Dame i gospodo narodni poslanici,        treba ovaj i ostale zakone koji moraju da se donesu u ovom domu što pre doneti,  jer je to osnovni uslov da uđemo u Evropsku uniju. Da bi to postigle vlade, trebalo bi da imaju sposobnost da prezentuju višegodišnje programe, uključujući pažljivu koordinaciju između partnera na različitim nivoima rada.
Brzina donošenja ovog zakona je uslovljena ne samo ulaskom naše zemlje, već i čuvanjem svih donacija koje nisu besplatne, a zna se čije su to pare uložene u našu zemlju.
Verovatno predlagač ovim predlogom zakona želi postići više reda i discipline u celovitom budžetskom sistemu, ali ovako predložen zakon više liči na udžbenik ekonomije nego na zakon, što svakako ne može biti cilj zakona.
Zakon mora biti koncizan, jasan i sadržati samo odredbe neophodne za regulisanje materije koju uređuje. Ovaj predlog zakona umesto da sadrži samo neophodne odredbe za jedinstven i celovit način uređenja budžetskog sistema Republike Srbije, sadrži i odredbe koje imaju karakter unutrašnjeg normativnog akta ili podsetnika ministra i Ministarstva finansija i ekonomije.
Očigledni primeri su čl. 14. i 17. Predloga zakona. U članu 14. Predloga zakona govori se o kalendaru republičkog budžeta, koji više liči na podsetnik, nego na član zakona, i u najmanju ruku je smešan. Član 17. takođe tretira sadržaj uputstva koje Ministarstvo dostavlja direktnim korisnicima budžetskih sredstava, a ministar već ima njihova obećanja. Takođe, zakon je neprecizan i nedopustivo je da predlagač u izvorima finansiranja ne predvidi akcize kao jedan od osnovnih izvora prihoda.
Kažete da je ovo jedan od ključnih reformskih zakona kojim se na jedinstven i celovit način uređuje budžetski sistem, prelazno definiše postupak planiranja, pripreme, donošenja i kontrole budžeta Republike, pokrajine i lokalnih samouprava. A ta ključna reforma je da osnivate trezor na svim nivoima. Ako uvodite ovu instituciju u budžetski sistem, efikasnije ćete upravljati tokovima novca, prilivom i odlivom sredstava budžeta i iz budžeta. Izdavanje garancija i zaduživanje mnogo lepo zvuči, samo kada bi bilo tačno. Suština je da vi uspostavljanjem trezora i otvaranjem jedinstvenog konsolidovanog računa praktično ukidate sve pojedinačne žiro račune svih korisnika; kako direktnih (mislim na ministarstva), tako i indirektnih (mislim na sudove, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja).
To je suština, hoćete sve da kontrolišete iz jednog centra. Sve pare na jednu gomilu, a trošiće se kako kancelar kaže. Pa ni Tito nije vršio takvu centralizaciju. To je svojevrsna diktatura u finansijskoj oblasti.
To vi i ovde u Skupštini sprovodite, ali samo kao teror jačeg nad slabijim. Kad vam Poslovnik ide na ruku, vi ga koristite, kad vam ne ide na ruku, vi ga preglasate i tako idete dalje. Planirate da otvorite oko 150 trezora, koji će zapošljavati po petnaestak ljudi. Zamislite tu armiju ljudi. Planirate neke silne revizore - obične, pa neke vrhovne revizore. Ko može da plati tu ogromnu armiju ljudi, a idete na varijantu - štedljiva i jeftina država. Narod više nema iz čega da ispostavi te pare koje vi očekujete. Vidim iz Predloga zakona da želite da se zadužujete u inostranstvu, da emitujete kratkoročne hartije od vrednosti radi finansiranja deficita tekuće likvidnosti.
Kako ćemo primeniti ovaj budžetski sistem na gradove kad njih nismo regulisali nijednim zakonom. Ta oblast gradova treba tek da se reši. A i Zakon o lokalnoj samoupravi je u Skupštini usvojen samo kao želja, jer on treba da počne da se primenjuje tek posle redovnih novih izbora. Budžetski sistem je pokušaj Vlade Srbije da razvodni budžetske želje koje su uvek bile transparentne.
Ovim sistemom se stvara sistem koji nije moguće kontrolisati, a to je krajnji cilj. Zašto se on ne može kontrolisati? Zato što je ovim sistemom sve do te mere iscepkano uputstvima i pomoćnim aktima za koje je potrebna armija da to sve sistematizuje, ali se nadam da ovaj budžetski sistem neće ni zaživeti.
Vi, umesto da idete ka tome da smanjite javnu potrošnju, vi je ovim zakonom pojačavate, čak planirate da zarad vašeg komfora i čukununučiće zadužite. I najveći biser je taj, što to isto planirate da omogućite i lokalnim samoupravama. Znajući vaše kadrove u lokalu, plašim se, da će nam kad siđete sa vlasti, trebati 50 godina da razdužimo opštine. Ovaj zakon mi srpski radikali nećemo podržati.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom na član 32. SRS se zalaže da se takse smanje, tako da on (amandman) reguliše tarifni broj 30 za podneske kojima se traži izdavanje uverenja. Zakon predlaže 50 dinara, a amandmanom predlažemo da to bude 20 dinara. Skromno. Po stavci dva za uverenja se plaća 200 dinara, a mi predlažemo da to bude 160 dinara. Mišljenja sam da su predloženi iznosi za sudske takse preveliki, da ih treba znatno smanjiti. Predlažem da se usvoji ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, budžet Srbije, koji je usvojila ova skupština, a mi, srpski radikali, bili smo protiv takvog budžeta... Ovaj amandman na član 6. zakona o sudskim taksama nisu prihvatili odbori ni Vlada. To se i moglo očekivati,  pošto mi, srpski radikali, želimo da narodu ostane više para za egzistencijalne potrebe, te je i logično da je ovaj amandman na član 6. odbijen.
Zašto ste ovim zakonom o sudskim taksama našem narodu povećali obaveze u obliku ovih taksi, zašto to činite, a obećali ste narodu bolji standard i bolji život? Koji je to bolji život?
Zar taksama poboljšavate ove gore navedene želje, koje niste u mogućnosti da ispunite? Sudske takse imaju za cilj da omoguće bolje uslove u sudstvu, a ti uslovi obećavaju sudijama lični dohodak od 1000 maraka. Od toga neće biti ništa. Teško našem sudstvu sa ovim zakonom o sudskim taksama.
Imali ste više istrčavanja, rečeno sportskim jezikom, o ovim taksama, ali ste to uvek na vreme povlačili, tako da smatram da će i ove takse vrlo brzo biti povučene iz opticaja.
Koje su to zarade a da se iz njih može izdvojiti procenat za takse, mislim na ljude koji imaju obaveze da plaćaju ove takse, a to je srednji stalež, koji se najviše pojavljuje na sudskom prostoru. Sve što čovek danas radi je čista borba za život, koja se sprovodi u obliku potrošačke korpe, a ta korpa je prazna ili poluprazna, tako da ovaj naš amandman na član 6. predlaže da se sve ove tarife u ovom članu smanje i time omogući veći ostatak za borbu za opstanak.
Kada bi nam vratili sva naša sredstva koja su blokirana, u visini od 5,5 milijardi dolara, ove takse se ne bi ni pominjale. Kada bi nam platili ratnu štetu koju su nam naneli, ove takse se ne bi pominjale. Kada bi nas ostavili na miru svi ti naši dobrotvori, ne bi ovih taksi ni bilo. Zar će ove takse povećati plate radnika i sudija? Pa to je čista neistina. Sve što je vezano za ovaj zakon je samo pusta želja.
Amandman na član 6. - "U taksenoj tarifi, tarifnom broju 1. st. (1) i (2) menjaju se i glase:
- do 10.000 dinara vrednosti - 500 dinara;
- preko 10.000 do 100.000 dinara vrednosti - 500 dinara uvećano za 4% od vrednosti predmeta spora;
- preko 100.000 do 500.000 dinara vrednosti - 1.000 dinara uvećano za 2% od vrednosti predmeta spora;
- preko 500.000 do 1.000.000 dinara vrednosti - 5.000 dinara uvećano za 1% od vrednosti predmeta spora;
- preko 1.000.000 dinara vrednosti - 10.000 dinara, uvećano za 0,5% od vrednosti spora, a najviše 20.000 dinara;
- do 10.000 dinara vrednosti - 1.000 dinara;
- od 10.000 do 100.000 dinara vrednosti - 1.000 dinara uvećano za 6% od vrednosti predmeta spora;
- od 100.000 do 1.000.000 dinara vrednosti - 5.000 dinara uvećano za 2% od vrednosti predmeta spora;
- od 1.000.000 do 10.000.000 dinara vrednosti - 10.000 dinara uvećano za 1% od vrednosti predmeta spora;
- preko 10.000.000 dinara vrednosti - 30.000 dinara uvećano za 0,5% od vrednosti predmeta spora, a najviše 40.000 dinara;
- u stavu (6) i (7) reči: "300 novih" zamenjuju se brojem: "600", a reči: "3.000 novih" zamenjuju se brojem: "6.000".
Mišljenja sam da su predloženi iznosi za sudske takse preveliki i da ih treba znatno smanjiti. Zato predlažem da se usvoji ovaj amandman.

        Dame i gospodo narodni poslanici, ova oblast zakona koja reguliše simbole nas je navela da podnesemo amandman na ovaj član 123. iz više razloga.
Član 123: "Skupština jedinice lokalne samouprave dostavlja statut i druge akte kojima se uređuju simboli, praznici i nazivi ulica, trgova i drugih delova naseljenih mesta ministarstvu nadležnom za poslove lokalne samouprave, radi davanja saglasnosti.
Ako sadržina odredbi statuta jedinica lokalne samouprave ili drugih akata o simbolima, praznicima i nazivima delova naseljenih mesta ne odgovara istorijskim ili stvarnim činjenicama, ako se njima povređuju opšti i državni interesi, nacionalna i verska osećanja, vređa javni moral ili ako nisu u skladu sa odredbama člana 121. ovog zakona, ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave odbiće, u roku od 60 dana od dana prijema statuta ili drugog akta iz stava 1. ovog člana, davanje saglasnosti na te odredbe statuta ili drugog akta.
Ako se ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave ne izjasni u roku iz stava 2. ovog člana, smatraće se da je data saglasnost."
Tražimo da se stav 3. promeni i glasi: "Ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave ovlašćeno je da ukloni nazive delova naseljenog mesta koji su utvrđeni i istaknuti suprotno odredbama ovog zakona."
Bez prihvatanja ovog amandmana praktično je lokalna samouprava potpuno samostalna u utvrđivanju naziva ulica, simbola i praznika. Istina, nadležno ministarstvo treba da da naknadnu saglasnost umesto prethodne saglasnosti kako je do sada bilo i, što je još gore, ako se zbog svoje neažurnosti ne izjasni, odnosno ne odluči, smatra se da je saglasnost data.
Ćutanje administracije ne samo da znači odobravanje nego znači nesposobnost, što je predlagač očigledno imao u vidu, jer DOS sam sebe najbolje poznaje i hoće unapred da zakonski formira takvu situaciju. Hvala.

Dame i gospodo, podneli smo  amandman na član 52. ovog zakona koji reguliše da se više opštinskih uprava može obrazovati u opštinama sa preko 50.000 stanovnika. Predlaže se da u tim upravama rukovode načelnici (čl. 50. i 51.). Ovim zakonskim projektom predviđeni su novi nazivi kao što su: menadžer, arhitekta, predsednik skupštine, predsednik opštine i načelnik uprave. Mi smatramo da ovaj nečelnik nema nekih kvalitetnih pozicija na ovom mestu. On ima zadatak da zameni sekretara, a sekretara nema nigde, odnosno on je regulisan kao nevidljivi.
Amandman na član 52. - Član 52. menja se i glasi: "U pogledu uslova i načina postavljanja, kao i trajanja i prestanka mandata, na sekretara organa opštinske uprave primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na sekretara skupštine opštine.
Izuzetno, za sekretara organa opštinske uprave može biti postavljeno lice koje nema završen pravni fakultet, već ima odgovarajuću visoku stručnu spremu, u odnosu na delokrug organa za koji se postavlja.
Ako se za sekretara opštinske uprave, odnosno sekretara organa opštinske uprave, postavi lice koje ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom, ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave upozoriće na to skupštinu opštine.
Ako skupština opštine ne poništi akt o postavljenju, u roku od mesec dana od dana prijema upozorenja, taj akt poništiće ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave."
Amandman je u skladu sa shvatanjem koncepcije organa lokalne samouprave i njihovih nadležnosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali smo glasali protiv ovog zakona o lokalnoj samoupravi u načelu. Ovaj amandman i svi ostali koje smo podneli su kvalitetan komentar na svaki član ovog zakona.
I ovaj zakon je u suprotnosti sa Ustavom Srbije, ali neko od vas je rekao - nije bitan Ustav, bitno je da reforme teku. Koje reforme? Ovaj zakon u odnosu na postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi je negativan, u smislu decentralizacije. Ovaj zakon učvršćuje vlast jednog čoveka, a to je predsednik opštine. Znači, ne vrši funkciju decentralizacije, već sistem centralizacije, sistem "firer" - predsednički sistem. Vi se zalažete za sistem decentralizacije, znači da jedno radite, drugo predlažete, a trećem se nadate.
Član 21: "Opština obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti prometa robe i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom."
Amandman na član 21. glasi: "Opština obavlja kao posebne poslove: inspekcijski nadzor iz oblasti prometa roba i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva."
Predlog zakona nije definisao obim i vrstu poslova inspekcijskog nadzora koje Republika Srbija poverava lokalnoj samoupravi; ili će predlagač taksativno nabrojati poslove ili će prihvatiti amandman da sav inspekcijski nadzor Republika poveri lokalnoj samoupravi.

        Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 46. vezan je za šumarstvo. Autonomna Pokrajina traži da ova oblast bude regulisana ovim zakonom u tri stava. Šumarstvo je oblast koja ne trpi brze i nepromišljene promene, koje su ovim predlogom evidentne.
Amandman Srpske radikalne stranke predlaže da se ovaj član briše. Šume su danas organizovane i deluju u sistemu jedinstvenog preduzeća, koje se zove Javno preduzeće "Srbijašume". Prema Zakonu o šumama Republike Srbije: "radi racionalnog sprovođenja mera gazdovanja šumama, šumskim zemljištima i drugim potencijalima šuma na određenoj teritoriji" obrazuju se šumska područja.
Šumska područja najveće jedinice prostorne podele šuma, obrazuju se prema geografskim i prirodnim uslovima. U Srbiji je obrazovano 27 ovakvih celina - šumskih područja. Ona obuhvataju šume u državnoj i privatnoj svojini, čime se izjednačuje značaj potreba i obaveza. U okviru Preduzeća "Srbijašume" postoji 110 šumskih uprava, koje predstavljaju osnovne organizacione i operativne jedinice u šumarstvu. Broj i veličina šumskih uprava kao i njihov teritorijalni raspored u okviru 27 šumskih područja, odnosno gazdinstava različit je u zavisnosti od površine i stanja šuma.
Ovi gore izneti elementi govore u prilog tome da nove organizovanosti i nove podele, koje su predviđene članom 46. omnibus zakona, nisu potrebne.
Ta organizovanost može da pretrpi i treba da doživi određene promene, ali te promene moraju biti usklađene i unapred izanalizirane na državnom nivou, a taj nivo nije Autonomna Pokrajina Vojvodina.
Šumske površine, i pored velikih stručnih napora, ipak se smanjuju, a stepen šumovitosti (29,6%) i površina šuma po stanovniku (0,31 hektar) praktično stagniraju na evropskom nivou. Željeni rezultati ne ostvaruju se ni u fazi nege i melioracije šuma (opadaju po veličini tretirane površine, nega podmlatka, čišćenje, proređivanje, supstitucija, konverzija i rekonstrukcija), ni u pošumljavanju, iako je u Srbiji obim pošumljavanja smanjen za više od šest puta od 1982. Usled takvih kretanja, nije poboljšana ni struktura šuma prema uzgojnom obliku (površine pod visokim i izdanačkim šumama približno su jednake), a one zajedno čine 89% površina svih šuma. U Srbiji, vezano za vlasništvo 44% šuma, su u privatnom vlasništvu, a 56% u državnom vlasništvu - i ovaj podatak upozorava šumare da na ovom planu treba nešto raditi, ali ne na ovaj način koji predviđa ovaj član 46. omnibus zakona.
Srbija obuhvata tri biljno geografske celine: prva, obuhvata najveći deo Srbije sa najznačajnijim šumskim kompleksima; druga, manje delove jugozapadne i zapadne Srbije; a treća, šumske površine pored Save i Dunava.
U zavisnosti od prirodniih uslova izdvajaju se: kompleks šuma, vrba i topola, lužnjaka, poljskog jasena i jove. Drugo, kompleks pretežno šuma cera i sladuna, i treće, kompleks kitnjakovih i grabovih tipova šuma, i tako dalje, znači sve do onih visoko planinskih područja gde raste smrča i planinski korov. Drvna zapremina i zapreminski prirast u jugoslovenskim šumama iznosi 307 miliona kubnih metara, u Srbiji 235 miliona kubnih metara, a zapreminski prirast 7,6 miliona metara prosečnog godišnjeg prirasta. Što se tiče nacionalnih parkova i oni, po Zakonu o šumama, imaju obavezu da gazduju u skladu sa istim. Njih u Srbiji ima pet i oni treba da budu tretirani kao jedinstvena celina - nacionalni parkovi, a ne da oni dožive sada razmišljanja da budu deljeni.
Zadatak šumara u Srbiji je da povećaju obraslost, odnosno - šumovitost, a to se može samo ako država planira i ulaže kvalitetna sredstva, vezano za biološka ulaganja. U svim kriznim vremenima šume su bile i ostale oslonac svakog društva. Tako i danas to treba negovati i poštovati.
Šuma je složena formacija biogeneza i kao takva zaslužuje više pažnje i kvalitetnijeg razmišljanja u odnosu na ovaj član 46. Predloga zakona koji je predložio predlagač.
Srpska radikalna stranka smatra da ovaj član treba brisati, a Zakon o šumama regulisati tek posle donošenja ustava i svih pratećih zakona koji su vezani za šume i šumske komplekse.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 39. Predloga zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine glasi: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast geoloških istraživanja: 1) obrazuje komisiju za polaganje stručnog ispita kandidata sa teritorije autonomne pokrajine; 2) rešava po zahtevima za izdavanje odobrenja za geološka istraživanja; 3) vrši upravni nadzor."
Amandman SRS predlaže da se u ovom članu, stav 1, tačke 1) i 2) brišu. Geološka istraživanja nisu lokalnog ili regionalnog karaktera. Ona su uvek bila vezana za državu i državne organe. Zamislite, gospodo, da to nije tako pa da se na primer u nekoj opštini ili regiji pojavi informacija iz ove oblasti i tu informaciju neko sa lokalnog ili regionalnog nivoa proda, da ili na bilo koji način otuđi od države.
U svim državama ova oblast je regulisana na dva načina: jedan kao finansira država, a drugi fizička lica koja kupuju koncesije i vrše istraživanja. U Vojvodini se ova istraživanja odnose na geološka istraživanja nafte, gasa, geotermalnih voda i na nemetalične mineralne sirovine za ciglane. Sve dozvole za eksploataciju i istraživanja daju republički organi. Po zakonu je potrebno dobiti saglasnost od više ministarstava: Ministarstva za rudarstvo i energetiku, Ministarstva za urbanizam i građevinarstvo, Ministarstva za ekologiju i Ministarstva za poljoprivredu i šumarstvo. Zna se ko odobrava i organizuje takve poslove iz ovog člana 39. omnibusa.
Srbija kroz istoriju ima loše iskustvo sa deobama, pa te deobe danas treba sprečiti. Nekada, ne tako davno, Vojvodina se sjedinjavala, ujedinjavala, prilazila i došla u isti konglomerat koji se zove Srbija, a danas, vi iz DOS-a, odnosno ne baš iz svih 18 stranaka, želite da se Vojvodina na jedan, po vama zakonit, način odvoji, otcepi od svoje matice - od Srbije. To danas za vas ne znači ništa posebno, osim da samostalno deluje i funkcioniše, odnosno da se decentralizuje. Izmislili ste i naziv omnibus koji za srpski jezik znači, odnosno "za sve svima". Mi srpski radikali smo protiv ovog predloga iz više razloga koje smo već naznačili.
Geološka istraživanja su povezana i sa strukom, a to je Rudarsko - geološki fakultet, odnosno Institut. Ovaj stav 2.člana 39. Predloga zakona zadire i u više oblike ovim što se kaže - vrše kao poverene poslove. Što se tiče stava 1. tačke 1) - obrazuje komisiju za polaganje stručnog ispita - to su aktivnosti u polaganju državnog ispita iz te oblasti, tako i da taj stav uzima sebi velika prava koja zadiru i u državnost, a šta će vama taj stav kad vi nećete secesiju već samo stepen decentralizacije. Mi, srpski radikali, protiv smo ovog člana 39. i predlažemo da se on briše.
To što je danas na dnevnom redu je prva faza secesionizma. Zar vi koji predlažete ovaj omnibus želite sa njim u Evropu? E, ta Evropa to samo na našem području kroji, planira i deluje na takav način. Verovatno su im potrebni ovi članovi zakona da bi oni lakše, i u ovoj oblasti, koja se zove geološko istraživanje, mogli da deluju neometano i po svojim normama, principima i načelima, protiv kojih smo mi, srpski radikali.
Krojenje, odnosno cepanje prostora Srbije ide tako daleko da ugrožava postojanje srpskog bića. Zašto da sada vršimo etatizaciju Vojvodine?
(Predsednik: Gospodine Plužareviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Zar budžet sad treba da se povećava kako bi ovaj omnibus mogao da funkcioniše? Taj namet na narod je novi namet koji niste pominjali u predizbornim aktivnostima. Ustav iz 1990. godine je početak demokratizacije društva. Po tom ustavu ste vi iz DOS-a došli na vlast. Mi, srpski radikali, mogli bismo podržati jačanje lokalne samouprave, a ovo što se danas ovde radi je sukob interesa, to je beogradizacija, odnosno novosadizacija.
Dogovor je pao. Vlada će podržati ovaj zakon. Čanak je nezadovoljan zbog amandmana, ali to nezadovoljstvo ide dalje, sve do 28. januara 2002. godine u 15,50 časova kada predlagač, ali neovlašćeni, prihvata sve vladine amandmane. Znači, pao je i drugi dogovor, trgovina je nastupila u novim odnosima. Istorija će sve ovo upisati.

Dame i gospodo narodni poslanici po našem amandmanu član 9. menja se i glasi:
"Sredstva budžeta u iznosu od 161.918.914.000 dinara i tekući prihodi direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava u iznosu od 14.838.675.000 dinara, raspoređuju se po korisnicima i bližim vrstama izdataka na osnovu članova 2. i 8. ovog zakona.
Amandman na član 9. obuhvata ukupne budžetske rashode, koji treba da se smanje i rasporede po korisnicima i bližim vrstama izdataka, na osnovu članova 2. i 8. ovog zakona.
Amandmanima na članove 2. i 8. predvideli smo ukupne budžetske rashode u skladu sa budžetskim prihodima iz našeg člana 1. ovog zakona budžetu.
Zašto je budžet sve kraći, odnosno sve manje obaveštenja može iz njega da se dobije? Time se prikrivaju budžetski korisnici, čime je data mogućnost Vladi da finansira sve nevladine organizacije, koje su pokrile celo područje Srbije i šire. Sve te organizacije su finansirane u prethodnom periodu iz inostranstva. E, više toga nema, pa Vlada to sada pretače u obavezu budžeta za 2002. godinu, a nevladine organizacije finansiraju političke partije. Primer: Centar za demokratiju finansira Demokratski centar. To je vidno u članu 9. gde sam i podneo amandman.
Ako od posebnih izdataka iz budžeta korisnicima koji se raspoređuju po bližim vrstama izdataka u razdelu 1, broj pozicije 5, opšte usluge po ugovoru iznose dva miliona dinara, potpuno su nedefinisani i lako mogući za razne zloupotrebe, služeći uglavnom za istraživanje javnog mnjenja o trošku građana Srbije.
Razdeo 2 istog člana (9) pozicija 10, ekonomska klasifikacija 413 (naknade u naturi), potpuno su besmislene, radi se o oko 5 miliona dinara, tim pre što je tu kategoriju isplate u naturi ova Đinđićeva vlada, sa ministrom Đelićem, napadala (radnici mogu primati samo novac, a ništa u naturi).
Naknade u naturi su se pojavile u svim razdelima ovog člana kod korisnika budžeta u ovom članu.
Opšte usluge po ugovoru u razdelu 5, pozicija 83, ekonomska klasifikacija 423, iznose 30 miliona dinara itd. U svim ministarstvima je to isto naznačeno, pa se očigledno uočava da postoje nedovoljno definisane stavke, sa kojima je lako manipulisati i koje neće biti transparentne, kako vi to kažete.
A posebno razdeo 7, broj pozicije 131, ekonomska klasifikacije 442, u Ministarstvu finansija i ekonomije iznos od 15.612.000.000 namenjen za otplatu stranih kamata treba da se briše. Ove kamate treba da se isplaćuju donacijama, a ne da se to isplaćuje iz budžeta Srbije. Tako ste to vi govorili. Gde su vam onih 6 milijardi donacija, pa iz tih sredstava pokušajte da vratite i kamate i glavnicu? Šta je sa našim sredstvima koja su zamrnuta u stranim bankama? Obračunava li se kamata?
Mi srpski radikali, se zalažemo da ovaj budžet bude restriktivan, odnosno da ne bude ovako raskalašan i darežljiv samo za određene korisnike. Mi tražimo smanjenje javne potrošnje, odnosno brisanje nepotrebnih rashoda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, budžet za 2002. godinu je samo prolazna farsa Vlade, koja se udostojila da se samo danas slika na ovoj sednici. Prošla je cela godina i nikada osim nateranih ministara, koji su te zakone bledo branili, nije bilo prisutno na sednicama Skupštine.
Vreme pripreme za svakog poslanika je toliko malo da i Vlada koja je sigurna u dinamiku to ne može da izračuna.
Nigde u svetu budžet se ne donosi danas za sutra osim u ovoj vladi. Reče ministar Đelić da će nam negde u februaru dostaviti detaljne elemente, planove i programe ovog budžeta. Budžet od 220 milijardi koji je planiran za 2002. godinu je za komentar, ali ne na ovakav i na ovaj način. Niste dozvolili ni ekspertskim grupama, a ni pojedincu da može da utiče na ovaj budžet. To je i u svom ekspozeu izrekao gospodin Zoran Đinđić. Vezano za dostavu i pripremu ovog materijala, nezadovoljni su vam i koalicioni partneri, koji su svoj sud već dali u sredstvima informisanja na ovu temu.
Mi srpski radikali smo vam i za prethodni budžet za 2001. godinu davali određene sugestije. Nismo ni očekivali da ih prihvatite, ali smo očekivali da dobijemo bilo koji uporedni podatak, kako bismo mogli da upoređujemo određene razdele iz prethodnog i ovog budžeta, a to je logika razmišljanja u ovoj branši. Želeli smo da uporedimo neke donacije koje ste obećali narodu. Obećane potrošačke korpe su toliko lake i toliko teške da ni danas ne znate pravo stanje, a donosite budžet. Hvala.

        Dame i gospodo narodni poslanici,         sve što radite u ovoj skupštini je teror većine, to ste pokazali u svakom trenutku na današnjem zasedanju. Obavezni ste da to radite. Mi, srpski radikali, smo vam na to ukazivali i ukazujemo. Dokle ćete tako da se ponašate reći će vam narod na sledećim izborima, koji su na vidiku.
Današnji dnevni red je silovanje Poslovnika o radu Skupštine. Sve što je danas gospodin ministar izrekao za ovom govornicom je bez pokrića, to je samo želja i način da se dobije u vremenu, a to vreme leti. Zar su narodni poslanici morali da se ad hok spreme za ovu sednicu. Istakao je ministar sve detalje od isplaćenih penzija, dečjih dodataka, isplaćene pšenice renoviranja EPS-a i plata. Potrošačka korpa je kao reperni elemenat bila i biće. O tome nema ni reči.
Što se tiče stabilnog kursa dinara bez štampanja novca, to niko ne zna kada će da se desi, možda već i sutra. Ne znam da li će ovih 20% poreza na promet koji se ukidaju na meso, lekove, komunalije, stvarno poboljšati taj budžet građana, jer taj procenat od 20 je već toliko nadgrađen ove 2001. godine da to smanjenje neće značiti ništa. Srbija po ovim predlozima uvodi savezni porez za vojsku od 3%.

Ova tačka dnevnog reda je odavno trebalo da bude postavljena kao tačka iz koje će narod izvući zaključak ko je to DOS, ko to vlada danas Srbijom, i šta je to duvanska i ostale mafije.       
Zakonitost današnjeg DOS-a su uredbe, odnosno Vlada uglavnom vlada uredbama; one su ventili i način na koji se pojedini članovi Vlade enormno bogate. Svi članovi. Ove uredbe su samo farsa, preko njih se vrši nelegalna trgovina. U Crnoj Gori je već formiran anketni odbor i na tom području se već vodi politički i ekonomski rat u ovoj duvanskoj branši.
Neću o detaljima, zato što je o tome već dosta rečeno. Kod nas u Srbiji na putevima kruži i funkciioniše oko 500 šlepera sa ino- cigaretama. Šverc duvana je na našem području toliko veliki da običan čovek ne može ni da pojmi. To je red veličina od 150 miliona maraka.
Reakcije Vlade po ovoj tački nije bilo. Kako i da bude kada gospodin Đinđić mora da sam sebe koriguje, odnosno da se odrekne mnogih prinadležnosti iz ove branše. Ovaj anketni odbor ništa ne može, niti će moći bilo šta da uradi, osim samo da to konstatuje.
Zna se ko će da presudi i kakve će odluke doneti taj koji to treba da uradi. DOS-ovska većina ni danas, da je to sve već završeno, ne bi prihvatila da je to istina. Na prethodnim zasedanjima Skupštine neko je rekao da je simbol u Srbiji hekler.

Dame i gospodo narodni poslanici, sistem rada pravosuđa je danas poznat svima osim sudijama. Prvo se u sredstvima informisanja osude i donesu odluke koji su to ljudi za odstrel (vaša su sredstva), a potom ministar pravde gospodin Batić stupa na snagu i kao veliki reformator rešava to po hitnom i kratkom postupku.
Sledeći sistem je TV kamera i putem tog medija se učvrsti demokratski predlog. Na kraju samo, kao i danas, DOS-ovska većina to na Skupštini ozakoni. Ne znam da li će ova naša Srbija imati toliko čistih ljudi po vašim kriterijumima, koji će moći da rade u sudovima. Gospodin Hiber ima zadatak da očisti pravosuđe, a posle toga se vraća u struku, samo ne znam koju.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o radu je načinom predlaganja izazvao velika negodovanja kod radnika. Radnici smatraju da ovaj zakon treba da bude komentarisan i izanaliziran do detalja i da dobije neko zeleno svetlo, pa makar to bilo i bledo zeleno. Od svih sindikata koji kod nas funkcionišu ovaj zakon nije dobio zeleno svetlo. Krenuli radnici da štrajkuju zbog ovog današnjeg zakona, oni krenuli, a Vlada sa ministrom stupa na delo. Obećava radnicima da ovaj zakon nije tako loš i za tu ideju "nije tako loš" on će biti korigovan u dogovoru koji nije urodio plodom.  Došli radnici iz cele Srbije i pred skupštinskom zgradom i duž beogradskih ulica demonstrirali, ništa se nije bolje desilo. Radnicima je obećano da će Vlada sa 19 amandmana premostiti njihove zahteve; ni tih 19 amandmana ne menjaju suštinu i cilj zakona.
Zakon ima za cilj da se stari zakon, koji ne odgovara novoj vlasničkoj transformaciji, pretoči u zakon koji će štiti poslodavca. Radnik će sada svoja prava ostvarivati najbolje kad ima 15, odnosno 18 godina, jer tada poslodavcu daje dosta a malo od njega traži. Što se tiče nataliteta u Srbiji, a on je direktno povezan sa ovim zakonom, on se na negativan način reguliše članom 71. ovog zakona. Član 99. - sa 65 godina prestaje radni odnos, tada radnik može da ide u penziju. Prosečna dužina trajanja života iznosi? Dobroga li odbora koji je pedantno podelio sve amandmane u tri grupe.
Čudno se ponaša Odbor, da od 219 amandmana prihvati i predloži 24 amandmana i, evo, ovo je početak zakon o radu. Bilo je komentara da su poslaničke grupe DOS-a razgovarale sa sindikalnim vođama, odnosno sa partnerima koji učestvuju u izgradnji ovog zakona. Ništa od toga nije urađeno. Ovi gore sindikalni lideri su pozivani tek posle štrajka radnika.
Što se tiče minimalne zarade koja se reguliše u ovom zakonu - i dalje se kod nas prodaju polutke, ulje, šećer, jabuke u samoj skupštinskoj službi. Mladi od 15 i 18 godina ovim zakonom ne mogu da idu pod vodu i u zemlju, odnosno u rudnike. Pa, valjda treba da dobiju saglasnost svojih roditelja da bi i tamo išli. Što se tiče viškova zaposlenih, uvedeno je da poslodavac uradi program kojim će regulisati na koji način će taj višak biti regulisan. To nema smisla i to je neizvodljivo. Koje će to grupe poslodavac podmititi da bi oni prihvatili, odnosno potpisali da su kolege višak u preduzeću. Zakon treba da zaokruži reformski kurs sa većim nametima i većim obavezama radnika, tako da poslodavac može da čini šta hoće. Suština predloga je da je gazda sve, a radnik ništa.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivani novi zakon nije baš reformski, on je samo poboljšao deo ove materije.
Gde su vam eksperti?
Očekivali smo da će ovaj zakon vremenski pre biti predložen i dat u proceduru zbog letnje sezone.
Divljanja u ovoj oblasti su velika i česta. Ove izmene i dopune nisu baš prava rešenja. Treba radikalno ovu oblast regulisati zakonom, ne ovim, već novim, koji će biti u skladu sa vašim obećanjima. Ovim predlogom se samo popravljaju određene stvari, a ne rešavaju suštinski.
Ima nelogičnih komentara u ovom zakonu, a vezani su za rad inspekcijskih organa. Na primer, član 45, rigirozna odluka da inspektor isključuje i čuva vozilo. Zatim, u članu 29, Privredna komora Srbije utvrdiće nove uslove. Pa čemu onda ovaj zakon ako Privredna komora treba to da dograđuje i dorađuje.
Ovo nije tehnički zakon, nije potreban za neku sezonu, već je svrha donošenja ovog zakona vrlo jasna: treba da se utvrde granice između Crne Gore i Republike Srbije, i šire. A mi srpski radikali smo protiv tih granica. Dosta nam je nesloge i nejedinstva, pa nije potrebno ni ovim zakonom da se ta nesloga i nejedinstvo poveća. Nekome je palo na pamet, što se uređuje ovim zakonom da prevoznici ne mogu da prevoze putnike na celoj dužini puta, odnosno na celoj dužini linije. To nema nigde.