Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7944">Svetlana Nikolić Pavlović</a>

Svetlana Nikolić Pavlović

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana guvernerko Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ovim amandmanom predlažem da se u članu 1. ovog Predloga zakona doda stav 2. koji glasi: „Ovim zakonom obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova“. Time se dodatno definiše predmet ovog Predloga zakona.

Narodna banka Srbije je postigla i očuvala cenovnu i finansijsku stabilnost, ispunjavajući time svoje zakonom i Ustavom propisane osnovne ciljeve, doprinoseći stvaranju stabilnijeg poslovanja, okruženja, smanjenju unutrašnjih i spoljnih neravnoteža, nižim troškovima zaduživanja, većem raspoloživom dohotku, održivijem ubrzanju privrednog rasta, znatno nižoj premiji rizika, kao i popravljanju kreditnog rejtinga zemlje.

Treba imati u vidu da su ovakvi rezultati postignuti u uslovima snažnih izazova između narodnog okruženja koji su povećavali neizvesnost na svim tržištima i zahtevali pojačanu opreznost centralne banke pri donošenju odluka i sprovođenju mera.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, od kada je SNS, na čelu sa našim predsednikom gospodinom Aleksandrom Vučićem, preuzela odgovornost za budućnost građana Srbije, odnosno od kada je gospođa Jorgovanka Tabaković preuzela odgovornost za rad Narodne banke Srbije, inflacija u Republici Srbiji je sa dvocifrenog broja svedena na jednocifreni, odnosno na nivo uporediv sa inflacijama u najrazvijenijim evropskim zemljama.

U periodu od samo godinu dana, međugodišnja inflacija je svedena sa 12,9%, oktobra 2012. godine na 2,2%, oktobra 2013. godine. Srbija se pet godina u kontinuitetu nalazi u grupi zemalja koje na stabilan način ostvaruju nisku i predvidivu inflaciju. Očuvanjem ambijenta niske inflacije olakšano je donošenja odluka privrednika vezanih za planiranje poslovanja i ulaganja, kao i odlučivanje naših građana o potrošnji i štednji. Niska i predvidiva inflacija bila je nužan preduslova i za povećanje investicija, a time i proizvodnje i izvoza, kao i zaposlenosti i zarada na održivim osnovama.

Narodna banka Srbije je u proteklih šest godina uspostavila i očuvala relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru u ambijentu značajnih turbulencija na međunarodnim tržištima. Postizanjem stabilnosti deviznog kursa i inflacije omogućeno je efikasno sprovođenje fiskalne konsolidacije i uravnoteženje državnih finansija, jer su na ovaj način maksimalno umanjeni negativni efekti ovih mera po životni standard građana.

Ukoliko se posmatra period od 6. avgusta 2012. do 22. maja 2018. godine, dinar je prema evru ostao gotovo nepromenjen, ojačao čak 0,3%, pri čemu su devizne rezerve po osnovu intervencija NBS povećane za 375 miliona evra. Suprotno navedenom u periodu od 2008. do 6. avgusta 2012. godine, dinar je izgubio trećinu, odnosno 33,2% svoje vrednosti prema evru i pored znatnog trošenja deviznih rezervi neto prodaje 5,7 milijardi evra.

Relativna stabilnost kursa je doprinela da privredni ambijent bude predvidiv, a time i povoljan za jačanje i ekonomske i spoljnotrgovinske aktivnosti. Od 2016. više od polovine svoje proizvodnje plasiramo na inostrana tržišta, udeo izvoza roba i usluga u BDP-u je u 2017. dostigao 52,5%, a u prvom tromesečju 2018. godine i 54,4%. Poređenja radi u 2012. godini izvoz roba i usluga činio je 36,2% BDP-a, što znači da je u 2017. godini ovo učešće u BDP-u bilo veće za 16,3% poena.

Pažljivo odmerenim reakcijama NBS održane su devizne rezerve Republike Srbije, kao garant stabilnosti i za naredni period. Od 31. avgusta 2012. do 30. aprila 2018. godine, količina zlata u trezoru NBS povećana je sa 4,72 tone na 19,65 tona, time su stvoreni uslovi da se između ostalog i sredstava kredita Svetske banke u vrednosti 18 miliona evra za zračnu terapiju pacijenata obolelih od raka nabavi ukupno šest novih linearnih akceleratora i tri CT simulatora sa pratećom opremom i potrebnim građevinskim radovima za Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Klinički centar Niš, Klinički centar Kragujevac i Zdravstveni centar Kladovo.

Poslanička grupa će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona i ja pozivam svoje kolege da takođe podrže ovaj moj amandman. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, uvaženi narodni poslanici, ovim amandmanom predlažem da se u članu 3. stav 1. Predloga zakona doda tačka 15. koja glasi – investicija u stanogradnju obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova. Ovim amandmanom se, smatram dodatno definišu pojamovi ovog predloga zakona.

Na osnovu izjave načelnika Uprave za vojno zdravstvo, pukovnika Uglješe Jovičića, naš ministar odbrane gospodin Aleksandar Vulin je na početku ove godine naložio Upravi za vojno zdravstvo da preduzme sve neophodne mere u cilju stvaranja uslova da se napravi kvalitativni iskorak u pružanju zdravstvenih usluga vojnim i civilnim osiguranicima. Za taj iskorak nije dovoljno da se samo poboljšaju uslovi rada, nabavi najsavremenija medicinska oprema, već je zato, kao što znamo, potrebno i da zadržimo naše najstručnije zdravstvene radnike.

Ako je tokom 2017. godine iz vojno-medicinskih ustanova otišlo više lekara i drugog medicinskog osoblja, postavlja se pitanje – kako i na koji način ih zadržati? Zato smatram da bi bilo dobro da odredbe ovog predloga zakona važe i za pripadnike vojno-medicinskih ustanova, jer bi se na taj način stvorili uslovi i za unapređenje medicinskih ustanova. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Realizacijom projekta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova.

Ovim amandmanom se dodatno definiše član 2. ovog Predloga zakona. Želim da istaknem veliko zadovoljstvo što imam priliku da podržim usvajanje Predloga ovog zakona i na taj način doprinesem da se obećanje našeg predsednika Aleksandra Vučića, dato pripadnicima oružanih snaga Republike Srbije, da država Srbija za rešavanje njihovih stambenih problema planira tokom 2018. godine da izdvoji određena finansijska sredstva i započne prvu fazu izgradnje.

Da se podsetimo, ukupno iskazane stambene potrebe pripadnika snaga bezbednosti Republike Srbije su 20.295 stambenih jedinica, a planirano je da se u prvoj fazi izgradnje izgradi 1.578 stanova. Izgradnja stanova pripadnicima oružanih snaga Republike Srbije je „pilot projekat“, koji će biti proširen i na mlade naučnike i na mlade bračne parove.

Ja sam u ranijim izlaganjima već podsetila da je za vreme NATO agresije na našu zemlju 8. aprila 1999. godine, bombardovana i Ćuprija, kada je teško oštećena ćuprijska kasarna.

Nažalost, do današnjeg dana naša kasarna nije stavljena u funkciju. Poštovani gospodine ministre Vulin, molim vas, da shodno vašim ovlašćenjima pokrenete inicijativu kako bi se donela odluka o budućnosti naše kasarne, da Vojska Srbije donese odluku da ćuprijsku kasarnu ponovo stavi u funkciju odbrane naše zemlje uzimajući u obzir činjenicu da se ista nalazi na samo 20 kilometara od našeg najvećeg vojnog poligona „Pasuljanske livade“, ili da se gradsko-građevinsko zemljište koje se nalazi u sklopu ćuprijske kasarne opredeli za izgradnju stanova za pripadnike oružanih snaga Republike Srbije.

Podsećam vas da se ćuprijska kasarna nalazi u centru grada, da raspolaže sa više od 17 hektara gradsko-građevinskog zemljišta, da je opremljena sa skoro svim infrastrukturnim objektima.

Poštovani ministre Vulin, još jednom građani Ćuprije bi bili srećni da se ćuprijska kasarna ponovo stavi u funkciju, odnosno da se ponovo otvori artiljerijsko-podoficirska škola, a ako to nije moguće, molim vas da uvažite potrebe lokalne samouprave da na osnovu dogovora sa njom odredite njenu buduću civilnu namenu, odnosno da zemljište sa kojim raspolaže ćuprijska kasarna opredelite za izgradnju stanova za potrebe oružanih snaga Republike Srbije.

Realizovanjem projekta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije i unapređenje i medicinskih ustanova. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, potpredsedniče Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova.

Ovim amandmanom se dodatno definiše član 1. Predloga zakona.

Nerešeno stambeno pitanje prema podacima Ministarstva odbrane čeka više od 15 hiljada bivših i aktivnih pripadnika Vojske Srbije. Projekat državne stanogradnje predviđa da se u periodu od 10 godina izgradi dva miliona kvadrata stambenog prostora ili oko 30 hiljada stanova. Potrebna finansijska sredstva za realizaciju ovog projekata državne stanogradnje izvnose oko milijardu evra.

Treba se podsetiti da se realizacijom ovog državnog projekta ne rešava samo stambeno pitanje vojnih i policijskih snaga Republike Srbije, već će se ovom državnom investicijom uposliti građevinska industrija na duži rok i omogućiti otvaranje velikog broja novih radnih mesta. Minimum 35 industrijskih grana će biti uključeno u izgradnju ovih stanova. Time će se svaki uloženi dinar u ovaj državni projekat višestruko vratiti u budžet Republike Srbije čime se stvaraju uslovi da se iz realnih izvora prihoda budžeta Republike Srbije u budućnosti povećava standard naših građana, čime se obezbeđuje i sveukupni razvoj Republike Srbije, a time i unapređenje medicinskih ustanova. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, vojno-stručnim osposobljavanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova.

Kao što znamo, Ministarstvo odbrane je za 2018. godinu za snabdevanje vojno medicinskih ustanova lekovima i sanitetskim materijalom izdvojilo dve milijarde 490 miliona dinara, a što garantuje da će svi vojni osiguranici, a ima ih oko 114.000 biti na adekvatan način zbrinuti, odnosno da će imati neophodne lekove i neophodni sanitetski materijal.

Navedena ulaganja su garancija da će vojno zdravstvo moći da odgovori potrebama svih svojih korisnika medicinskih usluga. Po prvi put se na početku ove kalendarske godine ušlo sa apotekama koje su pune lekova i potrošnog sanitetskog materijala.

Vojno zdravstvo je jedan od najznačajnijih delova Ministarstva odbrane. Zapošljava oko 4.500 ljudi, svih onih zdravstvenih radnika koji vode računa o stotinama hiljada korisnika zdravstvenih usluga da svakog dana imaju negu i zdravstvenu zaštitu kakvu zaslužuju.

Odlukom Vlade Republike Srbije, VMA je funkcionalno uključena u sistem republičkog zdravstva sa 40% svojih kapaciteta, počev od 1. januara 2008. godine. Godišnje se samo na VMA pregleda više od 230.000 civilnih osiguranika, od kojih se više od 20.000 i hospitalizuje.

Sem toga, svake srede Centar za hitnu pomoć VMA je i dežurna hitna služba za građane Srbije.

Što se tiče samog Zakona o vojnom obrazovanju, on kao reformski zakon …
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se dodatno definišu posebni ciljevi vojnog obrazovanja.

Što se tiče same potrebe da se donese ovakav Zakon o vojnom obrazovanju, ne možemo a da se ne osvrnemo na našu istorijsku i vojnu tradiciju. Pošto dolazim iz opštine Ćuprija pokušaću da ukažem na sledeće istorijske činjenice koje se odnose na srpsku vojsku i ćuprijsku kasarnu. Davne 1837. godine, za potrebe ćuprijskog konjičkog eskadrona sazidana je prva zgrada kasarne, 1839. godine osnovana je prva garnizonska ambulanta, 1870. godine osniva se prva privremena vojna bolnica sa 20 bolesničkih kreveta, 1911. godine osniva se artiljerijska podoficirska škola koja je nastavila sa radom i posle Drugog svetskog rata. Na našu žalost 8. aprila 1999. godine ova tradicija je prekinuta bombardovanjem Ćuprije od strane NATO alijanse, kada su zgrade ćuprijske kasarne porušene i teško oštećene.

Koristim priliku da vas zamolim, gospodine ministre, da shodno svojim ovlašćenjima pokrenete proceduru donošenja odluke o budućnosti ćuprijske kasarne, jer je veliki greh da ona i dalje propada i zbog značaja koji je imala u istoriji naše vojske i u istoriji Ćuprije.

Da se podsetimo, do raspada SRJ u ćuprijskoj kasarni je bio smešten jedan od četiri najveća artiljerijska garnizona, odmah iza Zadra, Karlovca i Kragujevca. Do agresije NATO alijanse na našu zemlju u ćuprijskoj kasarni je bila stacionirana elitna ćuprijska artiljerijska brigada. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predlažem da se u članu 1. Predloga zakona doda stav 3. koji glasi – vojnim obrazovanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova. Time se dodatno definiše član 1. predloga ovog zakona.

Prva civilna bolnica u Pomoravlju osnovana je u Ćupriji, a prva okružna, takođe u Ćupriji 1906. godine. Tada i sada opšta bolnica je ostala najsavremenija bolnica u tom delu Srbije. Danas u okviru zdravstvene delatnosti ona pruža preventivne, socijalno-medicinske, dijagnostičke, terapijsko-rehabilitacione usluge u obimu koji odgovara potrebama i zahtevima populacije Pomoravlja.

Takođe se obavljaju obrazovno-nastavni istraživački radovi, pri čemu je opšta bolnica u Ćupriji nastavna baza za Srednje medicinsku školu od njenog osnivanja 1958. godine i za Visoko medicinsku školu strukovnih studija, takođe od njenog osnivanja 1998. godine.

Uspostavljanje dijagnostičkih aparata visoke tehnologije kao što su skener, mamograf, gama kamera, ultrazvučni aparati različitih namena EGM, hiperbarična komora, opšta bolnica je na zavidnom nivou pružanja zdravstvenih usluga svojim osiguranicima. Za razliku od susednih bolnica u Pomoravskom okrugu svojim pacijentima pruža medicinske usluge u okviru Regionalnog centra za tretman i lečenje opekotina, Regionalnog centra za hemodijalizu, Odeljenja za infektivne bolesti, neurohirurgije, neurologije, maksiofacijalne hirurgije, plastične i rekonstruktivne, kardiologije sa koronarnom jedinicom i Pejs mejker centrom, hiperbarične komore, nuklearne medicine.

To su službe koje odvajaju ovu bolnicu od susednih bolnica u Pomoravskom okrugu. Zahvaljujući razumevanju Ministarstva zdravlja Vlada Republike Srbije odobrila je opštoj bolnici u periodu poslednjih tri godine prijem u stalni radni odnos ukupno 39 izvršioca lekara, sestara i ne medicinskog osoblja, a u istom periodu Ministarstvo zdravlja je opredelilo više od 20 miliona dinara kako za medicinsku opremu tako i za rekonstrukciju operacionih sala, ambulanti, sanitarnih čvorova.

Obzirom da se najveći vojni poligon u Republici Srbiji, Pasuljanske livade nalaze samo dvadesetak kilometara od Ćuprije, smatram da je potrebno da se nastavi sa daljim materijalnim ulaganjem i kadrovskim razvojem Opšte bolnica Ćuprija, jer to znači i ulaganje u sigurnost i bezbednost pripadnika oružanih snaga Vojske Republike Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predlažem da se u članu 4. Predloga zakona doda stav 3. koji glasi – Planskim dokumentima ostvaruje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova. Ovim se dodatno definiše svrha planskih dokumenata.

Tržište u Srbiji, pa i pomoravskom okrugu je promenljivo. Uslovi poslovanja četo zavise od odnosa snaga, do nosioca odluka, tako da se u perspektivi neki vanbudžetski poslovi mogu smanjiti.

To ne znači da ne treba nastaviti borbu za tržište, učestvovati u donošenju odluka i propisa, angažovati se na unapređenju kvaliteta rada, kako bi očekivane promene tržišnih uslova što lakše savladali.

Naime, sa promenom tržišnih uslova, mreža instituta i Zavoda za javno zdravlje se suočava sa problemom, pre svega u delu obezbeđivanja vanbudžetskih sredstava u ukupnom prihodu sa nelojalnom privatnom konkurencijom, obezbeđivanjem sredstava za realizaciju nekih od posebnih ciljeva, a koja je moguća kroz lizing kreditiranja, čime bi se pod uslovom transparentnosti, javni sektor izjednačio sa privatnim, pre svega u delu obnove infrastrukture, opreme, itd.

Loš kvalitet testova i reagenasa za rad u laboratorijama Zavoda, koji se nakon sprovedene procedure javnih nabavki dostavljaju zavodima, nepoštovanje roka isporuke, prestanak ugovorne saradnje Ministarstva životne sredine sa mobilnim ekotoksikološkim jedinicama republike Srbije, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Zavodi za javno zdravlje, u slučaju akcidentalnih situacija.

Shodno napred navedenom, molim Vladu republike Srbije da mreže instituta i Zavoda za javno zdravlje Srbije omogući ravnopravno učešće na tržištu, kroz dozvolu ostvarivanja istih prava, realizacije posebnih ciljeva.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se u članu 2. stav 1. Predloga zakona doda tačka 18, koja glasi – efikasnost planiranja – planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova.

Smatram da se ovim amandmanom dodatno definišu osnovni pojmovi ovog Predloga zakona. Ubrzani proces tranzicije kroz koji prolazi naša zemlja na putu ka EU pokazao se kao svojevrsni test za svaku instituciju, uključujući i zdravstvenu, koja mora da dokaže da je dovoljno sposobna i profesionalna, da odgovori na visoko postavljene standarde koji podrazumevaju svakodnevno potvrđivanje i kontrolu kvaliteta rada.

Posebni ciljevi Zavoda za javno zdravlje Pomoravlje u Ćupriji u budućem periodu odnose se na više oblasti. U ekonomske ciljeve se ubrajaju obezbeđivanje prosečnog realnog rasta ukupnog prihoda od 3% do 5% godišnje, rast zarada shodno prihodu, održavanje učešća tržišnih zarada u ukupnom prihodu Zavoda na nivou 35% do 45%, povećanje učešća budžetskih sredstava u ukupnom prihodu Zavoda, tako da u narednom periodu ne budu manja od 55% do 65%.

U investicione ciljeve ubrajaju se očuvanje u unapređenje stanja infrastrukturnih objekata i instalacija, unapređenje uslova rada, uz potpuno obezbeđenje zaštite na radu, očuvanje postojeće i nabavka nove opreme za laboratorijski rad, uzorkovanje i transport uzoraka, održavanje i obnova voznog parka zavoda. U kadrovske i stručne ciljeve se ubrajaju izrada i realizacija plana školovanja, edukacija i stručnog usavršavanja radnika, izrada plana stručnjaka zavoda na savetovanjima na stručnim skupovima, simpozijumima i drugo, tj. godišnji plan. U organizacione ciljeve se ubrajaju promovisanje nove organizacije zavoda, u čijoj su osnovi centri, uspostavljanje multisektorskog i multidisciplinarnog rada na nivo centra i zavoda u celini, uz poštovanje opšte hijerarhijske organizacione strukture.

U ciljeve za realizaciju poslova i zadataka se ubrajaju nastavak, praćenje, 2evidencija, analiza zdravstvenog stanja stanovnika Pomoravskog okruga, razvijanje elemenata upravljanja rizicima i pretnjama po javno zdravlje, promovisanje zdravlja, razvoj partnerskih odnosa sa lokalnom zajednicom u domenu zaštite i unapređenje javnog zdravlja. Ostvarenje uslova da zavod preuzme centralnu ulogu koordinatora i promotera javno-zdravstvenih aktivnosti na nivou Pomoravskog okruga.

Nastavak sa razvijanjem i zaokružavanjem tržišnih poslova kako bi se obezbedili stabilni vanbudžetski izvori finansiranja. Sredstva na tržištu se ostvaruju u okviru Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, Centra za higijenu, humanu ekologiju i ekotoksikologiju, kontrola zdravstvene ispravnosti namirnica i predmeta opšte upotrebe, kvaliteta vode za piće, izrada procene analize i studija iz oblasti zaštite životne sredine, ispitivanje otpadnih voda, ispitivanje ambijentalnog i emisionog vazduha, aktivnost mobilne jedinice u vanrednim akcendetalnim situacijama i drugo, centra za kliničku mikrobiologiju i u manjoj meri drugih centara. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se u članu 3. Predloga zakona doda tačka 10), koja glasi: „Načelo efikasnosti, koje podrazumeva obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova“. Ovim amandmanom se dodatno definišu načela upravljanja sistemom javnih politika.

Na Dan studenata, 4. aprila, imali smo čast da predsednica Vlade Republike Srbije, gospođa Ana Brnabić, poseti opštinu Ćuprija i bude specijalni gost na svečanoj akademiji Visoke medicinske škole strukovnih studija u Ćupriji, čime je još jednom pokazala kako se odgovorno vodi politika, kako se s pažnjom i odgovornošću pristupa sagledavanju činjeničnog stanja i rešavanju progblema.

Visoka medicinska škola strukovnih studija u Ćupriji je u regionu prepoznatljiva kao lider u obrazovanju iz oblasti zdravstvene zaštite i nege, sa modernim pristupom nastavi i podsticanju kreativnosti i aktivnog učešća studenata u nastavi vežbama i vannastavnim aktivnostima. Studenti stiču znanja po najsavremenijim metodama u savremeno opremljenim kabinetima.

Ovom prilikom svečano su otvoreni farmaceutski blok, kompjuterska laboratorija, serverska soba, nakon čega se premijerka obratila studentima. Tom prilikom je zamolila studente da po završetku školovanja ostanu u Srbiji, a da će Vlada Republike Srbije dati sve od sebe da napravi što bolje uslove da studenti ostanu u Srbiji i da rade za svoj narod, jer je za državu Srbiju prosveta jedan od prioriteta Srbije, da prosvetu vrati na mesto koje zaslužuje, da svima koji žele da uče i napreduju stvori što bolje uslove za to, kao i da izgradi društvo u kome se znanje ceni. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predlažem da se u članu 1. Predloga zakona doda stav 2. koji glasi – planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova. Ovim amandmanom se dodatno definiše predmet ovog Predloga zakona.

Ubrzani proces tranzicije kroz koji prolazi naša zemlja na putu ka EU, pokazao se kao svojevrstni test za svaku instituciju, uključujući i zdravstvenu koja mora da dokaže da je dovoljno sposobna i profesionalna da odgovori na visoko postavljene standarde koji podrazumevaju svakodnevno potvrđivanje i kontrolu kvaliteta rada.

Zavod za javno zdravlje Ćuprija, Pomoravlje u Ćupriji čiji je osnovni zadatak promocija i zaštita zdravlja svakog žitelja Pomoravskog okruga, mora u potpunosti istrajati na putu prilagođavanja i usvajanja evropskih principa i metoda rada, koji mu obezbeđuju da ostane ne zaobilazna institucija u sistemu zdravstvene zaštite i zaštite životne sredine.

Zavod je preventivna zdravstvena ustanova koja je u svojoj istoriji u više navrata menjala i organizacionu strukturu. Istovremeno, od osnivanja 1954. godine, Zavod za javno zdravlje Ćuprija, Pomoravlje u Ćupriji beleži uzlazni trend razvoja koji je rezultirao usložnjavanjem i povećanjem obima rada, kadrovskim jačanjem, opremanjem, uvođenje novih laboratorijskih i drugih metoda i standarda kvaliteta, pri tome nisu zanemareni uslovi rada i standard radnika.

Pri tome nisu zanemareni uslovi rada i standard radnika.

Zahvaljujući velikom angažovanju zaposlenih i posvećenosti poslu i kući kojoj pripadaju, Zavod je prerastao u respektibilnu instituciju u većini oblasti kojima se bavi. Dalji razvoj Zavoda kao zdravstvene ustanove, sa ulogom unutar zdravstvenog sistema Pomoravskog okruga, pre svega koordinativnom i promotivno javnom zdravstvenom, je moguća u potpunosti samo kroz realizaciju opštih i posebnih ciljeva razvoja.

Opšti ciljevi razvoja Zavoda u budućem periodu biće: održavanje uzlaznog trenda razvoja Zavoda, obezbeđivanje uslova za održivo finansiranje, unapređenje kvaliteta i efikasnosti i svih aktivnosti u domenu javnog zdravlja, razvoj promocije zdravlja, prevencije bolesti i zaštite životne sredine, očuvanje i unapređivanje zdravlja stanovnika Pomoravskog okruga, smanjenje incidence i prevalence, najznačajnijih oboljenja i stanja i redukovanje najvažnijih faktora rizika. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predlažem da se u članu 2. Predloga zakona doda tačka 15) koja glasi: „Afirmacija stečenih kvalifikacija – Kapitalizacija stečenih znanja u cilju sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova“. Smatram da se ovim predlogom dodatno definišu osnovni pojmovi i njihovo značenje.

Iako je opština Ćuprija u više navrata ukazivala da je skidanje sredstava sa računa opštine za izmirivanje nasleđenih dugova Doma zdravlja u Ćupriji nezakonito, prinudnom naplatom od sudskih izvršitelja račun opštine je u jednom trenutnu 2017. godine bio blokiran za više od 70 miliona dinara.

Kada je SNS pre više od četiri godine preuzela odgovornost u Ćurpiji, niko od nas nije ni slutio kakav će haos zateći u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Dug od više miliona evra, preko 300 zaposlenih, iako je normativ bio 130. Dakle, 170 neugovorenih i 130 ugovorenih radnika. Tako da se od viška zaposlenih mogao da otvori još jedan dom zdravlja. Neoverene zdravstvene knjižice za neugovorene zdravstvene radnike od 2012. godine, a potom neoverene zdravstvene knjižice i za ugovorene zdravstvene radnike od 2014. godine, više pokušaja plenidbe sanitetskih vozila novih i dobijenih za potrebe službe za hitnu i neodložnu medicinsku pomoć.

Na zahtev opštine Ćuprija u decembru 2017. godine, Vlada Republike Srbije, a nakon toga i Narodna skupština su dale autentično tumačenje člana 48. Zakona o izvršenju, nakon čega je opština Ćuprija potražila svoja prava preko Ustavnog suda. Da Vlada Republike Srbije nije dala autentično tumačenje Zakona o izvršenju i da je sa izvršenjem tih rešenja nastavljeno, budžet opštine Ćuprija bi se zasigurno našao u blokadi.

Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije poništeno je rešenje Višeg suda i vraćeno na prvobitno odlučivanje, jer je odluka o izvršenju nezakonita. Ovom odlukom Ustavni sud je radnike doma zdravlja uputio da svoja prava mogu da ostvare na drugi način, a ne da svoja potraživanja naplaćuju preko opštinskog budžeta. Opština Ćuprija će i dalje da ulaže maksimalne napore kako bi se situacija u ćuprijskom domu zdravlja stabilizovala. Od nasleđenih 170 ugovorenih radnika doma zdravlja u Ćupriji, deo radnika je prešao na rad u Opštu bolnicu Ćuprija, deo nemedicinskih radnika je prošao kroz proces racionalizacije te je od ukupnog broja neugovorenih radnika ostalo još 27 neugovorenih medicinskih radnika za rešavanje. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ovim amandmanom predlažem da se u članu 3. Predloga zakona doda tačka 10. koja glasi: „Obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova“.

Smatram da se ovim amandmanom dodatno definišu ciljevi NOKS-a.

Posle sprovedenih ekonomskih reformi, naša država je postala ekonomski samoodrživa i samim tim sada može mnogo više da ulaže u medicinske ustanove onoliko koliko nije uloženo u poslednjih 20 godina. Zato i ovom prilikom u ime svih građana Pomoravskog okruga želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije na finansijskoj podršci koju su pružili i koju pružaju ne samo Opštoj bolnici Ćuprija, već i svim ostalim zdravstvenim ustanovama Pomoravskog okruga.

Želim da podsetim na izvanrednu odluku Ministarstva zdravlja da organizuje besplatne specijalističke preventivne preglede za sve građane Republike Srbije, što je sa oduševljenjem prihvaćeno od svih naših građana. Na ovaj način pregledano je više od 120.000 ljudi i kod više od 2.300 građana otkriveni su ozbiljni zdravstveni problemi u ranim stadijumima bolesti. I Srbija je jedina država u regionu koja svim svojim građanima omogućava besplatne preventivne specijalističke preglede.

Građani Srbije treba da znaju da je naša Vlada odobrila da se u protekle tri i po godine zaposli 5.993 zdravstvena radnika, a od toga 2.130 lekara, 657 zdravstvenih radnika sa višom školskom spremom, 2.944 medicinskih sestara i tehničara, 262 radnika sa nižom školskom spremom. Osim toga, u navedenom periodu… (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predlažem da se u članu 1. Predloga zakona doda stav 3. koji glasi: „NOKS-om se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova.“ Smatram da se ovim predlogom dodatno definiše predlog ovog zakona.

Kako dolazim iz Ćuprije grada, koji je geografski, istorijski, sportski, kulturno-prosvetni i nadasve zdravstveni centar pomoravlja želim da kao zdravstveni radnik istaknem sledeće. Ćuprija je bila i trebalo da ponovo bude zdravstveni centar Pomoravskog okruga, jer je još davne 1839. godine osnovana Prva Ćuprijska garnizonska bolnica, jer je još davne 1881. godine otvorena Prva civilna bolnica, jer je još davne 1906. godine otvorena Prva okružna civilna bolnica, jer se u Opštoj bolnici Ćuprija trenutno nalaze najkvalitetniji materijalni i ljudski resursi u zdravstvu i zato jer je Opšta bolnica Ćuprija od 1998. godina postala i naučno-nastavna baza za studente Visoke medicinske škole u Ćupriji.

Opšta bolnica u Ćupriji je po svim kriterijumima najrazvijenija zdravstvena ustanova u tom delu Srbije, ali su prethodne decenije sistemskog i sistematskog urušavanja zdravstva ostavile traga i na našoj bolnici.

Neke specijalističke službe i uslovi u njima nisu dostojni vremena u kome živimo. Na uporno insistiranje rukovodstva Opštine Ćuprija i zdravstvenih radnika da se poboljšaju uslovi za rad u Opštoj bolnici Ćuprija, a samim tim da se poboljša i kvalitet pružanja zdravstvenih usluga, Vlada Republike Srbije i Kancelarija za javna ulaganja su pokazali razumevanje u Opštoj bolnici Ćuprija i odobrili finansijska sredstva za rekonstrukciju kompletnog internističkog bloka.

Ovom prilikom u ime građana Ćuprije želim još jednom da se zahvalim našem predsedniku, gospodinu Aleksandru Vučiću, našoj Vladi i premijerki, gospođi Ani Brnabić, našem Ministarstvu zdravlja i ministru, gospodinu Zlatiboru Lončaru, direktoru Kancelarije za javna ulaganja, gospodinu Marku Blagojeviću. Za rekonstrukciju internističkog bloka Opšte bolnice u Ćupriji izdvojeno je blizu dva miliona evra i kada bude završen, novi blok će pod svoj krov primiti sve internističke službe, ali i odeljenja u kojima je lečenje zaista bilo neuslovno.

Kao lekar kardiolog sa višedecenijskim radnim stažom i iskustvom, molim nadležne u Ministarstvu zdravlja da razmotre zahtev Opšte bolnice Ćuprija, da dobije jednu angio salu, jer je to prosto zahtev vremena. To odavno nije stvar prestiža.

Naime, poznato je da su kardio-vaskularne bolesti među najčešćim uzrocima smrtnosti danas, a Pomoravski okrug pokriva područje u kome živi blizu 300 hiljada ljudi i da svake godine ima više stotina novih pacijenata sa dijagnozom infarkta miokarda, pa bi, spašavajući intervencije na konorarnim arterijama, spasili mnogo života i rešili problem najtežih kardioloških bolesnika celog Pomoravskog okruga. Važnije od svega je činjenica da bi agio sala spasila stotine života, a sa time nikakve cifre se ne mogu uporediti. Kako je tehnološki razvoj medicinske opreme isto tako brz, očekujem da naša bolnica dobije još savremenije aparate i dijagnostičku opremu.

Naglasila bih kada je o ovome reč da zdravstvena politika Vlade Republike Srbije i Ministarstva zdravlja ima samo jedan aksiom, a on bi u slobodnom prevodu glasio: „Nema prečih ni važnijih zdravstvenih centara. Svi delovi Srbije moraju da se razvijaju ravnomerno. Izgradnja kliničkog centra u Nišu, najmodernije zdranjvstvene ustanove u ovom delu Evrope je potvrda takvog opredeljenja.“. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovani državni sekretaru, drage gošće, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su juče i danas veoma važni predlozi zakona o medicinskim sredstvima, zakon koji ima za cilj usklađivanje sa propisima EU i primenjuje se na medicinska sredstva za humanu upotrebu, in vitro dijagnostička medicinska sredstva i aktivna implantibilna medicinska sredstva kao i pomoćna sredstva za medicinska sredstva.

Ovim zakonom uređuju se uslovi za proizvodnju i promet medicinskih sredstava i upotrebu u Republici Srbiji, odnosno prisustvo kvalitetnih medicinskih sredstava sa oznakom c. Nadalje propisuje klinička ispitivanja medicinskih sredstava, vigilancu, kontrolu kvaliteta i praćenje na tržištu, ocenjuje usaglašenost sa osnovnim zahtevima, oglašavanje, obeležavanje, nadzor u ovim oblastima i tako dalje i primenjuje se na medicinska sredstva za humanu upotrebu.

Izmene nadležnosti Alims-a, uvođenje novih stručnih poslova, vođenje registra proizvođača, Agencija za lečenje i medicinska sredstva i Ministarstvo zdravlja preduzimaju sve potrebne mere za zaštitu javnog zdravlja i sigurnosti pacijenata uključujući i zdravstvene radnike od rizika koje može izazvati medicinsko sredstvo.

Pre stavljanje medicinskog sredstva na tržište i upotrebu u Republici Srbiji ocenjivanje usaglašenosti može da sprovede proizvođač, notifikovano telo, odnosno ovlašćeno telo za ocenjivanje usaglašenosti po izboru proizvođača. Ministar propisuje postupke ocenjivanja usaglašenosti i vrstu isprave o usaglašenosti. Radi prevencije nastanka teških posledica po zdravlje stanovništva u slučaju epidemije, kao i u drugim vanrednim situacijama, Vlada na predlog ministra može da propiše i drugačiji način, postupak i uslove za stavljanje na tržište i registraciju medicinskog sredstva, proizvodnju, promet, kontrolu kvaliteta, obeležavanje, vigilancu, olakšavanje i primenu, odnosno upotrebu od uslova koji su propisani ovim zakonom i propisima donetim za njegovo sprovođenje.

Agencija odobrava sprovođenje kliničkog ispitivanja u roku od najviše 40 dana od prijema zahteva, a to skraćenje roka i postupka registrovanja će povećati broj kliničkih ispitivanja, a samim tim stvoriti i veću mogućnosti inovativnih terapija.

Etički odbor Srbije daje nezavisno i nepristrasno mišljenje na zahtev za davanje saglasnosti u postupku koji se sprovodi paralelno sa odobrenjem Agencije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Uzimajući u obzir propise EU, kao i praksu zemalja članica EU izvršeno je odvajanje propisa kojima se uređuju medicinska sredstva od propisa kojima se uređuju lekovi. Naime, oblast lekova je uređena na nivou EU drugim propisima koji su u potpunosti pravno i suštinski razlikuju te nije moguće objediniti njihovo uvođenje i primenu.

Što se tiče drugog predloga zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, zakon je donet još pre tri godine i počeo da se primenjujem početkom ove godine i njime se definiše rukovalac podacima koji čine integrisani zdravstvene informacioni sistem, skraćeno IZIS Republike Srbije, a to je Institut za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije.

Institut za javno zdravlje dužan je da o svakoj povredi bezbednosti podataka iz stava 2. ovog člana, obavesti lice, odnosno lica na koje se ti podaci odnose, Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja i poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Kako bi se stvorio pravni preduslov za praktičnu primenu ovog zakona u članu 2. predložena je sankcija za Institut za javno zdravlje u slučaju da ne postupi po odredbi člana 1. ovog zakona.

Kao što smo već čuli od gospodina ministra zdravlja za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna nova finansijska sredstva, jer se njime samo definišu pojmovi, odnosno ne predstavlja uvođenje nove aktivnosti ovog instituta koji iziskuje finansijska sredstva, već je to aktivnost koja će se obavljati u okviru redovne delatnosti ovog instituta.

U skladu sa potrebom da se odredbe Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva u potpunosti usklade sa propisima kojima je regulisana oblast zaštite podataka o ličnosti i posebna oblast, naročito osetljivih podataka.S obzirom da se počelo sa implementacijom pojedinih segmenta IZIS-a, u zdravstvene ustanove Republike Srbije, a da navedenim odredbama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, nije definisano ko rukuje i odgovara za podatke iz Informacionog zdravstvenog sistema, predloženim dopunama smatram da je ta nedoumica otklonjena.

Zbog svega navedenog, zbog činjenice da uređenja ove materije na predloženi način može sprečiti posledice po najelementarnija ljudska prava građana, kao što su prava na privatnost, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pravo na bezbednost, predloženo je donošenje ovog zakona po hitnom postupku.

Cilj ovog zakona je stvaranje preduslova za nesmetano funkcionisanje zdravstvenih ustanova i zdravstvenog sistema u celini. Rešenja predložena u ovom zakonu predstavljaju rezultat saradnje Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Instituta za javno zdravlje Srbije i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Imajući u vidu da Institut za javno zdravlje Republike Srbije, i do sada vodi statističke podatke koji su deo IZIS-a, ne očekuju se potrebe, niti za dodatnom edukacijom kadra, a eventualna reorganizacija poslova će se vršiti u okviru postojećih kapaciteta.

Zbog svega napred iznetog i zato što je kvalitet i dobrobit pacijenata na prvom mestu, kao i medicinska struka, SNS će u danu za glasanje glasati za ove predloge zakona.

Ujedno želim da se zahvalim našem predsedniku SNS gospodinu Aleksandru Vučiću, gospodinu ministru zdravlja, Zlatiboru Lončaru, Ministarstvu zdravlja, Vladi Republike Srbije, što su zaustavili sunovrat zdravstva i vratili dostojanstvo zdravstvu i zdravstvenim radnicima, kao i na svim aktivnostima koje su učinili da se srpsko zdravstvo nađe na listi evropskog zdravstva po zdravstvenom potrošačkom indeksu i bude čak ispred šest zemalja članica EU, a sada ubrzanim koracima i da o unapred o čemu smo već dosta toga čuli.

Samo kratko, gospodine ministre, ako dozvolite, radi istine javnosti i podsećanja, 2013. godine kada je SNS preuzela odgovornost za Dom zdravlja u Ćupriji, zatekla je sledeće stanje: preko 300 zaposlenih, normativ je bio 130, 170 ne ugovorenih bez odobrenja Ministarstva zdravlja nadležnih službi i znači da je viška zaposlenih bilo za još jedan dom zdravlja.

Za posledicu takve politike, danas je ukupan dug Doma zdravlja u Ćupriji, relativnog malog doma zdravlja preko 321 milion dinara, odnosno više od 177 miliona dinara prema dobavljačima i više od 144 miliona dinara prema zaposlenima, a ne ugovorenim radnicima.

Nadalje, blokada budžeta opštine Ćuprija za 70 miliona dinara po presudi suda, a na osnovu listića kojima su neugovoreni radnici tužili dom zdravlja, pokušaj plenidbe sanitetskih vozila Doma zdravlja Ćuprija, naime, od Ministarstva zdravlja, naš dom zdravlja je dobio tri savremena saniteta i jedino zbog primarne zdravstvene delatnosti i toga da će pacijenti biti, građani biti uskraćeni za prvu i neodložnu pomoć, to nije uspelo da se završi.

Zatim, ne overene zdravstvene knjižice zdravstvenim radnicima i to, neugovorenim radnicima od avgusta 2012. godine, a potom i za ugovorene od januara 2014. godine, itd.

Eto, to je ta slika, ta epohalna slika, to je zatečeno i nasleđeno stanje iz vremena ranijih vlasti u Domu zdravlja u Ćupriji, a koji dragi građani Republike Srbije nažalost, nije jedini u Srbiji.

Zahvaljujem na pažnji.