Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač ovog zakona je grupa privrednika i kao takav ovaj zakon je danas predložila i smatra da je dobar. Koje su to pravne pretpostavke kad privreda ne funkcioniše? Nema narod minimalne uslove da živi, a zakon o privrednim komorama je navodno tržišno usmeren. Gde je to danas tržište? Nema ga nigde.
Ideja da se ovaj zakon donese je želja jedne grupe ljudi koji u ovom zakonu vide svoje uhlebljenje, jer smatraju da će donošenjem ovog zakona oni naći sebi pravo radno mesto. Reperna tačka ovog današnjeg zakona je komorski sistem u Hrvatskoj i Sloveniji. Čudo je porediti ove komore u susednim državama sa ovim našim zakonom.
Ovaj zakon je u tehničkom smislu dobro urađen, koncepcijski je loš. Komore nisu prestale da budu produžna ruka sistema, znači, isti je sistem rada i prethodnih i sadašnjih komora. Organizaciona šema se nije menjala ni kod starog zakona, a ni kod ovog sada. Rečeno je da ne postoji obaveznost u organizacionom smislu, a potvrde o bonitetu navode sve subjekte da moraju obavezno biti članovi komore. Sve što je ministar Vlahović rekao je netačno. Između socijalističkog shvatanja privrednih komora i današnjeg zakona koji je na dnevnom redu nema nikakve razlike.

Dame i gospodo narodni poslanici, do sada ste predložili sijaset zakona koji su prošli kroz skupštinsku proceduru. Isti je slučaj sa zakonom koji je danas na dnevnom redu. Zakon o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća predstavlja samo jedan korak u trčećem stavu svih vaših  zakona. Treba što pre procedura da prođe zamišljeni put, a to je da se on usvoji. Vi ćete ga danas usvojiti, a šta će dalje. Dalje i gore ne može biti.
Očekujete da posle ovog zakona u Srbiju se sjate prijatelji naših malih i srednjih preduzeća i da ista otkupe, odnosno unesu u njih sveži kapital. Recite mi jednu firmu, jedno ime koje je do sada uložilo svoj kapital, makar i u najmanju firmu, preduzeće, a da je došao iz zemalja koje su nas bombardovale. Nema tih ljudi, ni tog kapitala.
Mi, srpski radikali, smo protiv ovog zakonskog predloga iz razloga što se ovim predlogom dupliraju neke nadležnosti. Navešću neke članove - jedan, dva, tri itd.

Dame i gospodo narodni poslanici,        set zakona koji je danas na dnevnom redu je samo marketing političke stranke DSS-a, da kao pokažu narodu da oni utiču na reforme koje su obećali u predizbornom toku pre godinu dana.
Svih ovih pet predloga koji čine današnju raspravu su već viđeni. Ništa tu nema novog, osim da se to navodno uredi. Sudstvo tek danas nije nezavisno. Sve se to rešava pod dirigentskom palicom Vladana Batića. On svojim izjavama na vašim medijima plaši, tera i preti. To je evidentno. Kao rezultat takvih pretnji se očekuje da njegova Demohrišćanska stranka bude jača za nekog novog sudiju odnosno člana.
Zajemčene slobode građana treba da se definišu po zadacima nalogodavca sa Zapada. Uglavnom kad neko dođe iz neke evropske zemlje, od onih što su nas bombardovali, tada i usklađujemo i uređujemo naše sudstvo i sve zakone koje oni predlažu. Verovatno ćemo to naše sudstvo uređivati svih narednih godina, sve dok Karla del Ponte ne kaže - e, sada je dosta, vi Srbi ste se odužili.
Načelo podele vlasti podrazumeva i jednaku efikasnost svih oblika državne vlasti. To danas nije prisutno. Vidimo da ni Republička ni Savezna vlada nemaju jedinstveno mišljenje o bitnim po državu zakonima i projektima.
Đinđić, Koštunica, Mihajlović, Čanak i da ih ne nabrajam u svojim izjavama su dijametralno različiti. Svi drugačije misle i daju izjave i na kraju od toga nema ništa. To je samo kupovina vremena. Obećane reforme su samo verbalne prirode. Suštinski se nije ništa promenilo. Mi, srpski radikali, nećemo glasati za ovaj set zakona.
Ni danas nema nikoga iz Vlade. Šta će njima zakoni DSS-a? Materijalno stanje sudova će u budućnosti zavisiti od izvršenja krivičnih dela zadatih od strane ujedinjene Evrope. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, analizirajući zapisnik, imam određene primedbe koje se odnose na sledeće. Predsednik je uvek u svom izlaganju davao napomene da su pozvani članovi Vlade, ali u zapisniku nijedanput nije evidentirano ko je od članova Vlade bio prisutan, u koje vreme, što je vrlo bitno da stoji u zapisniku zbog toga što članovi Vlade i ulaze i izlaze u određenom periodu. Dobro bi bilo da imamo evidenciju o tome. Razlozi su vrlo bitni, da se zna kad je koji član Vlade bio prisutan na sednici.
To je moja primedba.
Zatim, nije evidentirano kada je nedostajao kvorum. Mislim na satnicu. Ima samo u dva-tri navrata da je postojao kvorum, odnosno da je funkcionisala Skupština. O prisutnosti, o kojoj je govorio gospodin Cvetanović, treba ponovo glasati. Goran Cvetanović je bio prisutan na sednici Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je trebalo staviti na dnevni red mnogo ranije. Zahvaljujući vlasti  DOS-a, ove,  2001. godine, on je  ostao  bez  realizacije.  Verovatno    DOS-ovska vlast želi da se bavi nekim prečim zakonima, na primer poslovnikom o radu Skupštine, privatizacijom, duvanom, naftom i tome slično.  
Izglasani Poslovnik o radu Skupštine je lična želja nekih čelnika DOS-a. Izmene i dopune Zakona o popisu stanovništva i domaćinstava se odnose na devet novih članova. Izmene se isključivo odnose na vreme koje je prošlo. Znači, treba vreme pomeriti do 2004. godine.
Nemam komentar što se tiče spremljenih 200 miliona dinara, osim što dinamiku tih para treba neko da kontroliše. Pošto će budžet Srbije biti postavljen u negativnu ravan, ne verujem da će biti naknadnih para za ovaj popis stanovništva. Kako će izgledati obrasci za popis? Da li se to ne zna? Čekate da vam Evropska unija izda obrasce koji moraju biti u skladu sa njihovim željama. Vlada nije imala vremena, narod to zna, i da su projekti koje sam već pomenuo bitniji od ovog zakona, ali razlog ovog odlaganja može da se poveže i sa izbeglicama sa svih prostora. Bitno je da se u Srbiji ovim odlaganjem stvori nova demografska slika, a to je da Srbi ne budu većinski narod, po novoj podeli koju sada piše gospođa Zorica Radović. Hvala.

        Dame i gospodo narodni poslanici, zašto je ova tačka i ovakav dnevni red postavljen pred nas baš danas, odnosno ovih dana?
Da li građani znaju šta vi to činite? Ne zna većina. Zato smo mi ovde da sa ove govornice, koja nam je jedino ostala na to ukažemo. Zamislite šta bismo mi kao Srpska radikalna stranka vama i narodu mogli da saopštimo da vi i ovim novim poslovnikom ne skraćujete ne samo vreme, već predlažete i novu demokratiju koja se zove - ćuti, ćuti, samo ćuti i na kraju umukni.
To je običnim narodnim jezikom rečeno zaključak ovog vašeg famoznog novog poslovnika. Kako mislite da nastavite sa demokratskim promenama? Zar na ovaj način, da narodni poslanik ne može da iznese svoj stav, odnosno svoje viđenje o svim zakonskim projektima koji treba, po vama, hitno da prolete, samo pro forme radi.
Zar vaši nalogodavci, koji vam daju instrukcije, nisu imali u rukama ovaj predlog koji ste vi ovako na brzinu stavili na dnevni red? Bojite se istine i svi vaši ministri boje se istine koju treba da čuju. Ta istina će biti zaustavljena ovim novim poslovnikom. To vam je osnovna ideja.
Ta istina izgleda ovako: gospodin Veselinov treba da položi račune našim seljacima od stavke do stavke, od prolećne setve do jesenje žetve, a ne da se bahato ponaša; zamislite DOS i u DOS-u Čanka koji brani seljake od Veselinova, to je smešno; potom Gašo Knežević, ne može da pokrene reforme kao ministar u školstvu i prosveti.

Zar naše školstvo treba da bude američkog tipa? Naši intelektualci dobro znaju šta to znači. To je razgradnja našeg kvaliteta i unošenje novih formi, koje nemaju veze ni sa našim društvom ni sa našim sistemom rada.
Zatim, ministar Mihajlović iz svog resora treba da da mnoge odgovore na postavljena sopstvena pitanja, a to je: mafija na svim nivoima, ubistva, dodvoravanje Americi. Mi smo kao radikali spremili za Mihajlovića knjigu sa uvodom, razradom i zaključcima. E, tu leži odgovor da se poslovnik o kojem danas govorimo stavi pod novi vid kontrole.
Zaklinjete se kako ste evropski orijentisani, odnosno da su vam svi zakonski predlozi u skladu sa Evropskom zajednicom i nekim vašim, po vama zamišljenim institucijama. Zar ti koji su vam dali instrukcije mogu da povuku paralelu da se i u njihovim zemljama ovako nešto može pretpostaviti. Mislim da ovaj predlog treba povući i pustiti poslanike da budu kreativni, da mogu da utiču na sve projekte koji se stave na dnevni red.
To je samo pomoć Vladi i ljudima koji predlažu zakone. Dobiće više informacija i predloga iz baze, i te informacije mogu da ugrađuju, odnosno da razrađuju i time demokratski donesu odluke.
Pošto vi kao sadašnja vlast sve rešavate novcem, tako i ovaj vaš predlog novog poslovnika se postavlja na tas da predsednik Skupštine to rešava sa svog mesta, i to nije u skladu sa demokratskim načelima koja su utrta mnogo pre nas koji ovde danas o ovome raspravljamo. Mislim da određivanje kazni nije dobro. Zašto predsednik Skupštine ima to osnovno pravo? To nije u skladu sa normama demokratskog principa i ponašanja. Evidentno je da predsednik Skuštine u prethodnom periodu, a posebno u poslednje vreme, evidentno i gestikulativno pokazuje da mrzi srpske radikale. To on ne može da sakrije, niti da negira. Vređa nas na svakom koraku i posle svakog izlaska za ovu govornicu naših poslanika ponaša se kao inspicijent.
Mnogo je težih problema koji su mogli da se postave na dnevni red ovog parlamenta, ali to nije učinjeno. Narod traži za to odgovor. Gde su vam obećanja o boljem životu? Tih obećanja više nema ni na papiru, ni na slici, a taj papir i slike su novine i vaša sredstva informisanja.
Zašto predsednik nema iste aršine prema svim poslanicima? Neka on na to pitanje da odgovor, ali ne meni već našem narodu. Predloženi poslovnik je toliko negativan da će ga i predlagač verovatno i sada, posle ovih komentara, skinuti sa dnevnog reda. Naši amandmani su samo komentar na ovako neozbiljan predlog novog poslovnika.
Zar ćete u članu 98. regulisati i to da govornik ne može da pročita svoju misao, odnosno da se izrazi na slobodan način? Pa to nema nigde na svetu. Da li vam je to pelcer za neku novu demokratiju? Zar će ovim novim Predlogom poslovnika Skupština moći da funkcioniše? To nema veze sa dovođenjem sednica u red. Kada bi bio neko drugi na tom predsedničkom mestu koji drugačije razmišlja verovatno ni ovaj poslovnik ne bi bio na dnevnom redu.
Na kraju ću samo da zaključim - ovaj predlog novog poslovnika je usmeren protiv rada Srpske radikalne stranke u Skupštini, pošto samo mi želimo da ukažemo ne samo DOS-ovskoj vlasti, već i svima o svim po narod negativnim projektima. Zar Vlada koja sada vlada uredbama, a ne zakonima, tako treba da radi? Zar vi mislite da je ovde još rat, elementarne nepogode i tome slično što uzrokuje uredbe? Nema više ni rata, ni elementarnih nepogoda. Vi ste najveća elementarna nepogoda koja je zadesila naš narod.
Zašto idete u svet i tamo se predstavljate kao dobrotvori, blagorodni, a vladate uredbama. Tu nema više komentara. Zašto niste u novi poslovnik ugradili i kaznene mere za DOS-ovsku većinu, jer nijednog dana niste imali kvorum u kontinuitetu? A narod to vidi i zna, kamere vas otkrivaju kad utrčavate u salu, odnosno kad čekate da se popuni kvorum.
U četvrtak 4. oktobra, kada je zasedala Skupština, ceo dan niste bili u stanju da obezbedite kvorum. Toga dana niste obavestili građane zašto je prekinuta Skupština. Uglavnom vam je na udarnom prostoru u sredstvima informisanja iznošenje srpskih radikala iz skupštinske sale. Razmislite dobro o ovom metodu rada koji vam ne priliči, ili - možda vama i priliči. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7, u stvari na stari 57. U članu 7, reči "od 100 - 10.000 dinara" zamenjuju se rečima "od 5.000 - 20.000 dinara". Visina kazne mora biti tako odmerena da obezbeđuje svrhu kažnjavanja, obzirom na rasprostarnjenu pojavu zloupotrebe službenog položaja i korupcije u organima uprave. Ovaj amandman želi da obezbedi sigurnost,  gde će tehniča lica u lokalnoj samoupravi strepeti od kazne od 5.000 - 20.000 dinara kada izdaju dozvole koje nisu u skladu sa propisima, odnosno kada su dozvole suprotne planovima. To je bio slučaj skoro u svim sredinama.
Bespravna gradnja je evidnetna u Srbiji, a ne od pre 10 godina. Bespravna gradnja je počela u Srbiji da se sprovodi tamo 60-tih godina, kada su počeli intenzivno da grade ljudi, razna vikend naselja koja su nicala kao pečurke. Uglavnom su ta vikend naselja izgrađena bez određenih dozvola i dokumenata, koja danas funkcionišu od kada su izgrađena. Njih treba sve legalizovati. Uglavnom su moćnici na lokalnom nivou, uz pomoć regionalnih odnosno građevniskih urbanističkih zavoda, to dozvoljavali, tamo gde ih je bilo. Tamo gde ih nije bilo, tamo je divlja gradnja još bila intenzivnija. Eto, toliko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8. Član 8. stav 2. menja se i glasi: "Novčanom kaznom od 3.000 dinara kazniće se građanin ako nastavi sa korišćenjem objekta nakon donošenja rešenja o zabrani njegovog korišćenja. Član 51. stav 3. - briše se zatvorska kazna."
Vrlo često građani su prinuđeni da nastave korišćenje stambenog objekta i nakon donošenja rešenja o zabrani korišćenja isključivo iz socijalnih razloga, jer na drugi način nisu u mogućnosti da reše svoj stambeni problem. Izricanje zatvorske kazne samo bi još više pogoršalo njihov socijalni položaj i socijalni položaj njihovih porodica. Zatvorska kazna je neprihvatljiva.
Inspektor po ovom rešenju iz ovog člana može doneti rešenje o zabrani korišćenja. To može da se zloupotrebi. Inspektor može u više navrata da šalje određeno lice u zatvor, odnosno ako dođe i do nekih subjektivnih razmišljanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je trpeo različite izmene i dopune i to 1995, 1996. i 1997. godine. Smatram da ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu  nije celishodan i da mu mesto i vreme ne odgovaraju. Namena donošenja ovog zakona je u suprotnosti sa mnogim nerešenim pitanjima, kao što su zemljišno-knjižna i ostala pitanja koja su vezana za katastar i vlasništvo.
Po nekim komentarima u Srbiji je za ovih poslednjih 10 godina izgrađeno 700.000 do milion bespravnih objekata. Ovi objekti su štetili, odnosno uticali su na mnoga gradska jezgra, građeni su po nacionalnim parkovima i na prostorima gde to nije bilo dozvoljeno. Sama ova činjenica da su ovi objekti građeni na gore pomenutim lokacijama, nije sada predmet rasprava i neće se retroaktivno postupati sa ovim objektima. U zakonu nije decidno rečeno kad će i kako zakonodavac, odnosno predlagač ovog zakona utvrditi određene vremenske distance, odnosno vremensku liniju kada je objekat počet odnosno kada je završen.
Cilj ovog zakona je da se novčane kazne povećaju odnosno da se i određena lica kazne zatvorskim kaznama od jedne do tri godine. Mislim da ovakvim merama zakon u ovakvim ekonomskim, političkim i ostalim uslovima neće moći da bude sproveden. Predlagač zakona nije želeo da uđe dublje u problem svih ovih gore nagomilanih problema, već želi sankcijama da reši ove započete probleme. Nije isto da li je objekat napravljen na privatnoj svojini ili na nekoj drugoj svojini. O tom problemu ovim zakonom se ne želi reći ni jedna reč.
Suštinski problem je zašto je došlo do divlje gradnje. Ko je za to kriv? To je država. Znamo u kakvim smo okolnostima živeli i kako je život tekao. Kad pomislim samo na ogroman broj izbeglica koje smo smestili na raznorazne načine. Oni su, neki, stekli i nove porodice i decu i jednom rečju su postali stanovnici tih novih naselja i tih objekata, koje su gradili kako su oni znali i umeli. Po Ustavu Srbije građevinsko zemljište, za sada, nije još definisano da li je društvena, odnosno državna svojina. Kada se to reši, a treba da bude državna ili privatna svojina, proći će još mnogo godina, a verovatno i država neće imati interes ni želju da gradi veće kolektivne stambene objekte, tako da će svaki čovek imati obavezu da sam sebi obezbedi krov nad glavom. To je želja da se individualna privatna izgradnja podigne na jedan viši nivo, a ne da kaznenim merama i sankcijama sprečavamo da se to dešava.
Bilo je komentara da je u Novom Sadu otvorena jedna institucija, odnosno biro koji će regulisati sva pitanja na jednom mestu, vezano za izgradnju objekata gde će lice zainteresovano u najkraćem roku na jednom mestu moći da dobije sve moguće dozvole. To danas i do danas nije bilo nigde tako postavljeno, tako da je i taj problem oko dozvole bio veliki.
Protiv sam toga da bilo koje lice ide u zatvor zbog toga što gradi, odnosno što izvodi građevinske radove na određenim objektima. Taj stil predlagača je negativan u prvom koraku razmišljanja o izgradnji i projektovanju zemlje. Nema ni jednog urbanističkog plana koji je realan sa situacijom na terenu. To su evidentne stvari i razlike su drastične. I u mojoj opštini, iz koje dolazim, ima još dosta objekata koji su izgrađeni 60-tih godina, a da do današnjeg dana nisu uknjiženi u zemljišne knjige.
Predlažem u ovoj načelnoj diskusiji da se svi započeti objekti legalizuju, a da se novim kvalitetnijim zakonom ovo reguliše za naredni period. Da li se ugrožava javno dobro ili ne, da li gradi na svojoj zemlji ili tuđoj - tu se moraju praviti velike razlike. Mi srpski radikali želimo da Srbija ima dobre zakone, kako bi i okolne zemlje želele da ulažu u našu stambenu izgradnju i da budu zadovoljne. Na primer, Beograd se prostire na površini od 70.000 hektara. To da je šuma, to je veličine tri Fruške gore. E, tu treba dosta kvalitetnog rada države i pojedinaca da bi ga priveli nameni. A ta namena je da on bude metropola.
Za taj Beograd i sve gradove srpski radikali imaju pravo rešenje. U starom jezgru Zemuna izgrađen je tržišni centar i već je legao na srce svim arhitektama i urbanistima. To su evidentirali "Kuća stil" i drugi časopisi koji se bave ovom tematikom. Tako treba uklapati starinu sa novim idejama. Srušili su u Zemunu lokalni moćnici vrlo lep objekat, na surov i NATO-vski način, odnosno u DOS-ovskom stilu. Ko je na vlasti u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kraljevu, Kragujevcu, Užicu, Subotici i u prethodnom i u sadašnjem sazivu? Urbanistička mafija i danas dejstvuje i funkcioniše. Glasaću protiv ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2.  U članu 2. stav 1. posle tačke 2. dodaje se tačka 3) Sveti Sava - 27. januar i tačka 4) Vidovdan - 28. jun.
Praznik Sveti Sava kao dan duhovnosti treba uvrstiti kao verski i nacionalni praznik, obzirom na značaj njegove uloge u buđenju, izgradnji i očuvanju srpske nacionalne svesti kroz vekove.
Baš me čudi da predlagač Zakona Svetog Savu ne predlaže za neradnu slavu, odnosno praznik kod Srba. Zašto je to moje čuđenje došlo do izražaja - zato što smo za vreme Broza uglavnom to slavili krišom ili je to bio samo crkveni praznik, ograničen na naše porušene fruškogorske manastire. Znam dobro da su se u Evropi Srbi okupljali na taj dan u Beču, Budimpešti, Parizu, Londonu, čak i u Njujorku i da su tamo slavili Svetog Savu pod nazivom "Svetosavski bal". Znači, tada i u to vreme je moglo da se slavi, a danas kada je stigla "demokratija", kako je vi nazivate, ne može, odnosno može kao radni praznik.
Ta školska slava Sveti Sava je očuvala pamćenje na svetitelja Savu. Dozvolimo Srbima, nama, da to bude praznik koji će i značiti praznik. Neka on uđe u novu istoriju Srba kao praznik duhovnosti.
Naš narod će se održati jedino ako se bude držao svetosavskog puta. Taj dan treba da je određen za poseban susret sa ličnošću svetog Save. Naša crkvena i narodna istorija poznaje ga kao svetitelja, prosvetitelja, učitelja, pisca, diplomatu i prvog jerarha, osnivača samostalne srpske crkve. On se javlja u vremenu kada se čitav naš narodni brod, na čelu sa svojim kolebljivim vladarima, ljulja između grčkog pravoslavlja i latinskog katolicizma, između jeliniziranog Istoka i romaniziranog Zapada.
Prvi je srpski arhiepiskop, prvi je otvorio škole, širio prosvetu, prikupljao srpsku decu, učio ih pismenosti, dovodio učene monahe iz Svete gore. Mnogo toga može da se kaže, ali ja sada to ne mogu da iznesem, jer je vreme ograničeno za tako nešto.
Vidovdan kao verski praznik slavljen je kod Srba i pre Kosovske bitke, koja je vođena na Gazimestanu 28. juna 1389, odnosno i pre prihvatanja hrišćanstva. Srbi su ovaj dan odabrali za početak bitke, verujući da će biti u Božijoj milosti. Kosovski mit je u srpskom narodu odigrao značajnu ulogu u očuvanju srpske nacionalne svesti i borbi za oslobođenje, do današnjeg dana, tim pre što je i danas Gazimestan i celo Kosovo i Metohija pod okupacijom. Vidovdan treba očuvati kao simbol slobodarstva i vere u ostvarivanju srpskih nacionalnih pitanja.
Ukoliko se ovaj amandman prihvati, potrebno je brisati član 5. i izvršiti pravno-tehničku redakciju

Dame i gospodo narodni poslanici, 28. juna je izvršen državni udar od strane Vlade Srbije. Vlada je ponosno to pokazala baš na Vidovdan. Taj čin Vlade je osuđen od većine srpskog naroda. Postoje pojedinci koji su likovali i koji danas likuju,  vezano za ovu uredbu koja je neustavna. Bilo je posle  te uredbe na Vidovdan  i raznih komentara od strane gospodina Koštunice koji to nije znao ....

....odnosno čuo je od svoje službe tek kada je čin završen. To su samo komentari za malu decu, to normalni političari sebi ne dozvoljavaju, a posebno predsednik jedne države koja se zove Savezna Republika Jugoslavija.
Predsednik Vlade, gospodin Đinđić je, likujući, baš na ovaj dan i napravio najveću izdaju posle Kosovskog boja. Ta izdaja će se dugo pamtiti. Ova nesinhronizacija između predsednika Republike i predsednika Vlade...

......su sredstva informisanja detaljno izanalizirala. DOS puca brže nego što su neki analitičari i predviđali. Uzrok tog pucanja DOS-a je evidentan u više pravaca.
I danas na početku ove sednice DOS-ovski poslanici su bili kontraverzni, vezano za dužinu izlaganja narodnih poslanika o ovoj tački dnevnog reda, i to pokazuje da se DOS-ovska kola rastaču.

Ovaj zakon o državnim praznicima je moguć i treba ga urediti u skladu sa principima koji su mogući, a ne da se vraćamo na neka stara vremena, odnosno da drugačije to definišemo.         Komisija je predložila Vladi da ovaj zakon sa novim načinom razmišljanja bude definisan.
Državni praznik je Sretenje koje je vezano za 1804. odnosno 1835. godinu i predstavlja dan državnosti. Mi, srpski radikali, predlažemo da ovaj datum i praznik bude dan ustavnosti jer je tada donet prvi Ustav u Srbiji, a to je Sretenjski ustav, 1835. godine.
Što se tiče praznika za Vaskrs, Veliki petak ne treba da bude neradni dan. U članu 5. ovog zakona predlažem da Vidovdan i Sveti Sava budu neradni dani, odnosno da se tog dana praznuje. Pitam se zašto vi uopšte predlažete Vidovdan za državni praznik?
Ako je praznik državni praznik, a ne smemo zaboraviti da je to i crkveni praznik, onda naši građani vernici moraju imatu priliku i mogućnost da toga dana odu na svetu liturgiju. Ako je praznik onda moramo imati vremena i da ga praznujemo. Ako nije praznik, zašto onda uopšte da ga obeležavamo? Meni se čini da Vidovdan za vas baš i nije neki praznik. Jeste to praznik, ali ne toliko važan da biste mu posvetili toliku pažnju koju taj dan zaslužuje. Ne mogu se oteti utisku da vi to gledate nekim zapadnjačkim očima koje kao da kažu - lud narod slavi svoj najveći poraz kao pobedu. Utisak me, na žalost, ne vara, jer znamo da vi imate mnogo prijatelja koji o našem narodu misle upravo tako. Vi ne znate ili nećete da znate šta u našoj istoriji znači Vidovdan.
Vidovdan, ako izuzemo dan praznovanja mučenika Vida, asocira na Kosovsku bitku, a bitka na Kosovu na Srbe i na Srbiju, i gle čuda, moramo priznati pred svetom da su Srbi bili na Kosovu i pre celih 612 godina. Kakvo li je to kažnjavanje za vas nakon toliko truda da pokažete i dokažete da Kosovo nije srpsko, barem ne toliko dugo i odavno. Vidovdan za naš narod ne predstavlja tek neki malen ili nevažan ili malo važan datum.
Nisu Kosovska bitka i car Lazar simbol poraza. Vidovdan je hrišćanstvo, vera, krst, ljubav prema otadžbini. Arhiepiskop Danilo je 1390. godine ustanovio kult velikomučenika Lazara kosovskog, i od tada, pa do današnjeg dana u našem narodu vidovdanski kult je svetinja, a sa svetinjama ovog naroda nije pametno, niti lepo poigravati se.
Ovome narodu je toliko toga uzeto i oduzeto. Ostavite mu makar njegove svetinje. Ne rugajte mu se. Tolike godine Vidovdan je crveno slovo, a biće, hvala Bogu, i dalje. Ako ne možete da ponudite pravi istinski praznik, zašto se uopšte trudite? Ako država ne može da prizna taj sveti dan i datum za neradni dan, onda bolje da ostane kao i do sada - "crveno slovo". Poštenije je tako.
Predlažem da se 27. januar - Sveti Sava, slavi kao dan duhovnosti i državnosti, zato što je sveti Sava utemeljivač moderne države. Naš narod će se održati jedino ako se bude držao svetosavskog puta, jer iza tog puta stoji onaj koji je jedini rekao za sebe "Ja sam put, istina i život". Sveti Sava je i danas prisutan i živ, jer živi njegova slava.
Živeće i srpski narod na ovim horizontima sve dotle dok bude imao vizije, svoju zvezdu vodilju, jer narod koji nema vizije i svoju zvezdu vodilju propada. Koji je to crv razorio staru nemanjićku državu? Taj crv je bila nesloga, vlastoljublje, razdor i izdajstvo. To je, jednom rečju, nesloga i danas ta nesloga dolazi do izražaja. Vidljiva je i osetili smo je na svim nivoima. Borićemo se da stvorimo slogu, svetosavlje, požrtvovanje i savesno vršenje duhovnosti.