Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7945">Tanja Tomašević Damnjanović</a>

Tanja Tomašević Damnjanović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, budžetom za 2020. godinu označava se završetak procesa fiskalne konsolidacije i nastavak ubrzanog privrednog razvoja naše zemlje. Zahvaljujući teškim reformama, koje su započete 2014. godine, kada je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić, mi danas možemo da pričamo o ovakvom budžetu za 2020. godinu.

Ovaj budžet znači početak realizacije Nacionalnog investicionog plana. U budžetu je izdvojeno 260 milijardi dinara za kapitalne investicije, odnosno 4,5% BDP-a. Apsolutni prioritet jesu investicije za saobraćajnu i železničku infrastrukturu, što je upravo i deo nacionalnog investicionog plana. U poslednjih pet godina u Srbiji je izgrađeno 300 kilometara auto-puta, a samo u prošloj godini završeno je 103 kilometara.

Mnogo je urađeno, ali moramo još dosta toga da uradimo, jer se decenijama ništa nije gradilo. Izdvojen je novac za deonicu Pojate – Preljina, Moravski koridor, za izgradnju auto-puta Beograd – Sarajevo, saobraćajnicu Ruma – Šabac – Loznica, potom za deonice Obrenovac – Ljig, Surčin – Obrenovac, Novi Beograd – Surčin, za beogradsku obilaznicu, brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma, za deonicu Preljina – Požega.

Kada je u pitanju obrazovanje, Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i Vlada Republike Srbije, nastavljaju da ulažu u obrazovanje i Srbija danas ima hrabrosti da postane pobednik u novom svetu u kome se znanje i ideje cene više nego ikada. Tako će do septembra naredne godine na brz internet biti povezano hiljadu škola i biće opremljeno 10 hiljada digitalnih učionica. Biće renovirano na desetine osnovnih i srednjih škola širom zemlje.

Povećana su sredstva Fondu za investicionu delatnost, a udvostručen je i novac za Fond za nauku. Ulaže se u obrazovanje kako bi Srbija u budućnosti imali obrazovanu i kvalifikovanu radnu snagu.

Za subvencionisanje investitora, izdvojeno je 9,3 milijarde dinara. Kada je reč o stranim investitorima, u prvih sedam meseci Srbija je privukla 2,3 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je povećanje od 43% u odnosu na isti period prošle godine.

Ova politika dodele subvencije investitorima pokazala se kao dobra i ekonomski isplativa, jer se na taj način zapošljavaju ljudi, a novac se vraća u budžet kroz poreze i doprinose.

Na plate je izdvojeno 295,4 milijarde dinara, a one će u javnom sektoru rasti u rasponu od 8 do 15% i to počev od novembarske plate. Za penzije je predviđeno 581,2 milijarde dinara. Penzije će sledeće godine rasti za 5,4%, a dobro stanje u budžetu omogućilo je isplatu jednokratne pomoći od pet hiljada dinara svim penzionerima.

Svakako treba spomenuti da će minimalna cena rada od 1. januara biti povećana, iznosiće 30.022 dinara, što je najveće povećanje minimalne zarade ikada. Dobra potvrda dosadašnjih rezultata jeste napredak Srbije na "Duing biznis" listi Svetske banke za četiri mesta i sada zauzima 44. poziciju među 190 rangiranih zemalja. Sve ovo nam govori da je ovaj budžet razvojni i da je Srbija posvećena daljem sprovođenju ekonomskih reformi, povećanju stope rasta BDP i poboljšanju životnog standarda građana.

Stabilnost javnih finansija, privredni rast i razvoj ključni su za dalji ekonomski napredak. Vlada ovim budžetom pokazuje da se prilikom njegove izrade rukovodila interesima građana, jer su u SNS predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije građani uvek na prvom mestu i u fokusu svih aktivnosti koje se sprovode.

Zato će poslanička grupa SNS u danu za glasanje podržati Predlog budžeta za 2020. godinu. Hvala
Hvala poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije predviđeno je da se do kraja godine potroši sav višak sredstava koji je tokom 2019. godine ostvaren u budžetu. U državnoj kasi i na kraju avgusta imali smo suficit od 46,4 milijardi dinara više nego što je planirano.

Treći godinu za redom imamo suficit u budžetu i nijedne godine do sada nismo imali rebalans. Ovo je sada tzv. pozitivni rebalans budžeta kako bi građanima mogle da se isplate uvećane plate. Najveće povećanje zarada očekuje zaposlene u zdravstvu, medicinskim sestrama plate će biti veće 15%, lekarima 10%, 10% povećanje osetiće zaposleni u sektorima nauke i kulture, 9% povećanje će imati zaposleni u prosveti, sudije i tužioci, kao i zaposleni u sudovima i tužilaštvima, ustanovama socijalne zaštite i pripadnici službi bezbednosti, bezbednosnih snaga. Osam posto povećanje dobiće zaposleni u državnoj upravi.

Ovim rebalansom budžeta ova Vlada i ova vlast žele da nešto vrate građanima Republike Srbije. U ovom se izgleda koliko je ova vlast i ova Vlada drugačija i koliko se odgovorno ponaša prema budžetu. Naravno sve ovo ne bi bilo moguće bez discipline koju je Vlada zadržala i bez svakako boljih rezultata privrede, samim tim i prihoda za budžet Republike Srbije, a što je rezultat teških mera fiskalne konsolidacije koje su pokrenute 2014. godine kada je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić.

Rebalansom budžeta obezbediće se dodatnih 16,8 milijardi za infrastrukturne projekte, a ulaganja države u infrastrukturu dovode sve veći broj investitora u našu zemlju, što za naše građane znači više radnih mesta.

Privredni rast udružen sa povoljnim investicionim ambijentom, novootvoreni i prošireni proizvodni kapaciteti i mere aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja uticali su pozitivno na tržište radne snage koja od 2014. godine beleži smanjivanje stope nezaposlenosti.

Ovim rebalansom su takođe obezbeđena sredstva za rešavanje problema građana koji su zaduženi u švajcarskim francima, kao i dodatna sredstva za naplatu štete elementarnih nepogoda za obnovu objekata javne namene.

Ovaj rebalans pokazuje da se prilikom njegove izrade Vlada rukovodila interesima građana, javnim interesom vodeći računa da na ni na koji način ne bude ugrožena fiskalna stabilnost.

Danas se plate i penzije razlikuju od nekog prethodnog perioda, perioda vladavine DS, povećavaju na zdravim osnovama i javni dug se ne povećava. U tome se vidi uspeh jedne vlasti, ali predstavnicima bivšeg režima i to smeta. Smeta im sve što je dobro za Srbiju.

Srpskoj naprednoj strancu, predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i ovoj Vladi građani su uvek na prvom mestu i u fokusu svih aktivnosti koje se sprovode. Ove zakone donosimo radi dobrobiti građana Republike Srbije i poslanička grupa SNS će ih u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati. Hvala vam.
Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicom, kolege i koleginice narodni poslanici, podržavam stav Vlade da ovaj amandman bude odbijen, jer bi se prihvatanjem amandmana značajno proširio krug lica koja mogu ostvariti pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima.

Zakon se odnosni isključivo na određenu kategoriju lica koja su dala svoj doprinos odbrani zemlje i očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije.

Nama predlagač amandmana traži da se u članu 1. Predloga zakona posle reči: „invalide“ dodaju reči: „kao i za mlade naučnike“. Pitanje je koliko je sada realno krenuti sa izgradnjom stanova i za ostale kategorije lica, ali svakako o tome treba razmišljati u budućnosti.

Država Srbija brine o mladim istraživačima. U prilog tome govori i činjenica da su prošle godine, posle osam godina pauze, državni naučni redovi obogaćeni sa više od 820 mladih studenata doktorskih studija i 20 naučnika iz inostranstva.

Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo pokazuju da za najbolje mlade istraživače ima mesta u našoj naučnoj zajednici, da žele da ih podstaknu da ostanu u zemlji i da ovde postižu zapažene rezultate.

Takođe, Fond za nauku Republike Srbije ove godine je pokrenuo povodom sto dana rada prvi program za finansiranje istraživačkih projekata mladih naučnika u vrednosti od šest miliona evra, čiji je cilj da pruži podršku idejama iz svih oblasti nauke i uključivanje mladih naučnika u naučno-istraživački rad.

Država Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i Vlada Republike Srbije će svakako nastaviti da ulažu u obrazovanje i nauku i Srbija danas ima hrabrosti da postane pobednik u novom svetu u kojem se znanje i ideje cene više nego ikada ranije.

Na kraju, danas, kada Srbija napreduje u svim segmentima, kada se otvaraju nove fabrike, nova radna mesta i to sve zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je ovoj zemlji vratio nadu svojim radom, predanošću i odgovornošću, on i njegova porodica dobijaju najgore pretnje i uvrede koje su juče prevazišle sve granice zdravog razuma.

Te pretnje i uvrede dolaze od pristalica onih koji su godinama ovu zemlju uništavali i doveli je na ivicu propasti. Zato ja kao majka, kao narodna poslanica i kao građanka Republike Srbije najoštrije osuđujem monstruozne napade na predsednika Aleksandra Vučića i njegovu decu i dajem mu punu podršku u njegovoj borbi za normalnu i pristojnu Srbiju. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, danas je pred nama na dnevnom redu, pored Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje, i Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima koja je rezultat zajedničkog rada Saveta Evrope i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, a njen cilj jeste promovisanje međunarodne saradnje, radi boljeg funkcionisanja nacionalnih poreskih zakona, uz poštovanje osnovnih prava poreskih obveznika.

Ovaj sporazum omogućava državama članicama Saveta Evrope i zemljama članicama OECD da na zajedničkim osnovama i poštujući osnovna prava poreskih obveznika razviju opsežnu administrativnu saradnju koja pokriva sve obavezne poreze sa izuzetkom carinskih naknada. Povećana uzajamna podrška ima za cilj da pomogne u borbi protiv utaje poreza, a prate je bezbednosne mere za zaštitu poreskih obveznika, kako individualnih, tako i korporativnih, kao i nacionalnih ekonomija.

Finansijska kriza iz 2008. godine uticala je na shvatanje da postojeći instrumenti saradnje između država po poreskim pitanjima i sami poreski instituti nisu bili adekvatni. Velike razmere poreske evazije, izbegavanje plaćanja poreza doveli su do potrebe intenziviranja aktivnosti na međunarodnom nivou, kako bi se stvorila nova pravila u materiji međunarodnog oporezivanja i administrativne saradnje u poreskim pitanjima. To je upravo i razlog potpisivanja ove konvencije.

Konvencija predviđa pružanje pomoći između država potpisnica u vidu razmene obaveštenja na zahtev, spontane, automatske razmene obaveštenja, pomoć u naplati inostranih poreskih potraživanja, kao i pomoć u dostavljanju dokumentacije.

Srbija je 112. zemlja koja je potpisala Konvenciju koju je već ratifikovalo 100 zemalja. Zbog upozorenja Saveta EU na mogućnost da Srbija bude uvrštena na EU listu ne kooperativnih jurisdikcija u poreskim pitanjima, kao i iz razloga poboljšanja transparentnosti poreskog sistema u Republici Srbiji, kao i očuvanja ugleda koju zahvaljujući odgovornoj politici, koju vodi predsednik države Aleksandar Vučić i Vlada, Srbija ima na međunarodnom nivou, Srbija se i obavezala na potpisivanje i potvrđivanje Konvencije do kraja 2019. godine.

Zbog svega gore navedenog i zbog izuzetne važnosti ovih predloga zakona, SNS će u danu za glasanje podržati ove predloge. Hvala.
Hvala, poštovana predsednice.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, današnji predlozi zakona pokazuju, pre svega, odlučnost države da pobedi najteže oblike kriminala i korupcije.

Kada su u pitanju izmene Krivičnog zakonika, cilj izmena jeste revidiranje sankcija za najteža krivična dela. Najvažnija izmena je svakako uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela.

Inicijativu Fondacije „Tijana Jurić“ za uvođenjem doživotne kazne zatvora, podržalo je svojim potpisima 158.000 građana Republike Srbije. Kazna doživotnog zatvora propisane za krivična dela kao što su teško ubistvo, silovanje koje za posledicu ima smrt, obljuba nad detetom i nemoćnim licem sa smrtnom posledicom kao i za krivično delo obljuba zloupotrebom položaja sa smrtnim ishodom.

Izmene se uvode zbog blage kaznene politike jer sudovi za teška krivična dela izriču i uslovne osude ili kazne na nivou zakonskog minimuma. Još jedna značajna novina jeste i oštrija kaznena politika za povratnike. Analizom pravnosnažnih presuda iz cele Srbije, gde su žrtve i silovanja i ubistava, bila maloletna lica utvrđeno je da su 80% tih predmeta izvršioci bili povratnici, oni koji su upravo ranije već bili osuđeni i izdržali kazne za ubistvo ili silovanje. Cilj oštrije kaznene politike jeste da deluje preventivno na moguće učinioce krivičnih dela i da se za najteža krivična dela izriče odgovarajuće kazne zatvora.

Treba napomenuti da su, kada je u pitanju kazna doživotnog zatvora predviđena i određena ograničenja u njenom propisivanju i izricanju i ta ograničenja su ostala ista kao i kod kazne zatvora od 30 do 40 godina. Ona se može propisati samo za najteža krivična dela i najteže oblike krivičnih dela i uvek alternativno uz kaznu zatvora. Zadržana je i zabrana njenog izricanja licima koja u vreme izvršenja krivičnog dela nisu navršila 21 godinu života.

Osim toga, predviđena je i zabrana izricanja kazne doživotnog zatvora u slučajevima kada postoji neki od zakonskih osnova za ublažavanje kazne ili za oslobođenje od kazne. Prekoračenje granica nužne odbrane, pokušaj, bitno smanjena uračunljivost, dobrovoljni odustanak.

Predviđeno je da se lica osuđena na kaznu doživotnog zatvora može uslovno otpustiti nakon izdržanih 27 godina zatvora, osim kada su u pitanju krivična dela određena inicijativom Fondacije „Tijana Jurić“.

Ovakvo rešenje jeste u skladu sa intencijom uvođenja kazne doživotnog zatvora koja po svojoj prirodi teži od kazne zatvora od 30 do 40 godina. Jedan od razloga za donošenje izmena i dopuna Krivičnog zakonika jeste i rezultat potrebe za potpunim usaglašavanjem domaćeg krivičnog zakonodavstva sa preporukom međuvladinog tela koje postavlja globalne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika postigla bi se potpuna usaglašenost sa najvišim međunarodnim standardima koji se odnose na sprečavanje finansiranje terorizma, što je od nesumnjivog značaja za unapređenje položaja Republike Srbije u međunarodnim telima u toj oblasti.

Zbog svega ovog navedenom kao i zbog toga kao što sam i na početku rekla, što ovi zakoni pokazuju spremnost države da se bori i pobedi najteže oblike kriminala i korupcije SNS će u danu za glasanje podržati sve ove predloge zakona. Hvala vam.
Hvala poštovani predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sa ciljem da se dodatno definišu pojmovi i član 2. ovog zakona.

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi organizovanja efikasnog oblika za obavljanje poslova uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka u koji će biti objedinjene različite baze koje se vode za ista grupe korisnika u oblasti socijalnog osiguranja. Ciljevi zakona jesu obezbeđivanje efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalne osiguranja. Hvala vam.
Hvala poštovana predsednice.

Poštovani ministri, kolege i koleginice narodni poslanici, svi zakoni o kojima raspravljamo doprineće daljem podizanju životnog standarda građana, privrednom rastu i još intenzivnijem ekonomskoj napretku naše zemlje.

Ovim predlozima zakona omogućiće se rasterećenje privrede kroz olakšice koje će joj dati mogućnost da bude još konkurentnija i atraktivnija, a time će se dodatno doprineti ekonomskom rastu u 2019. godini.

Ja bih samo da podsetim da je Srbija u prvoj polovini 2018. godine imala privredni rast od 4,9%, što nas svrstava među najbrže rastuće ekonomije u Evropi. Ovaj trend nastaviće se i u 2019. godini, a trebalo bi se i podsetiti da je ne tako davno, tačnije 2009. godine rast bio negativan, iznosio minus 3.1% BDP. Danas su glavni pokretači rasta i razvoja održivi izvori finansiranja, izvoz i investicije. Strani investitori sve više dugoročno ulažu u Srbiju, strane direktne investicije su 2014. godine iznosile 1,2 milijarde evra, prošle godine 2,6 milijardi evra, a do kraja ove godine biće oko 3 milijarde evra.

Sve su to rezultati odgovorne politike koju vodi SNS, predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Hvala.
Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, članom 4. Predloga zakona, propisana načela integrisanog delovanja i međusektorske saradnje, procene rizika i preventivne mere koje se preduzimaju radi sprečavanja i smanjenja rizika od katastrofa, integrisane su u sektorske razvojne planove i programe u svim oblastima državne uprave.

Upravljanje rizikom od katastrofa, zasniva se na međusobnoj koordinaciji, usklađenim procedurama i planovima delovanja svih institucija i subjekata i vrši međusektorsku saradnju i partnerstvo.

Predlogom zakona nadograđuje se postojeći sistem koji je definisan Zakonom o vanrednim situacijama, i otklanja se ono što se u praksi pokazalo kao nedostatak, a to je nedovoljna svest o značajnu preventivnih aktivnosti i samo nepreduzimanje preventivnih aktivnosti od strane subjekata sistema.

Poznavanje i razumevanje različitih rizika ključno je za identifikaciju njihovih uzroka i za proces planiranja i reagovanja u slučaju katastrofe.

Predložena rešenja imaju za cilj da omoguće subjektima sistema da prevaziđu prepreke u postojećim kapacitetima i da razviju mere za smanjenje rizika od katastrofa. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Poštovani predstavnici Ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, podnela sam amandman da se u članu 2. Predloga zakona doda stav 3, a sve u cilju da se dodatno definiše član 2. i ukaže na značaj smanjenja rizika od posledica grada.

Preventivno zasejavanje potencijalno gradonosnih oblaka u Republici Srbiji u prvom delu sezone 2018. godine izvodilo se na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Funkcionisalo je 13 radarskih centara i aktivirana je mreža od 1.426 lansirnih stanica. Radarski centar Samoš, odbranu od grada sprovodi na teritoriji 15 opština i gradova u Severnobanatskog, Srednjebanatskog i Južnobanatskog okruga i Beograda.

U aprilu mesecu ove godine, grad Vršac je potpisao ugovore sa 28 protivgradna strelca, koji su bili angažovani u proteklih šest meseci, tačnije do 15. oktobra. Obezbeđeno je 40 protivgradnih raketa, a zajedno sa raketama od prošle godine bilo je ukupno više od 70 raketa. Na teritoriji grada Vršca i okolnih sela ima 16 lansirnih stanica, od kojih nije aktivna samo jedna u Vršačkim Ritovima zbog lošeg stanja objekta.

Donošenje ovog zakona predlaže se kako bi se poboljšao opšti okvir za uspostavljanje efikasnog integrisanog sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u cilju smanjenja postojećih rizika, sprečavanja stvaranja rizika u budućnosti i efikasnijih odgovora na katastrofe. Hvala.
Hvala, poštovani predseda-vajući.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, osnovni cilj i razlog donošenja ovog zakona jeste potreba da se sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama kao deo jedinstvenog sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije pravno uredi na jedinstven način, stvaranjem pravnih uslova za uspostavljanje jedinstvenog integrisanog sistema, a da se istovremeno sistem organizacije i funkcionisanja uskladi sa realnim potrebama zaštite i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara od elementarnih i drugih nepogoda.

Sistem reagovanja u vanrednim situacijama, koji je glavni predmet uređivanja ovog zakona, našao se pred ogromnim izazovima tokom katastrofalnih majskih poplava 2014. godine. Poplavama su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi u 119 opština centralne i zapadne Srbije, a ukupna šteta od poplava iznosila je 1,7 milijardi evra, što čini više od 4% bruto društvenog proizvoda.

Predlogom zakona stavljaju se u prvi plan principi, planski dokumenti i mere i aktivnosti koje treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa, jačanju otpornosti pojedinaca i zajednice na posledice elementarnih i drugih nepogoda i podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarne i druge nepogode.

Planiranje i realizacija aktivnosti investicija na svim nivoima, koje su zasnovane na poznavanju rizika i kojima se obezbeđuje što je moguće veći stepen zaštite ljudi i imovine od eventualnog nastupanja novih katastrofa, predstavlja sistemski odgovor društva na ovu vrstu opasnosti i omogućava smanjivanje rizika od nastupanja štetnih posledica većeg obima. Hvala.
Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, Predlogom zakona o građevinskim proizvodima, ova oblast će se urediti po standardima i praksi EU i olakšati domaćim proizvođačima izvoz na strana tržišta.

Glavni cilj je da se ova oblast uredi i da se domaći proizvođači učine konkurentnijim na evropskom tržištu, jer će se i u Srbiji primenjivati jednaki standardi kao i u zemljama članicama EU. Očekivani efekti ovog zakona biće uređenije tržište građevinskih proizvoda, podizanje kvaliteta materijala koji se koristi u gradnji puteva, mostova, zgrada i drugih objekata, uz povoljnije cene za investitore, omogućene konkurencijom proizvođača.

Donošenjem zakona uspostaviće se sistem kojim se na tržište stavljaju samo bezbedni i sigurni građevinski proizvodi koji se ugrađuju u objekte, čime se obezbeđuje bezbedna upotreba objekta, kao i da ti objekti budu ekološki prihvatljiviji. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice Vlade sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, podnela sam amandman da se u članu 2. Predloga zakona o građevinskim proizvodima doda stav 3. koji glasi – Odredbama ovog zakona podstiče se razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na rast privrede.

Srbija je u prvoj polovini 2018. godine imala privredni rast od 4,9 %, što nas svrstava među najuspešnije ekonomije u Evropi. Potvrda navedenog je i sam podatak da je 2009. godine rast bio negativan, iznosio minus 3,1 % BDP-a, a da je prognoza fiskalnog saveta za ovu godinu da će Srbija imati rast od + 4,4 % BDP-a. Danas su glavni pokretači rasta održivi izvori, izvoz i investicije. Strani investitori sve više dugoročno ulažu u Srbiju. Strane direktne investicije su 2014. godine iznosile 1,2 milijarde evra, prošle godine 2,6 milijarde evra, a do kraja 2018. godine očekuje se preko 2,6 milijardi evra.

U poslednje tri godine Srbija je napredovala 50 mesta na Duing biznis listi Svetske banke i nalazi se na 43 mestu po ukupnim uslovima poslovanja. Posle 50 godina grade se auto-putevi. U Srbiji je za četiri godine izgrađeno preko 200 kilometara auto-puteva, rehabilitovano je preko 200 kilometara državnih puteva, a u toku je rehabilitacija još 110 kilometara. Započeti su radovi na 86,6 kilometara u okviru izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta u vrednosti od 805 miliona evra. U prethodne četiri godine rekonstruisano je 223 kilometara pruga. Na 250 kilometara pruga povećana je brzina na 110 kilometara na sat. Modernizuju se pruge Beograd- Niš, Niš – Preševo, pruga Niš – Dimitrovgrad i pruga Beograd –Bar. Uloženo je 100 miliona dolara u kupovinu novih vozova.

Sve su to rezultati odgovorne vlasti SNS i predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije. A, posledice vlasti bivšeg režima, čiji su pripadnici danas okupljeni oko nekakvog Saveza za Srbiju, ja bih pre rekla saveza za propast Srbije, jesu bili razorena privreda, opustošen budžet, hiljade ljudi bez posla i napunjeni lični džepovi. I, sada takvi, ponovo žele da vladaju Srbijom, ali nemaju politiku, već promovišu silovanje i vešanje ali kako je i rekao predsednik Republike Aleksandar Vučić, to neće moći, jer ima jedan prost razlog koji ih u tome ometa, neće ih narod. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsednice Vlade sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima sa ciljem da se dodatno definiše predmet ovog zakona.

Najvažniji razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba da se opštim propisom uredi stavljanje na tržište građevinskih proizvoda, što do sada nije bilo uređeno. Drugi najvažniji razlog jeste ispunjavanje obaveze usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU.

Put Republike Srbije ka pridruživanju EU podrazumeva, pored mnogih drugih reformskih procedura, i pripremu za prilike i zahteve konkurentnog zajedničkog tržišta. Ovo zahteva veliku posvećenost kvalitetu proizvoda i usluga. Bez pravnog uređivanja ove oblasti nije moguć ni razvoj građevinarstva kao kompleksne delatnosti, koja podrazumeva različite usluge i procese, kao i ugradnju gotovih proizvoda u objekat, pri čemu je završni rezultat proizvod koji u svakom pogledu treba da zadovolji propisane osnovne zahteve. Građevinarstvo kao bitan faktor održivog razvoja u strateškom smislu predstavlja jednu od najvažnijih privrednih grana, jer obezbeđuje objekte infrastrukturu za sve ostale privredne i socijalne kategorije.

Srbija danas beleži pozitivna kretanja u svim sektorima, a sektor građevinarstva je glavni pokretač privrednog rasta, s obzirom da je upravo tu, u drugom kvartalu ove godine, zabeležen najveći realni rast bruto dodate vrednosti, 22,9% i to sve usled velikih infrastrukturnih projekata od državnog značaja.

Srbija je postala zemlja sa stabilnim privrednim rastom i sa stabilnim finansijama i to sve zahvaljujući odgovornoj politici koju vodi SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i Vlada Republike Srbije. Hvala.
Hvala.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, problem bespravne gradnje postoji unazad nekoliko decenija, ali je najviše eskalirao devedesetih godina prošlog veka, kada se beleži masovna bespravna gradnja, čiji je uzrok veliki priliv stanovništva sa ratom zahvaćenih područja, nedostatak svake vrste kontrole nad bespravnom gradnjom, ali i nepostojanje planske dokumentacije koja bi omogućila legalnu gradnju.

Do stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju objekata u Republici Srbiji je bilo podneto oko 771.000 zahteva za legalizaciju. Nakon popisa, koji je u skladu sa ovim zakonom izvršila građevinska inspekcija, utvrđeno je da postoji još 1.659.307 nezakonito izgrađenih objekata, koji do tada nisu bili evidentirani ni na koji način i za iste nije bio podnet zahtev za legalizaciju.

Izmene Zakona o ozakonjenju i Zakona o planiranju i izgradnji pružaće državi i građevinskim inspektorima i lokalnoj samoupravi nove mogućnosti za još efikasniju borbu protiv neodgovornih investitora koji grade bez dozvole i pokušavaju da se obogate na kršenju zakona.

Izmenama zakona predviđeno je da je umesto pravosnažnog rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje dovoljno konačno rešenje kojim se zahtev za ozakonjenje odbacuje ili odbija. Ova mera bi trebalo da donese mnogo više uklanjanja nelegalnih objekata nego do sada, jer se na rušenje čekalo do okončanja predugih upravnih i sudskih sporova.

Takođe, izmene zakona predviđaju da svi nelegalni objekti imaju zabranu prometovanja do donošenja konačnog rešenja o ozakonjenju ili njegovog odbijanja i to uvođenjem zabeležbe u katastru za sve nelegalne objekte koji će onemogućiti njihovo prometovanje.

Potreba za ovim izmenama proizlazi iz toga što su pojedine odredbe materijalnog dela važećeg zakona iscrpljene, pa ih je neophodno staviti van pravne snage, a određene uskladiti sa odredbama drugih novih zakona, a sve navedeno, imajući u vidu da ozakonjenje predstavlja javni interes za Republiku Srbiju i Vlada Republike Srbije kao predlagač ovog zakona se jasno opredelila da donošenje ovog zakona predstavlja javni interes.

Proces ozakonjenja ima širi ekonomski uticaj na društvo, nacionalnu ekonomiju i državni budžet. Postupkom i mehanizmima koje ovaj zakon predlaže stvara se osnov da se reše višedecenijski problemi u ovoj oblasti i ovim zakonom Vlada pokazuje jasnu nameru da se konačno stane na put divljoj gradnji u Srbiji.

Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, kao i sve druge predloge koji su na dnevnom redu. Hvala.
Hvala poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, Poglavlje 27 – životna sredina i klima jedno je od najkomplikovanijih i najkompleksnijih poglavlja u procesu pregovora i obuhvata trećinu pravnih tekovina EU, što nameće potrebu za jasnom nacionalnom politikom, posebno u oblasti planiranja finansija i dinamike za implementaciju.

Po svojoj prirodi, životna sredina prevazilazi političke i pravne okvire i granice koje je stvorio čovek, s toga je prekogranična saradnja u okviru EU, kao i saradnja između EU i ostatka sveta od suštinske važnosti ako želimo da se bavimo izazovima koji utiču na sve nas.

Sve zemlje našeg regiona moraju delovati u harmoniji sa prirodom, jer je to jedini način da spasimo životnu sredinu degradacije i na taj način osiguramo održivo ekonomsko poslovanje. Samo zajedničkim snagama možemo da zaštitimo životnu sredinu koja direktno utiče na naše i na zdravlje i kvalitet života budućih generacija. Hvala.