ne misle da Skupština to može na svoju ruku, ne - samo zato što je povredio Ustav. Ali ko će sada odlučivati da li je povredio Ustav? Ustavni sud koji su formirali DS i DSS, partijski ustavni sud. Hoće li im biti po volji radikal predsednik Republike? Neće. Hoće li reći da je povredio Ustav, pa čak i na najmanji znak, nagoveštaj da je povredio Ustav? Da, reći će.
(Predsedavajući: zvonom opominje na vreme)
Završavam, izvinjavam se. I onda će zavisiti od dvotrećinske većine da li će biti razrešen čovek koga je izabrao narod. Razmislite dobro. Ovaj zakon nije pisan za ljude koji će da izgube izbore i to je velika opasnost za vas. Mi nemamo šta da izgubimo, izgubiće Srbija. Ako mi ne pobedimo na izborima, izgubiće Srbija.
Da, da, to je apsolutno tačno jer Srbija sa vama više ne može da pobedi, nema koga. Pogledajte, da nije onog Azerbejdžana i da nije one lopte u šesnaestercu, 15 minuta ne biste imali kome gol da date. Vi to ne umete. Vi niste stvoreni, vi niste rođeni, vi niste zamišljeni, vi niste naučeni da pobeđujete. Vi ste samo da ispunjavate, a kad ispunjavate naloge ne možete da pobedite. Dakle, zakon je pisan za one koji misle da će večito da pobeđuju.
Ja vam sada kažem da predsednik Republike srpski radikal neće koristiti mnoge odredbe, mnoga prava ovog zakona. Sve obaveze mu natovarite, ali prava koja ste predvideli svom predsedniku uopšte nemojte predviđati za predsednika iz SRS - njemu to nije potrebno. (Aplauz radikala)

Nisam prisustvovao kada je gospodin Martinović izgovorio nešto što mu je gospođa ili gospođica Elvira zamerila. Ali, naš stav je principijelan i ne morate da ga ovde prenosite onako kao ga vi zamišljate.
Dakle, mi se ne sećamo pripadnika manjina samo pred izbore. Tu isključite nas. Gospodina Tadića uključite u to slobodno. Ali, mi ne. Mi sa vama nikada nismo imali dogovore oko toga da, kao politička stranka, podržite naše kandidate ili našu listu. Vi ste uvek imali razloga da ne glasate za radikale. Te razloge ste iznosili u javnosti. Uglavnom su bili falsifikovani. Mi smo nekakva pretnja, tobož, vašem narodu, zato ne date da vaš narod glasa za nas. Jednog dana će Srbija biti stabilna i mirna zemlja, kada osnov za glasanje za kandidata, uopšte neće biti njegova nacionalna pripadnost. Vi to jako dobro znate.
Vi ćete još neko vreme uspeti da se batrgate kao autentični predstavnici mađarskog naroda, vi kažete mađarske nacije, mađarskog naroda u Srbiji, ali svi smo mi predstavnici mađarskog naroda. Prihvatio bih kritiku na račun naših poslanika Mađara kada biste rekli: da, mi smo predložili tu i tu meru za naš narod, vaš poslanik je nije podržao. Ja vas kao autentičnog predstavnika mađarskog naroda pitam: a kada ste uopšte nešto predložili za mađarski narod u ovoj Skupštini? Kada? I kad je to naišlo na odbijanje narodnih poslanika SRS-a?
Mi možemo vrlo lako da uspostavimo saradnju. Ne trebaju nama vaši glasovi ako vi smatrate da Mađari u Srbiji treba da glasaju za nekog drugog. Neka glasaju po svojoj volji, samo nemojte više da pričate da će im dlaka s glave faliti ako glasaju za radikale, ili ako radikali pobede, ili, ne daj bože, što najviše koristite, da naši Mađari nisu pravi Mađari. Mađari radikali - to su neki Mađari s greškom. Slovaci radikali su Slovaci s greškom. A sve je više takvih, i vi to dobro znate. U selima u kojima nikad nismo imali glasove, gde žive isključivo pripadnici manjina, sad osvajamo veliki broj glasova. Znači, mi smo svojim delovanjem uspeli donekle da skinemo taj teret koji nam vi neprekidno tovarite. Mnogo bi lakše bilo kad biste tražili saradnju od svih.
Veliki je cenzus 50.000 birača i njihova podrška za kandidata za predsednika Republike, ali nije baš lako ni kandidovati se. Nije to igranka. Ajde sa 500 potpisa, svi ćemo biti kandidati za predsednika Republike. Mi ovim gestom kažemo da je to veoma ozbiljan čin. Znači, između 50.000 ljudi se nađete da podnesete kandidaturu, pa to je veliki čin. I samo veliki mogu da računaju na uspeh i samo veliki se tu i takmiče.
Evo, ako imate amandman da pripadnici nacionalnih manjina sa 2.000 potpisa budu kandidati, ja sam spreman da ga prihvatim, ali nisam video taj amandman. Kao što ste, recimo, na 3.000 potpisa doveli za listu koja predstavlja nacionalne manjine, i toga nema u zakonu, pa ćuti Ustavni sud, ćuti Republička izborna komisija, a i mi vas zbog toga ne prozivamo previše. Eto, dobro, tri hiljade, ne možete više da skupite, niste organizovani. A organizovani ste da zovete, onog dana, da izađu da glasaju samo da ne bi pobedili srpski radikali.
Svađom sa SRS, izmišljenom svađom za govornicom, ne postižete previše. Više biste postigli saradnjom. Više biste postigli da ste ovde izašli i rekli: ponudila sam radikalima (izvinjavam se, završavam), ponudila sam radikalima da nam podrže tu i tu ideju ili meru, oni su nas odbili. Tada bih prihvatio da vi nešto uvek zamerate radikalima, a ovako, kada ništa nije postojalo što treba da podržimo, nemojte da nam zamerate. A naša su vrata uvek otvorena za saradnju sa pripadnicima manjina, posebno pripadnicima mađarske nacionalne manjine. Svi sa kojima ste do sada sarađivali su vas izdali, prevarili i prodali. Ostali su vam još radikali, ali i celoj Srbiji su još ostali samo radikali.